Zanimljivosti i anegdote o piscima

Lada

Legenda
Poruka
52.226
U sobi Stendala pronađena je škrinja puna rukopisa u potpunom haosu.

Nisu znali šta da rade s tim , pa je škinja sa rukopisima poslata u njegovo

rodno mesto Grenobl , gde je godinama čamila u arhivi bibliotke u nekom

zabačenom uglu.Sasvim slučajno prašnjavu škrinju je otkrio neki poljski student

i , pročitavši nasumice nekoliko strana , bio zapanjen lepotom njihovog stila.

Između ostalog , bile su tu i stranice “Crvenog i crnog”.
 

kalis

Elita
Poruka
19.123
EVLWwYwUEAAoZMK
 

Baudrillard

Zaslužan član
Moderator
Poruka
124.617
Roman Jakobson je bio razrok. Prikrivajući rukom levo oko, vikao
je poznanicima:
- Gledajte u desno! Zaboravite na levo! Desno mi je glavno! A
levo - ono je tako, danak formalizmu.
Lako je praviti se lud, kad si prethodno utemeljio čitavu filološku
školu!...
- Jakobson je bio veseo čovek. Ali ne previše dobar. O tome
govori slučaj sa Nabokovim.
Nabokov je tražio profesorsko mesto na Harvardu. Svi članovi
naučnog veća bili su - za. Jakobson je jedino bio – protiv. Ali je bio
i predsednik veća. Njegova je reč bila odlučujuća. Posve svega
kolege mu rekoše:
- Treba da Nabokovu ponudimo posao. Ta on je veliki pisac.
- Pa šta? – začudio se Jakobson. – Slon je takođe velika
životinja. Ali mu ne nudimo da stane na čelo katedre za
zoologiju!

Sergej Dovlatov - Beležnice
 

Lada

Legenda
Poruka
52.226
I dok su se neki umetnici zadovoljavali kafom, drugi su tragali za jačim stimulansima - amfetaminima. Kada je 1939. započeo rad na knjizi "Moć i slava", za koju je verovao da će biti njegov najznačajniji roman, Grejem Grin je rešio da istovremeno napiše jednu popularnu knjigu, koja će mu doneti novac. Tako je pre podne pisao triler "Poverljivi agent", a popodne "Moć i slavu". Da bi izdržao takav tempo, uzimao je amfetamine dva puta dnevno. Kao rezultat, pisao je 2.000 reči dnevno, umesto uobičajenih 500. Ali, Grin je ubrzo shvatio opasnosti uzimanja veštačkih droga, pa je naredne romane pisao bez stimulansa.
 

Lada

Legenda
Poruka
52.226
Zbog koga je GRČIĆ MILENKO rešio da promeni ime?

Romantičarski pesnik, poznat kao 'fruškogorski slavuj' imao je u svom životu veliku ljubav...

Pesnik je rođen u sremskom selu Čereviću, na desnoj obali Dunava, nedaleko od Beočina.

Iz njegovog rodnog mesta bile je i neprežaljena Milenkova draga Milena Stefanović. Bila je dete iz ugledne čerevićke kuće u koju su svraćali i Zmaj i Milan Kujundžić Aberdar.

Dve godine mlađa od pesnika, umrla je 28. maja 1863. godine, u šesnaestoj godini života.

Jovan joj je posvetio omanji ciklus ljubavnih pesama, ali ovekovečio je uspomenu na nju i u svom imenu: ”Od imena tvog Mileno... Milenkom se pokrstio!”.

"Oh, kako mi pero drsće,
oh, kako mi celo gori!
Al' na srcu što mi leži
hajde, pesmo, izgovori:
od imena tvog M i l e n o,
sazid'o sam spomen mio,
u ranjenoj strasti svojoj
M i l e n k o m se prekrstio."
 

Lada

Legenda
Poruka
52.226
Vilijam Fokner je bio veliki radnik. Pisao je satima i satima i čak je imao i normu
– tri hiljade reči, četiri, pet hiljada reči. Majci se u pismu jednom hvalio da je od
deset sati do ponoći uspeo da dostigne čak maksimum 10 hiljada.
- Pišem sve dok me inspiracija pokreće, a pokreće me svakog dana – pisao je
majci u nastavku.
 

