zakon privlacenja pola pola

The Graeat Gatsby

Veoma poznat
Poruka
13.064
Ne znam gde bih stvarnosvrstao ovu temu, pa evo je nafilozofiji.
Zakon privlacenja kaze da je sve oko nas energija, i da smo i mi sami ona, da je mozemo upotrebti u svoju korist, ili nekorist, bilo nama bolje ili ne, shvatali to mi ili ne, a to se upravo naziva zakon privlacenja. Privlacimo ono sto smo mi sami. Snagom nasih misli, ne znam da li je neko citao knjigu kaludjer koji je prodao svoj ferari gde kaze da se prema nasim mislim trebamo ophoditi kao da su to ziva pica, da negujemo nase misli, jer zaista malo ljudi zna da sve sto im se dogadja bilo dobro ili lose da su oni privukli to svojom snagom uma.
Z.P. kaze da bi trebali da ono sto zelimo da ostvarimo da to zaista osecamo kao da se vec ostvarilo. Da treba da budemo zahvalni na tome, da to i ocekujemo.

Tako da, dolazimo do onoga sto me zaista interesuje ovde, narod kaze, najbolje stvari se dogode onda kada se i ne ocekuje, a z.p govori suprotno da trebamo da budemo u tom osecaju kao da se to vec pocelo ostvarljivati, i sada me zanima ko je ovde lud, da li je narod prihvatao za najbolje onu i najmanju sitnicu sto mu se dogodilo prepisujuci je tome sto se plasio od onoga sto je mogao pozeleti ne bi li mu se to i ostvarilo (pazi sta zelis mozda ti se to i ostvari)
Npr
Zeleo imatati idealnog partnera i platu bar troduplu predghodnog posla kojim sam se bavio, stvarno sam to mogao da osetim bio sam u ravni sa onim sto zelim, i zaista mi se to i ostvarilo, plata mi je sada troduplo veca od moje plate u zadnjih nekoliko meseci. Kako, ne razumem onda gde sam pogresio u vezi prve zelje, pa nema razlike????
Kako se treba ophoditi prema onome sto je moguce, na koji se nacin ponasati prema zakonu privlacnosti? Osecati, ocekivati, ili se prepustiti glupom naraodu i praznoverju da se najbolje stvari desavaju onda kada ih se i ne ocekuje?
Zapisujem ono sto zelim, zahvalan sam na tome i tome, i dok to pisem zaista sam zahvalan (iako mi je to zelja da se dogodi)
 
Ne znam gde bih stvarnosvrstao ovu temu, pa evo je nafilozofiji.
Zakon privlacenja kaze da je sve oko nas energija, i da smo i mi sami ona, da je mozemo upotrebti u svoju korist, ili nekorist, bilo nama bolje ili ne, shvatali to mi ili ne, a to se upravo naziva zakon privlacenja. Privlacimo ono sto smo mi sami. Snagom nasih misli, ne znam da li je neko citao knjigu kaludjer koji je prodao svoj ferari gde kaze da se prema nasim mislim trebamo ophoditi kao da su to ziva pica, da negujemo nase misli, jer zaista malo ljudi zna da sve sto im se dogadja bilo dobro ili lose da su oni privukli to svojom snagom uma.
Z.P. kaze da bi trebali da ono sto zelimo da ostvarimo da to zaista osecamo kao da se vec ostvarilo. Da treba da budemo zahvalni na tome, da to i ocekujemo.

Tako da, dolazimo do onoga sto me zaista interesuje ovde, narod kaze, najbolje stvari se dogode onda kada se i ne ocekuje, a z.p govori suprotno da trebamo da budemo u tom osecaju kao da se to vec pocelo ostvarljivati, i sada me zanima ko je ovde lud, da li je narod prihvatao za najbolje onu i najmanju sitnicu sto mu se dogodilo prepisujuci je tome sto se plasio od onoga sto je mogao pozeleti ne bi li mu se to i ostvarilo (pazi sta zelis mozda ti se to i ostvari)
Npr
Zeleo imatati idealnog partnera i platu bar troduplu predghodnog posla kojim sam se bavio, stvarno sam to mogao da osetim bio sam u ravni sa onim sto zelim, i zaista mi se to i ostvarilo, plata mi je sada troduplo veca od moje plate u zadnjih nekoliko meseci. Kako, ne razumem onda gde sam pogresio u vezi prve zelje, pa nema razlike????
Kako se treba ophoditi prema onome sto je moguce, na koji se nacin ponasati prema zakonu privlacnosti? Osecati, ocekivati, ili se prepustiti glupom naraodu i praznoverju da se najbolje stvari desavaju onda kada ih se i ne ocekuje?
Zapisujem ono sto zelim, zahvalan sam na tome i tome, i dok to pisem zaista sam zahvalan (iako mi je to zelja da se dogodi)

На добром си путу.
 
