USER UNFRIENDLY:
Ja uopste ne znam sta ti smatras pojmom "opazitelj".
To je zato sto ga nisi definisao tj. povezao sa osetima.
To je zato sto uporno izbegavas da ga definises uz izgovor kako je on nevidljiv.
Sve sam ja objasnio i definisao, ali ti ili uopšte ne čitaš ili ne čitaš pažljivo ili ne razumeš. Evo, ponovo. Idemo iz početka. Ovako: U svemiru ničeg drugo nema što čulno i li vančulno može da bude opaženo do sedam fizičkih i psihičkih radnji: naprezanja, kretanja, opažanja, osećanja, pamćenja, mišljenja i razumevanja. A šta takođe još postoji, sem fizičkih i psihičkih radnji, a nije opažljivo? Postoji vršilac svih tih radnji. Gde se on nalazi?. Nalazi se u nutrini svake od ovih radnji i deluje iz nje i nedeljiv je od nje. Zato svaka moguća radnja koju opažamo, fizička ili psihička, nije "izrokovana", već "samouzrokoivana".Kada opažamo neku od tih radnji, mi, zapravo opažamo samo fizčku spoljašnjost vršioca radnje . Mi tada vdimo vršioca radnje samo iz vana, a ne i iznutra. Kad ga gledamo iz vana on je za nas samo objekt, a za sebe samoga on je nešto sasvcim drugo. Za sebe samoga on je "stvar po sebi", konkretno, on je za samoga sebe subjekt, tj. svest, koja sebe zove imenom "JA": To JA ima sposobnost svih sedam fizičkih i psihičkih radnji da vrši i nalazi se apsolutno u svemu - a elementarnoj čestici, atoomu, bebeskom telu, telu ćelije, biljke, čoveka ird.
Ovo je objašnjenje "opazitelja", a njegova definicija se svodi na definiciju samo "postojanja" koju sam bezbroj puta na ovom forumu izrekao, koja glasi: Da bi nešto postojalo, uslov je da postoji samo po sebi, od uvek i za uvek, zato jer ne može nastati iz Ništa. A da bi to bilo moguće, uslov je da to koje "postoji" bude živo i svesno, odn osno, da raspolaže sa sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti: naprezanja, kretanja, opažanja, osećanja, pamćenja, mišljenja i razumevanja.
I to je sva mudrost i KONAČNA neoboriva ISTINA u vezi postojanja materije, života i prirode.
Sve sto je nevidljivo besmisleno je.
Samo vidljive stvari imaju smisao.
Po tebi, dakle, sve što tvoje JA vidi, ima smisao, a samo tvoje JA je besmisleno, zato jšto ono samo sebe nikada nije v idelo. Aferim!
"Ja" moze da se odnosi na moj odraz u ogledalu.
Odraz koji vidiš u ogledalu nije tvoje JA. Tvoje JA ne možeš da vidiš u ogledalu. U ugledalu možeš da vidiš samo fizički oblik svpga JA koje on sebi daje uz pomoć svojih sedam fizičkih i psihičkih radnji, kojom prilikom vidiš samo te njegove fizičke i psihičke radnje, a svoje JA kao vršioca fizičkih radnji nikada nisi video, niti ćeš ikada moći da vidiš.
U svakom slucaju, "ja" je nesto sto moze da se opazi.
Objasnio sam, može da se opazi, ali samo iz vana, u ogledalu, recimo. Ali to što u ogledalu vidiš nije dovoljno da bi znao istinu o svome JA, zato jer što to si opazio nije SUŠTINA Jastva. U ogledalu si opazio samo vanjštinu Jastva, a ne i njegovu nutrinu. Nisi opazio ono što Jastvo za samoga sebe u sebi jeste i po čemu jeste to što jeste. Jer to što od Jastva vidiš putem opažanja je promenljivo i prolazno, stvorivo i uništivo, jer to su samo vidljive fizičke i psihičke radnje Jastva koje mogu i da počinju i završavaju, dok je samo postojanje Jastva, kao vršioca radnji večito. Samo Jastvo nikada niti počinje, niti završava, već se samo, uz pomoć svojih sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti i radnji večito pretače iz oblika u oblik i iz stanja u stanje. Tokom života čoveka, na primer, Jastvo je uvek isto, a njegov fizički vidljivi oblik samo relativno postoji, jer i nastaje i nestaje i jer se tokom celog života svake sekunde menja.
Problem je u tome sto ti mislis da nesto sto nije opazljivo, merljivo i eksperimentom dokaziljvo moze biti istinito. Ne moze.
MOŽE. Materija je kretanje i kretanje je svako video, ali istinu o kretanju niti i jedan načnik, filozof, psihiolog ili teolog na svetu ne zna. A kretača, koji deluje iz nutrine materije i nedeljiv je od nje, nikad niko nije video, a on je ipak daleko istinitiji, nego njegovo kretanje, kojeg ne može da bude ako NJEGA/KRETAČA nema koji se kreće.
