Quantcast

Zanimljivosti u psihologiji

Lada

Elita
Moderator
Poruka
22.938
Istorijske činjenice o snovima


Istorijske činjenice o snovima - snovi kroz istoriju, verovanja i umetnost

U havajskoj mitologiji, snovi su prozvani moe'uhane ili "spavanje duše", jer je bilo ukorenjeno verovanje da tokom spavanja duša napušta telo i vraća se u njega kroz suzni kanal, boraveći za to vreme u lua'uhane ili " jami duše".

Noćne more se po ovom verovanju događaju kada duhovi uđu u telo, dok je duša van njega. Zbog toga je po njima bilo moguće i voditi ljubav sa duhovima (duh preminulog muža ili žene posećuje telo usnulog supružnika).

Razni poznati autori napisali su svoje klasike zahvaljujući snovima. Na primer, Meri Šeli je tvrdio da je inspiracija za "Frankenštajna" potekla iz njegovih noćnih mora, a i Robert Luis Stivenson je isto tvrdio za svoj roman "Dr. Džekil i Mister Hajd".


Egipćani su imali muškog boga snova Serapisa i brojni hramovi bili su posvećeni njegovom obožavanju. U ovim hramovima bili su smešteni profesionalni tumači snova ili "oni koji su učeni u magijskoj biblioteci". Lik boga Serapisa često je bio uklesan ili urezbaren na uzglavljima i naslonima za glavu kreveta starih Egipćana.

Do 17. veka kinesko društvo je očekivalo od istaknutih političkih figura da povremeno potraže tumačenje svojih snova, kako bi time održali uravnoteženost i objektivnost na odgovornim funkcijama koje su obavljali.

Snovi imaju glavnu ulogu u nekim filmovima, a najpoznatiji su:

1. Film Frica Langa "Žena na prozoru" (1944)
2. Hičkokovi filmovi : "Začaran" ( u kom je scenu sna dizajnirao Salvador Dali), "Psiho", i "Marni"
3. Film Viktora Fleminga "Čarobnjak iz Oza"

Stari severnoamerički narod Irokezi svake godine priređuju festival u kojem dele svoje snove sa drugima, kroz priču ili pantomimu.

U kineskoj pokrajini Fu-Kein, ljudi ponekad traže od preminulih predaka da im daju znak kroz snove, tako što spavaju na njihovim grobovima.

U staroj Grčkoj, snovi su smatrani porukama od bogova. Inkubacija, ili praksa potrage za značajnim snovima putem spavanja na svetom mestu, takođe je bila vrlo popularna, pogotovo u kultu Asklepija iz Epidaurusa.

Viljem Šekspir (1564-1616), kao i mnogi njegovi prethodnici među grčkim piscima drama, koristio je snove u svom dramama kao pomoć u razvoju priče i likova. Na primer, snovi u Hamletu, Makbetu, Ričardu III, Romeu i Juliji i Kralju Liru otkrivaju ključne psihološki i simbolički uvid u motive i unutrašnje monologe glavnih likova.

Jedno od zapadnoafričkih plemena - Ašanti, uzima snove toliko ozbiljno da omogućava muževima da preduzmu pravne mere i akcije protiv drugog čoveka, ako je on imao erotske snove o njihovoj supruzi.

Izvor:dormeo.rs
 

Lada

Elita
Moderator
Poruka
22.938
Sanjamo celu noć

Verovatno ste čuli ili pročitali da mi sanjamo samo tokom brzog pokreta očiju ili REM faze. Međutim doktor Neiman tvrdi da sanjamo čitave noći. Mi smo podešeni tako da nam se snovi javljaju u REM fazi. Rem faza se tokom noći produžuje, pa se tako većina snova javlja u drugoj ili trećoj fazi noći.
 

Lada

Elita
Moderator
Poruka
22.938
Da li životinje sanjaju?

Svi ste se sigurno bar jednom zapitali da li naš ljubimac sposoban da ima snove. Dokazano je da mnogi sisari ne prolaze kroz REM fazu, ali bez obzira na to naučnici tvrde da oni ipak imaju snove. Insekti i ribe takođe ne prolaze kroz ovu fazu, ali možemo samo da predpostavimo da i ova bića kao i sisari imaju sposobnost sna
 

Lada

Elita
Moderator
Poruka
22.938
Zaboravite alarm, ako želite da zapamtite san

Kao što ste i pročitali. Glasan alarm izaziva traumu i u trenutku ćete zaboraviti sve što ste sanjali prethodne noći. Najbolji način da se setite svojih snova je da budite polako i da to par minuta. Međutim, zapamtite jedno, da ne možete na silu zadržati san, kao ni sećanje na njega. "Ako san želi da vam pobegne, pobeći će vam", savetuje Neiman.
 

