zakon postojanja i novi narod

[marzivu]

Šta misliš da kod mene nije "RAZRAĐENO", navedi, pa da RAZRADIM?

kako da zivimo bez novca na primer. Ali ljudi imaju dublje probleme, postoji ljubomora, bes, pohlepa, i tako dalje, znate, to su pojmovi ljudske duse

 

[Ljubo2]

kako da zivimo bez novca na primer. Ali ljudi imaju dublje probleme, postoji ljubomora, bes, pohlepa, i tako dalje, znate, to su pojmovi ljudske duse

Pa ti znaš da ja imam rešenje za sve svetske probleme - Zakon postojanja, Novi narod i jedinstveni, pravedni svetski društveni i ekonomski poredak.

 

[marzivu]

Pa ti znaš da ja imam rešenje za sve svetske probleme - Zakon postojanja, Novi narod i jedinstveni, pravedni svetski društveni i ekonomski poredak.

ali oni to ne zele.

 

[Ljubo2]

ali oni to ne zele.

"Sve im je dozvoljeno, ali im nije sve na korist".
Sv. Pavle

 

[marzivu]

kako bi se cisti umetnici snasli u ovom poretku?

 

[marzivu]

Свето Јеванђеље по Матеју 19​

21
Рече му Исус: ако хоћеш савршен да будеш, иди и продај све што имаш и подај сиромасима; и имаћеш благо на небу; па хајде за мном.

ne razumem ovaj simbolizam. Niko jos nije bio vaznet sa Isusom Hristom da znam da se to desilo pa da mogu da budem razuveren da to tako ide.

Свето Јеванђеље по Луки 6​

30
А свакоме који иште у тебе, подај; и који твоје узме, не ишти.

31
И како хоћете да чине вама људи чините и ви њима онако.

ne zele svi isto

ovo je za mene nemoguce da uradim, kao i za druge koji ne zele ovo. Ja zelim nerealan idealizam izgleda, ali kad covecanstvo kao celina ne zeli, sta mozemo nego da lupamo glavu od zid i ludujemo svakog uzaludnog dana?
Novi Zavet moze dovesti do ludila one koje precizno prate ono sto pise u njemu

 

[marzivu]

Коринћанима посланица друга (светог апостола Павла ) 12​

14
Ево сам готов трећи пут да вам дођем, и не досађујем вам; јер не тражим што је ваше него вас. Јер дјеца нијесу дужна родитељима имања тећи него родитељи дјеци.

Zasto osecam da je sav rad koji radim uzaludan?

 

[Ljubo2]

kako bi se cisti umetnici snasli u ovom poretku?

U Jedinstvenom i pravednom svetskom duštveno i ekonomskom poretku, u kojem bi bio eliminisan sav društveno neopravdani, nekorisni i štetni rad (mislim da danas najmanje 50 % od ukupnog ljudskog rada je štetan i nekoristan rad), vreme na proizvodnji nužnih materijalnih dobara ili usluga bi se svelo na minimum, možda na svega 2-3 do 4 sata dnevno, pa bi slobodnog vremenena bilo toliko da bi svako mogao da se bavi čim god želi,pa i umetnošću. Važno je samo da ono što se radi posle radnog vremena ne same da bude ni na čije zlo i štetu.

 

[Ljubo2]

ovo je za mene nemoguce da uradim, kao i za druge koji ne zele ovo. Ja zelim nerealan idealizam izgleda, ali kad covecanstvo kao celina ne zeli, sta mozemo nego da lupamo glavu od zid i ludujemo svakog uzaludnog dana?
Novi Zavet moze dovesti do ludila one koje precizno prate ono sto pise u njemu

Ja nisam čitao Bibliju, ali znam da se tu ne govori ni o kakvom žlu, već samo dobru. Po mojoj oceni, odgovor na pitanje zašto ljudi ne žive po Bibliji, tj po dobru, glasi, zato, što Biblija i dobro nisu propisani da se po njima živi, od najviših svetskih autoriteta koji upravljaju svetom. Sva svetska nauka, filozofija i svetske ideologije i politike, opravdavaju i naređuju da ljudi žive po Zakonu Haosa i zla., tvrdeći da je Zakon Haosa i zla PRIRODAN i najbolji zakon, po kojem se najlakše napreduje, opstaje i obogaćuje. U smislu: "Ko jači, taj tlači". To je velika svetska prevara i laž pomoću koje svetski finansijski i politički moćnici vrše teror nad čitavim svetom. Oborimo, pomoću Zakona postojanja, tu veliku svetsku prevaru i laž, i umesto nje primenimo Zakon postojanja ili Bibliju i počnimo da se upravljamo i živimo po Zakonu Harmonije i dobra, po kojem je Bog stvorio svet i biće sve OK. Ljudski organizam kao savršeno Božije čudo, odnsno, čudo prirode, je dokaz da Haos i zlo nije osnovni prirodni zakon koji vlada u Svemiru, već Zakon Harmonje i Dobra. Kad bi Zakon Haosa i zla bio glavni zakon, sve savršene materijalne forme od kojih se Svemir sastoji, kao savršeni i harmonični sistemi kretanja i rada žive i svesne materije, ne samo da bi se raspali, već ne bi mogle ni da nastanu.

Ljudi u svetu ne moraju da čekaju da im svetski moćnici, pa ni njihove crkve, naprave i narede da žive po Bibliji, jer to neće nikad da dočekaju. Ako žele da žive po Bibliji i Zakonu Harmonije i dobra, moraju sami da se za to izbore. Onako kako je to u Jovanovom Otkrivenju preporučeno, gde se govori o "Narodu u čistim belim haljinama" Ili kako je to Mitar Tarabić prorokovao, govoreći o Novom narodu, koji će da se pojavi u Srbiji.

hajde, Srbi, šta više čekamo! Vreme je odavno sazrelo za takvu vrstu svetskih promena. Inače:::::?

 

[Planamac]

Свето Јеванђеље по Матеју 19​

ne razumem ovaj simbolizam. Niko jos nije bio vaznet sa Isusom Hristom da znam da se to desilo pa da mogu da budem razuveren da to tako ide.

Pече му Исус: ако хоћеш савршен да будеш, иди и продај све што имаш и подај сиромасима; и имаћеш благо на небу; па хајде за мном.

Ako hoćeš da budeš osvješteni čovjek koji razumije Zakon dobra i zla, tj. Zakon postojanja, čovjek koji će pomoću tog (znanja) da bude dijelom harmoničnog postojanja, tj. djelovanja, da budeš dijelom bića zvanog “Čovječanstvo”, odnosno, da budeš obuhvaćen i spojen sa tom našom “čovječjom”, kolektivnom sviješću, ostavi se svih dosadašnjih “istina” ( i naučnih i vjerskih, koje to, u stvari, nisu) i trenutno važećih znanja po kojima se ljudi rukovode u međusobnim odnosima i stradaju i pate.



Biti savršen = biti dio bića zvanog Čovječanstvo – njegovog savršenog harmoničnog bivanja

Prodaj sve što imaš = Sve dosadašnje spoznaje (činiš ono što znaš → bivaš ono što činiš) o stvarnosti isfiltiriraj Zakonom dobra i zla i djeluj/budi Dobro (činiš ono što znaš → bivaš ono što činiš)

Podaj (zaradu) siromasima = Nakon toga (vlastitog razumijevanja razlike između dobra i zla – koje je zarada) širi to Znanje Dobra kojeg si sada znalac na one koji to još uvijek nisu (suštinski, nečije siromaštvo je prije svega duhovno)

I imaćeš blago na nebu; pa hajde za mnom = Imaćeš i “drugu svijest”, tj. pored (individualne) čovječje svijesti imaćeš i kolektivnu svijest čovječanstva (o jedinstvu – o tome da smo svi Jedno biće), gdje se već nalazi “Isus”, kao ime kojim se opisuje taj visoki nivo razvoja svijesti


Potrebno je obavezno imati na umu da je Isus “sve govorio u usporedbama i ništa nije govorio bez usporedbi”.

