Zanimljivosti i anegdote o piscima

Lada

Legenda
Poruka
52.226
Hans Kristijan Andersen je, kada god je odsedao u hotelu, sa sobom nosio kotur kanapa, u slučaju požara.

Džek Keruak je napisao drugu verziju romana „Na putu“ za tri nedelje. Zalepio je papir koji koriste arhitekte da bi napravio neprekidnu rolnu dugačku ukupno 36 metara. Keruak je bio rešen da nipošto ne prekida tok inspiracije.

Ideja za „Sumrak“ sagu se autorki, Stefani Mejer, javila u snu. Videla je dvoje ljudi, prosečnu devojku i veoma zgodnog sjajnog mladića vampira, na livadi u šumi. Vodili su žučnu raspravu. Razgovarali su o problemima koji su nastali zbog njihove ljubavi, a njega je istovremeno snažno privlačila njena krv.
 

Baudrillard

Zaslužan član
Moderator
Poruka
124.617
Knjige koje je preporučio Lav Tolstoj

Jedan ruski izdavač je pitao preko 2000 profesora, znalaca, umetnika, pisaca, javnih ličnosti da kažu koje su knjige najvažnije za njih. Tolstoj je odgovorio izdavaču poslavši mu spisak koji je podeljen na pet različitih razdoblja čoveka. Takođe, ocenio je jačinu uticaja svake knjige sa „izuzetan“, „ veliki“ i „značajan“.

Pogledajte liste u kojima su knjige poređane po uzrastu u kom bi trebalo da se pročitaju, počevši od detinjstva.

OD DETINJSTVA DO 14. GODINE

Priča o Josifu i njegovoj braći – Biblija — izuzetan uticaj

Priče iz hiljadu i jedne noći: četrdeset lopova, princ Kam-al-Zaman — značajan uticaj

Mala crna kokoška – Pogorleski — veliki uticaj

Ruske biline: Dobrinia Nikitič, Ilija Muromec, Aljoša Popovič. Narodne priče — izuzetan

Puškinove poeme: Napoleon — značajan

OD 14. DO 20. GODINE

evanđelje po Mateji: Beseda na gori — izuzetan

Sentimentalno putovanje kroz Francusku i Italiju – Lorens Stern — veliki

Ispovesti i Emili ili o vaspitanju – Žan Žak Ruso — izuzetan

Julija ili Nova Eloiza – Žan Žak Ruso — veliki

Evgenije Onjegin – Aleksandar Sergejevič Puškin — veliki

Razbojnici – Fridrih Šiler — veliki

Šinjel, Priča o svađi dva Ivana i Nevski prospekt – Nikolaj Gogolj — značajan

Vij – Nikolaj Gogolj — izuzetan

Mrtve duše – Nikolaj Gogolj — veliki

Lovčevi zapisi – Ivan Turgenjev — veliki

Polinka Saks i priče o Alekseju – Aleksandar Družinin — veliki

Nesrećni Anton – Dimitrij Gligorovič — veliki

Dejvid Koperfild – Čarls Dikens — izuzetan

Junak našeg doba i Taman – Mihail Ljermontov — veliki

Istorija osvajanja Meksika – Vilijam Preskot — značajan

OD 20. DO 35. GODINE

Herman i Doroteja – Johan Volfgang von Gete — veliki

Zvonar Bogorodičine crkve u Parizu – Viktor Igo — veliki

Pesme – Fjodor Tjutčev — značajan

Pesme – Filip Koltsov — značajan

Ilijada i Odiseja (ruski prevod) – Homer — značajan

Pesme – Afanasi Fet

Fedon i Gozba – Platon — značajan

OD 35. DO 50. GODINE

Ilijada i Odiseja (na grčkom) – Homer — značajan

Biline — značajan

Jadnici – Viktor Igo — izuzetan

Anabaza – Ksenofont — veliki

Romani Gospođe Elen Vud — značajan

Romani Džordža Eliota — značajan

Romani Antonija Trolopa — značajan

OD 50. DO 63. GODINE


Sva jevanđelja na grčkom jeziku — izuzetan

Knjiga Postanja (na hebrejskom) – Mojsije — veliki

Napredak i siromaštvo – Henri Džordž — veliki

Diskurs po pitanjima religije – Teodor Parker — značajan

Govori Frederika Vilijama Robertsona — značajan

Suština hrišćanstva – Ludvig Fojerbah — značajan

Misli – Blez Paskal — izuzetan

Epiktetova dela — izuzetan

Konfučije i Mencius — veliki

Lalitavistara Sutra (budistička knjiga) — izuzetan

Leo Ce — izuzetan
 

Hidekel

Obećava
Poruka
52
Dva pisca, dva sindroma. Jedan priznat i u medicini, dok drugi opisuje fenomen odnosa pisca i njegovog dela.

