bRu zLi
Poznat
- Poruka
- 9.401
Da li ste se nekad zapitali zašto se zaljubljujemo? Otkud potiču leptirići u stomaku? Da li se svako zaljubljuje na poseban način ili postoji zajednički obrazac? Zašto neki parovi ostaju dugo zajedno, a neki ne? Ovaj tekst nudi nešto drugačije odgovore od onih koje ste navikli da čujete u razgovoru sa svojim prijateljima.
Zaljubljivanje i romantična ljubav su dugo bile teme kojima su se bavili umetnici, zatim i psiholozi, dok je fiziološkoj osnovi ovih procesa poklanjano malo pažnje. Postavljalo se pitanje kako jedno tako subjektivno osećanje predstaviti objektivnim i preciznim jezikom nauke.
Kako opisati osećaj leptirića u stomaku? Međutim, pokazano je da ovi procesi imaju komplikovanu i logičnu fiziološku podlogu. Identifikovani su neki hormoni i neurotransmiteri (signalni molekuli u mozgu) koji učestvuju u složenoj pojavi zaljubljivanja i ljubavi i utvrđena njihova uloga; međutim, veliki deo ovih kompleksnih procesa tek treba da bude objašnjen.
Romantičnu ljubav čine tri faze: faza privlačenja, faza uspostavljanja kontakta i faza duge veze (ljubavi). Za svaki od ova tri stupnja karakterističan je niz hormona i aktivacija raznih delova mozga.
Za euforiju zaljubljenih odgovoran je feniletilamin (PEA), nazvan još i “molekulom ljubavi”, zahvaljujući kome se javljaju prijatna osećanja i idealizovanje osobe u koju se zaljubljujemo.
Pojava da je “ljubav slepa” je upravo posledica visokog nivoa PEA.
Međutim, PEA ne deluje sam. Za početak ovog kompleksnog osećanja, pored PEA, odgovorni su između ostalog i dopamin, norepinefrin i serotonin.
Dopamin je supstanca koja reguliše afekt, motivaciju, i ima pozitivan efekat na raspoloženje. Obzirom na navedene uloge, uključen je u fazu “skretanja pažnje”, privlačenja, signalizirajući mozgu o potencijalnom zadovoljstvu.
Neke od nuspojava vezanih za početak socijalnog (emotivnog) kontakta, poput povećane crevne peristaltike i dijareje mogu biti posledica povećanog lučenja dopamina.
Norepinefrin podiže krvni pritisak, i priprema za akciju ili povlačenje. Ovaj hormon je uzrok toga da prva faza ljubavi izaziva neke odgovore organizma kao u slučaju stresa: ubrzano lupanje srca, povišen krvni pritisak i povećanu aktivnost znojnih žlezda.
Zanimljiva su istraživanja vezana za ulogu serotonina u procesu zaljubljivanja. Serotonin ima pozitivan efekat na raspoloženje pa se ponekad naziva i „hormonom zadovoljstva“. U eksperimentima sa zaljubljenim osobama pronađeno je da je nivo serotonina nizak. U prvi mah, ovo izgleda kontradiktorno obzirom da je serotonin, kao što je pomenuto, odgovoran za prijatna osećanja.
Međutim, serotonin izaziva mentalno smirenje, što nije karakteristika zaljubljenih osoba. Možda je nizak nivo ovog hormona razlog zašto su zaljubljeni fanatici, zašto ne mogu racionalno da rasuđuju o osobi u koju su zaljubljeni, i često su vrlo nerazumljivi ljudima oko sebe.
Posle izvesnog vremena, ljudi prestaju da osećaju zanesenost kao u prvom trenutku zaljubljivanja. Šta dovodi do promene ovog početnog osećanja? PEA ima svoje vreme trajanja, odnosno, neki smatraju da se mozak s vremenom “navikne” na povišen nivo PEA. Taj period traje 18 meseci do tri godine. To bi mogao biti razlog zašto se većina veza završi u toku tog vremena.
Očigledno je i da veliki broj parova ostaje zajedno mnogo duže. Razlog je drugi biohemijski put koji omogućava formiranje dubljeg i dužeg povezivanja i pod kontrolom je najmanje dva hormona: oksitocina i vazopresina.
Oksitocin je ključan u seksualnom povezivanju i odgovoran je za vezu dva međusobno spregnuta fenomena - procesa zaljubljivanja i ostavljanja potomstva. Dugo je bila poznata njegova uloga u rađanju i dojenju. Takođe osigurava poverenje, odanost, predanost, što je bitno za dug odnos. I muškarci i žene oslobađaju oksitocin tokom orgazma, što ukazuje da bi to moglo dovesti do jačanja veze između njih.
Vodeći istraživač u ovoj oblasti, Donatela Maraziti sa Univerziteta u Pizi, je sprovela interesantan eksperiment u cilju istraživanja ponašanja nekih drugih hormona u procesu zaljubljivanja.
Ona je, naime, izabrala 24 osobe (12 muških i 12 ženskih), koji su ispunjavali određene uslove: bili su u emotivnoj vezi koja je započela u prethodnih 6 meseci, i provodili su najmanje 4 sata dnevno razmišljajući o osobi u koju su zaljubljeni, što je utvrđivano specijalno sastavljenim upitnikom. Kontrolna grupa se sastojala od 24 osobe koje potiču iz iste sredine i imaju slično obrazovanje, a pritom su u dugim emotivnim vezama ili samci.
Subjektima su u precizno određeno vreme uzimani uzorci krvi i mereni nivoi hormona: FSH, LH, koritizola, kao i muških i ženskih polnih hormona.
Rezultati su pokazali da se nivo testosterona povećava kod ženskih, a smanjuje kod muških subjekata koji su zaljubljeni, kao da zaljubljenost ima za cilj da na određeno vreme izbriše razlike između polova.
Kada su hormona ponovo mereni kod „grupe zaljubljenih“ u periodu 12 do 28 meseci kasnije, nije bilo razlike između zaljubljenih i onih koji to nisu. Činjenica da se nivo hormona posle 12-18 meseci vratio u “normalu”, je samo još jedan dokaz da su posmatrane hormonalne promene reverzibilne.
Da li je, dakle, moguće napraviti ljubavni napitak? Ako se u obzir uzme samo fiziološka osnova procesa, očigledno postoji neki šablon. Recept. Međutim, zaljubljivanje i ljubav su dosta kompleksniji od malo biohemije. Postoji mnogo više kockica koje treba uklopiti. Traženje odgovarajuće osobe je retko kada jednostavan posao, i svakome od nas ostaje da pronađe svoj specifičan recept.
pa 
pa 
pa 
pa 
pa onda pokoncic 
pa onda 
i konacno 
pa 