Lada

Elita
Moderator
Poruka
22.938
Ljudi koji pamte svoje snove pokazuju bolju moždanu aktivnost

Jedna studija pokazala je veću aktivnost u delu mozga koji se naziva temporo-parijentalni čvor kod ljudi koji pamte svoje snove. Razlike nisu bile samo dok su spavali već i tokom budnog stanja. Prethodno istraživanje pokazalo je da ljudi koji pamte svoje snove bolje reaguju na zvuke u snu i na javi.
 

Lada

Elita
Moderator
Poruka
22.938
Košmari nisu uvek povezani sa strahom

Noćne more ili košmari su nešto najgore što može da nam se desi toko noći. Iako verujemo da nam snovi projektuju ono čega se zapravo bojimo u stvarnosti, jedno istraživanje pokazalo je nešto drugo: naučnici su analizirali snove preko 300 ljudi i zaključili da noćne more proističu i iz osećaja krivice, tuge, zbunjenosti. Muškarci imaju košmare zbog nasilja, dok žene zbog verbalnog sukoba.
 

Lada

Elita
Moderator
Poruka
22.938
Možete umreti u snu - ali i oživeti

Neki ljudi veruju da je smrt u snu zaista realna a da buđenje predstavlja i oživljavanje. "Neki to objašnjavaju činjenicom da je svest besmrtna te je tako moguć i san mrtvog o smrti", objašnjava doktor Naiman. On, međutim, savetuje da se i san o umiranju posmatra samo kao zanimljivo iskustvo i ništa više od toga.
 

Lada

Elita
Moderator
Poruka
22.938
Telo reaguje na snove kao da ste budni

Naravno da će biti smešno da se ljutite na nekog zbog nečega što vam je učinio u snu, ali logično je da ta osećanja ostaju i kad otvorite oči i izađete iz sveta snova.

"Iskustvo koje ste imali u snu, vaše telo registruje kao da je na javi. Moguće je doći i do povišenog pritiska i emocija u zavisnosti kakav san ste sanjali", istakao je Neiman.

izvor: lovesensa.rs
 

tab503

Kralj spama
Administrator
Poruka
67.631
Da li životinje sanjaju?

Svi ste se sigurno bar jednom zapitali da li naš ljubimac sposoban da ima snove. Dokazano je da mnogi sisari ne prolaze kroz REM fazu, ali bez obzira na to naučnici tvrde da oni ipak imaju snove. Insekti i ribe takođe ne prolaze kroz ovu fazu, ali možemo samo da predpostavimo da i ova bića kao i sisari imaju sposobnost sna
svojevremeno sam citao o jednoj zeni koja je doktorirala na temi - "sta macke sanjaju"
 

Neno

Iskusan
Moderator
Poruka
6.421
Ljudski um krije mnoge tajne. S protokom vremena, međutim, naučnici sve više uspijevaju da proniknu u uzroke našeg ponašanja. Usput nam oni otkrivaju i neke psihološke fenomene na koje nailazimo svakodnevno, a da nismo svjesni.


  1. Pjevanje smanjuje napetost i pomaže u borbi sa depresijom.
  2. Neki ljudi su genetski predodređeni da budu pesimistični.
  3. Kada pokušavamo da se sjetimo nekog događaja iz prošlosti, mi se u stvari prisjećamo našeg posljednjeg sjećanja na njega, a ne originalnog događaja.
  4. Naučnici su otkrili da su inteligentniji ljudi više sarkastični od ostalih.
  5. Nedostatak prijatelja je opasniji po naše zdravlje od pušenja.
  6. Ljudi smatraju osobe sa smeđim očima pouzdanijim od onih sa plavim očima.
  7. Neki ljudi su rođeni sa urođenim talentom za matematiku.
  8. Često mijenjamo svoj glas kada razgovaramo sa osobama koje nam se sviđaju.
  9. Ljudi su sposobni da biraju između ograničenog broja opcija pa zbog toga kada dođu u situaciju da im se nudi previše stvari, reagiraju sporo i ne mogu da donesu brzu odluku (na primjer kada čitamo meni u restoranu ili biramo artikle u supermarketu)
  10. Obroci koje su drugi spremili za nas su nam u većini slučajeva ukusniji od onih koje sami napravimo. To je iz razloga što smo tokom kuvanja već osjetili miris hrane i mogli smo da zamislimo kakvog je ukusa, što nam smanjuje zadovoljstvo prvog zalogaja.
  11. Ljudi koji su rođeni slijepi ne pate od šizofrenije.
  12. Fizička snaga muškaraca čini čak 70 posto njihove privlačnosti ljepšem polu.
  13. Kada pravimo plan “B” za nešto, znatno smanjujemo sebi šanse da ćemo ispuniti svoj prvobitni plan.
  14. Većina ljudi precjenjuje svoje sposobnosti. Tipičan primjer ovog fenomena je činjenica da većina nas misli da vozi bolje od prosjeka.
  15. Ljudi sa visokim nivoom testosterona uživaju u tuđem bijesu
 