Znači, poruke u Objavama su pisane u usporedbama i moguće ih je ispravno razumjeti tek na adekvatnom nivou razumijevanja stvarnosti, tj. sa do kraja razvijenim Znanjem razlikovanja dobra i zla, s kojim se ne rađamo, već je potrebno potruditi se i sticati ga. Što, s obzirom na sadašnju dostupnost informacija/znanja i naučnih spoznaja (putem interneta) i ne bi trebalo biti neki veliki problem, barem onim iskreno zainteresovanim.
Posebno jer sad imamo i “filter”, tj. Zakon postojanja – Zakon dobra i zla, pomoću kojeg možemo jasno i lako “da odvojimo žito od kukolja”, tako da mi se čini da se zaista više nema šta čekati, nego "zasukati rukave" i krenuti putem sopstvenog i opšteg razvoja (neodvojivi su), tj. vlastitog i kolektivnog osvješćenja i kreiranja svijetle budućnosti, ne samo ljudskog roda već “cjelokupnog bića”.

Što bi Pavle Kološanima rekao:
“Braćo! čuvajte se da vas ko ne zarobi mudrovanjem i praznom prevarom, po kazivanju čovječijem, po nauci svijeta, a ne po Hristu.
Jer u njemu tjelesno prebiva sva punina božanstva”

Za 2.8. čini mi se da ga i ne treba posebno tumačiti,
dok u 2.9.
tjelesno = informatičko i telepatsko spajanje sa kolektivnom sviješću - koje će da bude kad svi ljudi budu funkcionisali harmonično i skladno kao jedno tijelo.

 

[JA KOJI JESAM]

U Jedinstvenom i pravednom svetskom duštveno i ekonomskom poretku, u kojem bi bio eliminisan sav društveno neopravdani, nekorisni i štetni rad (mislim da danas najmanje 50 % od ukupnog ljudskog rada je štetan i nekoristan rad), vreme na proizvodnji nužnih materijalnih dobara ili usluga bi se svelo na minimum, možda na svega 2-3 do 4 sata dnevno, pa bi slobodnog vremenena bilo toliko da bi svako mogao da se bavi čim god želi,pa i umetnošću. Važno je samo da ono što se radi posle radnog vremena ne same da bude ni na čije zlo i štetu.

Ma hajde... BOGA TI.

Pitanje je bilo kako bi se 'čisti umjetnici snašli u tom (tvom) poretku'?

Tvoj odgvor sugeriše da se umjetnost ne ubraja u društrno koristan rad.

Eto, šta je razlika od današnjeg odnosa australijskog sistema recimo (u kojemu živiš) od tvog?

U Australiji recimo, ako si umjetnik, to se ne smatra opravdavajućim zanimanjem po kojemu ti-umjetnik možeš dobiti socijalnu pomoć.
Da bi dobio socijalnu pomoć ti moraš biti neko ko je sistemu poznat kao društveno koristan član, tačnije moraš raditi nešto drugo, ne svoju umjetnost.
Šta to uistinu znači?
To znači da moraš biti radnik neke vrste koji zadovoljava norme sistema.

Šta to znači biti radnik?
To u drugim riječima znači da na osnovu svog rada (radničkog) možeš biti ujarmljen u jaram za malo novaca.
Tada si iscrpljen do kraja da bi dobio nekakvu bijednu pomoć koja nije čak dovoljna niti za hranu i stan.

...

Kakve veze to ima sa ovom temom i tvojim bajnim sistemom vrednovanja?

EVO OVAKO:
Dakle, ako si umjetnik u Australiji i nemaš dovoljno novaca da platiš sve troškove življenja, te odeš po socijalnu pomoć, ti se ne podrazumijevaš ravnopravnim članom zajednice. Dakle na račun tvog 100%-tnog napora i učešpća u stvaranju unutar zajednice, ti od te zajdnice ne možeš dobiti socijalnu pomoć. Ostavljen si na nemilost sistema.
Objašnjenjeza to je ovo: da bi bio podoban za socijalnu pomoć moraš raditi nešto društveno korisno.

Dalje kažu, socijala pomoć se dobija na račun onih članova zajednice koji plaćaju takse, dakle koji svojom taksom doprinose ulaganju u svoju buduću socijalnu podobnost, kada recimo (nedaj im Bože) izgube posao. Aha, dobro.

Šta se onda dešava kada umjetnik proda umjetnički rad?
Da li se umjetnik i tada podrazumijeva kao član zajednice koji je izvan sistema i stoga ne treba da plaća taksu na prodaju svojih djela?
(Ta djela, jelte, ne pripadaju u norme 'društveno korisnih aktivnosti').

NE. NEEEE. Veliko NE.
Svi članovi zajednice moraju plaćati taksu.
(Vidi BOGA TI).

Umjetnik:
Pa ako svi članovi zajednice podjednako moraju plaćati taksu za sve što čine (pa i društveno nekoristan rad) onda, kada se radi o novcu koji zarađuju, zar im to nije baza (društveno koristan rad) i zar ne zadovoljava one zahtjeve sistema na račun kojih bi svako ko (teoretski stvara i eventualno plaća taksu na stvoreno) trebao biti ravnopravan član kad mu je potrebna socijalna pomoć?

Sistem: NE, 'umjetnik' nije podoban.
...
Eh, Ljubmire Jorgoviću, to je i sa tvojim sistemom pravedne raspodjele rada i dobara.
Umjetnost se po tebi takođe smatra društveno nekorisnim radom (možeš se baviti ali poslije PRAVEDNOG RADA u koncentracionom logoru).
Ko će ti tad kupiti materijale, platiti atelje i drugo?
Od kojih resursa?

Da li su ti resursi uračunati u tih par sati dnevno ili su ti resursi uračunati samo za ono što ti je minimalno potrebno, hrana stan i odjeća?
Da li u tom tvom idealnom sistemu i dalje postoji novac i taksa ili to nije ništa drugo do totalitarizam u drugom ruhu?

 

[Ljubo2]

Sistem: NE, 'umjetnik' nije podoban.
...Eh, Ljubmire Jorgoviću, to je i sa tvojim sistemom pravedne raspodjele rada i dobara.

Nemam ja nikakav MOJ sistem pravedne raspodele rada i rezultata rada. Ja govorim o pravednom. ravnopravnom i univerzalnom principu podele rada i raspodele rezultata rada, po kojem su sagrađene sve materijalne forme u Svemiru, podrazumevajući i ljudski orgnizam kao jedan od najsavršenijih. I njega uzmi za primer prilikom rešavanja tog pitanja.

Da bi razumeo o čemu pričam, prvo treba razumeti šta je društveno opravdan, a šta neopravdan rad. Opravdani rad je onaj nužni rad bez kojeg se ne može, od čijih rezultata celo društvo živi. I taj rad je obavezan za sve za rad sposobne članove društva, jer niko nema pravo da živi od tuđeg rada, a ne svog. Jer u protivnom ne bi se radilo o pravednom poretku, već eksploatatorskom, a toga nam je preko glave.

Naravno, sada sledi ono važno filozofsko pitanje, ako bi ljudi u pravednom poretku radili samo da bi živeli i živeli samo da bi radili, da li bi tada život imao ikakav smisao?

Naradno da ne bi imao smisao, pa je zato potrebno da u pravednom poretku postoje i neobavezne vrste rada, tj. rada bez kojeg može da se živi, ali koji je ipak koristan, jer članovi društva u takvoj vrsti rada pronalaze svrhu, smisao i cilj svog života. U takvu vrstu rada može da spada svaka vrsta rada u kojoj pojjedinac pronalazi smisao, svrhu i cilj svog postojanja, To je svaka vrsta rada u kojoj pojedinc može da pronalazi svoje stalno životno zadovoljstvo i uživanje. Pod uslovom da njegov izbor rada i zadovoljstva u takvom radu nije na štetu društva. Takve vrste rada su mnogovraojne. Tu spadaju sve vrste umetnosti, sporta i razne druge kulturne društvene aktivnosti namenjene za masovnu rekreaciju ljudi.

U pravednom poretku to se postiže na taj način što se ove dve vrste rada - obavezni i neobavezni - strogo razdvajaju. iz razloga da bi nužno potrebno radno vrene bavljenja obaveznim radom bilo svedeno na minimum, da bi pojedincu, kada obavi tu svoju radnu obavezu, ostalo što više i i slobodnog vremena i radne energije da može, po svom slobodnom izboru, da se bavi upravo i takvom radom u kojem će moći da ostvari svoje životno zadovoljstvo i pronađe smisao zbog kojeg živi.

U ljudskom organizmu, kao savršenom pravednom društvenom i ekonomskom poretku, na primer, tokom dnevnog radnog vremena, sve ćelije i organi se bave društveno opravdanim i korisnim radom. Kojeg možemo da nazovemo i mukotrpnim, zamornim, kojeg niko ne voli. A posle radnog vremena, ceo organizam, tj. sve ćelije i organi se bave nekom vrstom rada koji relaksira, u kojem sve ćelije i organi uživaju.

