Zapadni Srbi u austrougarskoj vojsci

Žižoč

Žižoč

Aktivan član
Banovan
Poruka
1.329
Za svoju prvu autorsku temu na ovom forumu izabrao sam jednu temu koja se često nepravedno izbegava. To je učešće prekodrinskih odnosno prečanskih Srba u austrougarskoj vojsci. Veliki broj njih je bio mobilisan sa područja Vojvodine, Bosne i Hercegovine, Banije i Korduna, Like, Dalmacije i Slavonije. Komanda u Beču upućivala ih je na srpski, italijanski ili na istočni front.

Neki od onih koji su bili poslati na Srbiju, dezertirali su, pa je tako skoro 400 Bosanskih Srba sa područja opštine Sokolac na Romaniji prišlo je srpskoj vojsci, no ogromna većina mobilisanih prekodrinskih Srba ostala je u austrogarskoj vojsci i mnogi su kosti ostavili na Ceru i Kolubari. Kako su se borili na strani neprijatelja, oni se retko danas pominju. Međutim, broj prekodrinskih Srba u austrugarskoj vojsci daleko od toga da je bio mali, naprotiv. Prečanski Srbi su bili raspoređeni u nekoliko austrougarskih pukova koji su se borili u Srbiji, te su tako činili značajan procenat u Petrovaradinskom (56%), Otočkom (51%), Velikobečkerečkom(44%), Karlovačkom (42%) i Novosadskom puku (27%). Treba napomenuti da nijedan puk u austrougarskoj vojsci nije bio srpski po karakteru, jer Beč nije u njih imao poverenja, dok su svi ostali narodi imali svoje etnički homogene vojne jedinice.

Bilo je i komičnih situacija. Jednu je sjajno opisao pokojni srpski akademik, lekar i istoričar, učesnik Španskog građanskog rata i Narodnooslobodilačke borbe, Gojko Nikoliš, u svom poznatom memoarskom delu „Korijen, stablo, pavetina“ iz 1980. Nikoliš opisuje situaciju kada je samom početku rata 1914. godine sa druge strane Save u tada austrougarskom gradu Zemunu, nasuprot srpskog Beograda, bila stacionirana velika austrougarska vojska. Branioci Beograda su mogli sa austrugarskim vojnicima da se dovikuju preko Save. Srbi su dovikivali Austrougarima: “Švabe, predajte se!”, a austrougarski vojnici su im odgovarali: “Nijesmo mi, jado, Švabe, mi smo Srbi iz Like. Gdje si vidio da se Srbi predaju!“. Pored Srba iz Hrvatske u Zemunu je među Austrougarima bilo i mnogo Srba iz Bosne, iz gradova Brčkog, Tuzle i Bijeljine .


1689397573509.png

Žrtve koje su zaboravljenje zbog bratstva: genocid u Mačvi

Premda su obični vojnici Srbi iz Austrougarske uglavnom bili mobilisani i kontrolisani od strane starešina da ne bi prebegli na srpsku stranu, u austrougarskoj vojci je bio veliki broj Srba oficira, naročito iz nekadašnje Vojne Krajine. Oni su verno služili Beču sve do kraja rata. Dovoljno je spomenuti samo feldmaršala Svetozara Borojevića, jedinog feldmaršala koji nije bio nemačkog porekla, kao i generala Milana Uzelca, komandanta austrougarskog vazduhoplovstva. Najveći broj ovih oficira se posle rata našao u vojsci nove države, zadržavajući sve privilegije i činove koje su imali u K und K monarhiji. Neki od njih su se po slomu Kraljevine Jugoslavije stavili na raspolaganje NDH i imali visoke činove u domobranima i ustašama. Od ukupno 93 generala, u Pavelićevoj ustaškoj službi bilo je čak 13 srpskih oficira. Gotovo svi su bili na važnim položajima u NDH, a neki su dobili najviša odlikovanja za zasluge.

