Zanimljivosti i anegdote o piscima

Lada

Legenda
Poruka
52.226
Ernest Hemingvej je bio američki pisac i novinar. Dobio je Pulicerovu nagradu 1953. godine za svoj roman „Starac i more“ kao i Nobelovu nagradu za književnost 1954. godine. Ribolov i lov su mu bili omiljeni hobi. Kad god je putovao, a bio je strastveni putnik, obavezno je sa sobom nosio tri stvari: udice, pušku i pisaću mašinu. Fizički snažan, radoznao i žedan života, obišao je Evropu, Ameriku, Kinu, Afriku, a živeo je u Parizu, Ki Vestu i Havani. Aktivno je učestvovao u Prvom svetskom ratu, Grčko-turskom ratu, Španskom građanskom ratu i Drugom svetskom ratu. Tokom života, Hemingvej je bolovao od malarije, raka kože, upale pluća, dijabetesa i mnogih drugih bolesti. Takođe je dva puta preživeo pad aviona. Kada je osetio da mu zdravlje popušta i onemogućava život kakav je želeo da živi, izvršio je samoubistvo svojom omiljenom lovačkom puškom 1961. godine, završivši kao i njegov otac 1928. godine.
 

Lada

Legenda
Poruka
52.226
Ratna taktika Branka Ćopića

U napadu na Banja Luku, januara 1944. godine, sa jedinicama Četvrte divizije, učestvovao je i Branko Ćopić. Naše jedinice bile su prodrle u centar grada, ali su se morale povući usled iznenadnog prodora nemačkih tenkova.

Na povratku iz akcije, Branko je pričao svoje utiske iz ove borbe:

Nastupam ja sa mojom brigadom. Prodirem! Prodirem! Čvrsto držim inicijativu u rukama. Ukaza se i učiteljska škola. Moja škola! I, baš kad sam nameravao da posle toliko godina ponovo prekoračim prag svoje škole, ukazaše se nemački tenkovi.
Au, šta će sada biti? – upita neko od pažljivih slušalaca.
Bogme, drugovi, ja tada brzo prebacim inicijativu iz ruku u noge, pa zagrebah uz jedan tesan sokak – završi Branko praćen glasnim smehom svih prisutnih.

(Neven, 1983)
 

Lada

Legenda
Poruka
52.226
Anegdote o Branislavu Nusicu:

Jедном је Нушић на коњу покушао да уђе у Министарство иностраних дела, када се одигравала демонстрација због окупације Босне и Херцеговине. Скупштински портир молио га је да то не чини, а Нушић му је у свом стилу одговорио: Море пусти, Јово, није ово први ни последњи коњ који улази у министарство.

Бранислав Нушић је, као млад момак, био заљубљен у Милицу Терзибашић, лепу Београђанку с Топчидерског брда. Kада се Милица разболела, Нушић је одмах замолио свог доброг друга лекара да је прегледа и лечи. А овај не само да ју је излечио него ју је и завео. Милица и млади лекар убрзо су се венчали, а Нушић је страшно патио. Међутим, ускоро је добио прилику за слатку освету. Позван је да у „Градској касини“ одржи предавање о љубави. У првом реду седели су Милица и њен супруг, бивши Нушићев друг. Био је то први пишчев сусрет с њима након венчања.
Предавање је започео конастатацијом: – Шта је то љубав? То је трагична прича у којој извесна госпођица воли једног, а уда се за другог. – рекао је Нушић, а ово двоје су нагло напустили гледалиште.