Pa se sada postavlja pitanje, u čemu je razlika između nepravednog društvenog i ekonomskog poretka i pravednog?

U tome je što u nepravednom poretku ne postoji podela na korisni i nekorisni rad, već podela ljudi koji se bave samo korisnim radom i onih koji se bave samo nekorisnim ili čak po društvo štetnim radom. Gde onima koji se po ceo dan bave samo društveno opravdanim i korisnim radom, posle radnog vremena ne ostaje ni radne snage, ni vremena da se bave nečim u čemu bi mogli da uživaju i pronađu smisao svog življenja. A ipak su za svoj rad mizerno nagrađeni da jedva preživljavaju. Na koji način je njihov život sveden samo na to da rade da bi mogli da žive i da žive da bi mogli da rade. A drugi deo društva, po meni, većinski deo, se bavi društveno neobaveznim i nekorisnim, a u velikom delu po opstanak celog društva, štetnim i opanim radom. Oni na taj način stalno ugrožavaju društvo, ćesto dovodeći u pitanje opstanak celog društva. A ipak su za taj svoj parazitski rad prekomerno nagrađeni, jer svo svoje i radno i slobodno vreme troše samo na pronalaženje i smišljanje raznih načina kako da zadovoolje svoju pohlepu i kako da maksimalno opljačkaju društvo.

I za tvoju informaciju, pravedan društveni i ekonomski poredak se ne temelji na novcu.

 

[JA KOJI JESAM]

U tome je što u nepravednom poretku ne postoji podela na korisni i nekorisni rad, već podela ljudi koji se bave samo korisnim radom i onih koji se bave samo nekorisnim ili čak po društvo štetnim radom. Gde onima koji se po ceo dan bave samo društveno opravdanim i korisnim radom, posle radnog vremena ne ostaje ni radne snage, ni vremena da se bave nečim u čemu bi mogli da uživaju i pronađu smisao svog življenja. A ipak su za svoj rad mizerno nagrađeni da jedva preživljavaju. Na koji način je njihov život sveden samo na to da rade da bi mogli da žive i da žive da bi mogli da rade. A drugi deo društva, po meni, većinski deo, se bavi društveno neobaveznim i nekorisnim, a u velikom delu po opstanak celog društva, štetnim i opanim radom. Oni na taj način stalno ugrožavaju društvo, ćesto dovodeći u pitanje opstanak celog društva. A ipak su za taj svoj parazitski rad prekomerno nagrađeni, jer svo svoje i radno i slobodno vreme troše samo na pronalaženje i smišljanje raznih načina kako da zadovoolje svoju pohlepu i kako da maksimalno opljačkaju društvo.

Ti Ljubomire ne razlikuješ dušu čovjekovu dušu od programa kompjutera.
Po tebi, kao što znamo duše nema, te nije čudo da ti ne vidiš da tvoj idealni poredak uistinu predstavlja nasilje nad dušom (koju ne vidiš).
Uvrtio si sebi u glavu da ti znaš šta je najbolje za društvo i ni makac od toga.

Po tebi je društvo iznad pojedinca a to je najgore što se može desiti.
Društvo ne postoji bez pojedinaca te stoga, nezadovoljni pojedinac ničim ne može biti dio zadovoljnog društva.
To umišljeno društvo iznad pojedinca može biti samo proizvod egocentričnog razuma.

žU drugim riječima, ti bi od pojedinca napravio robota čije je jedino pravo da bude izvršilac programa.
Ne ide to tako.
To što ti zagovaraš je ništa drugo do totalitarizam.
Ti bi nasiljem da dođeš do harmonije.

Gdje je tu nasilje koje ti nikako ne uspijevaš da vidiš?
Nasilje je u moranju.

Čim kažeš da svi moraju da odrade minimalno društveno korisne aktivnosti (rad) ti si ustvari postavio uslove za tiraniju, dikataturu.
Pošto ti misliš da mi nemamo dušu, da duša uopšte ne postoji, i da mi ne znamo šta je za nas najbolje, s tim se jasno pokazuje da tvoje shvatanje dolazi iz razuma i da tvoj razum pokušava da zamijeni ulogu duše, konsekventno stvarajući red koji treba da zamijeni Ljubav, harmoniju i mir iz kojih je duša stvorena.

*Ljubav je bezuslovno davanje, što znači da svaki pojedinac u društvu sebe daje bezuslovno cjelini.
Davati sebe ne znači raditi ono što ti neko drugi nalaže, već znači biti najbolja verzija sebe i samim tim doprinositi raznolikosti kolektivnog iskustava.
Moja najbolja verzija sene (mene) nije ono pšto ti za mene zamišljaš da jeste. Odatle, ti, niti iko do ja sam, ne možete određivati šta je to i kako što bih ja trebao biti.

Šta bi to onda bilo ono što biće razumom misli da je ekvivalentno ispoljenu Ljubavi duše?

Ti nam govoriš o pravednosti raspodjele rada i dobara, te je to za tvoj razum zamijenilo Ljubav i slobodu duše.
Sloboda bez savjesti proizvodi haos. Odatle, u strahu od haosa razum uvijek teži čemu? REDU.
Red je za tvoj razum, i uopšte za razum bez prisustva savjesti, izraz najvećeg potencijala.
Međutim, red se nikada ne može ostvariti ukoliko ne postoje redari= nasilnici.
Nasilnik u ovom slučaju si ti. Ti svojim razumom pokušavaš nasilno zamijeniti Ljubav i izraz duše razumskim redom.
Nije čudo da razumom upoređuješ sisteme misleći da su ti sistemi reda uistinu najviši oblici naše manifestacije.
NIje li to što globalisti i fašisti današnjice upravo čine; stvaraju novi svjetski poredal= RED?

U svom zanosu zaboravljaš da tijelo koje pominješ kao idealni sistem služi svrsi a ne upravlja njome.
Tijelo ima zadatak da bude vozilo kroz koje se duša ispoljava.
Ispoljenje duše kroz tijelo omogućava njen doživljaj materijalizacije odnosa njenog jastva.

Uporno govoriš o tijelu kao idealnom sistemu, a svjedoci smo da to nije slučaj.
Naime, ako bi tijelo bilo idealni sistem koji treba da nas vodi kroz život, onda mi nikada ne bi smo ni bili bolesni, jer jelte, sve ćelije tijela bi u svakom trenutku bile odgovorne za perfektno stanje zdravlja. Odakle onda bolesti? Odakle taj nered i haos u perfektnom, idealnom sistemu/poretku?

Haos u tijelu dolazi iz duha.
Duh koji je nestabilan je odraz nestabilnog trougla duše-razunmm-tijela.
Duh uvijek odražava stanje tog trougla, ali takođe biva i osnova od koje se stvara svaka nova percepcija.
U takvom odnosu je neophodno vidjeti gdje je biće koje odlučuje o svemu, koje bira?
Gdje je biće?
Biće je iznad svakog stanja ali ima sposobnost da se centrira i u tom stanju, da se poistovijeti sa njim i da odatle diktira percepciju, da odatle bira.
Biće je nepokretni pokretač, Tvorac i svjedok stvaranja.

Ako se desi da se biće poistovijeti sa stanjem onda nastupa nemogućnost sveobuhvatnosti cjelovitog procesa i mehanizma stvaranja.
Ako se to desi onda se sistem koji je zamišljen kao idealan pretvara u polarizovani kavez u kojemu se onda dešava rat, sukob svih (ćelija) protiv svega.

Kakve to veze ima sa sistemom 'pravilne raspodjele' kojeg zagovaraš?
U tom sistemu kojeg zagovaraš ne postoji sloboda volje.
Sloboda volje je zamijenjena moranjem, tj. nasiljem.
Nasilje nad voljom sputava realizaciju harmonije i mira.
Mir je tad prividan jer se ostvaruje silom (moranjem) a harmonija je takođe iluzorna jer duša u tom nasilju nije realizovana.
Ljubav u tom sistemu ne postoji jer je anulirana silom koja se uspostavlja strahom, zastrašivanjem.

Pitanje:
Kako misliš da je ikada moguće stvoriti takav sistem kakav zagovaraš, gdje svi moramo raditi ono što je neko odredio da se smatra društveno korisnim poslovima, ukoilko nema sile? Kako ćeš to izvesti?