Baudrillard

Zaslužan član
Moderator
Poruka
124.617
Jednom su Sašu Genisa prevarili u knjigovodstvu njujorškog lista na ruskom jeziku. Za petnaest dolara. Genis je otišao da razjasni nesporazum. Obratio se glavnom uredniku. Ovaj prekorno reče:
- Pa šta su za vas petnaest dolara? A za našu korporaciju to su velike pare.
Genis se, šokiran, izvinio.

Sergej Dovlatov
 

Baudrillard

Zaslužan član
Moderator
Poruka
124.617
Turski ministar Agah Aksel primetio je, smeškajući se, da je zakašnjenje jedno od uživanja diplomatskog života. I ispričao je kako je, kad je Pol Moran bio postavljen za sekretara Francuskog poslanstva u Londonu, ambasador Kambon, koji je znao koliko je Pol Moran lenj, rekao slavnom piscu prvi put kad se javio na dužnost: „Mon cher, venez au bureau quand vous voudrez, mais pas plus tard.“*

*"Dragi moj, dođite u kancelariju kad hoćete, ali ne kasnije."

Kurcio Malaparte - Kaputt
 

Baudrillard

Zaslužan član
Moderator
Poruka
124.617
U noći između 23. i 24. maja 1968. oko 23 sata, u Selinovoj radnoj sobi u Medonu izbio je požar koji je odmah zahvatio i ostale prostorije, proždirući nameštaj, uspomene i rukopise… U ponoć, oko čitavog paviljona, ostao je samo crni kostur ugarka… Kakvu li bi priču od te selinovske katastrofe napravio Luj-Ferdinand Detuš?! Kakav kraj za Rigodon… Na samo nekoliko koraka od zgarišta, kao čudom, ostao je nedirnut kavez za ptice, i u njemu živ-živcijat Toto: papagaj-svedok, čuvar utvara i ruševina Selinovoga ovozemaljskog života…
 

Lada

Legenda
Poruka
52.226
Proslavljao se u Sarajevu jubilej. I to ne mali - 75 godina postojanja tamošnje, sarajevske gimnazije. U prvom redu najstariji đaci, a među njima i Ivo Andrić. Svečana akademija je, kako je to uobičajeno, počela referatom direktora koji je pominjao sve značajnije đake ove škole i koliko su godina u njoj učili. Direktor pročita:
- Ivo Andrić... osam godina...
- E nije, nego devet – ispravi ga poluglasno Ivo Andrić, misleći na onu godinu u kojoj je ponovio razred.
 

Baudrillard

Zaslužan član
Moderator
Poruka
124.617
Tesla i Mark Tven


Kada je Teslu sa 14 godina u Gospiću savladala teška bolest, roditelji su u očaju ispunili i njegovu želju da mu se donesu knjige za čitanje. “Bila su to prva dela Marka Tvena kojima verovatno dugujem čudesno oporavljanje koje je usledilo. Dvadeset pet godina kasnije, kada sam upoznao gospodina Klemensa i kada smo postali prijatelji, ispričao sam mu to svoje iskustvo i sa zaprepaštenjem sam gledao tog velikog majstora smeha kako plače”, Tesline su reči.
Pokazivao je smisao za crtanje karaktera, u njegovim ličnim spisima očitava se i poseban smisao za humor, i sigurno bi bio uspešan i književnik - kaže profesor Vaso Milinčević, istoričar književnosti, autor knjige “Nikola Tesla i književnost”.
Tesla je bio obrazovan i svestran. Govorio je strane jezike, a od ranog detinjstva bio je zaljubljenik u književnost i znao je napamet poeziju Zmaja, Puškina, Dantea i Getea, Bajrona i Šilera.
- Izbegavao je svet inženjera i tehnološke inteligencije koja nije imala smisla za umetnost i družio se sa ljudima iz oblasti umetnosti - dodaje Milinčević.
Stoga nije neobično što se u krugu njegovih prijatelja našao i pisac Samjuel Klemens, poznatiji pod pseudonimom Mark Tven. Njihovo prijateljstvo trajalo je skoro dve decenije, od početka devedesetih godina 19. veka pa sve do smrti pisca 1910. godine.

