"Zakopali ste svoje emocije? Ima leka - dr Gabor Mate

Ovako bih i ja opisao nešto čega sam se setio pre neki dan. Setio sam se zato što su mi spomenuli osobu zbog koje sam imao neku traumu, uslovno rečeno. Isto se radi o nečemu što bih rekao da je donekle bezazleno, međutim dete nije to u stanju ni sasvim da razume, a ne zna ni da se postavi. Nema straha, prevazišao sam to. Razmišljam samo da li se ta osoba toga seća i da li bi trebalo da je podsetim na to, ako je budem video.
Možda nećeš ni morati ništa,...ako si svestan da je taj neko mnogi veći "pacijent" od tebe.😁
 
Ovako bih i ja opisao nešto čega sam se setio pre neki dan. Setio sam se zato što su mi spomenuli osobu zbog koje sam imao neku traumu, uslovno rečeno. Isto se radi o nečemu što bih rekao da je donekle bezazleno, međutim dete nije to u stanju ni sasvim da razume, a ne zna ni da se postavi. Nema straha, prevazišao sam to. Razmišljam samo da li se ta osoba toga seća i da li bi trebalo da je podsetim na to, ako je budem video.
Ne znam... nisam sigurna.
Zavisi šta očekuješ i kakav si sam... koju snagu sada imaš... kažeš da nemaš strah, da si tu situaciju
i tu traumu prevazišao... liči da si se izlečio od toga...
Kažeš da si to prevazišao... onda će ti lako biti da ignorišeš tu osobu...

Sve zavisi i kakva si sada osoba, da li te je to poremetilo, kakva je trauma...
Jer postoji lepeza svega ovog...
 
U psihologiji,...sat ide unazad samo hronološki ( šta se i kako desilo). Tu činjenicu nikad ništa neće promeniti.
Ali,...paralelno teče drugo vreme u kome trenutno živimo koje nije isto, nismo ni mi isti, često ni osoba koja je sudelovala u svemu tome ( recimo, da je bila uzrok neke naše traume).
Uglavnom,...pravi se paralela nekad i sad, pa na osnovu toga, "uče" nas kako dalje.
Kad te suoče sa duhovima prošlosti, najteže je tada doneti pravu odluku. Za sve treba biti pametan.
 
Volim da odem kod dr povremeno i proverim da li mi mozak radi :) , a uz lekara, svakodnevno se zapitam, jesam li i za koliko manje ili više "normalna"
danas u odnosu na juče.
Moram na ovo da se sita ismejem...tako dirljivo, duboko i komično, hahahah
Kao da sam i sama to napisala, hahahah
Sunce moje...
I da znaš:
I mi te volimo!
:vzagrljaj: :heart: :heart: :heart:
 
Možda nećeš ni morati ništa,...ako si svestan da je taj neko mnogi veći "pacijent" od tebe.😁
Sve zavisi od osobe. Na tebi je odluka ( sa kojom ćeš morati ti da živiš).
Pa živim, nije to nešto što me opterećuje, nego sam podelio sa vama. Akcenat je bio na tome da sam prevazišao, a da li ću reći ili ne, manje je bitno.
Ne znam... nisam sigurna.
Zavisi šta očekuješ i kakav si sam... koju snagu sada imaš... kažeš da nemaš strah, da si tu situaciju
i tu traumu prevazišao... liči da si se izlečio od toga...
Kažeš da si to prevazišao... onda će ti lako biti da ignorišeš tu osobu...

Sve zavisi i kakva si sada osoba, da li te je to poremetilo, kakva je trauma...
Jer postoji lepeza svega ovog...
Ovo jesu neka pitanja i razmišljanja koja sam imao pre.
Video sam je nekoliko puta od tada i nemam problema. Štaviše, nisam je ignorisao, već prišao i pozdravio se, uz osmeh.
 
Pa živim, nije to nešto što me opterećuje, nego sam podelio sa vama. Akcenat je bio na tome da sam prevazišao, a da li ću reći ili ne, manje je bitno.

Ovo jesu neka pitanja i razmišljanja koja sam imao pre.
Video sam je nekoliko puta od tada i nemam problema. Štaviše, nisam je ignorisao, već prišao i pozdravio se, uz osmeh.
O čemu onda pričamo?
Ti nisi pacijent uopšte, hahahah
 
Pa živim, nije to nešto što me opterećuje, nego sam podelio sa vama. Akcenat je bio na tome da sam prevazišao, a da li ću reći ili ne, manje je bitno.
Meni je bilo važno da se rotosiljam uloge žrtve. Ni da se svetim, niti da bilo kome bila šta dokazujem. Mogla sam da smestim tu osobu na mesto koje nije ni za koga, ali sam batalila. " Skinuli " su mi teret žrtve sa leđa i krenula sam dalje. Meni je to bilo dovoljno.
 
O čemu onda pričamo?
Ti nisi pacijent uopšte, hahahah
Delimo iskustva i podršku. Razumevanje.
Zaista, ono što si napisala je kako bih i sam otprilike opisao, tako da smo to doživeli slično, očigledno.
Meni je bilo važno da se rotosiljam uloge žrtve. Ni da se svetim, niti da bilo kome bila šta dokazujem. Mogla sam da smestim tu osobu na mesto koje nije ni za koga, ali sam batalila. " Skinuli " su mi teret žrtve sa leđa i krenula sam dalje. Meni je to bilo dovoljno.
Upravo tako. To olakšanje kad tereta više nema je suštinsko, ja mislim. Oslobođenje.
 
Meni je bilo važno da se rotosiljam uloge žrtve. Ni da se svetim, niti da bilo kome bila šta dokazujem. Mogla sam da smestim tu osobu na mesto koje nije ni za koga, ali sam batalila. " Skinuli " su mi teret žrtve sa leđa i krenula sam dalje. Meni je to bilo dovoljno.
Hvala što si ovako nešto lepo podelila sa nama!
Lakše mi je kada znam da ljudi mogu ozdraviti, olakšati sebi.
:vzagrljaj:
 
U psihologiji,...sat ide unazad samo hronološki ( šta se i kako desilo). Tu činjenicu nikad ništa neće promeniti.
Ali,...paralelno teče drugo vreme u kome trenutno živimo koje nije isto, nismo ni mi isti, često ni osoba koja je sudelovala u svemu tome ( recimo, da je bila uzrok neke naše traume).
Uglavnom,...pravi se paralela nekad i sad, pa na osnovu toga, "uče" nas kako dalje.
Kad te suoče sa duhovima prošlosti, najteže je tada doneti pravu odluku. Za sve treba biti pametan.

Lepo si ovo napisala.
To je ono spajanje koje navedoh kao primer.
Sinhronizacija celokupnog života i bića.
Svih promena, ne samo traumatičnih.
 
@Džudi S

Kada se otvore te zaboravljene fiočice, prava je sreća pronaći u njima zakopane emocije... jer, sa ove distance
kada smo i stariji i pametniji i kada razumemo kako treba, lakše nam je da ih postavimo u pazl naših uspomena
na mesto koje im pripada, a da to ne bude trauma.

Tako da, super je što si se setila... sada možeš lakše da ih razumeš i da načiniš da nisu ubojite.
 

Back
Top