Prilažem linkove:
https://www.telegraf.rs/zanimljivos...srba-koji-su-bili-vece-ustase-od-ustasa-imena
https://www.blic.rs/vesti/drustvo/srpski-marsali-i-generali-koji-su-ginuli-za-cesara/pvj4cfr
https://vidovdan.org/istorija/srbi-precani-bosnjaci-i-hrvati-u-ratu-protiv-srbije/
https://srbin.info/pocetna/aktuelno...va-nad-srbima-u-prvom-svetskom-ratu/?lang=lat
 
Poslednja izmena od moderatora:
Žižoč:
Komanda u Beču upućivala ih je na srpski, italijanski ili na istočni front.
Kliknite za proširenje...
da ima u italiji na "Cima Grappa" spomenik palim italijanima u odbrani italije a tu su i napisali i pale "austrougare"... ićevskih prezimena koliko hoćete.
... tada sam skontao da nam nisu baš pravu istoriju pričali!

ima još jedan spomenik "Redipuglia" kod trsta.. verovatno ovi na "ić" opet išli van svojih granica

do duše neću da grešim, ali mislim da sam viđao mahom slovenačka i hrvatska ić prezimena... verovatno još jedan razlog zašto su italijani u srbiji pravili fijat a ne u hrvatskoj...
 
Нажалост, много приглупих људи у Србији верује и оптужује Србе лево од Дрине да су били војници АУ зато што су сами тако хтели и искрено мрзели Србију. То је исто кад су партизани мобилисали Србе током рата а ови су били традиционалисти и монархисти. Веровали у Бога и славили Славу. Па сад у задњем рату је било Срба у армији БиХ који су под присилом ратовали против својих. То ми прича човек из Сарајева.
 
Moj pradeda po majci je rodjen u Dalmaciji ali je 1914 iz Rijeke gde je maturirao u gimnaziji preko Italije i Grcke sa nekim drugim KundK Srbima otisao u Srbiju kao dobrovoljac, bio dodeljen ceti Vojvode Vuka, pregrmeo i Albaniju i ceo rat (bio je nosilac albanske spomenice). U srpskoj vojsci 1914-1918 je bilo i obicnih vojnika i oficira koji su rodjeni i odrasli u KundK, cak je bilo i dobrovoljaca iz USA koji su rodjeni i otisli u iseljenistvo iz KundK.

Taj majcin pradeda je imao bracu koja su mobilisana u KundK vojsku i poslati su na front u danasnjoj Italiji, juzni Tirol, znaju da su poginuli tamo negde. Rodjena braca, jedan dobrovoljac ostali mobilisani, u razlicitim vojskama, jedan preziveo ostali izginuli...
 
Za ilustraciju, u Batajnici u centru, na raskrscu glavnih drumova Zemun-Petrovaradin i Banovci-Ugrinovci stoji i danas spomenik borcu iz NOB 1941-45, niko ga nije dirao iako je proslo 30+ godina od propasti socijalizma ( i treba tako, spomenik je podignut palim borcima partizanskog poktrta u ovom delu Srema koji su se borili protiv NDH i Nemaca pre svega vecina kao Srbi a tek manji deo kao komunisti) a nepunih 100m dalje u dvoristu doma zdravlja je decenijama bio "sklonjen" spomenik palim stanovnicima tadasnjeg sremskog sela u ratovima 1912-1918 na strani Srbije (iako je Batajnica u tim godinama bila u KundK).

Naime, Batajnica je u vreme KundK bila selo iskljucivo naseljena stanovnicima srpske nacionalnosti uz 4-5 porodica nemackog i hrvatskog porekla ali su oni bili toliko malobrojni da nisu imali ni svoju crkvu, a ni groblje nego su isahranjivani u obliznjim N.Banovcima ili Zemunu. Neki od Srba iz tog sela su 1912 u vreme balkanskih ratova presli u Beograd koji je bio na pljucomet od sela im i tamo se prikljucili srpskoj vojsci na oslobadjanju od Turske a pocetkom I sv.rata neki su presli Savu i pridruzili se borbi Srbije protiv njihovog carstva. Taj broj dobrovoljaca je skocio kad je srpska vojska izvrsila 1914 ofanzivu na Srem. A posle neuspeha te ofanzive jedan broj Srba i iz tog naselja zavrsio je u logorima u Madjarskoj (odakle se njih par nije ni vratilo). Posle 1.sv.rata u centru Batajnice, na mestu gde je 1950 postavljen spomenik borcu NOB-a, su mestani digli spomenik u vidu ranjenog orla sa plocom na kojoj je spisak od 20-tak imena mestana koji su dali zivot za Srbiju 1912-1918 iako su bili gradjani KundK. Taj spomenik je posle 2.sv.rata sklonjen sa njegovog dominantnog mesta preko puta crkve na najznacajnijem raskrscu u mestu i ostavljen u zapecak u dvoristu doma zdravlja da propada i truli., odrzavali su ga samo mestani ciji su rodjaci bili na tom spisku, i oni potajice. Tek sa padom socijalizma u SFRJ, 1991 je ociscen, restauriran ali nije pomeren na njegovo staro mesto.
To je odnos prema srpskim dobrovoljcima iz KundK.