„Kada se Tesla preselio u SAD 1884, Tven je već bio poštovan pisac, autor kratkih priča i novela. U godinama koje slede, Tesla će ostvariti brojne patente bez kojih je teško zamisliti život danas. Iako su u tom periodu i Tesla i Tven radili naporno, često menjali mesta boravka, i odlazili na putovanja van Njujorka, to nije sprečilo Tvena da pozove Teslu na venčanje svoje ćerke Klare u jesen 1909. Poziv je bio zvaničan, ali nedvosmislen dokaz bliskosti i trajnosti njihovog uzajamnog prijateljstva“, navodi se u radu “Prijateljstvo između Nikole Tesle i Marka Tvena“.
Autori ovog rada dr Dragoljub Cucić, dr Aleksandar Nikolić i viši kustos Muzeja Nikole Tesle Bratislav Stojiljković analizirali su i dve kratke Tvenove poruke pronađene u Teslinoj zaostavštini.
Tven rukom ispisuje na papiru „Player’s Cluba“ i verovatno preko kurira šalje Tesli poruke početkom 1894, a koje se odnose na susrete zakazane za 4. mart i potom za 26. april povodom fotografisanja u Teslinoj laboratoriji. U prvoj obaveštava naučnika da je u gužvi i da se ne pouzda u njega, dok se u drugoj izvinjava što zbog neodložnih obaveza neće biti u prilici da dođe u zakazano vreme.

Uticaj Dekarta

Tesla je iščitao i sabrana Dekartova dela i zapisao da je od ovog francuskog filozofa i matematičara prisvojio temeljni metod u posmatranju života: “Tu sam se privikao da svoje misli i razmišljanja postavljam u matematičke formule. Što se nije dalo izraziti u obliku jednačine, nije me ni zanimalo. Tim naučnim putem ja sam došao do indukcije u elektrici, a na taj način čitam i danas srpske narodne umotvorine. To je put nauke”.

„Čuveni pisac, ipak je uspeo da se pojavi 4. marta u Teslinoj laboratoriji. Međutim, fotografije koje su se pojavile godinu dana kasnije, u aprilu 1895, u članku o Teslinom oscilatoru i drugim izumima koje je Tomas Martin objavio u magazinu ‘Century‘, vode zaključku da je bilo više od dva dosad poznata zakazana snimanja u laboratoriji u Južnoj petoj aveniji. Autor članka je objavio upravo fotografiju sa Tvenom, a koja je datirana sa januar 1894“, piše u pomenutom naučnom radu.
U svojim memoarima Robert Džonson piše: „...Bio je prvi koji je koristio fluorescentno svetlo u fotografske svrhe i bio sam jedan u grupi stalnih, sa Tvenom, Džefersonom i Krafordom, koji su imali čast da steknu takvo iskustvo - da budu fotografisani na taj način“, zabeležio je Džonson.

Pismo iz Beča

Zanimljivo pismo stiglo je na Teslinu adresu od Tvena iz Beča, u kojem je pisac sa porodicom boravio od septembra 1897. do maja 1899. godine. „Da li imate austrijske i engleske patente tog destruktivnog užasa koji ste izumeli? I ako imate, hoćete li im odrediti cenu i ovlastiti mene da ih prodam? Poznajem ministre odbrane obeju zemalja. Biću u Evropi još godinu dana. Ovde u hotelu pre neko veče, kada je grupa zainteresovanih ljudi raspravljala o načinu da se nacije pridruže caru i razoružanju, savetovao sam ih: pozovite velike pronalazače da izmisle nešto protiv čega bi flote i armije bile nemoćne, i tako učinite rat nemogućim. Ne sumnjam da vi već smerate da učinite nešto slično, i spremate se da svetu objavite mir i razoružanje na praktičan i neodbranjiv način. Znam da ste zauzet čovek, ali ukradite malo vremena i napišite mi koji red“, piše Tven u pismu 17. novembra 1989. godine.
 

Hidekel

Obećava
Poruka
52
Nabokov o Dostojevskom:

" Moj odnos prema Dostojevskom je i čudan i težak. U svim svojim predavanjima,
književnosti prilazim sa one jedine tačke koja me interesuje – tačke umetničkog
trajanja i individualnog genija. Sa te tačke gledišta, Dostojevski nije veliki pisac.
Pre bi se reklo da je osrednji pisac – s povremenim bljescima izvanrednog humora
i, avaj, pustopoljinama književne dosade između njih."
 

Baudrillard

Zaslužan član
Moderator
Poruka
124.617
Dejvid Herbert Lorens o Hermanu Melvilu (1923):
“Niko ne može biti više nalik na klovna, trapaviji i misaoniji u lošem ukusu nego Herman Melvil čak i u velikom romanu kao što je “Mobi Dik”…Iscrpljivanje jedne velike teme. Postoji nešto lažno u svemu tome. I to je Melvil. O dragi moj, kada svečano dupe njače, njače, njače…”
 

Hidekel

Obećava
Poruka
52
Nabokov nije poznat samo po svojim književnim delima, već i po doprinosu koji je dao lepidopterologiji.