Da bi to izveo morao bi imati policiju, vojsku, koja je istinski reprezentator društveno nekorisnog rada.
Ako pak kažeš da ljudi sami od sebe moraju htjeti raditi ta 2-4 sata dnevno, ti si onda slijep.
Čim spomeneš moranje sloboda volje (htjenje) je nestala, tu nastupa totalitarizam, diktatura, a niko sam nad sobom ne bi to činio ako je u Ljubavi.

Sve u svemu, tvrdim da ti ne shvataš dušu.
A kad neko ne shvata dušu taj nema šansu da shvati kako se dolazi do prosperiteta življenja u Ljubavi, harmoniji i miru.
Duša je iskonska namjera za samorealizacijom. Stvara se (vječno) u svijesti Boga i manifestuje se samo onda kada se Ljubav, harmonija i mir uzdignu u svjesnosti Tvorcu. Da bi se to desilo Tvorac mora biti svjestan sebe-Boga kao i božanske prirode duše. U toj prirodi nasilje (moranje) nema mjesta. Nasilje (moranje) je proizvod odvajanja od puta duše i stvaranja njenog surogata; razumske interpretacije iste. razumska interpretacija duše je ovo što ti činiš i stoga nije ostvariva. Nikada se neće desiti da se ostvari harmonično društvo u kojemu je nasilje njegova osnova. A ti konstantno zagovaraš nasilje (moranje).

Sve dok se savjest čovjeka (osviješćeni Tvorac) ne uzdigne u djelovanje, nema niti će biti niti harmonije niti idealnog dyuštva. Stoga, idealno društvo na ovom nivou svjesnosti nije ostvarivo, jer to društvo je sačinjeno od neosviješćenih pojedinaca. A neosiješćeni pojedinci mogu samo biti nosioci haosa. Programirani roboti su ono što ti smatraš idealnim pojedincima koji čine idealno društvo, idealni poredak= RED RAZUMA, a to je upravo što se od čovjeka pokušava stvoriti... danas.

 

[Ljubo2]

Ti Ljubomire ne razlikuješ dušu čovjekovu dušu od programa kompjutera.Po tebi, kao što znamo duše nema, te nije čudo da ti ne vidiš da tvoj idealni poredak uistinu predstavlja nasilje nad dušom (koju ne vidiš).Uvrtio si sebi u glavu da ti znaš šta je najbolje za društvo i ni makac od toga.

Ja znam šta je za dušu najbolje - da se samo zabavlja i igra . a ništa ne radi. Jedna od tih zabavnih igara je i umetnost. Problem je samo što, samo od radom proizvedenih materijalnih dobara može da se živi, da bi tek onda moglo da se zabavlja i igra. I problem je što niiko ne voli da radi i proizvodi, već se samo zabavlja i igra, pa su zbog toga oni koji vole da se samo zabavljaju i igraju, smislili poredak gospodara i robova, u kojem će gospodari samo da se zabavljaju i igraju, a robovi samo rade i proizvode. I oko toga, ko će dabude gospodar, a ko rob, se cela dosadašnja zla ljudska istorija vrti. A ti, koliko vidim, pokušavaš tu ljudsku istoriju da opravdaš, jer si pronašao način kako da se samo zabavljaš i igraš, a ništa korisno ne proizvodiš.

Po tebi je društvo iznad pojedinca a to je najgore što se može desiti.
Društvo ne postoji bez pojedinaca te stoga, nezadovoljni pojedinac ničim ne može biti dio zadovoljnog društva.
To umišljeno društvo iznad pojedinca može biti samo proizvod egocentričnog razuma.

To nije proizvod egocentričnog razuma, već je to unverzalno logičko pravilo harmonije i dobra, po kojem je ceo Svemir sagrađen. Ovo pravilo ne štiti društvo od pojedinaca, već upravo pojedince od zlog eksploatatorskog i nasilnog društva, tj od onog dela društva koji želi samo da gospodari, živi u izobilju i samo se zabavlja i igra, a ništa korisno ne radi. I još na razne načine ugrožava društvo, sa namerom da i na taj način iz toga izvuče neku korist.

drugim riječima, ti bi od pojedinca napravio robota čije je jedino pravo da bude izvršilac programa.

Tako mora. Niko nema pravo jesti društveni kolač, a ne učestvovati u njegovoj proizvodnji. Pogledaj društva malih pametnih pčelica ili mrava kako su oni rešili taj problem i uči od njih. Način kako pćele, mravi ili ćelije u ljudskom organizmu žive, to je prirodno i univerzalno pravilo harmonije i dobra. Ti se buniš protiv toga. To za šta se ti boriš i opravdavaš je pravilo haosa i zla. Jer osećanje nezadovoljstva i zla je osnovna pokretačka snaga evolucije svih stvari u Svemiru i dok gpd u jednom društvu bude teškog rada i potlačenosti, u tom društvu će da vlada nezadovoljstvo i zlo, biće ratova i revolucija, što će uvek da bude znak da društvo još uvek nije evoluiralo do kraja i da i dalje mora da se razvija. I tek kad se odnosi pojedinaca u društvu po pitanju podele rada i rezulatata rda razviju do nivoa ravnopravnih, to će da bude znak da su svi članovi društva postali visoko svesni, i da je njihovo društvo postalo savršeno.

To što ti zagovaraš je ništa drugo do totalitarizam.
Ti bi nasiljem da dođeš do harmonije.

Pa zar se cela ljudska istorija ne temelji upravo na nasilju, tj. na haosu i zlu, upravo iz razloga da se održi poredak podeljenost društva na gospodare i robove, na uzvišene i ponižene, na neradnike i radnike, na eksploatatore i eksploatisane. I to će tako da bude sve dok se ne uspostavi jedinstveni svetski pravedni društveni i ekonomski poredak. Ne samo da je to prirodno i univerzalno pravilo harmonije i dobra, već je i logika takva.

Gdje je tu nasilje koje ti nikako ne uspijevaš da vidiš?
Nasilje je u moranju.

Ja ne zagovaram nikakvo MORANJE, već samo objašnjavam logički i prirodni Zakoh Harmonije i dobra i Haosa i zla. A ti si slobodan da biraš koje od to dvoje želiš. Čovečanstvo je od početka svog razvoja, pa sve do danas, biralo Zakon Haosa i zla i taj zakon su ljudi uvek smatrali svojim oblikom slobode. I dokle nas je takav oblik slobode doveo. Doveo nas je do ivice samouništenja. Nemam ja ništa protiv - samo napred.

Čim kažeš da svi moraju da odrade minimalno društveno korisne aktivnosti (rad) ti si ustvari postavio uslove za tiraniju, dikataturu.

Nisam postavio uslove za diktaturu, već samo objašnjavam diktaturu onih koji neće ništa da rade, već zahtevaju da drugi za njih sve urade, a oni samo da se zabavlju i igraju. Svi bi da postanu aristokrate. Evo videh na ovom forumu jedan postavio temu sa pitanjem kako se postaje aristokrta. Baš lepo neko zanimanje. Da ga uputim na tebe, možda ti znaš da li negde postoji fakuletet gde se to studira.

Pošto ti misliš da mi nemamo dušu, da duša uopšte ne postoji, i da mi ne znamo šta je za nas najbolje, s tim se jasno pokazuje da tvoje shvatanje dolazi iz razuma i da tvoj razum pokušava da zamijeni ulogu duše, konsekventno stvarajući red koji treba da zamijeni Ljubav, harmoniju i mir iz kojih je duša stvorena.

Ti bi, dakle, da udovoljiš svojoj duši, da ništa korisno i teško ne radiš, već samo da se zabavljaš i igraš. I verovatno to želiš da ostvariš živeći u ljudskom društvu, da ti ono u tome pomogne - da ono zadovoljva tvoje životne ptrebe dok se ti zabavljaš i igraš. Idi pokušaj da to ostvariš sam, negde na nekom pustom ostrvu.

*Ljubav je bezuslovno davanje, što znači da svaki pojedinac u društvu sebe daje bezuslovno cjelini.

Nemoj ti da daješ sebe nikome, jer ti nikome ne trebaš, do samome sebi. Jer ako sebe, koji želiš samo da se zabavljaš i igraš, daš društvu, bićeš teret za društvo, jer društvo će morati da te hrani i pazi, a to društvu baš i ne treba. Šta misliš, zašto pčele ubijaju trutove kad odrade svoj posao?

