Quantcast

Zanimljive cinjenice o biljkama

Lada

Elita
Moderator
Poruka
22.893
Uvek mozemo da saznamo nesto novo o biljkama,kako kod nas tako i u svetu.Tako sam saznala i zašto je u nekim državama SAD zabranjen bambus i njegova sadnja

U državi Njujork je zabranjen bambus, odnosno nije dozvoljeno njegovo uzgajanje, prodaja i sadnja. Zašto se ovo dešava biljci koja neverovatno brzo raste?

Možda ste primetili da u ovdašnjim rasadnicima, ali i parkovima i dvorištima sve češće raste jedna, za ovo podneblje sasvim netipična biljka – bambus. Čak i one koji koji su ravnodušni prema biljnom svetu mogle bi da se iznenade neke od osobenosti ove trave.


Da, bambus pripada familiji trava, a džinovski bambus je najviša poznata trava pošto može da poraste i 20 metara u visinu. Ono što je mnogo fascinantnije je da mu rizom koji se nalazi ispod zemlje omogućava neverovatno brz rast – toliko brz da ako zastanete kraj njega na nekoliko minuta možete golim okom da primetite kako se „nešto dešava“. Iako ima i spororastućih bambusa, zabeleženo je, naime, da za 24 sata neki primerci ove biljke mogu da porastu čak 91 centimetar, ili skoro 4 centimetra na sat.

Zbog tako brzog i gustog rasta, kao i rizoma koji je teško uništiti i izvaditi u potpunosti iz zemlje, neke vrste bambusa proglašene su za invazivne. To znači da se izrazito brzo šire, toliko da se u naseljenim mestima često ne smeju posaditi kao ostale biljke u baštensku zemlju. Kako bi se ograničilo širenje rizoma, bambusi se najpre posade u metalne posude koje se zatim zakopaju u baštu.

Rizomi su toliko otporni da je primećeno da nakon požara ostaju neoštećeni i ubrzo izbace mlade izdanke. U nekim američkim, ali i drugim državama, bambus je zbog svega ovoga na „listi neprijatelja“. Negde je označen kao invazivna, a negde i kao zabranjena vrsta, pa postoje posebni uslovi za gajenje, a predviđene su i kazne za kršenje propisa.

U jednom dokumentu o zlatnom bambusu koji je objavio Univerzitet Kornel napominje se kako je u državi Njujork zlatni bambus zabranjen, pa nije dozvoljeno uzgajanje, prodaja i sadnja. Ova vrsta nanosi veliku štetu jer uništava infrastrukturu poput puteva i strujnih vodova, a zbog gustine rasta onemogućava život drugim biljkama. Jedini odgovarajući način „menadžmenta“ zlatnog bambusa je potpuno manualno uklanjanje biljke, stoji u dokumentu Kornela. Preporučeno je, na primer, da se stariji rizomi ovih biljaka seku i vade najmanje jednom nedeljno, a da se eventualni novi nadzemni rast tretira herbicidima.

Kazne u državi Njujork su „rastuće“: za prvi prekršaj dobija se pismeno upozorenje i edukacioni materijal, a zatim se za svaki sledeći prekršaj izdaju kazne u iznosima od 150, zatim 250 i 1000 dolara. Ukoliko vaš bambus pređe kod komšije, zakon predviđa kaznu u iznosu troškova uklanjanja bambusa, kao i eventualne troškove štete koju je bambus stvorio komšijinoj imovini.

Onima koji su baš zapeli da sade bambus, u Americi preporučuju druge vrste sličnog izgleda, među kojima je i „srećni bambus“ (Lucky bamboo). Ovu biljku viđamo i u ovdašnjim stanovima i cvećarama, kao spiralno izuvijane grane koje stoje u vodi, a iz kojih rastu izdanci. Iako u nazivu stoji reč bambus, ova biljka za koju neki veruju da donosi sreću zapravo je dracena, drvo života.