Vladimir Nabokov je bio opčinjen leptirima od ranog detinjstva, pa je postao samouki lepidopterolog.
U njegovim delima se leptiri pominju skoro 600 puta, a njemu u čast jedan rod leptira nazvan je Nabokovia,
dok je oko 20 vrsta leptira dobilo ime po likovima iz njegovih književnih dela.
 

Baudrillard

Zaslužan član
Moderator
Poruka
124.617
Henrik Sjenkijević, USUD - SUDBINSKA UPOZORENJA


Usud kao pojam kod nas ima više tumačenja i može značiti (nečiju) sudbinu, u narodu definisanu izrekom „Takav mu usud “. Fenomen se javlja u više pojavnih oblika: kroz snove, pojavu nekog znaka ili događaja u kući, susrete sa neobičnim ljudima ili činjenja određenih radnji čije su posledice posve neobične i neuobičajene i tumače se nekim posebnim znakom upozorenja, a rezultira određenom posledicom.

Poznati poljski romanopisac Henrik Sjenkijević koji je zaista munjevito stekao svetsku slavu, jer mu je roman “Qvo Vadis?” samo u godinu dana preveden na ravno 22 svetska jezika, letovao je juna 1901. godine kao pedesetogodišnjak u tada jednom od najpoznatijih evropskih modnih letovališta – Bijaricu. Koliko je bio popularan govori podatak, da je njegov roman samo u Parizu te godine prodat u tiražu od ravno sto hiljada primeraka. Inače neženja, prilično usamljeničkog života, Sjenkijević je tako šetajući jedno popodne u parku upoznao prelepu mladu engleskinju Doroti , koja je boravila u istom hotelu i od koje je uskoro saznao da je član Društva za psihička istraživanja u Londonu koje se bavilo istraživanjem spiritističkih i drugih parapsiholoških i okultnih fenomena. Ona lično je imala neke sklonosti ka tome, a bila veoma medicinski obrazovana, pa je susret bio za oboje vrlo zanimljiv.

Sledećeg dana je Sjenkijević inače prema opisu savremenika vrlo uzdržan i povučen, izbegao susret sa mladom damom, koja ga je ipak uveče potražila u salonu hotela i upitala za razlog njegovog lošeg raspoloženja i umornog izgleda. Tada joj se on nevoljno poverio, da je prošle noći imao težak san u kome je sanjao, kako ga u šetnji parkom sustižu jedna mrtvačka kola, a vrlo lep i otmeno obučen mladić plave kose sa kola pruža ruku Sjenkijeviću da se popne u ista. San je bio toliko upečatljiv, da je slavni pisac proveo ostatak noći čitajući u fotelji.

Mlada Engleskinja ga je smirila govoreći mu da iz iskustva zna da takav san ne mora obavezno značiti neki loš predznak itd. Sutradan ujutro Sjenkijević je mladoj dami prišao odmah posle doručka i skoro izbezumljen joj ispričao da je ponovo sanjao identičan san. Njegovo lice je bilo oznojeno i video se umor još jedne neprospavane noći. Zajedno su proveli skoro ceo dan, da bi mu Engleskinja pokušala objasniti značenje snova kao poruke iz podsvesti, te je poznati pisac otišao na počinak nešto smireniji, ipak sa ubeđenjem da je dva puta isti san - događaj dovoljan za neko upozorenje bez obzira šta to značilo. Ipak sutradan treći put za redom Sjenkijević je sav očajan ujutro sačekao mladu damu i rekao joj da je grozni san sanjao opet i da će prekinuti odmor i odmah napustiti hotel. Tada je ona predložila da ceo dan provedu zajedno i da hotel napusti jedan dan kasnije, što je on prihvatio. Doroti je tokom dana sprovela sa njim neku vrstu zajedničke meditacije, igre asocijacija i psiho-analize da bi zajedno večerali do duboko u noć prepustivši se zabavi. Sledećeg jutra na doručku pisac je bio sav ozaren i poverio joj se da je umesto jezivog sna sanjao celu noć – samo nju. Potom joj je rekao da je odlučio da produži boravak u hotelu i Bijaricu.

