Zakon velikih brojeva

oziman

Veoma poznat
Poruka
12.068
Очекивати да неко константно зарађује кладећи се јесте апсурдно. Зашто? Због онога што се зове "закон великих бројева". Он укратко гласи:
Zakon velikih brojeva je ključni princip u statistici koji kaže da što više puta ponoviš neki eksperiment, to će prosečan rezultat tih ponavljanja biti bliži stvarnoj, teorijskoj verovatnoći.

Evo kako to funkcioniše u praksi:
  • Primer sa novčićem: Ako baciš novčić samo 10 puta, može se desiti da dobiješ 7 pisama i 3 glave (to je 70%, što je daleko od pravih 50/50). Međutim, ako baciš novčić 10.000 puta, procenat pisama će biti skoro tačno 50%.
  • Glavna poenta: Slučajnost i odstupanja dominiraju na malom uzorku, ali se na velikom broju ponavljanja "ispeglaju" i otkrivaju stabilan prosek.

И не ради се овде о некаквој теореми, већ о експериментално проверљивој чињеници. У догађају где неко бира писмо или главу, добиће се овакав графикон, увек.
Табела.png

Заправо је за чуђење зашто је то тако, али тако је како је.
Сада, кладионице узимају маржу од најмање 5 посто, коју уграђују у квоте, што значи да на основу овог закона великих бројева, оне ће апсолутно сигурно бити на добитку, ма шта ви радили и ма какве системе користили. После извесног времена у којем се кладите, линија ће се једноставно изједначити на начин да кладионица има добитак, а ви губитак.
И није ми јасно зашто ово није опште познато? Требало би се лепити као обавештење на врата кладионица и казина.

Али склонимо кладионице на страну и обратимо пажњу на овај закон великих бројева, јер ради се о буквално чуду. Нечем што наш разум не може лако појмити као чињеницу, а који се ето дешава пред нашим очима.
Изузетно је то како насумични догађаји бацања новчића, или играња утакмице и слично где има безброј непредвидљивости, на крају се неизоставно установљавају као савршено избалансиран ред, 50 наспрам 50.

"Zakon velikih brojeva se u matematici i statistici bavi predvidljivošću haosa kroz masu: što je više ponavljanja, to je rezultat bliži proseku. Međutim, kada pređemo u sferu metafizike, ovaj zakon se interpretira kao most između slobodne volje i determinizma.
Evo kako se to obično posmatra:
  1. Red iz haosa: Na nivou pojedinca (molekula, čoveka, bacanja novčića), sve deluje nepredvidivo i slobodno. Ali na nivou celine, pojavljuje se gvozdena zakonitost. Metafizički, to sugeriše da postoji viši red koji „čuva“ stabilnost univerzuma bez obzira na individualne varijacije.
  2. Sudbina vs. Slučajnost: Ako su veliki brojevi uvek predvidljivi, da li je „slučajnost“ samo iluzija uzrokovana našim neznanjem? Neki filozofi tvrde da ovaj zakon pokazuje kako je svet u osnovi deterministički, ali nam dozvoljava privid slobode na malom uzorku.
  3. Kolektivna svest: U metafizičkim krugovima, zakon se koristi za objašnjenje kako individualne namere, kada se saberu (veliki broj ljudi), mogu uticati na stvarnost ili kreirati „trendove“ sudbine koji su jači od bilo kog pojedinca.
  4. Matematički bog: Za mislioce poput Spinoze ili Lajbnica, ovakve zakonitosti su dokaz „božanskog nacrta“. Činjenica da se nasumičnost na kraju pokorava savršenom broju deluje kao da postoji dublja inteligencija utkana u samu logiku postojanja.
Ukratko, metafizički gledano, zakon velikih brojeva nam poručuje: pojedinačni detalj je možda slučajan, ali je celina uvek pod kontrolom."
 
Очекивати да неко константно зарађује кладећи се јесте апсурдно. Зашто? Због онога што се зове "закон великих бројева". Он укратко гласи:


И не ради се овде о некаквој теореми, већ о експериментално проверљивој чињеници. У догађају где неко бира писмо или главу, добиће се овакав графикон, увек.
Pogledajte prilog 1886622
Заправо је за чуђење зашто је то тако, али тако је како је.
Сада, кладионице узимају маржу од најмање 5 посто, коју уграђују у квоте, што значи да на основу овог закона великих бројева, оне ће апсолутно сигурно бити на добитку, ма шта ви радили и ма какве системе користили. После извесног времена у којем се кладите, линија ће се једноставно изједначити на начин да кладионица има добитак, а ви губитак.
И није ми јасно зашто ово није опште познато? Требало би се лепити као обавештење на врата кладионица и казина.