Stendalov sindrom (poznat i kao firentinski sindrom, hiperkulturemija i estetski šok) spada u psihosomatske poremećaje, a najčešće se javlja kod turista prilikom posmatranja velikog broja umetničkih dela na jednom mestu, ali i samo jednog izuzetnog umetničkog dela. Od pratećih simptoma najčešći su tahikardija, nesvestica, konfuzija, vrtoglavica, pa čak i halucinacije.

Ovo stanje je tokom putovanja Italijom iskusio i 1817. prvi opisao francuski pisac Mari-Anri-Belu, poznat pod pseudonimom Stendal. U putopisu Rim, Napulj, Firenca piše:

"Prekjuče, kad sam se spuštao s Apenina i približavao Firenci, srce mi je snažno lupalo. Kakva detinjarija! Najzad, na jednoj okuci, pred očima mi je pukla ravnica i ugledao sam izdaleka, kao tamnu masu, crkvu Santa Maria del Fiore i njenu čuvenu kupolu, remek-delo Bruneleskija. Eto, tu su živeli Dante, Mikelanđelo, Leonardo da Vinči!“


Dojlov sindrom je, s druge strane, breme popularnosti nekog dela ili lika koga pisac ne može da se oslobodi. Artur Konan Dojl je smatrao da je napisao mnogo bolja i ozbiljnija dela koja su ostala u senci najpopularnijeg privatnog detektiva, Šerloka Holmsa.
 

Baudrillard

Zaslužan član
Moderator
Poruka
124.617
Nikola Tesla u literaturi

U literaturu je Tesla ušao već za života. Najpre kao lik u Gernsbekovim SF novelama, ali i kao prototip za junake nekih priča Marka Tvena. Dvadesetih i tridesetih scenografije laboratorija ludih naučnika u holivudskim spektaklima bile su replike Teslinih laboratorija iz Kolorado Springsa i Njujorka, a Teslin kalem bio je u kinematografiji obavezan deo aparature za oživljavanje Frankenšajnovih čudovišta. Tesla je inače voleo film, a jedan od omiljenih bio mu je upravo spektakl horor majstora Džejmsa Vejla Bride of Frankenstein iz 1935. godine – gledao ga je na desetine puta.

Posle njegove smrti 1943. njegov mit je polako rastao.

Čuveni Bela Lugoši igrao je 1944. vampira u filmu The Return of Vampire rediteljskog para Lu Landers – Kurt Nojman. Kako Kolumbija nije dala prava da se vampir nazove Drakula (iste godine je snimila film House of Frankenstein sa Borisom Karlofim i Džonom Karadinom kao Drakulom), grozni vampir u filmu je nazvan – Tesla.

U jednoj epizodi popularnog stripa Supermen iz četrdesetih naslovni junak se suprotstavlja ludom naučniku koji svojim zracima smrti hoće da uništi planetu i koji se, pogađate već, zove – Tesla. U popularnom američkom naučno-fantastičnom stripu Transmetropolitan (1997– 2002), britanskog scenariste Vorena Elisa u kojem se opisuju avanture ekstravagantnog novinara u multikulturalnom haotičnom gradu budućnosti, pominje se i Oficijelna srpska crkva Tesle (Official Serbian Church of Tesla) čiji vernici veruju u postojanje "polifaznog unutrašnjeg električnog polja" poznatijeg kao "duša".

Godine 1956. pojavila se knjiga Margaret Storm Return of the Dove, u kojoj je Tesla junak koji u Ameriku nije došao iz Like, već ravno sa planete Venere, i to jašući na velikoj beloj golubici, e da bi Zemljane naučio da koriste čistu energiju i kontrolišu svoje fizičke i mentalne moći.