Ne znam gde bih stvarnosvrstao ovu temu, pa evo je nafilozofiji.
Zakon privlacenja kaze da je sve oko nas energija, i da smo i mi sami ona, da je mozemo upotrebti u svoju korist, ili nekorist, bilo nama bolje ili ne, shvatali to mi ili ne, a to se upravo naziva zakon privlacenja. Privlacimo ono sto smo mi sami. Snagom nasih misli, ne znam da li je neko citao knjigu kaludjer koji je prodao svoj ferari gde kaze da se prema nasim mislim trebamo ophoditi kao da su to ziva pica, da negujemo nase misli, jer zaista malo ljudi zna da sve sto im se dogadja bilo dobro ili lose da su oni privukli to svojom snagom uma.
Z.P. kaze da bi trebali da ono sto zelimo da ostvarimo da to zaista osecamo kao da se vec ostvarilo. Da treba da budemo zahvalni na tome, da to i ocekujemo.

Tako da, dolazimo do onoga sto me zaista interesuje ovde, narod kaze, najbolje stvari se dogode onda kada se i ne ocekuje, a z.p govori suprotno da trebamo da budemo u tom osecaju kao da se to vec pocelo ostvarljivati, i sada me zanima ko je ovde lud, da li je narod prihvatao za najbolje onu i najmanju sitnicu sto mu se dogodilo prepisujuci je tome sto se plasio od onoga sto je mogao pozeleti ne bi li mu se to i ostvarilo (pazi sta zelis mozda ti se to i ostvari)
Npr
Zeleo imatati idealnog partnera i platu bar troduplu predghodnog posla kojim sam se bavio, stvarno sam to mogao da osetim bio sam u ravni sa onim sto zelim, i zaista mi se to i ostvarilo, plata mi je sada troduplo veca od moje plate u zadnjih nekoliko meseci. Kako, ne razumem onda gde sam pogresio u vezi prve zelje, pa nema razlike????
Kako se treba ophoditi prema onome sto je moguce, na koji se nacin ponasati prema zakonu privlacnosti? Osecati, ocekivati, ili se prepustiti glupom naraodu i praznoverju da se najbolje stvari desavaju onda kada ih se i ne ocekuje?
Zapisujem ono sto zelim, zahvalan sam na tome i tome, i dok to pisem zaista sam zahvalan (iako mi je to zelja da se dogodi)

Izvini Gatsby, ali da postoji podforum "palamuđenje" on bi sigurno bio adekvatan. Niti smo mi energija, niti imamo ikakvu snagu volje, a "Kaluđer koji je prodao svoj Ferari" je najgluplja knjiga ikada napisana. Jedina knjiga koju ja stvarno nisam imao snage da pročitam koliko je glupa.
Mi smo mali, bez značajni, sićušni organizmi u Kosmosu koji imaju eventualno 10% kontrole nad svojim životom i čijih je preostalih 90% života puki sticaj okolnosti i ništa više od toga. Pusti te popularna psihologija, feng šui, muda, sarma gluposti. Nemoj da se zamlaćuješ.
Što se plate tiče, ljubi šefa u dupe što ti je utrostručio platu i nemoj misliti da je to zato što si ti to tako poželeo. Idealnog partnera nećeš naći nikad taman da se svaki dan moliš svim mogućim svecima i Bogovima i da želiš i misliš o tome koliko hoćeš. Tačnije, velike su šanse da nećeš uopšte naći partnera. Ikakvog.
 
Ne znam gde bih stvarnosvrstao ovu temu, pa evo je nafilozofiji.
Zakon privlacenja kaze da je sve oko nas energija, i da smo i mi sami ona, da je mozemo upotrebti u svoju korist, ili nekorist, bilo nama bolje ili ne, shvatali to mi ili ne, a to se upravo naziva zakon privlacenja. Privlacimo ono sto smo mi sami. Snagom nasih misli, ne znam da li je neko citao knjigu kaludjer koji je prodao svoj ferari gde kaze da se prema nasim mislim trebamo ophoditi kao da su to ziva pica, da negujemo nase misli, jer zaista malo ljudi zna da sve sto im se dogadja bilo dobro ili lose da su oni privukli to svojom snagom uma.
Z.P. kaze da bi trebali da ono sto zelimo da ostvarimo da to zaista osecamo kao da se vec ostvarilo. Da treba da budemo zahvalni na tome, da to i ocekujemo.