Sledeću noć je proveo bez ikakvih uzbuđenja, da bi narednog dana Sjenkijević otputovao na tri dana vozom u Pariz, radi generalne probe prve pozorišne predstave urađene po njegovom romanu. Kada je stigao u Pariz u hotel „Rivoli“ u istoimenoj ulici, posle prijave na recepciji pošao je na III. sprat da se smesti u svoju sobu. Kada su se otvorila vrata lifta Sjenkijević je na svoj užas, spazio mladića iz svog sna, nasmejanog u savršenom odelu liftboja ovog uglednog hotela, kako mu pruža ruku da uđe u lift. Užasnut Sjenkijević je kriknuo i pobegao u lobi hotela, srušivši se onemoćao u jednu od fotelja. Osoblje je odmah pozvalo doktora da bi pregledao poznatog pisca koji je zanemeo, mrtvački bled i obliven hladnim znojem poluležeći u fotelji zurio ispred sebe. To je trajalo minut dva kada se iznenada začuo strašan tresak i svi iz predvorja hotela poskočili su iznenađeeni i uplašeni potrčavši u pravcu odakle se čuo tresak, da bi ugledali jeziv prizor. Zbog puknute sajle, lift se srušio sa visine u parter hotela, a u kršu smrvljenog lifta smrt su našli pomenuti liftboj i tri gosta hotela.
Sjenkijević je konačno došao sebi, kada je čuo šta se upravo dogodilo. Tada je povezao ovaj tragični događaj sa svojim snovima, promenio hotel i o svemu poslao opširan izveštaj mladoj gospodji Doroti i Londonskom društvu za psihološka istraživanja. Navedeni događaj opisao je kasnije detaljno i u svojim memoarima.
Ovaj fenomen naravno nije usamljen, jer postoje mnoga svedočenja ne samo u javnosti poznatih i uvaženih ličnosti već i običnih ljudi koji su imali slične snove, koji su sudbinski uticali na neke njihove odluke. Naravno, teško je reći koliko njih nije poslušalo ovakva ili slična upozorenja.

Na primer Kralj Aleksandar II. je 1934. godine pred svoj odlazak u Francusku gde je u Marselju ubijen, takođe doživeo jedan usud. Opraštajući se od porodice u Kotoru, prema običaju je pre silaska na brod u porti male lokalne crkvice kao i svi kapetani brodova generacijama pre njega, prišao zvoniku da pozvoni za “ Dobro more i srećan put ” . Međutim, gledajući u porodicu podigavši ruku pogrešno je uhvatio za inače mnogo kraći konopac za koji je bilo vezano tkzv. “teško zvono”, kojim se označavalo potonuće broda” neka nesreća ili nečija smrt i na užas ostalih prisutnih povukao par puta zvono koje je zloslutno zazvonilo. To je bio za njegovu pratnju i lokalne zvaničnike jako loš znak. I sama Kraljica Marija, koja je inače tradicionalno kao Rumunka, polagala veliku pažnju narodnim verovanjima, imala nekoliko puta u poslednjih meseca dana pred put ružne snove u vezi smrti supruga, pa ga je sa drugima bezuspešno od toga odgovarala.
Konačno, kada neko nastrada u nekoj neobičnoj nesreći ili pod bizarnim okolnistima, naš narod obično kaže „Šta se može – takav mu je bio usud“ .
 

Hidekel

Obećava
Poruka
52
Vilijam Sidni Porter, poznatiji kao O. Henri, tvorac je izraza "banana republika".

Upotrebio ga je u romanu Kupus i kraljevi (napisanog u formi prstena kratkih povezanih priča),
koji je napisao tokom šestomesečmog "dobrovoljnog egzila" u Hondurasu.

(Zbog pronevere u banci u kojoj je radio Portera je čekalo suđenje, međutim, on je
pobegao u Honduras, jer tamošnji zakoni nisu predviđali ekstradiciju.)

O. Henri je bio poznat po svojim kratkim pričama sa neočekivanim završetkom, a san svakog
američkog i kanadskog pisca kratkih priča je da dobije nagradu koja nosi njegovo ime.
 

Lada

Legenda
Poruka
52.226
Američki dramaturg Tenesi Vilijams, najpoznatiji po drami „Tramvaj zvani želja“, umro je zadavivši se malim plastičnim poklopcem kakve obično imaju sprejevi za nos ili kapi za oči.

Američki pisac Truman Kapote, koji je živeo na granici sujeverja, veoma je vodio računa o tome da ništa što piše ne počinje i ne završava petkom. I ne samo to, ako bi dobio hotelsku sobu u čijem broju je bio sadržan broj 13, promenio bi sobu.
 

Top