Istine radi, medju mestanima je bilo i mobilisanih mladica od strane KundK vlasti, oni su zaglavili na istocnom frontu u Galiciji. Nisu ih slali na Srbiju bojeci se da ce okrenuti curak.
 
Žižoč:
Za svoju prvu autorsku temu na ovom forumu izabrao sam jednu temu koja se često nepravedno izbegava. To je učešće prekodrinskih odnosno prečanskih Srba u austrougarskoj vojsci. Veliki broj njih je bio mobilisan sa područja Vojvodine, Bosne i Hercegovine, Banije i Korduna, Like, Dalmacije i Slavonije. Komanda u Beču upućivala ih je na srpski, italijanski ili na istočni front.

Neki od onih koji su bili poslati na Srbiju, dezertirali su, pa je tako skoro 400 Bosanskih Srba sa područja opštine Sokolac na Romaniji prišlo je srpskoj vojsci, no ogromna većina mobilisanih prekodrinskih Srba ostala je u austrogarskoj vojsci i mnogi su kosti ostavili na Ceru i Kolubari. Kako su se borili na strani neprijatelja, oni se retko danas pominju. Međutim, broj prekodrinskih Srba u austrugarskoj vojsci daleko od toga da je bio mali, naprotiv. Prečanski Srbi su bili raspoređeni u nekoliko austrougarskih pukova koji su se borili u Srbiji, te su tako činili značajan procenat u Petrovaradinskom (56%), Otočkom (51%), Velikobečkerečkom(44%), Karlovačkom (42%) i Novosadskom puku (27%). Treba napomenuti da nijedan puk u austrougarskoj vojsci nije bio srpski po karakteru, jer Beč nije u njih imao poverenja, dok su svi ostali narodi imali svoje etnički homogene vojne jedinice.

Bilo je i komičnih situacija. Jednu je sjajno opisao pokojni srpski akademik, lekar i istoričar, učesnik Španskog građanskog rata i Narodnooslobodilačke borbe, Gojko Nikoliš, u svom poznatom memoarskom delu „Korijen, stablo, pavetina“ iz 1980. Nikoliš opisuje situaciju kada je samom početku rata 1914. godine sa druge strane Save u tada austrougarskom gradu Zemunu, nasuprot srpskog Beograda, bila stacionirana velika austrougarska vojska. Branioci Beograda su mogli sa austrugarskim vojnicima da se dovikuju preko Save. Srbi su dovikivali Austrougarima: “Švabe, predajte se!”, a austrougarski vojnici su im odgovarali: “Nijesmo mi, jado, Švabe, mi smo Srbi iz Like. Gdje si vidio da se Srbi predaju!“. Pored Srba iz Hrvatske u Zemunu je među Austrougarima bilo i mnogo Srba iz Bosne, iz gradova Brčkog, Tuzle i Bijeljine .


