Nikada se Bog, a ni svjetlost, nikome nisu predstavljali kao Bog.
Verske knjige i učenja me nikaka nisu zanimala. Ono što o tome znam, uglavnom, znam iz razgovora sa vernicima. I ako sam ih dobro razumeo, govrili su da su i Mojsije i Hrist i Muhamed imali susrete sa Bogom. A i ti govoriš o nekakvom Apsolutu, tvrdeći da je ovakav ili onakav. Meni lično, kada sam prilikom jednog od mojih "izlazaka iz tel" susreo sa sa "svetlosnim bićem i upitao ga: "Ko si ti", dobio sam odgovor: Ja sam Bog"
Biće u prosvjetljenju koristi svoju pažnju kao svjetlost kojom prosvjetljava (otkriva) sebe.
Kada je njegova pažnja podjednako prostrta po svemu-što-(ono)-jeste svaki dio tog 'svega' biva otkriven svemu-što-jest (samom sebi).
To je prosvjetljenje.
Ovo ne bi mogao da razume ni sveti Petar. Kad govoriš o "biću", da li je to neka biljka, insekt, životinja ili čovek, jer u svakodnevnom govoru biće je TO? Pa objasni, kako ja kao biće mogu da koristim svoju pažnju kao svetlost i tako se prosvetlim?
Ni jedan 'dio' svega-što-jeste se u prosvjetljenju ne predstavlja Bogom ni jednom drugom dijelu svega-što-jeste, već sve-što-jeste Sviješću-o-sebi potvrđuje da ono JESTE.
Sve je Jedno, Jedno je sve.
To je nešto drugo. sa time se slažem, jer znam da je sve što postoji Svest. Ali ja govorim o "svetlosnim loptama-bićima", za koje ljudi od davnina zmaju da postoje, a koje sada možemo da vidimo i na mnogobrojnim snim cima na internetu.
Sve-što-JESTE nema ni imena ni oblika, ima Svijest-o-sebi (znanje-o-sebi kao svemu-što-jest),
To znam i ja to zovem imenom "Svest", koja raspolaže sa sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti, pomoću kojih može fizički da se manifestuje kao oblik, da bi mogla na taj način da usmeri svoju pažnju na sbe kao fizički oblik i tako stekne znanje o sebi i bude svesna sebe.
Pojam Bog, dolazi od razuma čovjeka, dakle to je pojam kojim biće u čovjeku ukazuje sebi na nepromjenjivi aspekt sebe kojeg je osvijestilo neposrednim iskustvom sopstvene biti.
Kod mene, pojam "Bog" nije došao iz razuma, već mi se "svetlosno biće" predstavilo kao "Bog". A tokom kasnijih susreta sa "svetlosnim bićem" i telepatskih pouka koje su prenošene na mene, shvatio sam da samo Svest postoji i da je ceo Svemir sagrađen od napregnute i pokrenute Svesti, zatim, da nikakvog drugog Boga, sem Svesti nema i daje, prema tome, sve što postoji BOG. U nauci, dokazi već postoje da je sve Svest i da ona postoji sama po sebi, od uvek i zauvek, kao svoj i uzrok i posledica, tako što se večito pretače kroz svoja tri prirodna oblika i stanja, sve uz pomoć svojih sedam fizičkih i psihičkih sposobnosti i radnji.
Stoga, čim si 'vidio' svjetlost koja ti se predstavlja bićem i kaže ti 'Ja sam Bog', ja sam biće, to je projekcija, dulanost je (ti i svjetlosna manifestacija), to je projekcija tvoje percepcije svjetlosnog izraza bića iz kojeg ti to isto biće (apsolut) potvrđuje suštinu svog JA.
I tu nema ničeg spornog, sem teško razumljivog načina na koji ti to objapnjavaš. Jer moje susrete sa svetlosnim bićem, na primer, ja sam doživljavao na isti način kao i kad se susretnem sa mojim komšijom na ulici .