Bambus inače raste u toplim i vlažnim delovima sveta, mada zimi može da trpi i do -28C. Kako je veoma tvrdo drvo, pogodno za obradu – a stručnjaci kažu da je tvrđe od hrasta – koristi se u građevini, za izradu nameštaja i brojne druge svrhe. Brz rast (može da se koristi već nakon 2-3 godine, ili 5-7 godina u zavisnosti od vrste) i velika rasprostranjenost (Azija, Australija, delovi Amerike, a uzgaja se od skoro i u Africi) omogućili su da bambus postane vrlo popularan u industriji drveta. Ova biljka zbog tvrdoće stabla, ali i drugih osobenosti, u Kini je simbol za snagu.

Bambus se često sadi pored puteva sa gustim saobraćajem jer umanjuje buku. Dobro štiti od vetra, daje privatnost dvorištima, služi kao gusta, brzorastuća ograda. Osim toga, prirodni je bioakumulator teških metala, a ponaša se kao biofilter u vodi, zemljištu i vazduhu.

Bambus vrlo retko cveta, a prevashodno se razmnožava iz rizoma. Međutim, u zavisnosti od vrste, neke biljke mogu da procvetaju nakon tridesetak godina, a druge tek posle 60 ili čak 120 godina. Većina biljaka nakon cvetanja i formiranja malog ploda ugine, ostavljajući za sobom ogromne količine semena. Vrsta Phyllostachys bambusoides na primer cveta svakih 130 godina, nevezano za uslove i podneblje na kom živi, pa naučnici misle da u sebi ima neku vrstu „budilnika“. Unutrašnji sat mu daje znak da u određenom momentu svu raspoloživu energiju, umesto u rast, uloži u cvetanje.

To masovno cvetanje, a zatim umiranje bambusa, u nekim delovima sveta stvara ogromne probleme. Zabeleženo je na primer da cvetanje u Bengalskom zalivu koje se dešava svakih 30 do 35 godina ostavlja lokalno stanovništvo bez materijala za gradnju kojoj su vični, a novonastalo obilje plodova bambusa dovodi do naglog i dramatičnog porasta populacije glodara. Glodari jedu ne samo ostatke bambusa već i svu dostupnu hranu sa polja, ali i iz objekata, pa se godine nakon cvetanja bambusa pamte kao godine gladi, ali i godine bolesti koje su doneli glodari.

Izvor: Naukakrozprice.rs zabranjen bambus
 

Lada

Elita
Moderator
Poruka
22.893
1. Paradajz je voće a lubenica povrće.

2. Neke vrste pasulja su otrovne ako se pojedu sirove.

3. Pirinač ima vše gena od čoveka.

4. Kikiriki je jedan od sastojaka dinamita.

5. Banana ima prirodnu hemikaliju koja vas može učiniti srećnim.


6. Limun može sadržati više šećera nego jagoda.

7. Amborzija može niknuti nakon 30 godina.

8. Bambus raste 30 centimetara na dan.

9. Zrelost bobica brusnica se testira tako što se gleda njihov odskok od poda - potpuno zrela brusnica će skakati poput košarkaške lopte.


11. Maslac od kikirikija se može pretvoriti u dijamant.

12. Mananino brašno je dvostruko zdravije od pšeničnog.

13. Maslac od kikirikija može skinuti žvakaću gumu sa kose.

14. Hrastovi ne proizvode žireve dok ne navrše 50 godina starosti.

15. Kokos je semenka palminog drveta.


16. Postoji 7000 različitih vrsta jabuka.

17. Jedna jabuka na dan smanjuje mogućnost moždanog udara.

18. Sveže ubrani krastavac miriše kao zmija otrovnica.

19. Šargarepa ima 0% masti.

10. Umesto kafe jabuka služi za bolje razbuđivanje.
 

openbox

Domaćin
Poruka
3.725
5. Banana ima prirodnu hemikaliju koja vas može učiniti srećnim.
даааа

брашно је добро за скидање лепкова који нису растворљиви у води и за чишћење суда од масти.

доказано је (а мислим и неко је добио н. награду) да биљке (а и неке животиње) могу да врше хладну фузију,
односно синтетишу елементе (што још нико не зна да објасни)......"biological transmutation",
пример:
ntocno.PNG

(види приложену датотеку)
 

Prilozi

Poslednja izmena:
Poruka
19.182
даааа

брашно је добро за скидање лепкова који нису растворљиви у води и за чишћење суда од масти.