Lada

Elita
Moderator
Poruka
22.938
Bez obzira koliko bili uvjereni da znamo sve o sebi i svom ponašanju, nauka nam konstantno dokazuje suprotno.
Prevela: Ivana Simikić
Izvor: Psych2go.net
Načini na koje naše tijelo funkcioniše, te procesi koji stoje iza našeg svakodnevnog reagovanja uvijek su bili zanimljivi istraživačima, a nama su zanimljivi zaključci do kojih dolaze.


POSTOJI FOBIJA OD GUBITKA TELEFONA
Da, i zove se nomofobija. Radi se o strahu koji osoba osjeća kada se nalazi bez mobilnog telefona. Izraz je skovan od riječi “no-mobile-phone phobia”, kada je sprovedena studija o ovom fenomenu 2010. godine u Velikoj Britaniji. Sudeći prema rezultatima, 54 odsto ispitanih je iskusilo nomofobiju, dok su žene podložnije njoj od muškaraca.
RASPOLOŽENJA DRUGIH LJUDI MNOGO UTIČU NA NAS
Istraživači ovaj fenomen zovu “emotivna zaraza”. Radi se o prirodnoj pojavi da nam naš nervni sistem dozvoljava da osjetimo i reflektujemo emocije drugih ljudi. Kao što se navodi u Efektu kameleona, imamo prirodnu tendenciju da oponašamo tuđi govor i gestikulaciju.
LJUBAV I BOL SU POVEZANI
Studije su pokazale da se oblasti u mozgu koji su zaduženi za obradu fizičke boli preklapaju da oblastima koje su zadužene za emotivnu bol. Sindrom slomljenog srca je odavno ustanovljen i definisan, a javlja se često prilikom stresnih situacija, kao što je smrt voljenih.
LUČIMO OKSITOCIN KADA SE GRLIMO
Tokom zagrljaja naše tijelo luči hormon oksitocin, koji je značajan prilikom povezivanja sa drugim ljudima i ostvarivanja socijalnih interakcija, kao i formiranja povjerenja.
KAD SMO UMORI TEŽE SE ODUPIREMO ISKUŠENJIMA
Prema jednoj studiji, ljudi imaju manje kontrolom nad sobom kada su umorni, dok druga govori da prosječna odrasla osoba ima manje kontrole nad sobom kako odmiče radni dan, zbog čega je veća mogućnost da se predveče ponaša nemoralno. Ovo može biti povezano sa studijom rađenom na Državnom univerzitetu u Floridi, koja pokazuje da je nivo glukoze u tijelu povezan sa samokontrolom.
ZBOG NASILNIH SADRŽAJA GUBIMO SENZIBILITET
Nedavno istraživanje pokazalo je da su roditelji koji gledaju nasilne filmove sa scenama seksa imaju veći stepen prihvatanja takvog sadržaja, čak su spremiji da ga pokažu svojoj djeci. To je takođe povezano sa manjom senzitivnošću ljudi koji igraju video igrice.
ČOKOLADA NAM JE KAO DROGA
Pored toga što se smatra afrodizijakom i uvijek dobim poklonom, čokolada je dobar način za pokazivanje ljubavi. Zašto? Radi se o tome da čokolada sadrži triptofan, hemikaliju koja utiče na mozak da luči serotonin, koji je zadužen za dobro raspoloženje, emotivno zdravlje, dobar san i balansiran apetit, kao i druge brojne funkcije naše psihe i ponašanja. Čokolada takođe sadrži feniletilamin, neurotransmiter koji nam pomaže prilikom izražavanja privlačnosti i uzbuđenja. Djeluje tako što stimuliše centar za zadovoljstvo u mozgu, te dostiže njegov vrhunac tokom orgazma.
 

Lada

Elita
Moderator
Poruka
22.938
Učenje nečeg novog o sebi uvek je zanimljivo i zabavno. Razumevanje psihologije koja stoji iza toga kako se ponašamo, kako tretiramo druge, i izražavamo sebe vrlo je važno.

Sajt Bright Side napravio je listu najiznenađujućih psiholoških činjenica koje mogu da vam pomognu da bolje razumete sebe i druge.

1. Prijateljstvo koje je nastalo u periodu između 16. i 28. godine ima veće šanse da traje duže.

2. Žene generalno više vole muškarce sa dubljim, hrapavim glasom jer deluju pouzdanije i manje agresivno.

3. Ljudi koji daju najbolje savete obično su oni koji imaju najviše problema.

4. Što je osoba pametnija, brže razmišlja, a njen rukopis je neuredniji.