Tako da, dolazimo do onoga sto me zaista interesuje ovde, narod kaze, najbolje stvari se dogode onda kada se i ne ocekuje, a z.p govori suprotno da trebamo da budemo u tom osecaju kao da se to vec pocelo ostvarljivati, i sada me zanima ko je ovde lud, da li je narod prihvatao za najbolje onu i najmanju sitnicu sto mu se dogodilo prepisujuci je tome sto se plasio od onoga sto je mogao pozeleti ne bi li mu se to i ostvarilo (pazi sta zelis mozda ti se to i ostvari)
Npr
Zeleo imatati idealnog partnera i platu bar troduplu predghodnog posla kojim sam se bavio, stvarno sam to mogao da osetim bio sam u ravni sa onim sto zelim, i zaista mi se to i ostvarilo, plata mi je sada troduplo veca od moje plate u zadnjih nekoliko meseci. Kako, ne razumem onda gde sam pogresio u vezi prve zelje, pa nema razlike????
Kako se treba ophoditi prema onome sto je moguce, na koji se nacin ponasati prema zakonu privlacnosti? Osecati, ocekivati, ili se prepustiti glupom naraodu i praznoverju da se najbolje stvari desavaju onda kada ih se i ne ocekuje?
Zapisujem ono sto zelim, zahvalan sam na tome i tome, i dok to pisem zaista sam zahvalan (iako mi je to zelja da se dogodi)

Ne mozes nematerijalnom osnovom vere da pretocis nekako u osnovu za materijalnu dobit. Odricanjem materije ne dobijas materiju. Zelis uspeh, zelis slavu, zelis bogatstvo i sve materijalno odredjene norme i forme. Pa kako ces tako da ih dobijes? :) Ne mozes nikako.

Kada radis i okruzen si materijom, ti treba u stvari da koristis svoje mentalne/duhovne snage da ovladas materijom, a ne da je se odrices. Materija je tek drugi oblik postojanja, drugi oblik duhovnosti koji se vodi prakticnim i opipljivim, konstantnim udelom u okruzenju.

U takvom okruzenju nije ti dovoljno samo da pozitivno mislis. Pozitivno misljenje je zabluda. Ono sto nije zabluda jeste znanje i preispitivanje tog znanja. Ako stalno ucis i sebe unapredjujes da ovladas znanjem, a pod tim ne mislim iskljucivo knjige niti mislim na koracanje tudjim stopama, bices u stanju da mnogo toga postignes. Ali, cak i tu je potrebna hrabrost i spremnost na rizik jer ti nisi sam u toj prici. Ti imas gomilu ljudi oko sebe koji se vode raznim nacelima, moralnim i amoralnim sklonostima kao i situacijama sto dalje znaci da treba i da razumes sta znaci biti human, treba razumeti da su ljudi podlozni osecanjima, a na tebi je da li ces da koristis njihova osecanja radi tvojih potreba. Uvideces da mnoge multikorporacije uopste ne mare za to kako se ljudi osecaju, vec su im ljudi statistika i nista vise.

Tu ti je jedini pravi izbor, jer da bi opstao i uspeo u poslu kojim zelis da se bavis/radis, moras da odstranis onaj ljudski segment, cak iako si usko, veoma usko povezan sa radim sa ljudima. Uvideces da su svi hirurzi ili lekari apsolutno hladnokrvni po pitanju svacije patnje/bola. Kada bi sebi dozvolili da saosecaju sa bukvalno svakom osobom sa kojom dodju u kontakt, verovatno bi poludeli.

Tako da je jedino pitanje, glavno i najbitnije ono koje samom sebi postavis - sta TI ZELIS da radis. Ovo je nesto sto bi svaki muskarac uveliko trebalo da zna i razume jer se radi o ambiciji koja bi muskarcu trebalo prirodno da dodje. ako imas ambiciju da uspes, onda ti nije bitno toliko na koji nacin ces to i postici. Uspeh ne mora da naglasava to kakva si ti osoba u privatnom zivotu, a tu je taj presek MAGNETIZMA, osim ako nisi stand-up komicar sto je neka druga estetika.
 
Kao nema istine u popularnoj psihologiji koja kaze da morate da volite sebe da bi vas lkudi voleli, da svaka zamisao, svaka stvar, svaka gradjavina na ovoj planeti je protekla od ideje koja je protekla iz misli?