Davati sebe ne znači raditi ono što ti neko drugi nalaže, već znači biti najbolja verzija sebe i samim tim doprinositi raznolikosti kolektivnog iskustava.

Raznolkost ljudi u društvu prilikom podele različitih oblika društveno opravdanog rada i rezultata rada se podrazumeva. Problem u društvu nastaje kada u društvo žele da se uklope i oni čiji rezultati rada ne trebaju nikome ili su čak i štetni po društvo, a oni ipak žele da učestvuje u podeli korisnih rezultata rada društva. Takve društvo zove imenom "paraziti". Po mojoj slobodnoj oceni, takvih ljudi u čovečanstvu je više od 50%.

Moja najbolja verzija sene (mene) nije ono pšto ti za mene zamišljaš da jeste. Odatle, ti, niti iko do ja sam, ne možete određivati šta je to i kako što bih ja trebao biti.

Svaki čovek je sposoban za nešto i niko nikome ne treba da određuje pšta treba da bide. Važno je samo da čovek bira da bude nešto što će svim drugim ljudima da bude na korist, a be samo njemu. Takvihdruštveno opravdanih i korisnih vrsta zanimanja, čiji rezultati rada trebaju celom društvu, je veoma mnogo i svako je slobodan da bira. Samo neka ne bira nešto što društvu ne treba ili mu šteti. Mada, može da bira i nešto što nikome ne treba, ali time da se bavi samo za sebe, posle radnog cremena.

Šta bi to onda bilo ono što biće razumom misli da je ekvivalentno ispoljenu Ljubavi duše?

Ama, pusti ti "ljubav duše", to nikome ne treba. Šta imš ti od toga, ako tebe svi ljudi vole, a niko hlebom neće da te hrani ili još svako gleda kako da ti hleb koji jedeš iz usta otme?

Ti nam govoriš o pravednosti raspodjele rada i dobara, te je to za tvoj razum zamijenilo Ljubav i slobodu duše

Nema ljubavi, slobode duše, ni duhovnog blagostanja, dok god se ne ostvari materijalno blagostanje za sve ljude sveta. Koje može da se ostvari samo u uslovima jedinstva sveta, mira, reda, uzajamnog pomaganja, ljubavi i pravednosti. Kao što to rade pčele u košnicama, mravi u mravinjacima ili ćelijei organi unutar ljudskog organizma. To je ono što se podrazumeva pod rečju i pojmom "harmonija i dobro". A ti ovde, pomoću reći "ljubav, i sloboda duše" pakuješ haos i zlo i pokušavač da nam prodaš kao "harmoniju i dobro. To znamo. To nam svetski manipulatori i zlotvori već hiljadama goduna rade.

.Sloboda bez savjesti proizvodi haos. Odatle, u strahu od haosa razum uvijek teži čemu? REDU.
Red je za tvoj razum, i uopšte za razum bez prisustva savjesti, izraz najvećeg potencijala.
Međutim, red se nikada ne može ostvariti ukoliko ne postoje redari= nasilnici. Nasilnik u ovom slučaju si ti.

Nasilnik je onaj ko kaže da se red može ostvariti samo pomoću ljubavi. Hrišćani več 2000 godina propovedaju ljubav i ne samo da propovedajući ljubav nisu uspeli da stvore nikkav red, već su bili jedan od glavnih faktora koji je u celom svetu pravio nered. A sa druge strane, ljubavi bez jedinstvenog pravednog svetskog društvenog i ekonomskog poretka ne može da bude, što znači da je svako ko propoveda ljubav, a ne i pravedan društveni i ekonomski poredak, običan prevarant i lažov.

Ti svojim razumom pokušavaš nasilno zamijeniti Ljubav i izraz duše razumskim redom.
Nije čudo da razumom upoređuješ sisteme misleći da su ti sistemi reda uistinu najviši oblici naše manifestacije.
NIje li to što globalisti i fašisti današnjice upravo čine; stvaraju novi svjetski poredal= RED?

Kolika si samo ti neznalica? Ja ti za primer navodima društva pčela, mrava, ćelija i organa u ljudskom organizmu, koja su sagrađena po najvišim prirodnim i univerzalnim zakonima harmonije, reda, ljubavi i dobra, a ti to pokušavaš sada da nazoveš "novim svetskim poretkom i fašizmom": ne shvataš da je fašzam upravo to što ti zagovaraš.

 

[Ljubo2]

U svom zanosu zaboravljaš da tijelo koje pominješ kao idealni sistem služi svrsi a ne upravlja njome.
Tijelo ima zadatak da bude vozilo kroz koje se duša ispoljava. Ispoljenje duše kroz tijelo omogućava njen doživljaj materijalizacije odnosa njenog jastva.

Ni o čemu ti pojma nemaš. Ljudska tela su savršena i ona nisu kriva za haos i zlo koje na Zemlji već hiljadama godina vlada, već upravo nesavršene ljudske duše koje su se sjedinile sa svršenim ljudskim telima, da pomoću njih uče o dobru i zlu. Koje se još uvek u svom neznanju nisu ugledale na svoja svršena tela, već u svom neznanju i bezumlju još uvek na Zemlji, umesto harmonije i dobra, prave PAKAO.

Uporno govoriš o tijelu kao idealnom sistemu, a svjedoci smo da to nije slučaj.
Naime, ako bi tijelo bilo idealni sistem koji treba da nas vodi kroz život, onda mi nikada ne bi smo ni bili bolesni, jer jelte, sve ćelije tijela bi u svakom trenutku bile odgovorne za perfektno stanje zdravlja. Odakle onda bolesti? Odakle taj nered i haos u perfektnom, idealnom sistemu/poretku?

Opet iz tebe progovara neznanje. Ljudska tela se rađaju savršena i takva bi ostala do kraja života, kad bi živela u uslovoma harmonije i dobra. Međutim, ćinjenica je da ne žive, već žive stalno u uslovima haosa i zla. Žive u uslovima stalnih napetosti, šokova i stresova koji su uzrok 75% svim bolesti. A te napetosti, stresove i šokove uzrokuju upravo nesavršene ljudske duše koje u svom neznanju stalno prave haos i zlo. To je razlog što i ljudske duše i ljudska tela stalno pate i što je čovek u stalnom sukobu sa samim sobom. Ljdska duša kao čovekova Svest, je u stalnom sukobu sa svojim telom koje je njena Podsvest, koja se najčešće ne slaže sa delima svoje duše, bivajući na taj načen njena savest.

Haos u tijelu dolazi iz duha.

Duh i duša, to je jedno i isto. To je ljudska aura i ona igra ulogu čovekove svesti, a telo je čovekova podsvest. A istovremeno i savest koja često ne odobrava sve ono na šta ljudska duša prisiljava telo da radi.

Duh koji je nestabilan je odraz nestabilnog trougla duše-razunmm-tijela.
Duh uvijek odražava stanje tog trougla, ali takođe biva i osnova od koje se stvara svaka nova percepcija.
U takvom odnosu je neophodno vidjeti gdje je biće koje odlučuje o svemu, koje bira?
Gdje je biće?
Biće je iznad svakog stanja ali ima sposobnost da se centrira i u tom stanju, da se poistovijeti sa njim i da odatle diktira percepciju, da odatle bira.
Biće je nepokretni pokretač, Tvorac i svjedok stvaranja.

Lupetaš! Glumiš da znaš i razumeš stvari o kojima pojma nemaš.

Ako se desi da se biće poistovijeti sa stanjem onda nastupa nemogućnost sveobuhvatnosti cjelovitog procesa i mehanizma stvaranja.
Ako se to desi onda se sistem koji je zamišljen kao idealan pretvara u polarizovani kavez u kojemu se onda dešava rat, sukob svih (ćelija) protiv svega.

Ponovo lupetaš o stvarima o kojima pojma nemaš.

Kakve to veze ima sa sistemom 'pravilne raspodjele' kojeg zagovaraš?
U tom sistemu kojeg zagovaraš ne postoji sloboda volje.
Sloboda volje je zamijenjena moranjem, tj. nasiljem.