5. Emocije ne utiču na način na koji komuniciramo. U stvari, sasvim obrnuto je istinito: način na koji komuniciramo utiče na naše raspoloženje.

6. Način na koji neka osoba tretira osoblje kafića ili restorana mnogo otkriva o njenom karakteru.

7. Ljudi koji imaju jak osećaj krivice bolji su u razumevanju misli i osećanja drugih ljudi.

8. Muškarci nisu zabavniji od žena: samo ispričaju ili naprave više šala, i ne brinu mnogo o tome da li ljudi vole njihov humor ili ne.

9. Stidljivi ljudi govore malo o sebi, ali rade to na način koji druge ljude čini da osećaju kao da ih znaju dosta dugo i dosta dobro.

10. Žene imaju duplo više receptora na svom telu od muškaraca, ali imaju višu toleranciju na bol.

11. Slušanje visoko-frekventne muzike može da učini da se osećate smirenije, opuštenije i srećnije.

12. Ako ne možete da zaustavite misli kada ste u krevetu i trebalo bi da zaspite, ustanite i zapišite ih. To će olakšati vaš um i brže ćete zaspati.

13. Poruke za dobro jutro i laku noć aktiviraju deo mozga koji je zadužen za sreću.

14. To što radite stvari koje vas plaše učiniće vas srećnijim.

15. Prosečno vreme tokom kojeg žema može da sačuva tajnu je 47 sati i 15 minuta.

16. Ljudi koji pokušavaju da sve učine srećnim često završavaju tako što se osećaju vrlo usamljeni.

17. Što smo srećniji to nam je potrebno manje sna.

18. Kada držite ruku svoje voljene osobe, osećate manje bola i manje brinete.

19. Inteligentni ljudi imaju manje prijatelja od prosečne osobe. Što je osoba pametnija, to postaje izbirljivija.

20. Brak sa najboljim drugom eliminiše rizik od razvoda za više od 70 odsto, i ovakav brak ima više šanse da traje do kraja života.

21. Ljudi koji govore dva jezika mogu nesvesno da promene svoje ličnosti kada prelaze sa jednog jezika na drugi.

22. Kada ste sami dugo vremena to je toliko loše za vaše zdravlje kao da pušite 15 cigareta dnevno.

23. Ljudi izgledaju atraktivnije kada govore o stvarima za koje su veoma zainteresovani.

Izvor: BIZLife

Piše: N.V.
 

Lada

Elita
Moderator
Poruka
22.938
Da li biste povredili nekoga samo zato što vam je autoritativna ličnost to naredila? Treba li potiskivati brige? Jesu li u životu bitnije sitnice ili krupni događaji?

Iako mnogi psihologiju smatraju naukom koja samo potvrđuje ono što već znamo o sebi samima, dr Džeremi Din, osnivač sajta PsyBlog, objašnjava da je jedan od način da se borimo s ovom zabludom pomisao na sve one neočekivane, iznenađujuće i, jednostavno, čudne nalaze naučnih studija.
 

Lada

Elita
Moderator
Poruka
22.938
KOGNITIVNA DISONANCA
U istraživanju sprovedenom 1959. godine na Univerzitetu „Stanford“, u kom su učestvovali studenti, utvrđeno je da su učesnici ekseperimenata smatrali nezanimljiv zadatak interesantnijim ako bi im bilo plaćeno manje da ga reše.

Kognitivna disonanca se objašnjava kao mentalno stanje u kom pojedinac doživoljava dva ili više nekompatibilnih verovanja ili kognitivno obrađuje više informacija. U pomenutom eksperimentu, studenti su razmišljali na sledeći način: ako ne radim to zbog novca, sigurno to radim jer je zanimljivo. U suprotnom, oni ne bi mogli da objasne svoje ponašanje.

HALUCINACIJE NISU RETKE KOLIKO MISLIMO
S obzirom na to da deluju kao snovi na javi, za halucinacije se obično misli da su posledica ozbiljne diševne bolesti. Međutim, one su daleko češće kod zdravih pojedinaca nego što biste isprva pomislili: u jednom istraživanju (sprovedenom 2000. godine na „Stanfordu“) utvrđeno je da je trećina ljudima doživela halucinaciju – od toga 20 odsto jednom mesečno, a dva odsto nedeljno!

PLACEBO EFEKAT
Da li vam se ikada dogodilo da prestanete da osećate glavobolju istog trenutka kad popijete lek – iako je potrebno oko 15 minuta da počne da deluje?