Али склонимо кладионице на страну и обратимо пажњу на овај закон великих бројева, јер ради се о буквално чуду. Нечем што наш разум не може лако појмити као чињеницу, а који се ето дешава пред нашим очима.
Изузетно је то како насумични догађаји бацања новчића, или играња утакмице и слично где има безброј непредвидљивости, на крају се неизоставно установљавају као савршено избалансиран ред, 50 наспрам 50.

"Zakon velikih brojeva se u matematici i statistici bavi predvidljivošću haosa kroz masu: što je više ponavljanja, to je rezultat bliži proseku. Međutim, kada pređemo u sferu metafizike, ovaj zakon se interpretira kao most između slobodne volje i determinizma.
Evo kako se to obično posmatra:
  1. Red iz haosa: Na nivou pojedinca (molekula, čoveka, bacanja novčića), sve deluje nepredvidivo i slobodno. Ali na nivou celine, pojavljuje se gvozdena zakonitost. Metafizički, to sugeriše da postoji viši red koji „čuva“ stabilnost univerzuma bez obzira na individualne varijacije.
  2. Sudbina vs. Slučajnost: Ako su veliki brojevi uvek predvidljivi, da li je „slučajnost“ samo iluzija uzrokovana našim neznanjem? Neki filozofi tvrde da ovaj zakon pokazuje kako je svet u osnovi deterministički, ali nam dozvoljava privid slobode na malom uzorku.
  3. Kolektivna svest: U metafizičkim krugovima, zakon se koristi za objašnjenje kako individualne namere, kada se saberu (veliki broj ljudi), mogu uticati na stvarnost ili kreirati „trendove“ sudbine koji su jači od bilo kog pojedinca.
  4. Matematički bog: Za mislioce poput Spinoze ili Lajbnica, ovakve zakonitosti su dokaz „božanskog nacrta“. Činjenica da se nasumičnost na kraju pokorava savršenom broju deluje kao da postoji dublja inteligencija utkana u samu logiku postojanja.
Ukratko, metafizički gledano, zakon velikih brojeva nam poručuje: pojedinačni detalj je možda slučajan, ali je celina uvek pod kontrolom."
Naravno isto ko i ovi algoritmi sto navode ljude na skrol do besvesti...
 
Закон великих бројева је фасцинантан, тим је чудно што није опште познат и што сви људи о томе не говоре. Јер је он тако различит од уобичајеног поимања света и живота, права демонстрација у емпиријском свету нечега метафизичког.
Ево шта је АI одговорио на то питање:
Zakon velikih brojeva zapravo je intuitivno jasan (svi znamo da će se nakon 1.000 bacanja novčića odnos glava i pisama približiti 50/50), ali problem nastaje jer se naša intuicija često "kvari" u svakodnevnim situacijama.
Evo nekoliko razloga zašto taj koncept nije deo opšte svesti na pravi način:
  1. Zabluda kockara: Ljudi često misle da se "dug" verovatnoći mora odmah vratiti. Ako crveno na ruletu padne pet puta zaredom, mislimo da je crno "dužno" da padne sledeće. Zakon velikih brojeva kaže da će se to izravnati tek na uzorku od milion bacanja, ali naša svest traži ravnotežu odmah.
  2. Verovanje u "zakon malih brojeva": Psiholozi (poput Danijela Kanemana) primetili su da ljudi donose prebrze zaključke na osnovu premalog uzorka. Ako sretnemo dva neljubazna čoveka u nekom gradu, odmah kažemo "ovde su ljudi grozni", ignorišući da su to samo dve osobe od hiljada njih.
  3. Matematička apstrakcija: Iako je koncept jednostavan, dokazivanje i precizno razumevanje zahtevaju statističku pismenost koja se u školama često predaje suvoparno, pa se brzo zaboravi.
  4. Evoluciona uslovljenost: Naš mozak je evoluirao da prepoznaje obrasce i donosi brze odluke radi preživljavanja. Čekanje na "veliki uzorak" pre nego što pobegnemo od šuškanja u grmlju bilo bi fatalno za naše pretke.
Ukratko, mi smo programirani da tražimo značenje u malim uzorcima, dok zakon velikih brojeva zahteva strpljenje i hladnu statistiku.
 