Pogledajte prilog 1378150
Žrtve koje su zaboravljenje zbog bratstva: genocid u Mačvi

Premda su obični vojnici Srbi iz Austrougarske uglavnom bili mobilisani i kontrolisani od strane starešina da ne bi prebegli na srpsku stranu, u austrougarskoj vojci je bio veliki broj Srba oficira, naročito iz nekadašnje Vojne Krajine. Oni su verno služili Beču sve do kraja rata. Dovoljno je spomenuti samo feldmaršala Svetozara Borojevića, jedinog feldmaršala koji nije bio nemačkog porekla, kao i generala Milana Uzelca, komandanta austrougarskog vazduhoplovstva. Najveći broj ovih oficira se posle rata našao u vojsci nove države, zadržavajući sve privilegije i činove koje su imali u K und K monarhiji. Neki od njih su se po slomu Kraljevine Jugoslavije stavili na raspolaganje NDH i imali visoke činove u domobranima i ustašama. Od ukupno 93 generala, u Pavelićevoj ustaškoj službi bilo je čak 13 srpskih oficira. Gotovo svi su bili na važnim položajima u NDH, a neki su dobili najviša odlikovanja za zasluge.

Prilažem linkove:
https://www.telegraf.rs/zanimljivos...srba-koji-su-bili-vece-ustase-od-ustasa-imena
https://www.blic.rs/vesti/drustvo/srpski-marsali-i-generali-koji-su-ginuli-za-cesara/pvj4cfr
https://vidovdan.org/istorija/srbi-precani-bosnjaci-i-hrvati-u-ratu-protiv-srbije/
https://srbin.info/pocetna/aktuelno...va-nad-srbima-u-prvom-svetskom-ratu/?lang=lat
Kliknite za proširenje...
Овај жижоч је толико предвидив са темама. Не морам ни да читам
 
Жандармеријски одреди у Македонији примали су добровољце све до краја 1915. године. Забележено је да је око 200 жандарма, претежно Личана, из Пећи упућено да до одсудности и жртвовања брани Качаничку клисуру, где су готово сви изгинули, бранећи клисуру месец дана против Бугарске војске. Српска војска стигла је после месец дана у помоћ, али је ипак стигла да спречи Бугаре да ударе у леђа српској војсци у повлачењу.

Перо Слијепчевић, Наши добровољци у Светском рату, Загреб, 1925, стр. 11.

Чета мајора Танкосића, војводе Вука, Лићански и Ужички одред махом су били оформировани од неслободних Срба, Хрвата и Словенаца. Већином су били Босанци и Херцеговци, па Личани”

Југословенски добровољци у Русији 1914-1918, Зборник докумената, Београд 1977, док. 215, 300.

Храбро држање мојих војника у овој драматичној борби заслужује и признање и дивљење утолико више што су то били добровољци - Личани - који су дошли из Америке.

Свједочи потпоручник српске војске Бранислав А. Стојковић, Голгота и васкрс Србије 1916-1918, стр. 293.
 
До краја љета 1915. год. готово сваки регуларни пук српске војске, имао је бар по једну добровољачку чету. Из Русије је тад стигло 4 000-5 000 добровољаца (по једна трећина, Босанци и Херцеговци, Крајишници и Војвођани).

Миленко Венић, дипломата српске владе, свједочи да је из свијета дошло 25 000 српских добровољаца, углавном из Сјеверне Америке (а исељеници су били из зна се којих крајева).

... збиља, долазе добровољци. Све кршни наши Личани, Босанци, Бачвани, Херцеговци. Дошло 25.000. — „Очију ми, видео сам у Солуну кад су се искрцавали!" говорили су они који су долазили из Солуна.

Миладин Пећинар, Скопски ђачки батаљон 1914 1969, стр. 247

Били су то Личани, Кордунаши, Славонци, Банијци, Војвоћани, Херцеговци, Босанци, Бокељи. У том највећем таласу који је запљуснуо ... Тако се десеторо браће Вајагић из града Гери у Индијани пријавило у српску војску као добровољци.

НИН. бр. 2662-2670.

1915. и 1916. била се раз-вила жива агитација међу југословеноким исељеницима, нарочито у Америци, да као добровољци попуне проређене србијанске пукове. Одзив је био врло леп, нарочито међу Херцеговцима и Личанима.

Историја Југославије, Владимир Ћоровић,1933, стр. 567.

... као добровољци, дошли из Америке. У ствари, може се рећи да је ово била читава мала југословенска војска у чијем саставу су се налазили: Војвођани, Босанци, Херцеговци, Личани и Далматинци. А затим смо се попуњавали и бившим ...