I ovde lupetaš. Slobodna volja uvek postoji, ali ne i znanje, tj. informacija o tome kako treba da se živi da bi se ostvarili harmonija i dobro. Ako jedno društvo smatra ispravnim princip haosa i zla, tj. princip podele sveta, konkurencije, mržnje i borbe svakoga sa svakim, u kojoj jači preživljava, u kojoj je pravo jačega njegovo priodno pravo i u kojoj su dozvoljena sva sredstva, svi ljudi u društvu će po po svojoj slobodnoj volji u skladu sa tim principim i da žive, a to znači prave haos, zlo i stradaju. A ako društvo smatra da se pomoću principa harmonje i dobra najlakše opstaje, tada će ljudi u društvu, opat po svojoj slobodnoj volji i da žive po tom principu, tj, po principu jedinstva sveta, mira, reda, uzajamnog pomaganja, ljubavi i pravednosti i tako uživaju.

Dakle, čovek mora da bude znalac, da bi mohgao svoju slobodnu volju da usmeri na pravi put, a ne neznalica, kao što su još uvek svi ljudi sveta. naravno, uvek se misli na znanje il neznanje osnovnog prirodnog zakona harmonije i dobra pomoću kojega se najlakše ostvaruje zadovoljstvo i dobro, a izbegava haos, nezadovoljstvo, stradanje i zlo.

Nasilje nad voljom sputava realizaciju harmonije i mira.

O kakvom nasilju nad voljom ti lupetaš, imajući na umu da je uv volja ta koja, rukovođena neznanjem, uzrokuje nasilje, haos i zlo.

Mir je tad prividan jer se ostvaruje silom (moranjem) a harmonija je takođe iluzorna jer duša u tom nasilju nije realizovana. Ljubav u tom sistemu ne postoji jer je anulirana silom koja se uspostavlja strahom, zastrašivanjem.

Sve su to karakteristike nisko razvijene svesti i neznanja. Slobodna volja je tu samo izvršilac i realizator tog neznanja, a time ujedno i nasilja, tj. haosa i zla. Objasnimo do kraja ljudima osnovni prirodni zakon harmonje i dobra, po kojem je sagrađen ceo Svemir i nemojmo ih sprečavati da oni u skladu sa tim znanjem formiraju svoju slobodnu volju i sve će da bude OK.

Pitanje:
Kako misliš da je ikada moguće stvoriti takav sistem kakav zagovaraš, gdje svi moramo raditi ono što je neko odredio da se smatra društveno korisnim poslovima, ukoilko nema sile? Kako ćeš to izvesti?

To se neće postići silom, već dobrom voljom svih ljudi sveta, posle TREĆEG SVETSKOG RATA, kada svi na kraju na svojoj koži budu naučili, bez potrebe da im Ljubo to objašnjava, da haos, zlo i samouništenje nisu svrha, smisao i cilj života, već samodržanje, po principu jedinstva sveta, mira, uzajamnog pomaganja, ljubavi, i pravednosti. I što se pre Treći svetski rat desi, pre ćemo da se spasimo, jer lLjubin Zakon postojanjiai princip harmonije i dobra još uvekniko ne razume.

Da bi to izveo morao bi imati policiju, vojsku, koja je istinski reprezentator društveno nekorisnog rada.
Ako pak kažeš da ljudi sami od sebe moraju htjeti raditi ta 2-4 sata dnevno, ti si onda slijep.
Čim spomeneš moranje sloboda volje (htjenje) je nestala, tu nastupa totalitarizam, diktatura, a niko sam nad sobom ne bi to činio ako je u Ljubavi.

Zakon postojanja i njegov princip harmonije i dobra, kao teorija, kako se vidi, nema kod mentalno zaostalih ljudi, nikakvu vrednost. "Iskustvo je majka mudrosti" i kad se Treći svetski rat desi, svi će na svojj koži, kroz iskusttvo haosa i zla, da spoznaju i razumeju Zakon Harmonije i dobra. I tada niko ljude neće sa policijom terati i naređivati im da MORAJU da poćnu da žive po principu Harmonjje i dobra. Oni će tada sami, po svojoj slobodnoj volji, bez moranja i teranja da učine. Bolje bi bilo kad bi to sada razumeli i po svojoj slobodnoj volji učinili, da ne čekaju Treći svetski rat, ali, izgleda da ljudi nisu sposobni da se iz dečjeg vrtiča odmah upišu na fakultet. treba praktično savladati i sva ona znanja koja su između dečjeg vrtića i fakulteta, a to je i onaj poslednji, Treči svetski, zvani "Apokalipsa" ili "Armagedon".

Sve u svemu, tvrdim da ti ne shvataš dušu. A kad neko ne shvata dušu taj nema šansu da shvati kako se dolazi do prosperiteta življenja u Ljubavi, harmoniji i miru.

Imam RAZUM i to je bitno. Ljudi sa dušom su do sada vladali svetom i, kao što je poznato, usraali su stvar. Ipak, ćovjek je biće RAZUMA i na kraju će ipak RAZUM da vlada svetom. Razum podrazumeva, naravno i ljubav. Bez ljubavi nije moguće ništa. Biće tu i duša, to se podrazueva, ali ona se neće rukovoditi duphetom kao sada, već znanjem, a to zmaći - RAZUMOM.

Programirani roboti su ono što ti smatraš idealnim pojedincima koji čine idealno društvo, idealni poredak= RED RAZUMA, a to je upravo što se od čovjeka pokušava stvoriti... danas.

Kao i obično, u svom neznanju, lupetaš. Ono što se od čoveka pokušava stvoriti danas, a to je da bude robot, jeste sa svrhom da se do kraja učvrsti poredak podele sveta na gospodare i robove-robote. To nikakve veze bema sa onim o čemu ja pričam - o pravednom društvu u kome nikakvih gospodara neće da bude, u kojem će svaki čovek po svojoj slobodnoj volji umeti da bude sam svoj i sluga i gospodar, a da pri tome ne ugrožava nikoga i nikoga ne sprečava da bude sam svoj i sluga i gospodar.

 

[JA KOJI JESAM]

Ja znam šta je za dušu najbolje - da se samo zabavlja i igra . a ništa ne radi. Jedna od tih zabavnih igara je i umetnost. Problem je samo što, samo od radom proizvedenih materijalnih dobara može da se živi, da bi tek onda moglo da se zabavlja i igra. I problem je što niiko ne voli da radi i proizvodi, već se samo zabavlja i igra, pa su zbog toga oni koji vole da se samo zabavljaju i igraju, smislili poredak gospodara i robova, u kojem će gospodari samo da se zabavljaju i igraju, a robovi samo rade i proizvode. I oko toga, ko će dabude gospodar, a ko rob, se cela dosadašnja zla ljudska istorija vrti. A ti, koliko vidim, pokušavaš tu ljudsku istoriju da opravdaš, jer si pronašao način kako da se samo zabavljaš i igraš, a ništa korisno ne proizvodiš.

Duša je namjera za samorealizacijom.
To je božanski plan manfestacije najvišeg potencijala.
Kada Tvorac biva svjestan toga on se igra i ništa do igra mu nije važno.
Tvorac tada čini sve da stvara najbolju verziju sebe ... kroz IGRU.

Tvoja nedovoljna osviješćenost te sputava da vidiš igru kao najviši oblik ispoljenja i nije čudo da igru smatraš nekorisnim zanimanjem.
Ti si negdeje povrijeđen, ozlijeđen, i tu ozledu ne možeš da premostiš.
Za tebe je sve što ne pripada RADU i REDU u domenu dekadencije i razvrata.
Očito da te je ideologija komunizma (Marks i Engels) zadojili do te mjere da u svemu vidiš kapitalizam.

Kakve veze umjetnik ima sa kapitalizmom?
Nikakve.
Umjetnik stvara iz najdublje potrebe svog bića za izrazom svog talenta, svoje duše.
To mu je od Boga 'dato' a ti bi da mu to uskratiš.
Sreća pa se to nikada neće desiti, ni u kojem sistemu.

Umjetnik i jeste najbliža varijanta Tvorcu.
To je zanimanje koje nije luksuz kako ga buržoazija želi predtaviti a proleteri žele anulirati jer eto žele da se odupru svemu što je buržoasko.
Umjetnost je iskonski nagon i nema veze sa tim egocentričnim pobudama.

...
Za razliku od tebe, ja sve činim da omogućim realizaciju duše.
Ne, ne uspijevam uvijek, vjerovatno ni blizu, i svjestyan sam i toga, jer nas naša želja za doživljajem onoga što stvaramo spušta u stvoreno s čim se ponekad poistovijetimo i za toliko zaboravimo igru, upustimo se u polarizaciju ispoljenja i onda jurimo za REDOM.

