Zanimljivosti i anegdote o piscima

[Baudrillard]

Vilijam Fokner o Marku Tvenu (1922):
“Piskaralo koje se ne bi smatralo ni četvororazrednim u Evropi, koje je prevarilo nekoliko dokazano starih književnih skeleta, dovoljno lokalno obojenim, površnim i lenjim, intrigama”

 

[Наутилус]

Једном, не сећам се ко, Сабато или Мастронарди, причао је како је на неком пријему познатом аргентинском писцу пришао један велепоседник (личност однекуд добро васпитана) и рекао: - Ви сте букван! Запитан шта заправо у стваралаштву тога писца изазива такву одбојност, признао је да никад ништа његово није читао и да га је испсовао за сваки случај – да се не би ''превише уображавао''.

(Из Гомбровичевог Дневника)

 

[Baudrillard]

Mark Tven o Džejn Ostin (1898):
“Nemam nikakvo pravo da kritikujem knjige, osim kada ih mrzim. Često želim da kritikujem Džejn Ostin, ali me njene knjige tako izluđuju da ja ne mogu sakriti sav svoj bes od čitaoca; I zato moram da se zaustavim uvek kada počnem. Svaki put kada sam pročitao “Gordost i predrasudu” poželeo sam da je iskopam i da udaram njenu lobanju njenim sopstvenim kostima”.

 

[Lada]

Branislav Nušić nazvao je neku gospođu kravom i zbog toga dospeo na sud. Sudija mu je odredio novčanu kaznu koju je on, naravno, platio. Prije nego se raziđoše on upita sudiju: „Gospodine sudijo, a kada bih ja kravi rekao da je gospođa, da li bih i onda bio kažnjen?“ „Naravno da ne biste bili kažnjeni u tom slučaju“, odgovori mu sudija. „Doviđenja, gospođo“ odgovori Branislav Nušić i napusti prostoriju.

 

[Baudrillard]

Elizabeta Bišop o Džeromu Dejvidu Selindžeru:
“Mrzela sam „Lovca u raži“. Trebali su mi dani da prođem kroz knjigu, obazrivo, stranu po stranu i crvenela od sramote zbog svake njegove smešne rečenice. Kako su ga pustili da to uradi?”

 

[Lada]

Kada je 1818. godine izašao prvi „Rječnik“ Vuka Stefanovića Karadžića, u njemu je bilo 26 270 reči. Među njima su se našli i nazivi muških i ženskih polnih organa, zbog čega je Vuk bio izložen mnogim kritikama. Kada ga je jedna gospođa kritikovala zbog mnogo psovki u Rječniku i navela kao primer baš te reči, Vuk joj je odgovorio: „Od 26 000 reči, ti se ženo uhvati baš za kur*c!“

 

[Lada]

Osman Đikić, bosanskohercegovački pesnik, bio je musliman iz Mostara. Tokom celog svog života izjašnjavao se kao Srbin. Zbog toga je izbačen iz petog razreda gimnazije. Školovanje je nastavio u Beogradu, Carigradu i Beču. Jedan je od osnivača društva „Gajret“ koje je okupljalo muslimansku omladinu prosrpski orijentisanu.

 

[Lada]

Meša Selimović je u gimnaziji u Tuzli sedeo u klupi zajedno sa patrijarhom Pavlom.

 

[Lada]

Jednom kad su se poznati književni kritičar Bogdan Popović i slavni komediograf Branislav Nušić našli u istom društvu, domaćica Popoviću ponudi kafu.
- Hvala, gospođo - odgovori joj on - kad pijem kafu, ne mogu da spavam.
- Čudna stvar! Kod mene je sasvim obrnuto. Kad spavam, ja ne mogu da pijem kafu - u svom stilu prokomentarisao je Nušić.