Svakako je tacno da je ti, mislim na logiku, u potpunosti zanemarujes i ne umes da je koristis.
Ti ne umeš da koristiš logiku, a ne ja. Ti tvrdiš da "nevidljivo" ne može da bude istinito, a ne ja. Ti tvrdiš da kretanja može da bude bez nevidljivog kretača koji deluje iz nutrine vidljivog kretnja, a ne ja. Još niti i jednom čoveku na svetu nije pošlo za rukom da pomoću "viđenja vidljivog" sazna istinu o "vidljivom", bez logike i bez onog uzročnog, nevidljivog, koje "vidljivo" čini "vidljivim", pa neće ni tebi.
Sve sto ne moze da se opazi besmisleno je.
Predvidjanja mogu da se opaze, tako da nisu besmislena.
Po tebi, dakle, opazitelj koji je neopažljiv, je besmislen. Predviđanja nisu besmislena, a onaj ko ima sposobnost da predviđa, zato jer je neopažljiv i o kojem ti pojma nemaš, je bsmislen. I onda se hvališ kako umeš logički da misliš.
Hriscani isto kazu za Bogu.
Uopste nije potrebno opaziti Boga da bi znali da on postoji.
Dovoljno je jednostavno verovati.
Nije reč o Bogu, već Jastvu. Još pre pe stotina godina Dekart je rekavši: "mislim, dakle, postojim", otkrio način kako se putem iskustva dokazuje istina o nevidljivom Jastvu kao da je vidljivo, tako da u njegovo postojanje ne mora da se veruje, Problem je samo što ljudima ni danas logika nije jača strana, pa ni danas ne shvataju pravo značenje ovog Dekarovog načina dokazivanja postojanja nevidljivog. Još uvek pokušavaju Istinu o postojanju sveta da VIDE. Kad bi Istina o postojanju sveta mogla da se VIDI i ovca bi je znala, jer i ona može da VIDI.
U
Smatras da univerzum funkcionise po unapred utvrdjenim pravilama.
Dakle, projektovao si svoja ocekivanja na univerzum.
Ne, ja ništa ne predviđam, ne projektijem i ne očekujem, već samo otkrivam logiku po kojoj POSTOJI to što POSTOJI. To je logika nužnih sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti, koje su jedina mogućnost i ZAKON POSTOJANJA i bez kojih POSTOJANJA ne bi moglo da bude.
Ne umes logicki da mislis i to je razlog sto ne znas istinu o tome da nema nikakvog "apsolutnog postojanja".
Sa ovim svojim stavom si upravo potvrdio da si ti taj koji ne umeš logički da misliš. Pojma nemaš da imamo dva oblika postojanja - apsolutno i relativno. Da materija, život i svemir kao fizička i psihička radnja, sa značenjem poledice, postoje samo relativno, a da vršilac koji ima sposobnost sve fizičke i psihičke radnje da vrši, postoji apsolutno. Postoji od uvek i zauvek, po načinu SAMOODRŽAVANJA, tj. vršenja fizičkih i psihičkih radnji. Sumnjam da ćeš ovo da razumeš, čak i ako ti sve detalno i do kraja objasnim, pa neću time ni da se zamaram. Uostalom, na mom videu imaš šire objašnjenje, kao i u knjizi ili u mojim postovima u ovoj temi.
Netacno. To si ti zamislio da opažanje uvek ima značenje samo posledice a ipazitelj uvek i samo značenje uzroka
Uvek iznova dokazuješ da ne umeš logički da misliš, uostalom kao i većina ljudi, i to je razlog što ćeš, Istinu o postojanju materije, života i prirode, teško moći da razumeš.
Uzrok i posledica se odnosi na dva razlicita opazaja, jedan za koji kazemo da je uzrok i jedan za koji kazemo da je posledica.
Ti bi sve hteo da razumeš pomoću opažanja. Pa nisi ti ovca. koristi malo i logiku. Uzrok i posledica nisu dva različita opažaja, već kauzalni odnos između radnje kao posledice i vršioca radnje kao uzroka.
Ti sve vreme govoris o glupostima.
Ti zloupotrebljavas pojam uzroka i posledica.
Ne kapiras da se taj pojam ne odnosi ni na sta drugo osim na uslovnu verovatnocu.
Hajde, potrudi se malo da ne lupetaš. Kakva "uslovna verovatnoća". Lupi sebe malo šakom u glavu, pa proveri da li se tu radi o nekakvoj "uslovnoj verovatnoći" ili o tvome JA koje udara sebe u glavu sa značenjem uzroka i udarcu u glavu sa značenjem posledice? Gde imaš situaciju da su uzrok i posledica nedeljivi. Sam si sebe i ueadio i primio udarac. I sve drugo što radiš, sam radiš. I uvek si ti imaš značenje uzroka, a sve tvoje radnje, značenje posledice.
Ali, ti si još i dobar, barem se trudiš da razmišljaš i nešto razumeš. Kod većine drugih forumaša toga nema.
Pa da, kad nisi u stanju ništa da razumeš, onda sam ti ja kriv.