Изузетно је то како насумични догађаји бацања новчића, или играња утакмице и слично где има безброј непредвидљивости, на крају се неизоставно установљавају као савршено избалансиран ред, 50 наспрам 50...
360_F_601669801_1kq4tduLN3ezVwNaXTtw41t27XURcvfU.jpg
 
...тек ћеш полудети када прочиташ Симовићеву
Теорију вероватноће и математичку статистику...
...занимљиво да си за узорак узео спорско клађење...
...трафикон је тачан за кладионицу...не и за појединца...играј квоту 1.15...1.2...нееее...ту нема зараде...а ту те чекају...
 
"Сходно томе, догађаји у животу човека стајали би у знаку две у основи различите везе: прво: у објективној, каузалној повезаности природног тока и друго, у субјективној повезаности која је у односу само са оним што је доживео појединац и која је толико субјективна као и снови дотичне индивидуе, и где је њихова сукцесија и садржај исто тако нужно одређен, али на начин одређености сцена једне драме утврђене планом песника. Да истовремено постоје ове две врсте веза и да се у актуелни догађај, обе тачно уклапају као карике два сасвим различита ланца, због чега судбина једног човека увек одговара судбини другог и да је херој своје драме, истовремено статиста у туђој; то је, наравно, нешто што превазилази све наше моћи разумевања и само захваљујући чудесној harmonia praestabilita може се замислити као могуће."

"Полазећи са те тачке гледишта могли бисмо замислити врло трансцендентну идеју да, испод овог мундус феноменон у којем случај влада, може се свуда наћи и мундус интелигибилис који влада самим случајем."

цитат Артур Шопенхауер
 
Ovaj tekst lepo objasnjava zakon velikih brojeva i njegov uticaj na nas kao pojedince.
U klađenju je Zakon velikih brojeva (ZVB) tvoj najveći neprijatelj, a najbolji prijatelj kladionice. On je razlog zašto kladionice dugoročno uvek profitiraju, a pojedinci gube.
Evo kako on direktno "radi" protiv tebe:
  1. Margina (poverenik): Kladionica ne nudi realne verovatnoće. Ako su šanse 50/50, kvota ne bi smela da bude 1.85, već 2.00. Ta razlika je njihova sigurna zarada.
  2. Peglanje rezultata: Na 10 opklada možeš imati sreće i biti u plusu. Ali, kako broj tvojih opklada raste (stotine, hiljade), ZVB garantuje da će se tvoj rezultat približiti matematičkom očekivanju — a ono je, zbog margine, uvek u minusu.
  3. Zabluda kockara (Gambler's Fallacy): Ljudi često misle da ako je crveno palo pet puta zaredom, "mora" pasti crno. ZVB kaže da će se na milion bacanja broj crvenih i crnih izjednačiti, ali on ne "ispravlja" kratke nizove. Svaki sledeći krug je potpuno nezavisan.
Zaključak: Pojedinac može pobediti "na sreću" u kratkom roku, ali što duže igraš, Zakon velikih brojeva te neumoljivo vuče ka gubitku koji je kladionica unapred uračunala.
Ali razmislimo o tome. Nesto tako nepredvidljivo kao sto su rezultati utakmica a gde imamo milijarde cinilaca koje nemaju nikakve veze sa mnom, niti na koje ja mogu da uticem na bilo koji nacin, ali eto, svi ti dogadjaji desice se upravo na nacin da JA imam 50 posto dobitka i 50 posto gubitka. :neutral:
Kao sto rece Sopenhauer
Tо је нешто што превазилази све наше моћи разумевања и само захваљујући чудесној harmonia praestabilita може се замислити као могуће."
 