Jedna studija, objavljena u „Dnevniku medicine Nove Engleske“ početkom XXI veka, pokazala je da dejstvo fiziološkog rastvora može biti isto kao dejstvo morfijuma zahvaljujući plaebo efektu. Štaviše, neki stručnjaci smatraju da je 80 odsto dejstva prozaka povezano s placebom

POKORAVANJE AUTORITETU
Većina ljudi veruje da odlučuje nezavisno i da ne bi povredila drugo ljudsko biće osim ako je prinuđena. Nešto tako jednostavno kao što je prosto naređenje vas ne bi nateralo da podvrgnete drugog elektrošokovima, zar ne?

Čuvena studija Stenlija Milgrama („Milgramov eksperiment“) dokazala je da je prosečna osoba spremna da bude poslušna ukoliko se suoči s autoritetom, čak i ako je ono što se očekuje da uradi u potpunoj suprotnosti s njenom savešću. Čak 63 odsto učesnika istraživanja je povređivalo druge, čak i dok su žrtve vrištale od bola.

Ovo istraživanje je, inače, sprovedeno kako bi se pronašlo psihološkeo objašnjenje nacističkih zločina.

FANTAZIRANJE SMANJUJE MOTIVACIJU
Jedan od najčešćih metoda samomotivisanja jeste maštanje o budućnosti. Recimo, bodibilderi dok treniraju zamišljaju kako će njihovo telo izgledati ukoliko ostanu istrajni.

Međutim, psiholozi su utvrdili da je fantaziranje loš način motivisanja. Oni, umesto toga, preporučuju mentalno kontrastiranje: kombinovanje pozitivnih misli o cilju s realističnim pogledom na prepreke koje se mogu javiti.

SLEPILO PO IZBORU
Svi znamo zbog čega postupamo onako kako postupamo, zar ne? Recimo, jasno nam je zbog čega nas određeni ljudi privlače. Ipak, psiholozi veruju da to možda i nije tako.

U jednom istraživanju, naučnici su ubedili učesnike da opravdaju izbore koje – zapravo – nisu ni pravili.

Teorija „slepila po izboru“ objašnjava da ljudi imaju (ni)malo svesti o svojim izborima i razlozima zbog kojih ih prave.

DVE GLAVE SU PAMETNIJE OD JEDNE
Tehnika brainstorming sve je popularnija u svetu, pre svega poslovnom, ali jedna grupa psihologa smatra da ona nije korisna. Kako je pokazalo jedno istraživanje, ljudo u kolektivu postaju lenji, zaboravljaju svoje ideje dok drugi izlažu sopstvene, brinu o tome šta će neko pomisliti o njihovom stavu itd.

Međutim, grupe bolje procenjuju ideje.

POTISKIVANJE
Koliko puta vam se dogodilo da vam, kada ste zabrinuti zbog nečega, neko kaže: „Ne misli o tome sad“? Tu je i čuveno „Misliću o tome sutra“, koje je Skarlet O'Hara ponavljala ubeđena da će na taj način pomoći sebi.

Ovo je, ipak, loš savet, smatraju psiholozi. Potiskivanje je kontraproduktivno – što više pokušavamo da o nečemu ne mislimo, to sve jače ramišljamo o tome.

Daleko bolja strategija je skretanje pažnje.
MULTITASKING
Uprkos ograničenjima uma, vežbom je moguće postići gotovo neverovatne stvari, a rešavanje više zadataka istovremeno je svakako jedna od njih. Možete li da poverujete da postoje ljudi koji čak mogu da čitaju i pišu u isto vreme?

Tako su dva učesnika jednog istraživanja tokom perioda vežbanja od samo šesnaest nedelja uspela da nauče da istovremeno čitaju kratku priču i grupišu reči sa spiska u kategorije

BITNE SU SITNICE
Ljudi obično misle da su svi važni događaji u njihovim životima, zapravo, najvažniji: diplomiranje, stupanje u brak, rođenje deteta.

Ipak, najvažniji događaji se ne tiču neke krupne promene, jer one utiču na nas samo u vezi sa stvarima koje se tiču njih samih. S druge strane, svakodnevne situacije i sitnice zaista utiču na pojedinca – kvalitet sna, sitni usponi i padovi na poslu i međuljudski odnosi.
 