Голгота и васкрс Србије 1915-1918, Силвија Ђурић, Видосав Стевановић, 1986, стр. 409.

Колонизацију су добрим делом извршили добровољци, учесници у балканским ратовима и првом светском рату. Највећи број добровољаца чинили су они који су дошли на Солунски фронт из Америке и Добруџе. То су углавном били Херцеговци, Личани...

Руско Село у миру и рату, Илија Војводић, 1969, стр. 53.

...многи добровољци, који су добили земљу, нису се ни поја- вили, те им је земља одузета и дата другоме. ... Личани су били најбројнији међу досељеним добровољцима, али било је ту доста и Восанаца, затим Херцеговаца.

Под једном заставом: Хроника о људима Банатског Карађорђева, Ђорђе Момчиловић-Бркица, 1968, стр. 31.

Основан је и Батаљон Срба добровољаца чији је командант био пуковник Алимпије Марјановић. Овај батаљон сачињавали су добровољци из црногорске војске, Херцеговци, Личани и Црногорци који су се прикључили српској ...

Аграрна реформа и колонизација у Југославији: 1918-1941. Богдан Лекић, 2002, стр. 50

... која припадају Хрватској и Славонији, од тога скоро 20 хиљада из Лике (59 %)». После Првог светског рата селили су се Личани у Славонију, Војводину (нарочито добровољци) и на Косово, где им је путоказац и вођа био поч. Адам Прибићевић...

Обим Срба и Хрвата, књига 1, Лазо М. Костић, 1965, стр. 92.

... већином добровољци Личани, а има и Босанаца, а Леоновци су Xерцеговци, Далматинци, Бокељи, Босанци, Личани, а биће и Банаћани. Материјално стање парохијана је врло повољно услед тога што су сви кућама и земљом ...

Срби у Банату: насеља и становништво, Јован Ердељановић, Рајко Николић, Никола Л. Гаћеша, 1992.

Омладинци који су били родом из околних села око Вршца: Павлиша, Избишта и Средишта, па чак и из Влајковца, где су били Личани, добровољци са Солуна...

Гласник Српског историјско-културног друштва "Његош". бр. 14.

П. Т. ПИТ ГЕНЕРАЛ ШТУРМ И српске добровољце, који су пребегли српској војсци на Дрини августа 1914. године највише је испитивао генерал Павле Јуришић- Штурм. Многи добровољци, нарочито Личани, добро су говорили немачки.

Војска, бр. 609. 2003.

... потпуковника Војина Поповића званог војвода Вук. Језгро овог одреда чинили су стари четници, граничари и добровољци из ... Босанци, Херцеговци, Личани и Далматинци. А затим смо се попуњавали и бившим аустро-угарским војницима...

Голгота и васкрс Србије 1915-1918, Силвија Ђурић, Видосав Стевановић, 1986.

... Сремски добровољачки одред и комитске јединице под командом Воје Танкосића и војводе Вука. Сремски добровољачки одред, ... Током читавог лета и јесени делови овог одреда, састављени од Земунаца, Личана, Црногораца и Србијанаца, ...

За част отаџбине: како се Београд борио у првом светском рату, Антоније Ђурић, 1985, стр. 61.
 
... Кад су y Солуну из првог пука пристиглих добровољаца хтели издвојити једну чету Хрвата да би je назвали чета Зринскога, нису то могли да учине, пошто су Личани одбили да уђу, a самих Хрвата није било довољио ни за образовање само те једне чете.Сама „Југословенска Дивизија“,ко ја је , под командом ђенерала Воје Живановића, храбро учествовала y пробоју солунског фронта, није била „југословенска" онако како су то Д-р Трумбић и неки други представљали. Хрвата и Словенаца било je y њој мало. Срби су били y претежној већини тако да je та дивизија имала много и много више карактер српске него „југословенске" дивизије, ако би ce овим другим термином хтело нагласити, да je y тој дивизијн било и Хрвата и Словенаца y сразмерном броју са Србима.

Србија и Југословени за време рата 1914-1918, Милан П. Ђорђевић, 1922.