Занимљива је и следећа анегдота: Kада је просио Даринку Ђорђевић, конзулову ћерку, Нушић јој је поставио услов. Жениће се, али да му дозволи да задржи макар један свој порок – коцку, пиће или жене. Па нек бира. Мудра је тада била млада Даринка. Ако би изабрала коцку, отишла би кућа. Да изабере пиће, уз кућу оде и здравље. Најбоље је, мислила је она, да га пусти да јури жене. Чим је потписала да је сагласна с тим, венчали су се у манастиру код Битоља. Ипак, своју Аутобиографију Нушић је завршио речима да после женидбе човек и нема аутобиографије.
 

kalis

Elita
Poruka
19.123
Žil Vern

Dela Žila Verna su i danas, 150 godina od nastanka, među najpopularnijim na svetu, tačnije druga po potražnji, prema najnovijoj Uneskovoj listi. Njegove fantastične avanture privlače veliku pažnju delom i zbog što niko dosad nije uspeo da otkrije kako mu je pošlo za rukom da zaviri u budućnost i ispriča svojim savremenicima šta je video. Evo njegovih najpoznatijih vizija…


Metro i gedžeti 20. veka

Kada je Vern pokušao da objavi roman „Pariz u 20. veku“, koji je napisao 1863. godine, izdavač ga je odbio rekavši da je previše pesimističan i da nema smisla da ljudima ogadi budućnost. Tada ga je pisac odložio u fioku, nakon njegove smrti roman se zagubio, da bi ga otkrio 1994. godine piščev praunuk. U tom kontroverznom i neverovatnom vizionarskom romanu Žil Vern nam opisuje metro, automobile sa motorima unutrašnjeg sagorevanja koji rade na vodonik, faksove, digitrone i još mnoge sitnice danas nama potpuno obične.


Električna podmornica

„20.000 liga pod morem“, kako je zapravo originalni naslov ovog klasika, roman je o kapetanu Nemu i njegovoj podmornici „Nautilus“. Liga je inače stara jedinica mere koja se upotrebljavala u mnogim evropskim zemljama, a francuska liga je iznosila 4 km. Razdaljina na koju Vern upućuje u naslovu ne odnosi se na dubinu, već na razdaljinu koju je podmornica prešla. A da bi kapetan Nemo u njoj uspeo da oplovi tolika mora i okeane, Vern mu je smislio ogromnu podmornicu vretenastog oblika, brzu, nečujnu, komfornu za život, osvetljenu električnim svetlom, koju pokreće elektromotor i koja usisava svež vazduh s površine i čuva ga u posebnim rezervoarima. Takva podmornica u vreme izlaska romana, 1870. godine, svakako nije postojala.

Radijske i TV vesti

U članku „Godine 2889“ iz 1889. Vern je opisao nov način prenošenja vesti čitaocima novina koje su tada bile jedini izvor informacija. Umesto da se štampaju, on je smislio da se „Earth Chronicle“ svakoga jutra čitaju pretplatnicima. Inače, prve vesti emitovala je radio-stanica MK8 iz Detroita 31. avgusta 1920, skoro 30 godina nakon što je Vern zamislio da će tako biti, a 28 godina kasnije emitovane su i prve TV vesti.

Sletanje na Mesec
U humoreski „Od Zemlje do Meseca“ iz 1865. Žil Vern je ispričao priču o tročlanoj posadi lansiranoj u svemir s ciljem da sleti na Mesec. Dakle, 100 godina pre sletanja prve misije na Mesec Vern zamislio skoro identične dimenzije letelice „Apolo 11“, mesto lansiranja rakete na Floridi, mesec april kad je letelica krenula, tačan broj astronauta u njoj i bestežinski osećaj koji će iskusiti iako 1865. nije mogao znati da se gravitacija ponaša drugačije u svemiru. Njegova letelica putovala je brzinom od 11 kilometara u sekundi , tačnije oko 40.000 km/h i stigla je na Mesec za 97 sati, 13 minuta i 20 sekundi, tj. za četiri dana. Brzina „Apola 11“ bila je oko 39.000 km/h, brod je stigao na Mesec za 4 dana, 6 sati i 46 minuta. Čista slučajnost?

Video-konferencijska veza
U članku „Godina 2889“ Vern opisuje i fono-tele-foto tehnologiju, preteču današnjih video-konferencijskih poziva. „Fono-tele-foto veza“, kako ju je Vern opisao, „omogućava prenos slika pomoću misli ili osetljivih ogledala povezanih žicama“. Kao da je zavirio u naš svet i video ljude kako pričaju i gledaju se zahvaljujući telekomunikacionim mrežama i video-tehnologijama.