U postizanju ciljeva, ne znam gde to spada isto u z.p, dokazano da oni ljudi koji su ih zapisali na papiru od onih drugih koji nisu imali nikakav plan ka sprovodjenju toga cilja su bili troduplo uncinkovitiji.
Imam jasan cilj, zaipisem ga na pair i time sam zapecetio ustremljenje ka tome cilju?

I da, nije mi sef povecao platu, bilo je onako bas kako sam zeleo, troduplo veca plata na novom poslu.

Slicnosti se privlace, suprotnosti bla bla.

Da li je moguce ostvariti sve sto pozelimo, realno, uz jak rad, disciplinu zelju ja se nadam da jeste.
Ako nesto zelis ne odustajes, ako odustas to znaci da zelja nije bila dovoljno jaka.
 
Izvini Gatsby, ali da postoji podforum "palamuđenje" on bi sigurno bio adekvatan. Niti smo mi energija, niti imamo ikakvu snagu volje, a "Kaluđer koji je prodao svoj Ferari" je najgluplja knjiga ikada napisana. Jedina knjiga koju ja stvarno nisam imao snage da pročitam koliko je glupa.
Mi smo mali, bez značajni, sićušni organizmi u Kosmosu koji imaju eventualno 10% kontrole nad svojim životom i čijih je preostalih 90% života puki sticaj okolnosti i ništa više od toga. Pusti te popularna psihologija, feng šui, muda, sarma gluposti. Nemoj da se zamlaćuješ.
Što se plate tiče, ljubi šefa u dupe što ti je utrostručio platu i nemoj misliti da je to zato što si ti to tako poželeo. Idealnog partnera nećeš naći nikad taman da se svaki dan moliš svim mogućim svecima i Bogovima i da želiš i misliš o tome koliko hoćeš. Tačnije, velike su šanse da nećeš uopšte naći partnera. Ikakvog.

konačno neko normalan ovde jbt
 
Kao nema istine u popularnoj psihologiji koja kaze da morate da volite sebe da bi vas lkudi voleli, da svaka zamisao, svaka stvar, svaka gradjavina na ovoj planeti je protekla od ideje koja je protekla iz misli?

U postizanju ciljeva, ne znam gde to spada isto u z.p, dokazano da oni ljudi koji su ih zapisali na papiru od onih drugih koji nisu imali nikakav plan ka sprovodjenju toga cilja su bili troduplo uncinkovitiji.
Imam jasan cilj, zaipisem ga na pair i time sam zapecetio ustremljenje ka tome cilju?

I da, nije mi sef povecao platu, bilo je onako bas kako sam zeleo, troduplo veca plata na novom poslu.

Slicnosti se privlace, suprotnosti bla bla.

Da li je moguce ostvariti sve sto pozelimo, realno, uz jak rad, disciplinu zelju ja se nadam da jeste.
Ako nesto zelis ne odustajes, ako odustas to znaci da zelja nije bila dovoljno jaka.

Sam si sebe pobio.
Zelja je samo pokretac,a sve ostalo je rad,disciplina,sticaj okolnosti i (ne)sreca.
Idealnog partnera ces naci kad ti budes mogao da se menjas,i taj tvoj partner isto tako.Da se razlike uklone ili uklope.Opet-rad i samokontrola...

O pisanju na papir-to je bar jasno,vecina ljudi koji su disciplinovani sve pisu na papir....Samim tim sto su disciplinovani,imaju prednost nad lenjim i inertnim ljudima...
 
Ма да, баш ће те патетичне молитве, медитације шта ли већ, да ти донесу матерјално благостање.

Матерјално богатство може ти донеси једино сила. У тој трци крвожедних звери, не можеш успети а да не сатиреш конкуренте на све могуће начине. То је матрица "успеха" како у природи тако и у друштву.
Пусти као репрезенте односе међу нама сужњима спутанима брњицом то јест државним законима. Него погледај шта се дешавало, и дешава, на нивоу власти и борбе за исту. Макијавали је давно све рекао о томе. А наивни мисле да ће поштеним радом, залагањем, моралношћу, медитацијом.... матерјално успети.

У животу човек мора изабрати шта му је суштински циљ, или земаљско или небеско. А обоје заједно може имати само у бајкама.
 
Naslov teme nije adekvatan. Ne radi se ti ni o kakvom privlacenju.

Misao prethodi svakom konkretnom koraku/poslu koji covjek ucini. Konkretni zivot je postignut materijalizovanjem misli.