... Убрзо су у овој дивизија била 9.733 добровољца, готово искључиво Срби из Босне, Војводине и Лике. Пошто је и даље било све више до 50 Н. Поповић, Србија и Русија, стр. 279—305, 389—425; исти, Југословенски добровољци, стр. VI — VII (као и документација у одговарајућим одељцима; ...

Србија у првом светском рату, Андреј Митровић, 1984.

Srpski književni glasnik: Volume 49
Bogdan Popović, Jovan Skerlić - 1936 -За време рата, пре уласка Америке, Срби су се пребацивали у Канаду као добровољци и сам Детроит је послао око 400 бораца на ... Највише их је пореклом из Лике или Баната. Сликар је Блажо Калабић, Црногорац, гостиовичар један Ужичанин...

Српски књижевни гласник, Богдан Поповић, Јован Скерлић, бр. 49, 1936.

... Војводине и Лике. Међутим, број добровољаца је стално растао и средином августа се попео на близу 18.000 људи. Кад је Румунија крајем августа ушла у рат , ови добровољци су у саставу руског 47. корпуса упућени на бојиште у Добруџу...

Историја српског народа: Од Берлинског конгреса до уједињења, Драгослав Срејовић, Славко Гавриловић, Сима М. Ћирковић, 1981.

Лици. Личани су затим схватили да они никада нису ишли за својом властитом судбином нити се борили за своје идеале; ... број Личана оптужиле за велеиздају. И поред сталних претњи, они су у све већем броју ступали у редове српске војске.

Балканско полуострво и јужнословенске земље: књ.1, Јован Цвијић, 1966.

У њима је највише било Личана, Кордунаша, Босанаца, Црногораца, Херцеговаца. И у обичајима испраћаја америчких ... како у стратегијско-војним плановима српске војске у Солуну, тако посебно као значајан фактор у повезивању ...

Научни скуп Србија 1917. године, Љињана Алексић-Пејковић, Славенко Терзић, Историјски институт у Београду, 1988.

Знало се за припреме за одлазак из Скадра и српске владе. Српски посланик на Цетињу, потврђујући пријем неке депеше од ... Бокеља и Личана, који су из патриотских побуда добровољно похитали из Америке у помоћ својој браћи на бојишту.

Црна Гора за вријеме Првог свјетског рата: односи са Србијом, Никола П. Шкеровић, 2004.
 
Nosioci albanske spomenice ---LINK
Da li vi imate pretka koji je na listi nosilaca sa gornjeg linka? Moj pradeda po majci je na toj listi, odred Vojvode Vuka, nosilac rodom iz kninske krajine ( jedini, pa cete lako provaliti devojacko prezime moje majke, mada ih ima jos iz Dalmacije ali su geografski svrstani poreklom iz Hrvatske a ne po opstinama porekla).

Dakle ako vam je neko od predaka bio nosilac te spomenice a niste ga vi ili vasa rodbina prijavili uradite to. Na gornjem linku imate i uputstvo za to. A tamo mozete procitati i o mnogim zanimljivim zivotnim pricama. Za sad je na toj listi nesto preko 7000 heroja, mnogi nisu, mnogi ni nemaju nikoga da ih prijavi, na zalost.
 
Poslednja izmena:
lionagate:
Nosioci albanske spomenice ---LINK
Da li vi imate pretka koji je na listi nosilaca sa gornjeg linka? Moj pradeda po majci je na toj listi, odred Vojvode Vuka, nosilac rodom iz kninske krajine ( jedini, pa cete lako provaliti devojacko prezime moje majke, mada ih ima jos iz Dalmacije ali su geografski svrstani poreklom iz Hrvatske a ne po opstinama porekla).

