- Poruka
- 351.905
Žan Žak Ruso (1712-1778) bio francuski pisac, filozof, politički teoretičar i kompozitor iz doba prosvetiteljstva. Smatrao je da je vaspitanje temelj društva. Iako je njegov uticaj u filozofiji bio znacajan, moglo bi se reci nedovoljan da ljude natera da promisle dublje o posledicama usvajanja kulturnih nasledja koji ih odvajaju jednih od drigih i pritom stvaraju nejdenakost. Prema njegovom mišljenju, savremena kultura je negacija prirode i zato je govorio da ljudi treba da se vrate prirodi , slobodi i jednakosti.
Francuski književnik Romen Rolan možda je najbolje opisao Rusoovu svestranost i darovitost sledećom izjavom: „Ruso je bio više ljudi u jednom čoveku, više različitih umetnika, a pritom su svi bili vrhunskog ranga".
Meni je u secanju njegovo da se biljke oplemenjuju negovanjem a ljudi vaspitanjem..
O vaspitanju je pisao u svom delu „Emil ili o vaspitanju" koje je napisao 1762.
Vaspitanje je, prema Rusoovim shvatanjima, temelj društva
Njegov osnovni princip vaspitanja je princip prirodnosti, kojim se naglašava poštovanje prirode deteta, njegovih urođenih potencijala i sposobnosti.
Iz principa prirodnosti Ruso izvodi princip slobode, princip ljubavi, princip aktivnosti i princip uvažavanja ličnosti deteta (uzrasnih i individualnih).
Žan Žak Ruso ističe posebno veliki značaj radnog vaspitanja. Po njemu čovek treba da radi kao seljak, a da misli kao filozof.
Pa sad, gospodine Ruso, ako čovek radi kao seljak to znaci da prakticno radi ceo dan i da je uvece toliko umoran da jedino o cemu može da misli je krevet u koji bi legao.Filozofskim mislima i razmišljanju teško da ima mesta vremena i prostora ili vas ja nisam dobro razumela na šta ste mislili pod „čovek treba da radi kao seljak, a da misli kao filozof.“
Kako vi tumačite ili shvatate ovu misao Rusoa .."Čovek treba da radi kao seljak, a da misli kao filozof."
Francuski književnik Romen Rolan možda je najbolje opisao Rusoovu svestranost i darovitost sledećom izjavom: „Ruso je bio više ljudi u jednom čoveku, više različitih umetnika, a pritom su svi bili vrhunskog ranga".
Meni je u secanju njegovo da se biljke oplemenjuju negovanjem a ljudi vaspitanjem..
O vaspitanju je pisao u svom delu „Emil ili o vaspitanju" koje je napisao 1762.
Vaspitanje je, prema Rusoovim shvatanjima, temelj društva
Njegov osnovni princip vaspitanja je princip prirodnosti, kojim se naglašava poštovanje prirode deteta, njegovih urođenih potencijala i sposobnosti.
Iz principa prirodnosti Ruso izvodi princip slobode, princip ljubavi, princip aktivnosti i princip uvažavanja ličnosti deteta (uzrasnih i individualnih).
Žan Žak Ruso ističe posebno veliki značaj radnog vaspitanja. Po njemu čovek treba da radi kao seljak, a da misli kao filozof.
Pa sad, gospodine Ruso, ako čovek radi kao seljak to znaci da prakticno radi ceo dan i da je uvece toliko umoran da jedino o cemu može da misli je krevet u koji bi legao.Filozofskim mislima i razmišljanju teško da ima mesta vremena i prostora ili vas ja nisam dobro razumela na šta ste mislili pod „čovek treba da radi kao seljak, a da misli kao filozof.“
Kako vi tumačite ili shvatate ovu misao Rusoa .."Čovek treba da radi kao seljak, a da misli kao filozof."