AstroVojvodina
Obećava
- Poruka
- 54
Reč horoskop je stranog porekla i sastoji se od dve grčke reči: “horos” – čas, termin i “skopein” – gledati, posmatrati. Prema tome, doslovno značenje pojma horoskop bi bilo “posmatrač vremena”.
U antičko doba, to je obično bio sveštenik, koji je posmatrajući trenutnu nebesku konstelaciju tumačio znake aktuelnog vremena. Kasnije se pod horoskopom označavala sprava koja je omogućavala da se unapred izračunaju buduće planete i zvezdane konstelacije. Uskoro je i sam ishod ovog računanja nazivan horoskopom. Tokom vremena razvila se posebna tehnika predstavljanja ovog ishoda računanja, tako da se pod horoskopom podrazumeva samo ovo predstavljanje, crtež ili slika, a ne posmatrač vremena, ili sprava za računanje.
Još od antičkih vremena astrologija je u svoju doktrinu uvela pojam “element”, čiji su tvorci veliki grčki filozofi, Pitagora, Aristotel, i naročito Empedokle, koji je u 5. veku p.n.e prvi jasno izneo učenje od četiri elementa. To su: vatra, zemlja, vazduh i voda. Po Aristotelu svaki od njih je proizašao iz kombinacije dva praosobne svake materije. Ta svojstva materije su “topla”, “hladna”, “suvoća” i “vlažnost”.
Veoma je aspsurdno pobijati astrologiju kao nauku, a po najmanje da se smatra kakvim vračarstvom. Astrologija nije magija već disciplina kojom je moguće doći do podataka o dubokoj psihičkoj prirodi ljudskog bića tvrde najodgovorniji zagovornici savremene astrologije. Svaki je čovek unikat za sebe u prostoru i vremenu. Stoga je onima koji u astrologiju žele verovati i njome se služiti, baš kao i u svakom drugom demokratskom društvu, potrebno je dati mogućnost da se nađu u tom vremenu i prostoru omeđenom zvezdama i planetama i dozvoliti im da njima lutaju.
Uticaj crkve, s jedne strane, te razvoj matematike i drugih prirodnih nauka, s druge strane, doveli su do potpunog negiranja astrologije. Najveći negatori astrologije su fizičari, klasični.
Današnji astrolozi su dosta doprineli da ljudi sumnjaju.
Astrologija koju mi koristimo je dvodimenzionalna. Ekliptika ili zodijak koje koristimo daje planetarne pozicije u stepenima, minutima i sekundama znakova. Tako poznajemo geografsku širinu i deklinaciju. Trodimenzionalnu astrologiju malo koji astrolog danas radi.
Trodimenzionalna astrologija su neophodni elementi. Širina je udaljenost severa ili juga od uskog pojasa ekliptike, prividna staza kretanja Sunca kroz znake zodijaka. Sunce nema širinu, ali Mesec, Venera i Pluton mogu imati velike širine, a ostale planete imaju neku širinu, iako to nije baš mnogo.
Planeta, ako ima severnu širinu, tada se nalazi u usponu preko Horizonta, pre stepena znaka zodijaka u kojem se nalazi, koji ima nula geografske širine i shodno tome kreće se ka jugu.
Ako planeta ima južnu geografsku širinu, počeće da se diže kasnije od stepena znaka u kojem se nalazi. Razlika između tih vremena naziva se ascenzijskom razlikom i zavisi od geografske širine mesta na Zemljinoj površini i deklinacije planete.
U antičko doba, to je obično bio sveštenik, koji je posmatrajući trenutnu nebesku konstelaciju tumačio znake aktuelnog vremena. Kasnije se pod horoskopom označavala sprava koja je omogućavala da se unapred izračunaju buduće planete i zvezdane konstelacije. Uskoro je i sam ishod ovog računanja nazivan horoskopom. Tokom vremena razvila se posebna tehnika predstavljanja ovog ishoda računanja, tako da se pod horoskopom podrazumeva samo ovo predstavljanje, crtež ili slika, a ne posmatrač vremena, ili sprava za računanje.
Još od antičkih vremena astrologija je u svoju doktrinu uvela pojam “element”, čiji su tvorci veliki grčki filozofi, Pitagora, Aristotel, i naročito Empedokle, koji je u 5. veku p.n.e prvi jasno izneo učenje od četiri elementa. To su: vatra, zemlja, vazduh i voda. Po Aristotelu svaki od njih je proizašao iz kombinacije dva praosobne svake materije. Ta svojstva materije su “topla”, “hladna”, “suvoća” i “vlažnost”.
Veoma je aspsurdno pobijati astrologiju kao nauku, a po najmanje da se smatra kakvim vračarstvom. Astrologija nije magija već disciplina kojom je moguće doći do podataka o dubokoj psihičkoj prirodi ljudskog bića tvrde najodgovorniji zagovornici savremene astrologije. Svaki je čovek unikat za sebe u prostoru i vremenu. Stoga je onima koji u astrologiju žele verovati i njome se služiti, baš kao i u svakom drugom demokratskom društvu, potrebno je dati mogućnost da se nađu u tom vremenu i prostoru omeđenom zvezdama i planetama i dozvoliti im da njima lutaju.
Uticaj crkve, s jedne strane, te razvoj matematike i drugih prirodnih nauka, s druge strane, doveli su do potpunog negiranja astrologije. Najveći negatori astrologije su fizičari, klasični.
Današnji astrolozi su dosta doprineli da ljudi sumnjaju.
Astrologija koju mi koristimo je dvodimenzionalna. Ekliptika ili zodijak koje koristimo daje planetarne pozicije u stepenima, minutima i sekundama znakova. Tako poznajemo geografsku širinu i deklinaciju. Trodimenzionalnu astrologiju malo koji astrolog danas radi.
Trodimenzionalna astrologija su neophodni elementi. Širina je udaljenost severa ili juga od uskog pojasa ekliptike, prividna staza kretanja Sunca kroz znake zodijaka. Sunce nema širinu, ali Mesec, Venera i Pluton mogu imati velike širine, a ostale planete imaju neku širinu, iako to nije baš mnogo.
Planeta, ako ima severnu širinu, tada se nalazi u usponu preko Horizonta, pre stepena znaka zodijaka u kojem se nalazi, koji ima nula geografske širine i shodno tome kreće se ka jugu.
Ako planeta ima južnu geografsku širinu, počeće da se diže kasnije od stepena znaka u kojem se nalazi. Razlika između tih vremena naziva se ascenzijskom razlikom i zavisi od geografske širine mesta na Zemljinoj površini i deklinacije planete.