Dakle ako vam je neko od predaka bio nosilac te spomenice a niste ga vi ili vasa rodbina prijavili uradite to. Na gornjem linku imate i uputstvo za to. A tamo mozete procitati i o mnogim zanimljivim zivotnim pricama. Za sad je na toj listi nesto preko 7000 heroja, mnogi nisu, mnogi ni nemaju nikoga da ih prijavi, na zalost.
Kliknite za proširenje...
Imam dvojicu sa majčine strane koji bi je poneli da nisu poginuli braneći Beograd i to i od tvoje rodbine, i to ne račinajući poginule u oba balkanska rata. Neki imaju spomenice, a neki mogu da čitaju svoje prezime u puno primeraka po spomen pločama u dva dela Srbije. Možda je nečiji direktni predak zadnji put živ viđen za neposredno pre juriša đačke i žandarmske čete kod Kule Nebojše? Baš tamo gde su nečiji jugoslovenski preci tukli topovima iz rečnih monitora. Možda je njegov mlađi brat koji nije bio ni oženjen umirao od rana od gelera na oči bespomoćnog čoveka iz susednog sela za vreme nemačkog artiljerijskog baraža pri odsudnom napadu na Beograd 1915? Možda je njihovog oca, ‘čiču’’ zadnji put živog video neko iz susednog sela kako ka Beogradu tera volovsku zapregu sa municijom iz Kragujevca? Da ne pominjem koliko je ostalo porodica siročadi sa moje očeve strane, po jedna posle Kumanova i Bregalnice, baš sa direktne očeve strane na Bregalnici - a na to bi neki sad da pljunu. Njihov otac, isto čiča je umro posledica od upale pluća koju je jedva preživeo nekad tokom 1915, pa zbog toga demobilisan kao trajno nesposoban - jedini koji je nekako doživeo 1918, ali ne i oslobođenje, kameni nadrgobni spomenk mu je podigao moj deda posle Drugog svetskog rata. Dva balkanska rata, dve porodice siročadi. Nikome se ne zna niti gde leži, samo ime i prezime na ploči. Posle jedan deda zahvaljujući oficiru evropskog pogleda na svet proveo rat kod Hitlera u logoru - čovek ih predao Nemcima, a susednu jedinicu neko prosto poslao kućama kad je krenulo rasulo. A drugi potpao pod uticaj sestre od strica i rođenog brata svoje devojke, moje babe (moji se nisu uzeli baš mladi, a imam stariju sestru), pa sa njih dvoje skojevaca otišao kod Broza u partizane, i posle naravno dok je bio živ nisi smeo pred njim da pisneš protiv Broza.
 
Mrkalj:
Ovo nije tabu tema. Ima tema, otvorena pre 13 godina:


https://forum.krstarica.com/threads/srbi-na-srbe-u-ww1.342769/

Malo treba prelistati, malo pročitati...
Kliknite za proširenje...
Ili su možda u K und k isticali primer svakog janičara a Srbe slali ili na preki sud ili na Istočni front da se više ne vrate? Svakog ko je prilježno ratovao za K und k je trebalo pred preki sud: dotičnoj državi je jedan od glavnih ratnih ciljeva bio fizički nestanak Srba svih koji su svojim primerom nezavisne države davali za K und k krajnje nezgodne ideje baš svim potlačenim narodima.
 
Casual Observer:
Ili su možda u K und k isticali primer svakog janičara a Srbe slali ili na preki sud ili na Istočni front da se više ne vrate? Svakog ko je prilježno ratovao za K und k je trebalo pred preki sud: dotičnoj državi je jedan od glavnih ratnih ciljeva bio fizički nestanak Srba svih koji su svojim primerom nezavisne države davali za K und k krajnje nezgodne ideje baš svim potlačenim narodima.
Kliknite za proširenje...
покаким вам се на југу и све згодне идеје с којим сте усрли Балкан, најљепше мјесто за живот, за сва времена

Поносан на свога прађеда АУ подофицира, више пута одликован, касније четник, увијек против вашег говна Југе до задњег дана живота!
и јесте га затварали оба пута, гњиде
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

M
Etnička granica Srba i Hrvata u srednjem veku
4 5 6
Odgovora
138
Pregleda
1.360
Лекизан
Лекизан
Nina
Srbi su Hitleru uskratili najbolje dane njegovog života
2
Odgovora
30
Pregleda
482
Casual Observer
Casual Observer
Casual Observer
Писменост у Србији 19. века
Odgovora
24
Pregleda
260
Casual Observer
Casual Observer

Back
Top