Neno

Iskusan
Moderator
Poruka
6.421
  1. Ako čovjek ne može ništa dobro reći o sebi, a želi nešto da kaže, on počinje da govori loše o drugima.
  2. Grizi nauku, a ne grlo svom bližnjem, ako zaista želiš nešto da zagrizeš.
  3. Depresivno stanje je dato čovjeku, da bi razmišljao o sebi.
  4. Niko nikoga ne odbacuje, samo neko ide naprijed. Onaj ko je zastao, smatra da je odbačen.
  5. Ako dobro mislite o sebi, zašto je potrebno da još neko dobro misli o vama.
  6. Radi šta želiš, i ne pitaj za dozvolu. Nećeš je dobiti.
  7. Sposobnost da se voli i dobro podnosi samoća pokazatelj je duhovne zrelosti. Sve najbolje radimo, kada smo usamljeni.
  8. Nezrela ličnost često zna, ali ne umije. Zrela ne samo da zna, već i umije. Stoga, nezrela ličnost kritikuje, a zrela djeluje.
  9. Ja ne znam put do uspjeha. Ali znam put do neuspjeha – to je želja da se svidimo svima.
  10. Nema muške ili ženske logike, postoji sposobnost ili nesposobnost da se mudro misli.
  11. Želiš da saznaš svog glavnog neprijatelja? Pogledaj u ogledalo. Izbori se sa njim i ostali će se razbježati.
  12. Postigni uspjeh – proći će uvrede.
  13. Sa prijateljima je prijatno razgovarati, sa neprijateljima korisno.
  14. Postoji samo jedan validan razlog za prekid veze i prestanak radnog odnosa – nemogućnost ličnog rasta u datim okolnostima.
  15. Treba dijeliti samo radost i sa prijateljima i sa neprijateljima, piše Avaz. Prijatelj će se obradovati a neprijatelj uzrujati.
  16. Ne juri sreću, i naći ćeš mjesto gdje ona obitava. I sreća će te sama naći. Mogu da ti kažem mjesto gdje obitava tvoja sreća – u tebi samome. A put do nje je maksimalan razvoj svih svojih sposobnosti.
  17. Sreća je “nusproizvod” pravilno organizovanog djelovanja.
  18. Ako nekom nešto želiš da dokažeš, znači da živiš zbog toga kome želiš da to dokažeš. Ako živiš zbog sebe, onda nema potrebe da nekome nešto dokazuješ.
  19. Mašta – to je glas naših sposobnosti. Tako ja ne maštam da pjevam u operi. Nemam ni glas, ni sluh. A ako bih maštao, u skladu s tim mašta bi podgrijavala moje sposobnosti. Zbog toga, bih se trudio da dospijem u operu. Samo treba razmišljati kako taj san ostvariti. Ovdje je glavno ne žuriti, tada se snovi ostvaruju relativno brzo.
  20. Bolje je komunicirati s dobrom knjigom, nego s praznim čovjekom.

Mihail Litvak je doktor, psihoterapeut i jedan od najpriznatijih psihologa na međunarodnom nivou. On je također, prvi čovjek koji je razvio sistem zvani “Psihološki aikido” i prvi koji ga je upotrijebio.
 

Lada

Elita
Moderator
Poruka
22.938
Bez obzira koliko bili uvjereni da znamo sve o sebi i svom ponašanju, nauka nam konstantno dokazuje suprotno.

Prevela: Ivana Simikić

Načini na koje naše tijelo funkcioniše, te procesi koji stoje iza našeg svakodnevnog reagovanja uvijek su bili zanimljivi istraživačima, a nama su zanimljivi zaključci do kojih dolaze.



POSTOJI FOBIJA OD GUBITKA TELEFONA
Da, i zove se nomofobija. Radi se o strahu koji osoba osjeća kada se nalazi bez mobilnog telefona. Izraz je skovan od riječi “no-mobile-phone phobia”, kada je sprovedena studija o ovom fenomenu 2010. godine u Velikoj Britaniji. Sudeći prema rezultatima, 54 odsto ispitanih je iskusilo nomofobiju, dok su žene podložnije njoj od muškaraca.

RASPOLOŽENJA DRUGIH LJUDI MNOGO UTIČU NA NAS
Istraživači ovaj fenomen zovu “emotivna zaraza”. Radi se o prirodnoj pojavi da nam naš nervni sistem dozvoljava da osjetimo i reflektujemo emocije drugih ljudi. Kao što se navodi u Efektu kameleona, imamo prirodnu tendenciju da oponašamo tuđi govor i gestikulaciju.

LJUBAV I BOL SU POVEZANI
Studije su pokazale da se oblasti u mozgu koji su zaduženi za obradu fizičke boli preklapaju da oblastima koje su zadužene za emotivnu bol. Sindrom slomljenog srca je odavno ustanovljen i definisan, a javlja se često prilikom stresnih situacija, kao što je smrt voljenih.

LUČIMO OKSITOCIN KADA SE GRLIMO
Tokom zagrljaja naše tijelo luči hormon oksitocin, koji je značajan prilikom povezivanja sa drugim ljudima i ostvarivanja socijalnih interakcija, kao i formiranja povjerenja.

KAD SMO UMORI TEŽE SE ODUPIREMO ISKUŠENJIMA
Prema jednoj studiji, ljudi imaju manje kontrolom nad sobom kada su umorni, dok druga govori da prosječna odrasla osoba ima manje kontrole nad sobom kako odmiče radni dan, zbog čega je veća mogućnost da se predveče ponaša nemoralno. Ovo može biti povezano sa studijom rađenom na Državnom univerzitetu u Floridi, koja pokazuje da je nivo glukoze u tijelu povezan sa samokontrolom.