 

[Lada]

Peter Asqurtee je napisao i dao u štampu svoj prvi roman. Ali, kupaca romana nije bilo. Neprekidno je razmišljao što da uradi kako bi prodao štampane primerke knjige.
Najednom mu sinu ideja - dao je oglas u novine narednog sadržaja:
Milioner, visok, elegantan, obrazovan, muzičar,rado bi se oženio s gospođicom koja bi bila u svemu slična junakinji romana "Ljubav je pobedila" koji je napisao Peter Asqurtee.

Roman je ubrzo rasprodan.

 

[Lada]

Slаvni engleski književnik Rаdjаrd Kipling u mlаdosti je neko vreme rаdio kаo pomoćnik u knjižаri.
„Je li zаnimljivа ovа knjigа?”, pitаo gа je jednom neki kupаc.
„Ne znаm, nisаm je pročitаo”, odvrаtio mu je Kipling.
„Kаko to”, zаčudio se kupаc, „prodаjete knjige, а ovu niste ni pročitаli?”
„Sаsvim prirodno! Pomislite štа bi trebаlo dа urаdim dа sаm, nа primer, аpotekаr!”

 

[Lada]

Često se dogodi da i najobičnije pitanje nanese neprilike i najvećem naučniku. To se dogodilo i Darvinu kada mu je njegova mala nećakinja postavila pitanje u obliku zagonetke:

- Šta ima mačka, a nema ni jedna druga životinja?

Darvin je dugo razmišljao i na kraju je ipak odustao. Devojčici kojoj je bilo veoma drago što je dovela Darvina u takvu nepriliku, odgovori:

- Oh, dragi striče, zar zaista ne znaš to? Pa zna se - mačiće!

Čarls Darvin

 

[Lada]

Posle sednica Udruženja književnika , obično bi svi
sišli u Klub književnika.Ivo Andrić bi svima , diskretno ,
platio piće.
Jednom prilikom mu je prišao Ivo Kusalić , vlasnik
kluba i pitao :
“ Druže Andriću , večeras imamo divnu kolenicu ,
mladu jagnjetinu , sjajne bifteke , hladnu guščiju džigericu . . .“


Andrić ga je gledao zbunjeno :
„Imenjače , ja danas pre podne
nisam istovarao ugalj na železničkoj stanici.
Donesite mi , molim vas ,
jedan čaj“.

 

[Baudrillard]

DUGAČKA MAČKA

U ljeto 1907. godine Branislav Nušić je posjetio Bar na čelu delegacije Udruženja srpskih novinara, čiji je bio predsjednik.
S njima je doputovala i Nušićeva supruga. Svi oni obišli su stari barski grad i Markonijevu Radio-telegrafsku stanicu na Volujici. Iz te stanice Nušić je poslao pozdravni telegram knjazu Nikoli, a njerova supruga knjaginji Mileni. Delegacija je zatim u zgradi Monopola prisustvovala velikom banketu u njihovu čast. U zdravici Nušić je nadaxnuto govorio o mogućnostima i značaju razvoja Bara. Dok je još trajala svečanost, poštar je donio telegrame za Branislava i njegovu suprugu u kojima im knjaz i knjaginja uzvraćaju pozdrave.
Bežični telegraf, to čudo tehnike, izazvalo je divljenje i čuđenje širom svijeta. U jednom društvu Branislav Nušić je dao ovakvo objašnjenje:
– Telegraf, to vam je kao jedna veoma dugačka mačka čija je glava u Beorradu, a rep u Čačku. Pa kad mačku štipnu za rep u Čačku, ona mijaukne u Beogradu.
– A bežični telegraf? – upitao je neko.
– To je isto, samo bez mačke – odgovorio je Nušić.

 

[Наутилус]

Тријумф Гинтера Граса, његов последњи роман достиже бројку од двеста хиљада продатих примерака [1965. год.]. Грасов хумор: замерали су му што се на баловима појављивао у спортској одећи; према томе, набавио је смокинг ужасне љубичасте боје, и парадира у њему на доручцима и поподневним чајевима. Друга црта Грасовог хумора: филозофија му много не прија, и ја сам, знајући то, усмерио дискусију с њим на филозофске терене: - Извините, али моја, овде присутна сестра, добија нервни кашаљ када се спомене више од шест филозофа одједном.