Мислите да се закон великих бројева односи једино на неке тамо тривијалности?
Прочитајте онда ово:
"Zakon velikih brojeva u kontekstu rađanja dece objašnjava zašto pol pojedinačne bebe ne možemo predvideti, dok je na nivou populacije odnos polova neverovatno stabilan.
Evo kako to funkcioniše u praksi:
Na malom uzorku (jedna porodica): Verovatnoća za dečaka ili devojčicu je približno 50/50. Zato nije neobično da neko ima četvoro sinova zaredom – to je samo statistička fluktuacija koja ne krši nikakva pravila.
Na velikom uzorku (grad ili država): Što je više porođaja, to se procenat više približava teorijskom proseku. Zakon velikih brojeva "pegla" slučajnosti.
Prirodni odnos: Zanimljivo je da priroda blago "vara". Statistika na milionima uzoraka pokazuje da se rađa oko 105 dečaka na svakih 100 devojčica. Ova mala prednost u korist muškaraca postoji jer su muška odojčad biološki nešto osetljivija, pa se ovim odnosom balansira broj muškaraca i žena do reproduktivnog doba."
Управо тај закон регулише колико ће се родити мушких а колико женских беба у свету, и то чак на начин да мушка имају предност од тачно 5 посто, јер су ето, она мало биолошки осетљивија. :neutral:
Дакле, нека очито метафизичка сила која је независна од каузалитета који влада у емпиријском свету, руководи истим на начин постизања циља. Дакле нешто управља самим случајем, што значи да случаја у основи нема, има га у емпиријском али не и у интелигибилном карактеру.
Давно је Кант у филозофији дошао до тог знања користећи увид у непосредне чињенице свести. Али да се то исто може овако јасно опазити и то не непосредно, већ буквално научним експериментом, јесте изненађујуће.
И поново се питам зашто то није опште познато?
Запитајте се да ли сте икада пре ове теме, чули за закон великих бројева?
 
Мислите да се закон великих бројева односи једино на неке тамо тривијалности?
Прочитајте онда ово:

Управо тај закон регулише колико ће се родити мушких а колико женских беба у свету, и то чак на начин да мушка имају предност од тачно 5 посто, јер су ето, она мало биолошки осетљивија. :neutral:
Дакле, нека очито метафизичка сила која је независна од каузалитета који влада у емпиријском свету, руководи истим на начин постизања циља. Дакле нешто управља самим случајем, што значи да случаја у основи нема, има га у емпиријском али не и у интелигибилном карактеру.
Давно је Кант у филозофији дошао до тог знања користећи увид у непосредне чињенице свести. Али да се то исто може овако јасно опазити и то не непосредно, већ буквално научним експериментом, јесте изненађујуће.
И поново се питам зашто то није опште познато?
Запитајте се да ли сте икада пре ове теме, чули за закон великих бројева?

Мушка деца од 3-6 имају велику смртност. Некада је тако било. Вероватно да данас није

Када се гледају старе статистике великих бројева пре 200-300 година, ДО 10 ГОД. дечака је било 95 на 100 девојчица
 
Очекивати да неко константно зарађује кладећи се јесте апсурдно. Зашто? Због онога што се зове "закон великих бројева". Он укратко гласи:


И не ради се овде о некаквој теореми, већ о експериментално проверљивој чињеници. У догађају где неко бира писмо или главу, добиће се овакав графикон, увек.
Pogledajte prilog 1886622
Заправо је за чуђење зашто је то тако, али тако је како је.
Сада, кладионице узимају маржу од најмање 5 посто, коју уграђују у квоте, што значи да на основу овог закона великих бројева, оне ће апсолутно сигурно бити на добитку, ма шта ви радили и ма какве системе користили. После извесног времена у којем се кладите, линија ће се једноставно изједначити на начин да кладионица има добитак, а ви губитак.
И није ми јасно зашто ово није опште познато? Требало би се лепити као обавештење на врата кладионица и казина.

Али склонимо кладионице на страну и обратимо пажњу на овај закон великих бројева, јер ради се о буквално чуду. Нечем што наш разум не може лако појмити као чињеницу, а који се ето дешава пред нашим очима.
Изузетно је то како насумични догађаји бацања новчића, или играња утакмице и слично где има безброј непредвидљивости, на крају се неизоставно установљавају као савршено избалансиран ред, 50 наспрам 50.

"Zakon velikih brojeva se u matematici i statistici bavi predvidljivošću haosa kroz masu: što je više ponavljanja, to je rezultat bliži proseku. Međutim, kada pređemo u sferu metafizike, ovaj zakon se interpretira kao most između slobodne volje i determinizma.
Evo kako se to obično posmatra:
  1. Red iz haosa: Na nivou pojedinca (molekula, čoveka, bacanja novčića), sve deluje nepredvidivo i slobodno. Ali na nivou celine, pojavljuje se gvozdena zakonitost. Metafizički, to sugeriše da postoji viši red koji „čuva“ stabilnost univerzuma bez obzira na individualne varijacije.
  2. Sudbina vs. Slučajnost: Ako su veliki brojevi uvek predvidljivi, da li je „slučajnost“ samo iluzija uzrokovana našim neznanjem? Neki filozofi tvrde da ovaj zakon pokazuje kako je svet u osnovi deterministički, ali nam dozvoljava privid slobode na malom uzorku.
  3. Kolektivna svest: U metafizičkim krugovima, zakon se koristi za objašnjenje kako individualne namere, kada se saberu (veliki broj ljudi), mogu uticati na stvarnost ili kreirati „trendove“ sudbine koji su jači od bilo kog pojedinca.
  4. Matematički bog: Za mislioce poput Spinoze ili Lajbnica, ovakve zakonitosti su dokaz „božanskog nacrta“. Činjenica da se nasumičnost na kraju pokorava savršenom broju deluje kao da postoji dublja inteligencija utkana u samu logiku postojanja.
Ukratko, metafizički gledano, zakon velikih brojeva nam poručuje: pojedinačni detalj je možda slučajan, ali je celina uvek pod kontrolom."