Za poslovanje sa uspjehom potrebna je dobra koordinacija poslova.

Za uspjesan zivot potrebna je dobra koordinacija osrvarivih misli.

Treba voditi racuna da se materijalizuju i misli koje covjek ne bi zelio da se ostvare.
 
Sasvim dobro pitanje, mozda je za psihologiju, ali ne smeta ni ovde...

Mislim da je i jedno i drugo tacno i da je jedno odraz metafizickog delovanja, a drugo ima sasvim racionalne osnove, znaci iskustvene.
To sto ti ne uspeva kontrola dogadjaja dokazuje da ne postoji nacin kontrole metafizickih pojavnih oblika, a ovo drugo je u domenu iskustva,
pa moze da da rezultate u materijalnom svetu...
Recimo da probas da definises sta je idealan partner za tebe i da, recimo, idealizujes nekoga ko je blizu takvih osobina, mozda se desi nesto neobjasnjivo, ali po tvojoj volji.
Zivot bi bio glup i dosadan kada bi sablonima mogli da upravljamo...:)
 
Ne obraćaj pažnju na one koji nemaju to iskustvo. Oni ne znaju ništa o tome. :)
To ti je isto kao kad indijanac iz Amaziona, koji nikad u životu nije ni čuo o kompjuterima, kaže
da je to glupost, da ta stvar-kompjuter ne postoji, da laže onaj ko o tome govori.

Evo ti link sa mog Bloga. Ovdje ćeš naći odgovor.

https://forum.krstarica.com/entry.php/23905-KO-SAM-JA-(Uvod-u-Znanje-o-Sebi-)-četrnaesti-dio
https://forum.krstarica.com/entry.php/23910-KO-SAM-JA-(Uvod-u-Znanje-o-Sebi-)-petnaesti-dio
https://forum.krstarica.com/entry.php/23911-KO-SAM-JA-(Uvod-u-Znanje-o-Sebi-)-šesnaesti-dio
 
Poslednja izmena:
hm... imam prijateljice koje su dosta čitale o tome...jedna je čak govorila da u određeno doba dana mislim na nju intenzivno , kad je čekala nešto važno za posao
I jesam, što ne bih...lepo me zamolila

smatram to nekom vrstom životne filozofije, izbora, ubeđenja
kao što duboko verujem u onu KAKVE SU TI MISLI, TAKAV TI JE ŽIVOT.
Možda u tome ima sličnosti?
 
hm... imam prijateljice koje su dosta čitale o tome...jedna je čak govorila da u određeno doba dana mislim na nju intenzivno , kad je čekala nešto važno za posao
I jesam, što ne bih...lepo me zamolila

smatram to nekom vrstom životne filozofije, izbora, ubeđenja
kao što duboko verujem u onu KAKVE SU TI MISLI, TAKAV TI JE ŽIVOT.
Možda u tome ima sličnosti?

Iskreno je to zamlacivanje ljudi,koriscenje nesigurnih u sebe da bi se sisali (dok je ovaca bice i vune).
Izreka kakve su ti misli takav ti je zivot ima smisla,ali ne u fazonu da ti se ostvaruju zelje; vise je u nekom duhovnom smislu,ako ne zelis zlo drugima,ako nisi ogorcen na neuspehe ili ne pokazujes oholost za svoje uspehe,zivot ce ti biti normalan,bez gorcine,bez grize savesti itd.Ako se zna da je to rekao Otac Tadej,koji je duhovno bio daleko van ovog sveta onda je i razumljivo,nadam se.

’’Nemojte pridavati tolki značaj spoljnjim događajima. Budite više unutra, u srcu, sa Gospodom, a njih pustite. Vi samo budite ljubazni, i tihi, i blagi prema svima, ne obraćajući pažnju na ostalo.’’
Ovo je jedna od njegovih poruka.
 
Pa ako si obucen ko klosar verovatno neces privuci elitu, logicno.
Ako se osecas da te zene ne zele, verovatno te i nece zeleti.
Ako osecas da mozes zaraditi dovoljno da kupis nov auto verovatno i mozes.
Ako se osecas izvrsno dok si okruzen bogatasima. Verovatno ce ti se i sama prilika stvoriti da budes i jedan od njih.

