SVADBENI PUT JAPANSKE JEGULJE
Biolozi koji su se specijalizovali za morske ribe i životinje otkrili su dvadesetih godina prošlog veka da jegulje iz evropskih i severnoameričkih slatkih voda odlaze na svadbeni put preko čitavog Atlantskog okeana, da bi se u Sargaskom moru, južno od Bermudskih ostrva, izmrestile i tu uginule. Od tog vremena oni su sve do nedavno tragali da otkriju kuda na svoj svadbeni put i mrešćenje putuju takozvane japanske jegulje, Anguillidae japonica, koje do mrešćenja žive u azijskim slatkim vodama. Japanski biolog Kacumi Cukamoto i njegove kolege sa tokijskog univerziteta preduzimali su u potrazi za mestom mrešćenja japanskih jegulja četiri ekspedicije, ali su tek na petoj takvoj ekpediciji na naučnom brodu Hakubo-Maru, uspeli da otkriju mesto njihovog mrešćenja. Kao i druge jegulje u svetu i ove japanske su sve do vremena za mrešćenje živele u potocima i rekama na kontinentu Azije, a kada bi ih nagon za mrešćenjem poterao one su se otiskivale u Tihi okean i njime putovale do mesta mrešćenja.
Trideset devetog dana plovidbe i vučenja sitnookastih mreža radi hvatanja jeguljinih larvi oni su na dubini od 75 metara uspeli da uhvate veoma male i mlade larve, po čemu su zaključili da se mesto njihovog mrešćenja mora nalaziti negde blizu. Na osnovu njihove veličine zaključili su da su larve morale biti stare svega 19 dana, a na osnovu brzine i smera struje koja ih je nosila, da se njihovo mesto mrešćenja nalazi na oko 300 kilometara prema zapadu od mesta gde su se nalazili. Posle utvrđivanja koordinata regiona njihovog mrestilišta biolozi su videli da se ono nalazi na 1920 kilometara istočno od Filipinskih ostrva, u delu Tihog okeana koji je po svojim osobinama veoma sličan Sargaskom moru, u regionu u kojem se slanije tropske vode južnog dela Tihog okeana susreću i mešaju sa nešto manje slanim vodama severnoekvatorijalne okeanske struje.
Prema zaključcima biologa Cukamota i njegovih kolega upozorenje jeguljama da se na svom svadbenom putu zaustave i izmreste u tom regionu ne dolazi od različite slanosti u tim vodama, već od njenog specifičnog ukusa i mirisa, koji dolazi otuda što dve struje, severnoekvatorijalna koja se kreće ka zapadu i struja Kurošio, koja se kreće ka severu, donose sobom različitu faunu i floru. Kada se larve japanske jegulje izlegu, struja Kurošio nosi ih na sever, tako da kada stignu do obala azijskog kontinenta one su već dovoljno odrasle da uplivaju u njegove potoke i reke.