Tema dobra, tvoje objašnjenje loše.
 
Закон великих бројева показује да нема случајности, да је свака наизглед случајност заправо чин воље која следи неком циљу, да је све дакле чин воље, али очито не наше индивидуалне воље.
Међутим, онo што је фасцинантно, јесте да је и та "виша воља" опет наша сопствена воља, ма како то парадоксално звучало.
Шопенхауер је то лепо и сликовито објаснио на овај начин. Пример је необичан па можда и смешан, али је веома поучан.
Познато је да постоје снови којима се природа користи за материјалну сврху, односно испуштање препуњених сперматоциста. Снови те врсте природно указују на ласцивне сцене. Понекад се иста ствар дешава и са другим сновима који уопште немају или не остварују ту сврху. Сада, између њих постоји разлика да у сновима прве врсте привлачне жене и могућности везе са њима ускоро се покажу као по нас повољне, при чему природа постиже свој циљ. У сновима друге врсте, пут ка стварима ка којима највише жудимо стално бива ометан новим препрекама које покушавамо превладати, тако да на крају не достижемо циљ. Међутим, оно што ствара те препреке и стално фрустрира нашу ватрену жељу јесте наша властита воља, ипак из региона који лежи далеко изнад представљачке свести у сну а у њему се појављује као неизбежна судбина.
Шопенхауер
Дакле, наша сопствена воља, јер шта је оно што нам уређује снове него наша сопствена воља која изрежира сан тако да се њени циљеви на крају и остваре. То је јасно схватљиво и опште познато, она народна изрека "Шта је баби мило, то јој се и снило" итд.
Међутим, шта ћемо са оним сновима који нам нису тако мили? Са онима у којима се наше жеље не остварују већ напротив, којима се сваки догађај у сну противи. Ко то режира? И ту долазимо до оног битног. Јер и те снове који се супростављају нашој вољи очито режира опет наша сопствена воља, али из...
из региона који лежи далеко изнад представљачке свести.
Сада, имајући на уму да је "ствар по себи" воља, или нешто блиско вољи, и да је то наша сопствена метафизичка воља која је у нама као и у свему другом, (погледајте овај мој блог на ту тему и биће вам јасније о чему говорим. https://forum.krstarica.com/threads/painted-lady.1038345 )
,онда оно што важи за снове важи и за сан који зовемо "живот".
Јер оно што представља и одржава феномен света јесте воља која такође живи и стреми у сваком појединцу; и ако истовремено имамо на уму сличност живота са сном, онда, резимирајући све што је до сада речено, можемо генерално замислити да као што је свако потајни позоришни директор својих снова, да исто тако и она судбина која влада нашим стварним животом у крајњој линији полази од воље која је наша сопствена, али која овде где наступа као судбина, делује из једног региона који лежи високо изнад наше представљачке свести. И одакле даје мотиве који воде нашу емпиријски познату индивидуалну вољу. Стога се индивидуална воља често најжешће супротставља тој нашој вољи која се манифестује као судбина, том нашем генију, нашем "духу који живи изван нас и има своје место у звездама", који надгледа индивидуалну свест и у непопустљивој опозицији према њој, организује и поставља спољна ограничења из којих се свест не може извући, иако то жели.
Шопенхауер
 
Дакле, наша сопствена воља, јер шта је оно што нам уређује снове него наша сопствена воља која изрежира сан тако да се њени циљеви на крају и остваре. То је јасно схватљиво и опште познато, она народна изрека "Шта је баби мило, то јој се и снило" итд.
Међутим, шта ћемо са оним сновима који нам нису тако мили? Са онима у којима се наше жеље не остварују већ напротив, којима се сваки догађај у сну противи. Ко то режира? И ту долазимо до оног битног. Јер и те снове који се супростављају нашој вољи очито режира опет наша сопствена воља, али из...
Zivot jedne osobe nije statistika spoljasnjih dogajaja, nego statistika sopstvenih reakcija i obrazaca ponasanja- tj obrasci ponasanja, emotivne reakcije, izbori koje cinimo ce se stabilizovati- no uticaj na vanjske dogadjaje se nece stabilizovati. Zato iako uglavnom mozemo pretpostaviti nase reakcije nas zivot nije predetermisan jer ne mozemo uticati na spoljasni svet u toj meri da mozemo predvideti nasu buducnost.