доказано је (а мислим и неко је добио н. награду) да биљке (а и неке животиње) могу да врше хладну фузију,
односно синтетишу елементе (што још нико не зна да објасни)......"biological transmutation",
пример:
Pogledajte prilog 770562
(види приложену датотеку)
Odgovore zna naš Gospod Stvoritelj koji je sve ovo napravio, zato u crkvu po saznanja!
 

Duchess1989

Zainteresovan član
Poruka
420
1. Paradajz je voće a lubenica povrće.

2. Neke vrste pasulja su otrovne ako se pojedu sirove.

3. Pirinač ima vše gena od čoveka.

4. Kikiriki je jedan od sastojaka dinamita.

5. Banana ima prirodnu hemikaliju koja vas može učiniti srećnim.


6. Limun može sadržati više šećera nego jagoda.

7. Amborzija može niknuti nakon 30 godina.

8. Bambus raste 30 centimetara na dan.

9. Zrelost bobica brusnica se testira tako što se gleda njihov odskok od poda - potpuno zrela brusnica će skakati poput košarkaške lopte.


11. Maslac od kikirikija se može pretvoriti u dijamant.

12. Mananino brašno je dvostruko zdravije od pšeničnog.

13. Maslac od kikirikija može skinuti žvakaću gumu sa kose.

14. Hrastovi ne proizvode žireve dok ne navrše 50 godina starosti.

15. Kokos je semenka palminog drveta.


16. Postoji 7000 različitih vrsta jabuka.

17. Jedna jabuka na dan smanjuje mogućnost moždanog udara.

18. Sveže ubrani krastavac miriše kao zmija otrovnica.

19. Šargarepa ima 0% masti.

10. Umesto kafe jabuka služi za bolje razbuđivanje.
Fantastično. Bukvalno nisam znala ništa od ovoga, osim da je lubenica povrće.
 

Lada

Elita
Moderator
Poruka
22.893

TAJANSTVENI CVET PRIMIRJA


Cvet koji se nosi na reveru ovih dana i koji predstavlja amblem Dana primirja zove se Natalijina ramonda. Možda ste ga u nedelji pre ovog 11. novembra najzad pažljivije zagledali, pa čak i nosili. Moguće i da vas ovaj nacionalni praznik ne pogađa previše i smatrate da je uvođenje jednog nepoznatog cveta u panteon nacionalnog identiteta bilo neukusno. Međutim, šta god prethodno mislili, verovatno će vas iznenaditi divna priča o Natalijinoj ramondi, retkoj biljci koja ima zapanjujuću sposobnost da vaskrsava nakon što je potpuno osušena.

Praznik je, naime, posvećen potpisivanju primirja u Prvom svetskom ratu, kada su 11. novembra 1918. godine generali dveju zaraćenih strana u francuskom gradu Kompijenu, u jednom železničkom vagonu, okončali najkrvaviji sukob u dotadašnjoj ljudskoj istoriji. Republika Srbija je pre sedam godina izabrala ovaj datum za jedan od svojih praznika, a uređeno je i da se uz praznik odredi i specifičan amblem koji se nosi na reveru u nedelji uoči Dana primirja.

Amblem se sastoji od dve zelene trake koje asociraju na lentu slavne albanske spomenice i jednog ljubičastog cveta sa pet latica. Veza sa odličjem iz Prvog svetskog rata sasvim je jasna, imajući u vidu koliko su Veliki rat i stradanje tokom povlačenja kroz Albaniju obeležili domaću istoriju.

No, kakav je to cvet koji ide uz lentu?

Natalijina ramonda (Ramonda nathaliae), pomalo nalik prazniku, endemska je biljna vrsta za koju su do pre par godina znali samo iskusni botaničari i strastveni ljubitelji lokalne flore. Reč je o ugroženoj i retkoj vrsti – endemitu koji živi samo na području Centralnog Balkana, u Srbiji, Makedoniji i severnoj Grčkoj.