Ovaj mit će iskoristiti i Dejvid Bouvi u The Man Who Fell to Earth. Lori Anderson će mu na albumu United State Live 1 posvetiti pesme Dance of Electricity i Three Walking Songs (for Tape Bow Violin), a 1986. u Sakrementu će nastati hard rok grupa pod imenom Tesla, koja će između ostalih snimiti albume sa nazivima inspirisanim njihovim omiljenim frikom – Mechanical Resonance, The Great Radio Controversy, Psychotic Supper.

Kao lik pojavljuje se u filmu reditelja Ildikoa Enjedija My Twentieth Century, kao i u nedavnom filmu Krega Boldvina Spectres of the Spectrum. Spilberg je još 1991. godine otkupio prava na ekranizaciju čuvene Tesline biografije Margaret Čejni Tesla, čovek van vremena, a za igrane filmove koji bi se bavili Teslom bili su svojevremeno zainteresovani i Dejvid Linč, Robert Zemekis, pa čak i Džek Nikolson. U televizijskoj seriji Tajna Nikole Tesle, urađenoj u jugoslovensko-američkoj produkciji osamdesetih, Teslu je igrao Petar Božović, a Orson Vels čuvenog finansijera Dž.P. Morgana.


MESEČEVA PLANETA

Nikola Tesla se pojavljuje u romanu Mesečeva palata, jednog od najvažnijih savremenih američkih pisaca Pola Ostera. Jedan od junaka romana bio je od detinjstva fasciniran likom i napisima slavnog pronalazača koji je potresao Ameriku. Prvi susret s njim 1900. promeniće tok njegovog života. Drugi će se desiti mnogo kasnije. Oster opisuje ludog i moćnog Teslu u punoj snazi, ali prikazuje i ostarelog, zaboravljenog i propalog pronalazača:

"Jednoga dana, u leto tridesetdevete... zastali smo da se odmorimo u Brajant parku. Tada sam ponovo video Teslu... Na samo pet metara od nas nalazio se starac koji je hranio golubove. Stajao je, a oni su leteli oko njega, spuštali mu se na glavu i ruke, desetine golubova koji su gukali, srali mu po odeći, jeli s njegovih dlanova dok im je starac pričao nazivajući ih srce, dušo, anđele... Osamdesetogodišnjak. Prozračno beo, mršav, ružno ga je bilo gledati, baš kao mene sada. Umalo da se nasmejem kad sam ga video.

Negdanji genije iz svemira, junak moje mladosti. Sada, samo skrhan starac, beskućnik. Vi ste Nikola Tesla, obratio sam mu se, sasvim jednostavno, bez ikakvih formalnosti. Osmehnuo mi se uz blag naklon. Sada sam zauzet, rekao je, možda bismo mogli da porazgovaramo neki drugi put. Okrenuo sam se prema Pavelu i rekao: Daj gospodinu Tesli malo novca, Pavel, verovatno bi mogao da kupi još semenki za ptice. Pavel je ustao, otišao do Tesle i pružio mu novčanicu od deset dolara. Bio je to neponovljiv trenutak, Fog, trenutak koji se ni sa čim ne može meriti. Ha! Nikada neću zaboraviti zbunjenost u očima tog bednika. Gospodin Sutrašnjica, prorok novog sveta! Pavel mu je pružio novčanicu od deset dolara i videlo se kako se bori da ga ne pogleda, da odvoji pogled od novca – ali nije mogao. Stajao je tako, zureći u novac poput kakvog ludog prosjaka. A onda je uzeo novac, zgrabio ga iz Pavelove ruke i strpao u džep. Vrlo ljubazno od vas, rekao je vrlo ljubazno. Dušicama je potrebna svaka mrvica. Zatim nam je okrenuo leđa i počeo nešto da mrmlja pticama. Pavel me je onda odgurao, i tu je bio kraj. Više ga nikada nisam video."