ZBOG NASILNIH SADRŽAJA GUBIMO SENZIBILITET
Nedavno istraživanje pokazalo je da su roditelji koji gledaju nasilne filmove sa scenama seksa imaju veći stepen prihvatanja takvog sadržaja, čak su spremiji da ga pokažu svojoj djeci. To je takođe povezano sa manjom senzitivnošću ljudi koji igraju video igrice.

ČOKOLADA NAM JE KAO DROGA
Pored toga što se smatra afrodizijakom i uvijek dobim poklonom, čokolada je dobar način za pokazivanje ljubavi. Zašto? Radi se o tome da čokolada sadrži triptofan, hemikaliju koja utiče na mozak da luči serotonin, koji je zadužen za dobro raspoloženje, emotivno zdravlje, dobar san i balansiran apetit, kao i druge brojne funkcije naše psihe i ponašanja. Čokolada takođe sadrži feniletilamin, neurotransmiter koji nam pomaže prilikom izražavanja privlačnosti i uzbuđenja. Djeluje tako što stimuliše centar za zadovoljstvo u mozgu, te dostiže njegov vrhunac tokom orgazma.
 

Lada

Elita
Moderator
Poruka
22.938
Poremećaji ličnosti su vrsta mentalnih oboljenja i značajno utiču na način na koji ljudi upravljaju svojim emocijama, ponašanjem i vezama sa drugim osobama.



Ovi poremećaji mogu biti prepoznati u 40-60 odsto slučajeva, te se sastoje iz niza obrazaca ponašanja. Mogu dovesti do ekstremne anksioznosti, depresije i tjeskobe.

PARANOIDNI POREMEĆAJ LIČNOSTI
Osobe sa paranoidnim poremećajem ličnosti su uvijek na oprezu i neprestalno traže sumnjive radnje u svojoj okolini. Osjetljivi su na odbijanje i često se povlače u sebe, zbog čega teško grade bliske odnose sa drugim ljudima. Često okrivljuju druge za svoje greške.

Simptomi:

  • Nepovjerenje u druge osobe
  • Pretjerana osjetljivost na reakcije drugih ljudi
  • Sposobnost da se jako dugo ljute
ŠIZOIDNI POREMEĆAJ LIČNOSTI


Pažnja se sa vanjskog svijeta usmjerava na unutrašnji, osobe duboko čeznu za intimnošću, ali im je iniciranje i održavanje bliskih odnosa previše teško. Zbog toga se povlače u svoj unutrašnji svijet i otporni su na izgradnju bliskih odnosa.

Simptomi:

  • Drže se podalje od prijateljski nastrojenih ljudi
  • Manjak emocija
  • Manjak smisla za humor
GRANIČNI POREMEĆAJ LIČNOSTI
Ove osobe su emotivno nestabilne, ne umiju primiti kritiku već reaguju burno i imaju izlive bijesa, dok su česta i samopovređivanja i prijetnje samoubistvom. Ne osjećaju sebe kao osobu, što dovodi do ogromne unutrašnje praznine i straha od napuštanja.

Simptomi:

  • Nepredvidljivost
  • Manipulativnost
  • Nestabilnost
ŠIZOTIPNI POREMEĆAJ LIČNOSTI
Ove osobe često opisuju kao čudake i ekscentrike. Obično imaju jako malo bliskih ljudi, a njihovo stanje se naziva i latentna šizofrenija.



Simptomi:

  • Neobično ponašanje
  • Nisu prijateljski nastrojeni
  • Drže se dalje od ljudi
HISTRIONSKI POREMEĆAJ LIČNOSTI


Ljudi sa histronskim poremećajem ličnosti vide sebe kao privlačnu i šarmantnu osobu. Konstantno traže pažnju drugih ljudi i skloni su pretjeranom reagovanju. Nemaju osjećaj samopoštovanja i za sve im je potrebna potvrda od drugih ljudi.

Simptomi:

  • Privlačenje pažnje
  • Nastojanje da zavedu osobe oko sebe
  • Nastojanje da utiču na reakcije drugih ljudi
NARCISOIDNI POREMEĆAJ LIČNOSTI
Imaju osjećaj lične vrijednosti i zahtijevaju divljenje drugih ljudi. Smatraju da su superiorni, zbog čega ne mare za tuđa osjećanja. Ne posjeduju empatiju i ne libe se da iskoriste druge ljude kako bi došli do cilja. Mogu postati nasilni ukoliko ih kritikujete ili ismijavate.