Pripada porodici Gesneriaceae i prostire se na nadmorskim visinima od 350 do 2200 metara. Raste na izuzetno nepristupačnim mestima, uglavnom u klisurama, na krečnjačkim stenama gde je suvo i hladno. Za nacionalnu epopeju u Prvom svetskom ratu vezuju je upravo ovakva staništa i oblast prostiranja, na kojoj su se odvijale prelomne bitke u završnici rata.

Natalijina ramonda nije lekovita. Višegodišnja je, zelena i zeljasta biljka koja ima snažno podzemno stablo, kakvo botaničari nazivaju rizom. Visoka je desetak centimetara i ima nekoliko cvetova. Sami cvetovi su sačinjeni od četiri, a ređe pet ili šest preklopljenih kruničnih listića. Krunica je uglavnom ljubičaste, ali ponekad i bele boje.

Posebno je zanimljivo što Natalijina ramonda spada u drevne, praktično fosilne vrste. Ona je ostatak suptropske flore, verovatno iz Afrike, koji je preživeo ledeno doba i potom se povukao u skrivene delove Balkana. Rasla je još u geološko doba pre Kvartara koje se po staroj klasifikaciji nazivalo Tercijar (po novoj podeli, Tercijar odgovara dobima Neogen i Paleogen).

Osim što je drevna i izuzetno izdržljiva, Natalijina ramonda ima osobinu koju među skoro 300.000 poznatih cvetnica ima samo trideset biljnih vrsta. Naime, nakon što se u odsustvu vode sasvim osuši, ova biljka može da ponovo oživi nakon malo kiše ili zalivanja. Navodno je 1928. botaničar Pavel Černjavski slučajno prosuo vodu na herbarijum u kome se nalazio uzorak osušene Natalijine ramonde. I ona je nakon toga oživela.

Ova osobina koja se naziva anabioza i danas, posebno u eri svemirskih istraživanja, izaziva uzbuđenje i podstiče nova istraživanja ove biljne vrste. Ponekad se zato naziva i feniks. No, Natalijina ramonda ima ovu osobinu pre svega kao reliktna, suptropska biljka koja je živela u drevnim epohama i klimi bitno drugačijoj od današnje.

Istorija otkrića Natalijine ramonde delimično se vezuje za oca srpske botanike, Josifa Pančića. Ramonde su, inače, kao biljna vrsta poznate od tridesetih godina XIX veka kad ih je francuski istraživač po kome nose ime otkrio na području današnje Španije, u Pirinejima. No, pola veka kasnije, 1874. godine, Pančić je došao do značajnog otkrića kada je otkrio da ramonde postoje i izvan Španije. Otkrio ih je na teritoriji južne Srbije, ali je zaključio da je reč o novoj vrsti koju je nazvao ramonda serbika (Ramonda serbica).

Deset godina kasnije, 1884. godine, dvorski lekar Sava Petrović otkriva da na Balkanu postoji još jedna vrsta ramonde sa nešto drugačijom krunicom i listovima. Budući da je bio u službi na dvoru kralja Milana, Petrović ovoj vrsti daje naziv Ramonda nathaliae, u čast kraljice Natalije. Mada zauzima drugačija staništa, ona povremeno živi sa Pančićevom srpskom ramondom u takozvanoj simpatriji. Istraživači sa Biološkog fakulteta u Beogradu prevođeni profesorom Vladimirom Stevanovićem uspeli su da detaljno opišu i analiziraju ova preklapanja i prostiranje obe vrste.

Vek i po nakon što ju je proučio doktor Petrović, ispostaviće se da će ova tajanstvena i izdržljiva, drevna biljka koja i potpuno osušena oživljava, postati jedan od novih simbola savremene Srbije. Potraga za identitetom, trajnim i autentičnim simbolima, koja se može naći u istoriji brojnih evropskih naroda, ali koja je u prethodne dve decenije bila svojstvena narodima Balkana, dok su se neprekidno menjali nazivi, granice i oblici država, uglavnom je u žižu lansirala neke neugodne vrednosti.

No, dogodilo se i to – da nam se tako predstavi jedan cvet.

—–

Tekst: Slobodan Bubnjević

Foto: Ramondia / Curtis’s Botanical Magazine, London., vol. 144 / Wikimedia Commons
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.