Dobra tema, ali izuzetno komplikovana.
 
Zivot jedne osobe nije statistika spoljasnjih dogajaja, nego statistika sopstvenih reakcija i obrazaca ponasanja- tj obrasci ponasanja, emotivne reakcije, izbori koje cinimo ce se stabilizovati- no uticaj na vanjske dogadjaje se nece stabilizovati. Zato iako uglavnom mozemo pretpostaviti nase reakcije nas zivot nije predetermisan jer ne mozemo uticati na spoljasni svet u toj meri da mozemo predvideti nasu buducnost.

Dobra tema, ali izuzetno komplikovana.
Vratimo se na onaj primer novorodjene muske i zenske dece na svetu. Taj odnos bice na uzorku od 1000 trudnoca tacno 55 procenata muskih i 45 procenata zenskih. Ma sta radili i ma kakav uzorak uzeli.
To sto nam je ovako nesto neshvatljivo ne znaci da stvar trebamo gurnuti pod tepih vec da se treba istrazivati. Treba da svi znaju za to. A evo, zapitaj sebe da li si ikada u zivotu, sve do ove teme, cuo za zakon velikih brojeva?
Izgleda da su stare civilizacije bile mnogo svesnije ovoga nego mi danas. Pogledaj Taoizam i njegov koncept Jina i Janga.
 
Veza zakona velikih brojeva sa životnim vekom
"Niko ne može predvideti kada će pojedinac umreti. Međutim, zahvaljujući Zakonu velikih brojeva, možemo vrlo precizno predvideti koliko će ljudi u velikoj grupi (npr. od 100.000 ljudi) umreti u određenoj godini.
  • Pojedinac: Potpuna neizvesnost.
  • Masa: Predvidiv trend. Na osnovu istorijskih podataka o smrtnosti, matematičari (aktuari) izračunavaju očekivani životni vek za određenu demografsku grupu.
Zašto je ovo važno?
Ova veza omogućava postojanje penzionih fondova i životnog osiguranja:
  • Osiguravajuća kuća ne zna da li ćete vi doživeti stotu, ali zna koliki procenat njihovih klijenata hoće.
  • Na osnovu tog proseka (očekivanog životnog veka), oni izračunavaju koliko novca treba da prikupe danas (premije) da bi mogli da isplate naknade sutra.
Ukratko: Zakon velikih brojeva pretvara individualni rizik i neizvesnost u kolektivnu statističku sigurnost."

  • Pojedinac: Potpuna neizvesnost.

Неизвесност је за наш разум а не за природу ствари, јер ако је животни век великог узорка људи апсолутно одређен у својим процентима већ данас, то значи да је апсолутно одређен и мали узорак, тј. сваки појединац јер је велики узорак скуп малих који га чине. Посматарајмо то на примеру оних кореографија на трибинама.
images.jpg

Ако узмемо неког појединца са ове трибине и погедамо број његовог седишта и боју његове мајице коју носи, из тога нећемо закључити ама баш ништа о постојању некакве кореографије Светог Симеуна Мироточивог.
Међутим, упрво је тај појединац услов постојања те кореографије. То што пошавши од појединца никада нећемо појмити кореографију коју праве много њих, не значи да извесности нема. Ако имамо кореографију, имамо и извесност за сваког појединца који је чини и што се тиче боје његове мајице и његовог места на трибинама.

Закон великих бројева је нешто много сложеније од тога али истог принципа. Он нам такође даје "кореографију" а са њом нам је дата и извесност судбине сваког појединца који је чини.
Тако да нема ту некакве среће да ли ћете бити живи за 10 или 20 година, то је већ одређено, јер апсолутно знамо да ће за 20 година од 1000 данас живих педесетогодишњака њих 600 бити још увек живи а њих 400 ће бити мртви. И то је то. То је већ данас постојећа "кореографија".

Можда је та неспособост нашег разума да појмимо везу појединца и закона великих бројева, да ту везу "израчунамо", још један механизам дат нам од природе који чува појединца од потиштености која би настала спознајом тачног датума и начина његове смрти.
 

Back
Top