-------

Tesla je junak bezbrojnih SF storija, ali i "ozbiljnijih" žanrova književnosti. I danas se u Beogradu igra pozorišna predstava Tesla ili prilagođavanje anđela, urađena po tekstu Stevana Pešića. Crnjanski takođe ima dramu Tesla, dok je kanadski pisac Dejvid G. Frejzer 1995. godine dramatizovao čuveni "rat struja" i sukob između Edisona i Tesle u svojoj drami Teslino električno društvo. U pomenutom ratu za prevlast jednosmerne ili naizmenične struje, Edison je, da bi dokazao štetnost naizmemnične struje konstruisao električnu stolicu, koja je u SAD i danas u upotrebi.

Tesla je i junak romana Wildwood iz 1987. američkog kultnog pisca fantastike Džona Farisa, a Luis Perdju je 1985. godine napisao krimi triler pod nazivom Teslina ostavština. U ovom romanu Perdju opisuje Tesline poslednje dane, zatim njegovu smrt (otrovan od strane FBI-ja) i sudbinu njegovih tajnih rukopisa i proračuna koji sadrže tajnu moćnog "Teslinog tajnog oružja", a oko kojih se otimaju razne obaveštajne službe. Priča o famoznom tajnom oružju jedna je od omiljenih misterija koja svako malo puni novine željne senzacija. Po jednoj od mnogobrojnih verzija ove misterije, neposredno po Teslinoj smrti 1943. godine, iz njegove sobe u hotelu Njujorker u Njujorku, FBI je uzeo sve ključne Tesline papire koje sadrže njegove tajne eksperimente i pronalaske – "zrake smrti" (elektrostatički plazmeni snop, č ija je replika nedavno napravljena u čuvenoj vojnoj bazi "Rej Peterson" – oružje danas glomazno i neupotrebljivo, ali koje je Tesla nudio svima, od američke i engleske vlade do kralja Aleksandra, i sam izjavljivao da mu je Lenjin za njih nudio tovare zlata), rešenje bežičnog prenosa energije, energetskog štita ili aparata za izazivanje meteorolških poremećaja. Delovi fajlova FBI-ja nastali praćenjem Tesle (kao što su praćeni i ostali američki naučnici) odavno su dostupni na internetu.

Inače, fama o Teslinom tajnom oružju dobijala je neverovatne razmere – da su navodno 1993. godine pripadnici zloglasne sekte Aum Šinrijko tražili po Beogradu i Njujorku podatke o Teslinim tajnama, da tajne Tesline spise zapravo čuva famozna Grupa 69 zadužena za paranormalno u Vojsci Jugoslavije, pa čak da se Teslino tajno oružje nalazi u rukama bosanskih Srba, koji su ga svojevremeno čak i isprobali u bosanskom ratu. Sigurno je moguće naći one koji će se zakleti da su ga u Bosni jednom uperili na jednu jedinicu mudžahedina koja je naprosto – iščezla, kao i one koji će vam potvrditi da je čuveni "nevidljivi" bombarder F-117 oboren u Buđanovce baš nekim Teslinim oružjem. Za vreme najbližih ratova moglo se čuti da je Žirinovski doneo u Srbiju nacrt Teslinog oružja neverovatnih sposobnosti pod nazivom "elipton", koji je trebalo da konstruiše izvesni kruševački proizvođač noša koje sviraju. Ispostavilo se da je "elipton" u stvari naziv jedne vrste ruske votke.

Tesla je održavao kontakte sa raznim ljudima koji su se bavili tada modernim okultnim, ezoteričnim i spiritističkim fenomenima, od lorda Kelvina do Vilijema Kruksa. Mihajlo Mihajlov je nedavno posvedočio da se u memorijalnoj biblioteci Edgara Kejsija Virdžinija Bič, poznatog posvećenika u paranormalne svetove, nalazi nekoliko debelih svezaka Teslinih ličnih zapisa na parapsihološke teme. Sam Tesla je prema svakoj vrsti spiritualnog iskustva bio prilično skeptičan, što nije smetalo njegovim tumačima da ga proglase paranormalnim čudom, kao na primer da je u svojim eksperimentima u Kolorado Springsu odredio frekvenciju i vrstu modulacije mentalnog plana živih
ljudi, ali i mrtvih s kojima može da komunicira. Svako malo se u časopisima tipa "Treće oko" ili "Zona sumraka" pojave tekstovi kako je Tesla ili još živ, ili se sa onog sveta javlja odabranima, ili sa druge planete šalje poruke Zemljanima, ili reinkarniran u liku nekog osobenjaka hoda Beogradom.