Put u središte Zemlje

Vernova vizija iz romana „Put u središte Zemlje“, nije se još ostvarila.
 

Baudrillard

Zaslužan član
Moderator
Poruka
124.617
Tokom bombardovanja Sarajeva, aprila 1941. godine, majka Mome Kapora - Bojana je poginula, zaštitivši telom četvorogodišnjeg Momu i tako ga spasila sigurne smrti. Tada je poginulo 40 ljudi, koji su boravili u toj kući, čak i malo mače koje je mali Momo držao u rukama.
 

kalis

Elita
Poruka
19.123
Isak Baševis Singer

Jedna od zanimljivosti u vezi života ovog velikog pisca je ta da je bio vegetarijanac, kada su ga pitali zašto je odabrao takav način ishrane, odgovorio je:
„Nikako ne mogu da se složim sa nedoslednošću i nepravdom. Pa čak ni ukoliko potiču od Boga. Ukoliko bi se začuo Božji glas koji kaže: ”Ja sam protiv vegetarijanstva!”, rekao bih: ”E pa, ja sam za njega!” Toliko je snažno i sigurno moje osećanje u vezi sa tim pitanjem.Kada čovek zbog jela ubija životinju, on zanemaruje svoju sopstvenu žudnju za pravdom. Čovek se moli za milost, ali nije spreman da je pruži i proširi i na druge.“



Isak je čak igrao i glavnu ulogu u filmu za koji je napisao scenario. Reč je o filmu iz 1974. godine „Mr. Singer’s Nightmare or Mrs. Pupkos Beard“, u režiji Brusa Davidsona (Bruce Davidson), poznatog fotografa . Ovaj jedinstveni film je polusatna mešavina dokumentarnog filma i fantazije.

Film iz 2007. godine „Love Comes Lately“ prilagođen je i snimljen, takodje, iz nekoliko Singerovih priča.
 

kalis

Elita
Poruka
19.123
Branislav Nušić je rođen kao Alkibijad Nuša, ime je promenio kad je napunio 18 godina.


- Koliko je briljantan um imao pokazuje anegdota iz vremena kada je još uvek bio Alkibijad Nuša, dakle, dok je još uvek bio u školi (ime je promenio kada je napunio osamnaest). Naime, nestašni dečak kakav je bio, nije pazio na času srpskog kada su obrađivali narodne poslovice, pričao je sa drugom za vreme časa, pa ga je nastavnik prozvao da ustane i navede primer neke takve umotvorine. A Nušić, kao da je samo to čekao, kaže: „Koliko budala pita ni sto pametnih ne mogu da mu odgovore“. Razred u smeh. Nastavnik se zacrveneo, pa da mu doskoči zatraži još jedan primer, uveren da je ovaj imao za svaki slučaj spremljen samo taj jedan. Kaže Nušić: „Pametnom je dovoljna i reč“. Opet delirijum u učionici. Nastavnik, sada već ljut kao ris, ustane i ode po upravitelja škole, i vraćajući se sa njim, još s vrata se dere: „Da te čujem sada Nuša!“, a ovaj će: „Nesreća nikad ne dolazi sama“.

- Kažu da je Nušić svakoga dana sretao na ulici nekog postarijeg gospodina, koji nije znao pravo ime slavnog komediografa, pa bi mu se uvek javljao sa: „Dobar dan, gos’n Đoko“, na šta bi mu Nušić uljudno otpozdravljao. Sve dok mu jednog dana nije dojadilo, ili mu je došla ona čuvena „žuta minuta“, pa je čoveku rekao: „Izvinite, gospodine, ali vi mene držite za Đoku, a ja sam Brana“
 

Lada

Legenda
Poruka
52.226
Peter Askarti je napisao i dao u štampu svoj prvi roman. Međutim, kupaca romana uopšte nije bilo i neprekidno je razmišljao šta da uradi kako bi prodao štampane primerke knjige. Sinula mu je ideja i dao je oglas veoma zanimljivog sadržaja. U novinama je pisalo: Milioner, visok, elegantan, obrazovan, rado bi se oženio s gospođicom koja bi bila u svemu slična junakinji romana „Ljubav je pobedila“ koji je napisao Peter Askarti. Roman je ubrzo rasprodat.
 