Sada, kako to nauciti?
Kako nauciti da pustis stvari one koje ne zelis da ti se desavaju, kako ostaviti i posmatrati stvari da svojim tokom krenu?
Ne zelis vise da vidis ne placene racune.
Ne zelis vise da budes sam.
Ne zelis vise usran posao.
Ne zelis da izubis ljude do kojih ti je stalo

Tako da, nase misli imaju veliki uticaj na nas zivot, prvo razmisli pa reci hop
 
Kakav ti je život takve su ti misli... nešto tu smrdi.

zbog čega? meni je to baš potpuno očigledno i logično

Pa ako si obucen ko klosar verovatno neces privuci elitu, logicno.
ne nego nećeš privuci elitu JER SI obucen kao klosar,logično

Ako se osecas da te zene ne zele, verovatno te i nece zeleti.
ne nego ako te ne zele tako ćeš se i osećati jer te..u know,ne žele

Ako osecas da mozes zaraditi dovoljno da kupis nov auto verovatno i mozes.
ne nego ako možeš tj ako imaš para tako ćeš se i osećati

Tako da, nase misli imaju veliki uticaj na nas zivot, prvo razmisli pa reci hop
ne nego naš život ima ogroman tj jedini uticaj na naše misli

skroz ti je naopačke shvatanje uzroka i posledice,šta čemu prethodi itd,možda je to neki poremećaj kognitivni il tak neš :think:
 
Jesi li se ti ikada našao na putu koji nije vodio ka cilju prema kojem si mislio da vodi?
Recimo hodaš ulicama nekog grada u kojemu si novajlija, tražiš Muzej i shvatiš
da te put na kojemu si ne vodi ka Muzeju. Kako si to uopšte shvatio? Nisi li morao
razmisliti i uporediti informacije u svojoj glavi o tvom željenom cilju i o trenutnoj
putanji? Ili si ti tako inteligentan bez razmišljanja i dalje koračao ka cilju kojeg si
izgubio sve dok te život nije vratio na željeni put ili te odnio tamo gdje si nesvjesno
krenuo? A da se u tvom razumu (možda) nije pojavila misao (prvo) da tu nešto ne
odogovara pa si (možda) nekog prolaznika pitao za pomoć, usmjerenje?

Ne, pretpostavljam da ti to nikada nisi uradio, ne bi ti palo na pamet.
Ali šta te briga. Da je Kolumbo plovio istim utabanim stazama nikada ne bi stigao
do Amerike. Amerika, India... šta je razlika... ?

Pa i da si pomislio 'nema Muzeja al' ja i dalje idem kud me noge nose' morao si
pomisiti o tome da bi odobrio manifestaciju.
Da bi načinio promjenu u životu prvo moraš da shvatiš kojim putem si se uputio.

...

U drugom slučaju, kada te sagovornik nervira ti mu udariš šamar, jer nema šta da misliš;
poslije šamara misliš, misliš kako je taj neko zaslužio šamar, prirodno ti je da niko ne smije
da ima drugačije mišljenje od tebe a ruka ti već sama od sebe zna šta joj je činiti...(?)
A da nije logičnije da prije nego li pokreneš ruku prema tom nekome prvo razmisliš o
čovjeku kao o sebi pa da pomisiš kako bi bilo da si ti on... da li bi tad sebi lupao šamare?
 
Naša čulna realnost je projekcija naših misli koje su već prošle kroz proces uvjeravanja:
VJEROVATI=VIDJETI=BITI (postati).
Kada misli postanu realnost, kada su projektovane, manifestovane, materijalizovaneo, tad
imamo priliku da uporedimo osjećanje doživljaja onog što je manifestovano sa onim
što je namjereno. Ako se manifestacija ne slaže u vibraciji sa našom namjerom osjetit' ćemo
nelagodnost, neslaganje, a to će nas navesti na pomisao da nešto moramo mijenjati.
To je sasvim nova tema, sasvim drugi nivo Svjesnosti kojemu težimo. Ipak, govori o činjenici
da dimenzionalna realnost postaje od misli.
O izvoru misli... o stvaranju dimenzija, drugom prilikom.
 
Poslednja izmena:
Kako se treba ophoditi prema onome sto je moguce, na koji se nacin ponasati prema zakonu privlacnosti? Osecati, ocekivati, ili se prepustiti glupom naraodu i praznoverju da se najbolje stvari desavaju onda kada ih se i ne ocekuje?
Zapisujem ono sto zelim, zahvalan sam na tome i tome, i dok to pisem zaista sam zahvalan (iako mi je to zelja da se dogodi)
A šta biva kad prestaneš sa pisanjem?

Zašto se podrazumeva da smo u svakom trenutku svesni onoga što mislimo
i osećamo?
 

Back
Top