Ljudskiu istoriju ne opravdavam, ja samo vidim zašto je takva kakva je.
Takva je jer nivo osviješćenosti pojedinaca unutar kolektiva tako determiniše.
Zato tvrdim da jedino promjena svjesnosnog nivoa pojedinaca unutar kolektiva može promijeniti i srednju vrijednost osviješćenosti kolektiva.
Kada se promijeni ta vrijednost promijenit' će se i sistem ili pak način na koji ga koristimo.

Za tebe je umjetnost nešto nekorisno, a za mene je umjetnost disanje, hrana.
Odakle tebi pravo da moj dar od Boga smatraš društveno nekorisnim?
Zar ja svojim djelovanjem upravo ne dodajem cjelovitom društvu?
Treba da se debelo preispitaš.
Pokušaj ponovio,

 

[JA KOJI JESAM]

Tako mora. Niko nema pravo jesti društveni kolač, a ne učestvovati u njegovoj proizvodnji. Pogledaj društva malih pametnih pčelica ili mrava kako su oni rešili taj problem i uči od njih. Način kako pćele, mravi ili ćelije u ljudskom organizmu žive, to je prirodno i univerzalno pravilo harmonije i dobra. Ti se buniš protiv toga. To za šta se ti boriš i opravdavaš je pravilo haosa i zla. Jer osećanje nezadovoljstva i zla je osnovna pokretačka snaga evolucije svih stvari u Svemiru i dok gpd u jednom društvu bude teškog rada i potlačenosti, u tom društvu će da vlada nezadovoljstvo i zlo, biće ratova i revolucija, što će uvek da bude znak da društvo još uvek nije evoluiralo do kraja i da i dalje mora da se razvija. I tek kad se odnosi pojedinaca u društvu po pitanju podele rada i rezulatata rda razviju do nivoa ravnopravnih, to će da bude znak da su svi članovi društva postali visoko svesni, i da je njihovo društvo postalo savršeno.

UH. Ti znači postavljaš svjesnost pčele, mrava, ćelije u tijelu, iznad svjesnosti čovjeka.
Pobrkao si hijerarhiju.
Pčele imaju svoj nivo svjesnosti i zato su pčele.
Kada bi pčele imale nivo svjesnosti čovjeka i njima bi bilo dato da budu umjetnici recimo, ali nisu.
Nije opet ni svim ljudima dato da budu umjetnici.
Neki imaju talenat ali i s talentom nisu dozreli da budu umjetnici, već ostaju na nivou zanatlije.
Pčele imaju svjesnost o zajednici i njihov jedini zadatak je da održavaju Maticu, pri tom stvarajući i nus produkt tog procesa kroz instinkt samoodržanja; med, vosak i propolis. Za pčele to je idealn poredak. Za čovjeka taj poredak ne može biti idealan, mada su ga milenijumima pokušavali oponašati; odatle kraljevi kraljive, kao Matice društva.
Razlika je očita; niti je kraljica Matica niti je društvo pčelinjak.
Ta usporedba služi da se zavede ljudski mozak tako da misli da je prirodno biti podređen onima koji sebe po nekom (sebi znanom pravu) smatraju Bogom danim vladarima.

 

[JA KOJI JESAM]

Pa zar se cela ljudska istorija ne temelji upravo na nasilju, tj. na haosu i zlu, upravo iz razloga da se održi poredak podeljenost društva na gospodare i robove, na uzvišene i ponižene, na neradnike i radnike, na eksploatatore i eksploatisane. I to će tako da bude sve dok se ne uspostavi jedinstveni svetski pravedni društveni i ekonomski poredak. Ne samo da je to prirodno i univerzalno pravilo harmonije i dobra, već je i logika takva.

Aha, dakle pošto smo do sada nasiljem upostavljali sisteme raspodjele rada i dobara sada i ti sebi daješ pravo da nasilje proglasiš legitimnim sredstvom do svog cilja.
Pa šta si ti drugačiji od prethodnika?

 

[marzivu]

Mislim da neka ideja ili misaono tumacenje ne bi trebalo da budu centralni orijentir nasih zivota

 

[Ljubo2]

Duša je namjera za samorealizacijom.
To je božanski plan manfestacije najvišeg potencijala.
Kada Tvorac biva svjestan toga on se igra i ništa do igra mu nije važno.
Tvorac tada čini sve da stvara najbolju verziju sebe ... kroz IGRU.

Kad je reč o TVORCU, a to su "Svetlosna bića" (KREATORI ČOVEČANSTVA), jedina su ona sa kkojima čovek može da stupi u kontakt i primi razna znanja i pouke potrebne za razvoj čovečanstva. Kao na primer, Mojsije koji je primio deset zapovesti, Hrist sa svojom porukom "ljubi bližnjega svoga kao samoga sebe", MUhamer sa svojim objašnjenjem "da onaj ko ubije samo jednog čoveka, isto je kao da je poubijao ceo svet", Tesla koji je primio znanja iz elektrotehnike. Mogu tu da uvrstim i sebe koji sam primio Zakon postojanja itd. A ti, Simo, ko zna sa kime si ti u Astralu kontaktirao, jer po meni, tvoje znanje i objašnjenje sveta i života, barem za mene, nema nikakvu vrednost, Sa njime možeš samo da zbunjuješ ljude, a nikako da im pomogneš da unaprede život ili na bilo koji način. Tvoja objašnjenja nikakve veze sa stvarnošću nemaju.

Tvoja nedovoljna osviješćenost te sputava da vidiš igru kao najviši oblik ispoljenja i nije čudo da igru smatraš nekorisnim zanimanjem.

Koliko je meni poznato, jedini koji se igra sa ljudima kada dospiju u Astral, je đavo. Izgleda da se sa tobom dobro poigrao.

Ti si negdeje povrijeđen, ozlijeđen, i tu ozledu ne možeš da premostiš.
Za tebe je sve što ne pripada RADU i REDU u domenu dekadencije i razvrata.
Očito da te je ideologija komunizma (Marks i Engels) zadojili do te mjere da u svemu vidiš kapitalizam.

Svi proroci koji su kontaktirali sa Bogom, tj. sa "svetlosnim bićima" primili su poruke o radu, redu, miru, ljubavi itd. Sam Buda, na primer, pokušao je da napravi komunizam. Ljudski organizam, na primer, to je Božije delo i to je savršeni oblik komunizma. Mravlja i pčeinja društva, takođe. U sva tri primera društvo je važnije od pojedinca. Kada pojedinc krši pravila organizacije i rada društva, društvo postaje bolesno i društvo takvog pojedinca ubija ili isteruje iz sebe. Kao na primer kad čovek operacijom seče ćelije raka iz svog organizma koje pokušavaju da ubiju organizam. A šta nam ti ovde zagovaraš? Zagovaraš bezgraničnu slobodu za pojedince, tvrdeći da je pojedinac važniji od društva. A bezgranična sloboda, zna se šta je i gde ona vodi. To smo imali tokom cele istorije, pa sve do danas. Bezgranična sloboda vodi društvo pravo u haos, zlo i propast. I onaj ko propagira bezgraničnu slobodu, tvrdeći da tako treba i da je to Božija igra, nikako ne može da bude Božiji prorok, več Đavolov.

Kakve veze umjetnik ima sa kapitalizmom?
Nikakve. Umjetnik stvara iz najdublje potrebe svog bića za izrazom svog talenta, svoje duše.
To mu je od Boga 'dato' a ti bi da mu to uskratiš.
Sreća pa se to nikada neće desiti, ni u kojem sistemu.

Nije tačno da ja umetnost uskraćujem. Ja je samo svrstavam u oblik rada koji ne služi samoodržanju života čoveka kao bića, već mu samo daje osmisao, da čovek oseti zadovoljstvo u umetnosti i tako zna zbog čega živi. U teškom, mukotrpnom, proizvodnom radu čovek to životno zadovoljstvo i taj smisao života ne može da oseti i doživi. Zto svi ljudi i žele da izbegnu težak, mukotrpni, proizvodni rad, tako što hoće svoju radnu obavezu da prebace na druge ljude, a da ipak lagodno žive od tuđeg rada a ne svog. I upravo takve ljudske želje i delatnosti su najveća tragedija čovečanstva koje su za svoju posledicu imale sve svetske ratove i društvene, nečovečne poretke, robovlasništvo, feudalizam, kapitalizam, fašizam itd. Bavi se ti umetnošću koliko hoćeš i uživaj u njoj, ali posle radnog vremena. Zar je pravo da jedan fudbaler, na primer, ništa drugo ne radi, već samo igra fudbal i uživajući u toj igri zarađuje milione, dok jedan rudar ceo život samo kopa ugalj i bude tako malo plaćen da ne može da izdržava porodicu?