Lada

Legenda
Poruka
52.226
Pravo ime Marka Tvena je Samjuel Langhorn Klemens. Tven je ovaj pseudonim prvi put iskoristio 1863. godine potpisavši se tako na kraju jednog članka. On je u mladosti bio kormilar na parabrodu koji je plovio rijekom Misisipi. Prolazeći svakodnevno kroz neki tjesnac, kapetan broda mu je govorio „mark twain“, što na engleskom znači „dva hvata duboko“ (hvat je mjera za dužinu). Samjuel se kasnije sjetio tog izraza i odlučio da ga koristi pseudonim. Takođe, bio je prijatelj Nikole Tesle.

Na engleskom dvoru Mark Tven je bio na večeri pored neke dame koja je visoko dizala nos i žalila se što su ga postavili da sedi pored nje. On joj jednog trenutka prošapta:

-Milejdi, da li biste spavali sa mnom za milion funti?

Ona pomisli na nagomilane dugove, na bal na kome neće imati novu haljinu i nakit i uzdišući kaže DA.

-A da li biste za1 funtu?

-Šta vi mislilte, ko sam ja?

-Ko ste, to sad znamo, još da se dogovorimo oko cene, odgovorio je Tven!
 

kalis

Elita
Poruka
19.123
Isidora Sekulić


kad joj je pružen antikomunistički apel sa naredbom: „Potpisujte!“, Isidora je odgovorila: „Ja ovo neću potpisati. Ovo je izrazito politički dokument, a mi žene u Srbiji nemamo politička prava. Vi, dakle od mene ne možete zahtevati da kao žena potpišem jedan takav politički tekst.“



Veliki paradoks je da je možemo posmatrati kao veliku feminističku figuru, ženu koja je mnogo putovala, radila i pomakla mnoge granice, dok je, u isto vreme, tvrdila da je ženi bitno mesto u kući, da feminizam nema smisla i da svaka žena mora biti ili kuvarica ili spremačica (pri čemu je sebe svrstavala u drugu grupu).
 

Lada

Legenda
Poruka
52.226
Godine 1833. Petar II Petrović Njegoš primljen je u dvor ruskog cara Nikolaja u Petrogradu. Kada je ruski car ugledao visokog, kršnog i mladog crnogorskog monaha, iznenađen, a i sam visok, on tada reče Njegošu: „Pa vi ste viši od mene!“ Njegoš mu na to odgovori sledećim riječima: „Samo je Gospod Bog viši od ruskog cara!“ Zahvaljujući Njegoševoj snalažljivosti i dosetljivosti, Crna Gora je kasnije u mnogome uživala čast ruskih privilegija.
 

Lada

Legenda
Poruka
52.226
Početkom devedesetih prošlog veka, kada je u Beogradu bilo aktuelno menjanje imena ulica, ulazi pesnik Pera Pajić u Srpsku književnu zadrugu i kaže: „Ostadosmo mi bez ulice u Beogradu”. Milorad Đurić ga teši rečima: „Šta tebe briga, tebe čeka ulica u Valjevu”, a Dragan Lakićević doda: „Pa posle možeš da daš oglas u novinama: menjam veliku ulicu u Valjevu – za manju u Beogradu”.
 