Teslin blizak prijatelj bio je novinar Džulijan Hotorn, sin slavnog Natanijela Hotorna, koji je jednom napisao da je Teslin mozak toliko razvijen da svakako ne može pripadati običnom čoveku, već biću sa Venere, koji je na Zemlju došao da pouči ljude tajnama prirode. Mnogo kasnije neki su u ovo poverovali najbukvalnije. Sekta po imenu Unarius (UNiversal ARticulate Interdimensional Understanding of Science), sa sedištem u El Kajonu u Kaliforniji, veruje da je Nikola Tesla zapravo arhanđel Mihajlo koji je okončao svoje zemaljsko bivstvovanje, Unarijancima se sada javlja iz svoje kuće koja se nalazi na planeti Parhelion u središtu kosmičke federacije Unarius i saopštava svakakve zanimljive stvari koje su oni sabrali za sada u 13 tomova. Inače, Tesla im je jednom prilikom vizuelno preneo sliku svoje sadašnje kuće – to je sedmostepena piramida izgrađena od materijala nalik na staklo, osnove od 1,5 km. Na vrhu zgrade nalazi se veliki projektor nalik na teleskop koji može da odašilje informacije i slike na 33 frekventna područja, odnosno u isto toliko prostorno-vremenskih dimenzija. Unarijanci su inače deo kosmičkog bratstva privremeno zatočenog na Zemlji, sviraju renesansne instrumente, uče o reinkarnaciji arhanđela i čekaju svoju svemirsku braću koja je prošle godine trebalo da dođu da ih pokupe, ali je nešto iskrslo. Imaju kanal na kablovskoj televiziji odakle šire svoja učenja i povremeno organizuju parade kroz gradić, voze se automobilima na koje nakače makete letećih tanjira i natpise "Welcome Space Brothers!". Za takve stvari najmanje je kriv – Nikola Tesla.

TESLA I SF

Hjugo Gernsbek, glavni urednik časopisa "Electrical Experimenter", koji je u nastavcima objavljivao Teslinu autobiografiju, bio je dugogodišnji Teslin prijatelj. Možda se deo razloga za velik broj fantastičnih elemenata u mojim pronalascima može pripisati uredničkoj umešnosti samog Gernsbeka. Naime, Gernsbek je zaslužio svoje mesto u svetskim enciklopedijama kao rodonačelnik naučne fantastike kao žanra.

Ime science fiction prvi put se pojavljuje 1926. godine, i to u časopisu pod nazivom "Amazing stories", koji je pokrenuo upravo Gernsbek. Naučnu fantastiku Gernsbek je definisao kao "očaravajuće storije u kojima su pomešani naučni fakti i proročke vizije", dok je moto "Amazing stories" glasio: "Ono što je ekstravagantna fikcija danas biće hladne činjenice sutra".

Gernsbek je i sam pisao fantastične novele. Ovaj rođeni Luksemburžanin, koji je po dolasku u Ameriku posle nekoliko trgovačkih poduhvata pokrenuo dva naučnopopularna magazina "Electrical Experimenter" i "Modern Electrics", godine 1911. objavio je novelu Ralph 124C 41+, u čijem prvom poglavlju nije teško prepoznati lik Nikole Tesle. U priči The Magnetic Storm, objavljenoj 1926. u "Amazing Stories", Tesla se pojavljuje likom i imenom. Inače, Gernsbek je posle Tesline smrti dao da se izradi njegova posmrtna maska, koja se danas nalazi u Muzeju "Nikole Tesle". Jednu kopiju, obloženu bakrom, držao je na zidu svoje kancelarije. Danas najprestižnija američka nagrada iz oblasti SF-a njemu u čast nosi ime "Hugo's Award".
 

Lada

Legenda
Poruka
52.226
Marsel Prust sam sebe je zatvarao u spavaću sobu obloženu plutom, kako bi neutralisao zvuke bučnog pariskog života.Poslednje tri godine života spavao
bi danju a pisao noću, imao samo jedan obrok dnevno i insistirao na besprekornoj čistoći sobe u kojoj je boravio. Oni koji su ga poznavali tvrdili su da je ličio na
kakvog pustinjaka koji nije planirao da napusti svoju pećinu.
 