Simptomi:

  • Osjećaj superiornosti
  • Arogancija
ANKSIOZNI (IZBJEGAVAJUĆI) POREMEĆAJ LIČNOSTI
Osobe koje žive sa ovim poremećajem imaju nisko samopouzdanje, te konstantan strah od neugodnosti, kritike ili odbijanja. Nespretni su i izbjegavaju kontakt sa ljudima jer se plaše da im se neće dopasti. Stalno prate svoje, ali i reakcije drugih ljudi, što ih spriječava da se uključe u društvene tokove.

Simptomi:

  • Nisko samopouzdanje
  • Strah od neuspijeha
ANTISOCIJALNI POREMEĆAJ LIČNOSTI


Uvijek djeluju bez razmatranja perspektiva drugih ljudi. Ovaj poremećaj je mnogo češći kod muškaraca nego kod žena, a karakteriše ga nedostatak brige za osjećanja drugih. Zanemariju društvena pravila i obaveze, razdražljivi su i agersivni, impulsivno djeluju i nikada ne osjećaju kajanje ili krivicu.

Simptomi:

  • Ne poštuju odluke drugih ljudi
  • Smatraju da su jedino oni u pravu
  • Nedostatak osjećaja za društvene norme

ZAVISNI POREMEĆAJ LIČNOSTI
Obilježen je manjkom samopouzdanja i prekomjernom potrebom za brigom i pažnjom. Ovim osobama potrebno je mnogo pomoći kako bi donijele svakodnevne odluke, plaše se izolacije i trude se da nikada ne budu sami.
Simptomi:
  • Prijatni su u ophođenju prema drugima
  • Izbjegavaju izolaciju
  • Ništa ne mogu sami uraditi
Izvor: Lifehack.org
 

Nataly Ciottolo

Veoma poznat
Poruka
14.485
Telo reaguje na snove kao da ste budni

Naravno da će biti smešno da se ljutite na nekog zbog nečega što vam je učinio u snu, ali logično je da ta osećanja ostaju i kad otvorite oči i izađete iz sveta snova.

"Iskustvo koje ste imali u snu, vaše telo registruje kao da je na javi. Moguće je doći i do povišenog pritiska i emocija u zavisnosti kakav san ste sanjali", istakao je Neiman.

izvor: lovesensa.rs
Ili mozak stvara slike koje podržavaju stanje tela u toku sna. Ako nas boli ruka sanjamo da udaramo tom rukom, na primer.
LUČIMO OKSITOCIN KADA SE GRLIMO
Tokom zagrljaja naše tijelo luči hormon oksitocin, koji je značajan prilikom povezivanja sa drugim ljudima i ostvarivanja socijalnih interakcija, kao i formiranja povjerenja.
Zato ja volim zagrljaj. 😊

I više puta su me iznenadili stranci, za koje se veruje da su hladni i distancirani da vole da se zagrle pri pozdravu.
 

Lada

Elita
Moderator
Poruka
22.938
ZANIMLJIVOSTI O LJUDSKOJ PSIHI KOJE NISTE ZNALI
Ljudi se međusobno razlikuju po boji kože, polu, starosti, visini, međutim postoje neke stvari koje su nam svima zajedničke. Mi smo ovde izabrali samo nekoliko zanimljivih činjenica iz oblasti psihologije, koje nam mogu pomoći da bolje razumemo sebe i druge: • 66 dana je potrebno čoveku, u proseku, da stvori neku novu naviku • sa zatvorenim očima lakše pamtimo informacije • mozak i želudac čoveka su tesno povezani, zato se neke emocije veoma odražavaju na rad želuca, npr. brige • ako zapisujemo svoje snove, mi ih brže ostvarujemo • od svih ljudskih čula miris je najtešnje povezan sa pamćenjem • sposobnost da se razmišlja o tome kako mi razmišljamo je znak visoke inteligencije • u svakom čoveku se kombinnuju tri pojedinca: onaj, za koga čovek misli da je on, onaj, ko je za koga ga smatraju i onaj, ko je čovek stvarno • porodica i bliski prijatelji su najvažniji izvor srećnog detinjstva • veoma je lako dominirati nad sagovornikom, ako govorimo tihim i mirnim glasom. Naročito u konfliktu. • ljudi koji znaju da kažu „hvala“ mnogo su srećniji i zadovoljniji • ponašanje zaljubljenog čoveka slično je ponašanju nervno obolelog čoveka • najefektivniji način pamćenja informacija je pauza od 10 minuta, posle 30 do 50 minuta učenja • ako pre ispita napišete na papiru sva svoja iskustva, to će pomoći da osvojite više bodova • nedostatak sna izaziva razdražljivost i povećava rizik od depresije • 5 najrasprostranjenijih noćnih košmara su padanje, progonjenje, paralizovanost, kašnjenje i smrt bliske osobe • čovek brzo donosi odluke kada želi u toalet.
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.