Дневник, Гомбрович

 

[Lada]

Marsel Prust sam sebe je zatvarao u spavaću sobu obloženu plutom, kako bi neutralisao zvuke bučnog pariskog života.Poslednje tri godine života spavao
bi danju a pisao noću, imao samo jedan obrok dnevno i insistirao na besprekornoj čistoći sobe u kojoj je boravio. Oni koji su ga poznavali tvrdili su da je ličio na
kakvog pustinjaka koji nije planirao da napusti svoju pećinu.

 

[Lada]

Na engleskom dvoru Mark Tven je bio na večeri pored neke dame koja je visoko dizala nos i žalila se što su ga postavili da sedi pored nje. On joj jednog trenutka prošapta:

-Milejdi, da li biste spavali sa mnom za milion funti?

Ona pomisli na nagomilane dugove, na bal na kome neće imati novu haljinu i nakit i uzdišući kaže DA.

-A da li biste za1 funtu?

-Šta vi mislilte, ko sam ja?

-Ko ste, to sad znamo, još da se dogovorimo oko cene, odgovorio je Tven!

 

[Наутилус]

Једном мо је једна куртизана рекла: - Свако нешто продаје! Ја продајем тело.
Дневник, Гомбрович

 

[Lada]

Matoš je volio postavljati svojim poznanicima neobične zagonetke tako je jednom prilikom u društvu izrekao i ovu zagonetku:
- U jednu rupu ulaziš, na dve izlaziš i kada misliš da si izašao tek se onda nađeš unutra. Što je to?

Niko nije znao odogvor.
Tačan odgovor je: pantalone

 

[Lada]

Dramatičar i prozni pisac Luiđi Pirandelo došao je advokatu da mu sastavi tužbu za razvod braka.
- Kakvi su vaši razlozi?, upita ga advokat.
- Oženjen sam!, uzvrati Pirandelo

 

[OliVera70]

POSVETA BORI ČORBI I NJEGOVOJ POSVETI – Pričao mi Bora Đorđević… Izašla mu prva knjiga, sav važan došao u Studio B da je promoviše. Sretne Duška, pokloni mu knjigu i napiše posvetu – celu stranu. Ode u emisiju, gostovao sat vremena. Izlazi iz studija, Duško ga čeka sa svojom knjigom i posvetom: “Bori Đorđeviću, sa zavišću, Duško Radović”. Posle toga Bora više nikada nije pisao dugačke posvete

 

[Lada]

Ratko Adamović daje rukopis svog novog romana „Stari hrast” Miodragu Bulatoviću da pročita i kaže mu svoje mišljenje, a Bule se brani rečima:

„Izvini, Ratko, ali ne mogu. Znaš, i ja sada nešto pišem, pa se bojim da ne utičeš na mene”.

 

[Lada]

Početkom devedesetih, prošlog veka, kada je u Beogradu bilo aktuelno menjanje imena ulica, ulazi pesnik Pera Pajić u Srpsku književnu zadrugu i kaže:

„Ostadosmo mi bez ulice u Beogradu”.

Milorad Đurić ga teši rečima:

„Šta tebe briga, tebe čeka ulica u Valjevu”, a Dragan Lakićević doda:
„Pa posle možeš da daš oglas u novinama: menjam veliku ulicu u Valjevu – za manju u Beogradu”.

 

[Baudrillard]

Fridrih Niče o Dante Aligeriju:
“Hijena koja piše poeziju na nadgrobnim spomenicima”

 

[Lada]

Tomas Vulf pisao je stojeći za visokim pultom ,

a ispisane stranice bacao je preko ramena u otvoreni kovčeg.

Jednom je čitavu noć pisao na frižideru , a ujutru se ispostavilo da

je pojeo nekoliko konzervi hrane za pse.