Lada

Legenda
Poruka
52.226
Lav Nikolajevič Tolstoj je, sa suprugom Sofijom Andrejevnom Bers, imao 13 dece. Pet je umrlo u ranom dobu. Danas u svetu ima preko 200 potomaka. Sofija Andrejevna Bers, supruga Lava Nikolajeviča Tolstoja, prepisala je njegovo delo „Rat i mir“ čak 7 puta i to ručno. Krajem 1901. godine, Ruska pravoslavna crkva je nakon dužeg oklevanja, ekskomunicirala (odlučenje, izopštenje iz crkvene zajednice) Lava Nikolajeviča Tolstoja. Ovaj čin Ruska pravoslavna crkva objasnila je u jednoj poslanici u kojoj se navodi da se slavni pisac pogordio i počeo da piše i govori protiv Crkve i hrišćanstva, stvarajući neko novo jevanđelje. Zanimljivo je što ga vlast (protiv koje je takođe pisao i govorio), nije smela uhapsiti i zatvoriti u zatvor, jer je pisac bio toliko slavan u Rusiji i svetu da se vlast bojala pobune. Njegovi potomci, ali i ugledni književni krugovi, zatražili su od (sada već blaženopočivšeg) patrijarha moskovskog i sve Rusije, Gospodina Alekseja da Crkva poništi ekskomunikaciju, ali je on to odbio uz obrazloženje da pisca i njegovu ulogu u književnosti izuzetno poštuje, ali Tolstoj ne može da se pokaje, a samim tim ni Crkva ne može da poništi svoju odluku.
 

Lada

Legenda
Poruka
52.226
Vuk Stefanović Karadžić je u septembru 1861. godine odlikovan titulom počasnog građanina grada Zagreba. Povelja koja mu je uručena napisana je srpskim jezikom i ćirilicom. Mnogi Hrvati danas Vuka smatraju začetnikom „srpskog šovinizma i velikosrpske hegemonije“ jer je, kako kažu, uništenjem tzv. „hrvatskog jezika“ pokušao Hrvate posrbiti. Vuk je bio cenjen u Evropi, pa je zbog toga biran za člana Berlinske, Bečke i Petrogradske Akademije nauka. Primljen je za člana naučnih društava u Krakovu, Moskvi, Getingenu, Parizu. Odlikovan je od ruskog i habzburškog cara, pruskog kralja i Ruske akademije nauka.
 

Lada

Legenda
Poruka
52.226
Branislav Nušić nazvao je neku gospođu kravom i zbog toga dospeo na sud. Sudija mu je odredio novčanu kaznu koju je on, naravno, platio. Prije nego se raziđoše on upita sudiju: „Gospodine sudijo, a kada bih ja kravi rekao da je gospođa, da li bih i onda bio kažnjen?“ „Naravno da ne biste bili kažnjeni u tom slučaju“, odgovori mu sudija. „Doviđenja, gospođo“ odgovori Branislav Nušić i napusti prostoriju.
 

Baudrillard

Zaslužan član
Moderator
Poruka
124.617
O karakteru i navikama Veljka Petrovića najbolje govore reči Dejana Medakovića, da Petrović od svih državnih prijema u
Srbiji jedino nije prisustvovao banketu što ga je knez Mihailo priredio povodom predaje ključeva grada Beograda, iz jednostavnog razloga jer još nije bio rođen.
 

Baudrillard

Zaslužan član
Moderator
Poruka
124.617
Proslavljao se u Sarajevu jubilej. I to ne mali: 75 godina postojanja tamošnje, sarajevske gimnazije. U prvom redu najstariji đaci, a među njima i Ivo Andrić. Svečana akademija je, kako je to uobičajeno, počela referatom direktora koji je pominjao sve značajnije đake ove škole i koliko su godina u njoj učili. Direktor pročita:
- Ivo Andrić… osam godina…
- E nije, nego devet – ispravi ga poluglasno Ivo Andrić, misleći na onu godinu u kojoj je ponovio razred.
 

Top