Baudrillard

Zaslužan član
Moderator
Poruka
124.617
Ralf Emerson o Džejn Ostin:
“Romani gospođice Ostin čine mi se vulgarnim u nijansama, sterilnim u umetničkoj invenciji, zatočeni u bednim konvencijama engleskog društva, bez genijalnosti, duhovitosti i bez ikakvog su saznanja o svetu. Nigde život nije tako stegnut i uzak. Jedini problem u umu pisca je – kako se udati”“
 

Lada

Legenda
Poruka
52.226
Momo Kapor je izbačen iz dve škole. Kada su ga izbacili iz Treće muške gimazije u Beogradu, njegov otac Gojko ga je prebacio u Sarajevo, u Prvu mušku gimnaziju – gde je sedeo u istoj klupi kao i Ivo Andrić. Kako Momo piše u svom autobiografskom delu „Ispovesti“ – bio je najgori đak u čitavoj gimnaziji, toliko loš da su ga izbacili u sedmom razredu na godinu dana iz svih škola u Jugoslaviji.
 

Lada

Legenda
Poruka
52.226
Fjodor Mihailovič Dostojevski je rođen u porodici koja svoje korene vuče u beloruskim unijatskim (grkokatoličkim) porodicama, koje su se kasnije vratile u pravoslavlje. U 28. godini je bio osuđen na smrt streljanjem, ali je u poslednjem momentu pomilovan carskim ukazom, zajedno sa ostalim osuđenicima. Danas je poznat kao jedan od najvećih pravoslavnih mislilaca, a sadržaj njegovog epitafa je tekst iz Jevanđelja. Na njegovoj sahrani, prema procenama, bilo je prisutno oko 40 000 ljudi.
 

Lada

Legenda
Poruka
52.226
Lav Nikolajevič Tolstoj je, sa suprugom Sofijom Andrejevnom Bers, imao 13 dece. Pet je umrlo u ranom dobu. Danas u svetu ima preko 200 potomaka. Sofija Andrejevna Bers, supruga Lava Nikolajeviča Tolstoja, prepisala je njegovo delo „Rat i mir“ čak 7 puta i to ručno. Krajem 1901. godine, Ruska pravoslavna crkva je nakon dužeg oklevanja, ekskomunicirala (odlučenje, izopštenje iz crkvene zajednice) Lava Nikolajeviča Tolstoja. Ovaj čin Ruska pravoslavna crkva objasnila je u jednoj poslanici u kojoj se navodi da se slavni pisac pogordio i počeo da piše i govori protiv Crkve i hrišćanstva, stvarajući neko novo jevanđelje. Zanimljivo je što ga vlast (protiv koje je takođe pisao i govorio), nije smela uhapsiti i zatvoriti u zatvor, jer je pisac bio toliko slavan u Rusiji i svetu da se vlast bojala pobune. Njegovi potomci, ali i ugledni književni krugovi, zatražili su od (sada već blaženopočivšeg) patrijarha moskovskog i sve Rusije, Gospodina Alekseja da Crkva poništi ekskomunikaciju, ali je on to odbio uz obrazloženje da pisca i njegovu ulogu u književnosti izuzetno poštuje, ali Tolstoj ne može da se pokaje, a samim tim ni Crkva ne može da poništi svoju odluku.
 

kalis

Elita
Poruka
19.123
U nemačkom gradu Visbadenu, postoji jedna kockarnica, u koju je nekad zalazio slavni književnik Fjodor Mihajlovič Dostojevski, itamo ostavio pozamašan iznos duga...

Ako je verovati kafanskim pričama, u dotičnoj kockarnici, veliki ruski pisac Dostojevski je ostao dužan cifru oko 240.000 evra.

Sve do prošle godine, u toj kockarnici je stajala tabla: „U ovoj kockarnici, F.M. Dostojevski, ostao je dužan toliko i toliko…”

Sve do pre nekoliko godina…

Pomenutom kazinu javio se bivši gubernator Čukotskog autonomnog okruga i vlasnik Čelzija, Roman Arkadijevič Abramovič. Ovaj ruski milijarder platio je celi iznos duga.

– Dostojevski nikome ništa nije dužan. Skinite tu sramnu tablu – navodno je tom prilikom rekao Abramovič.

Inače, kratki roman „Kockar” reflektuje piščevu zavisnost prema ruletu, a kako se navodi, roman nije završio dok nije otplatio kockarske dugove iz perioda kada ga je pisao.

IMG_20200215_214330.jpg
 

Top