JA u bilo kome i bilo čemu je isto JA koje sebe doživljava kako Bogom, tako i s Tvorcem i stvorenjem.
JA ukazuje na apsolut.
Nije sporno da je JA u svemu isto, jer JA u svemu je Svest. Ali je sporno ako se kaže da Ja sebe doživljava Bogom, jer to nije tačno. Jstvo sebe može doživeti samo kao Svest. Sasvim druga stvar je ako tvrdimo da je Svest, Bog, pa onda tvrdimo da je svako JA, Bog".
Da si i mene pitao 'KO SI TI', JA u meni bi ti reklo: JA JESAM... BOG.
To je samo tvrdnja i vera, bez argumenata i logike da je tako. Tek ako znamo da je ono što se u mama oglašava kao JA, Svest i ako znamo odgovore na pitanja ŠTA je Svest, KAKO ona postoji i ZAŠTO, koji mogu do kraja da se iskustveno i naučno provere i logički do kraja objasne i razumeju, onda to više nije vera, već nauka. Prema tome, samo ovo što ja pričam kada objašnjavam Jastvo, tj. Svest, odnosno, Boga, je nauka, jer to svi ljudi mogu i da provere i razumeju. A to što ti pričaš je vera, koju samo ti znaš i razumeš i niko drugi.
Bog sam jer tako sam ljudskim razumom stvorio pojam (kao i sve pojmove) o nerodivom, nestovrivom, nepromjenjivom postojanju=biću=apsolutu.
Svest je materijal od kjeg je sve napravljeno i jedino je Svest večna i apsolutna. A sve ono što je od Svesti napravljeno je OBLIK Svesti sa značenjem BIĆA. Oblik, tj. biće nije apsolut, jer može i da nastane i nestane, tj. i da se sagradi i sruši, To važi za ceo Svemir i život u njenu, pa i za "svetlosna bića". Svest je, na primer, kao pseak na plaži, od kojeg deca mogu da grade i ruše svakojake kule, dok pesak uvek bude pesak - i pre kule i unutar kule i posle kule. Čovekovo ja, na primer, nije sam čovek, već ona živa i svesna građa od koje je čovek sagrađen i ono od čega je i sve drugo sagrađeno. To JA je večno i apsolutno, tj. nestvorivo i neuništivo, ma u kojem obliku da se nalazi.
Odatle, kada kažem Bog ja znam da ja-apsolut=biće sa znanjem-o-sebi (Sviješću) to jesam.
Problem je samo što ti ne znaš to da objasniš da ljudi mogu da razumeju o čemu pričaš. Zato jer to ne može da se objasni bez znanja da je sve Svest, i znanja odgovora na pitanja ŠTA je Svest, KAKO ona postoji i zašto. Drugim rečima, to što ti želiš da objasniš, nije moguće objasniti bez znanja ZAKONA POSTOJANJA.
JA je stoga u tebi, u meni, potsjetnik na sebe-Boga, potsjetnik koji se nikada na odvaja od bića.
Tek kad budeš shvatio da je JASTVO=SVEST i kad budeš do kraja znao da objasniš Svest, tada tvoje objašnjenje više neće da bude vera, već NAUKA. Nauka sa kojom se može promeniti svet od zla ka dobru, a ne vera, sa kojom se to ne može.
Krajnji cilj svih iskustava jeste manifestacija najviših potencijala, duše, a to podrazumijeva i osvješćenje istine o sebi-apsolutu ili prosvjetljenje.
Samo još kad bi znao da su najviši potencijali duše, jedinstvo, mir, uzajamno pomaganje, ljubav i pravednost i da se ti najviši potencijali ne mogu ostvariti uz pomoć praznih i šupljih priča o ljubavi i pravednosti, već samo uz pomoć jedunstvenog pravednog društvenog i ekonomskog poretka, sve bi bilo OK.