Umjetnik i jeste najbliža varijanta Tvorcu.
To je zanimanje koje nije luksuz kako ga buržoazija želi predtaviti a proleteri žele anulirati jer eto žele da se odupru svemu što je buržoasko. Umjetnost je iskonski nagon i nema veze sa tim egocentričnim pobudama

U pravu si i ja cenim umetnost. I sam sam se bavio umetnošću - vajanjem u drvetu - i to jako dugo i dosta dobro sam to radio. Ali uvek za svoju dušu i uvek POSLE RADNOG VREMANA.

.Za razliku od tebe, ja sve činim da omogućim realizaciju duše.

Problem je samo što duša, da bi mogla da se realizuje, potrebno joj je telo. A da bi imala elo, mora da ga hraneći i radeći održava. Pa ne može da posvećuje pažnju samo sebi i svojoj realizaciji, već mora da posvećuje pažnju i održavanju tela. Pa zato nesavršenoj duši i treba robovlasništvo, feudalizam i kapitalizam, da pomoću njih obezbedi da joj neko drugi telo odžava, mazi i pazi, kako bi ona mogla samo da se igra i zabavlja.

Ljudskiu istoriju ne opravdavam, ja samo vidim zašto je takva kakva je.
Takva je jer nivo osviješćenosti pojedinaca unutar kolektiva tako determiniše.

Ti ne vidiš zašto je istorija takva i u tome je problem. Takva je samo zato što svi žele da izbegnu proizvodan, težak i mukotrpan rad, a da ipak lepo i udobno žive. To može a se ostvari samo uz pomoć bezgranične slobode, konkurencije i borbe u kojoj su dozvoljena sva sredstva. I ja zaista ne shvatam o kakvom ti obliki "OSVEŠTENOSTI POJEDINACA" pričaš da bi se takvi svetski problemi prevazišli, s obzirom da i dalje insistiraš na tome na bezgraničnoj slobodi pojedinca u društvu, u kojem je pojedinac važniji od društva.

Zato tvrdim da jedino promjena svjesnosnog nivoa pojedinaca unutar kolektiva može promijeniti i srednju vrijednost osviješćenosti kolektiva.

Osvestiti pojedinca ne možeš pomoću nikakvih mantri, več samo pomoć RAZUMEVANJA Zakona postojanja i njegovog principa harmojije i dobra, A to je ono o čemu ja pričam, a ne ono o čemu ti pričaš.

Za tebe je umjetnost nešto nekorisno, a za mene je umjetnost disanje, hrana.

Nisam rekao da je umetnost nekorisna, već samo da njome ne možemo hraniti telo, već samo dušu. Problem je samo u tome što ne možemo nahraniti dušu, sve dok ne nahranimo telo. Dakle, nahraniti telo je uslov, da bi posle toga mogao da nahraniš i dušu.

Odakle tebi pravo da moj dar od Boga smatraš društveno nekorisnim?

Takva je logika. Hrana kojom hraniš dušu je nekorisna za telo. Hranom duše ne možeš nahraniti telo. A telo je je uvek prioritet. Jer dušu ne možeš nahraniti ničim, dok god ne nahraniš telo.

Zar ja svojim djelovanjem upravo ne dodajem cjelovitom društvu?
Treba da se debelo preispitaš. Pokušaj ponovio,

Naravno da doprinosiš. Svako voli da vidi lepu umetnost. Ali da bi se čovek divio umetnosti i uživao u njoj, prvo mora da nahrani telo i da bude sit. Gladnom čoveveku može da se divi i uživa samo u hrani i ni u čemu drugom.

 

[Ljubo2]

UH. Ti znači postavljaš svjesnost pčele, mrava, ćelije u tijelu, iznad svjesnosti čovjeka.

Rekao sam da je prioritet nahraniti telo, da bi tek posle mogao da nahraniš dušu. Dok god je telo gladno. duša ne može da bude slobodna. Pronlem je samo što ljudi, da bi nahranili svoja tela, to mogu da urade samo svojim kolektivnim i dobro organizovanim radom. I ono što ja zagovaram je samo to - kako ljudi da se organizuju da bi svi mogli na što efikasniji način, za najkraće vreme, uz što manji utrošak svoje telesne energije, da zadovolje svoje fizičke, tj. telesne potrebe. Sve iz razloga da bi im ostalo što više telesne energije i slobodnog vremena, da bi posle mogli svi da se posvete onoj hrani pomoću koje žele da nahrane svoje duše. I kada je reč o svesnosti ljudi o tome kako jedno društvo treba u svom radu da se organizuje da bi najlakše zadovoljilo svoje telesne potrebe, po tom pitanju su pčele, mravi ili ćelije u ljudskom telu, daleko pametnije i svesnije od ljudi u ljudskom društvu.

Pobrkao si hijerarhiju.
Pčele imaju svoj nivo svjesnosti i zato su pčele.
Kada bi pčele imale nivo svjesnosti čovjeka i njima bi bilo dato da budu umjetnici recimo, ali nisu.

Ne mora samo umetnost da bude svrha, cilj i smisao života. Može i bilo šta drugo. Izbor je veliki. Pčele i mravi takođe, zasigurno, imju nešto u čemu nalaze svoj smisao života, u čemu uživaju posle mukotrpnog rada na zadovooljavanju svojih telesnih potreba. Mi ne raspolažemo nikakvih argumentima pomoću kojih bi mogli da tvrdimo da je bolje i uzvišenije biti čovek, nego neko drugo biće.

Nije opet ni svim ljudima dato da budu umjetnici.

Nema nikakvog razloga smatrati da se samo u umetnosti može pronaći smisao i cilj života. Može i u bilo čemu drugom. Na orimer, u gajenju cveća, druženju sa prirodom i drugim živim bićima, igranju fudbala ili tablića. Ili u nauci i pronalaženju moćnih oružja ili virusa pomoću koji bi najlakše mogli da se sa planete istrebe glupi i štetni ljudi.

Neki imaju talenat ali i s talentom nisu dozreli da budu umjetnici, već ostaju na nivou zanatlije.

Uživati u umetnosti ne znaći samo diviti se umetničkim delima koje su drugi stvorili, već prvenstveno uživati u ličnom bavljenju umetnošću, nebitno da li će drugi ljudi njihovu umetnost da smatraju vrednom ili ne. Važno je samo naprabiti takvu organizaciju života i rada, da svakom čoveku ostane dovoljno i vremena i snage da može da sebavi nečim što voli i u čemu uživa. A ne kao sada, jedni samo teško rade i za sebe i druge, a drugi samo pljačkaju rezultate tuđeg rada i uživaju.

Pčele imaju svjesnost o zajednici i njihov jedini zadatak je da održavaju Maticu, pri tom stvarajući i nus produkt tog procesa kroz instinkt samoodržanja; med, vosak i propolis. Za pčele to je idealn poredak. Za čovjeka taj poredak ne može biti idealan, mada su ga milenijumima pokušavali oponašati; odatle kraljevi kraljive, kao Matice društva.

Razlika je očita; niti je kraljica Matica niti je društvo pčelinjak.
Ta usporedba služi da se zavede ljudski mozak tako da misli da je prirodno biti podređen onima koji sebe po nekom (sebi znanom pravu) smatraju Bogom danim vladarima.

Sve materijalne forme od kojih se Svemir sastoji, imaju svoje centre, tj. mozgove, pomoću kojih se upravlja organizacijom života i rada subjekata koji organizaciju grade. Takvi centri, mozgovi, prema podeli rada su nužni i korisni organi bez kojih se ne može. A kada je reč o ljudskim društvenim i ekonomskim zajednicama, njihovi mozgovi nikadab tokom istorije do danas nisu bili korisni organi društva, već štetni. Nikada nisu brinuli o organizaciji života i rada društva, već samo pljačkali društvo i vodili ga iz jedne ratne katastrofe u drugu..

 

[Ljubo2]

Aha, dakle pošto smo do sada nasiljem upostavljali sisteme raspodjele rada i dobara sada i ti sebi daješ pravo da nasilje proglasiš legitimnim sredstvom do svog cilja.
Pa šta si ti drugačiji od prethodnika?

Pročitaj još jednom šta sam rekao. Nisam rekao da je nasilje, haos i zlo prirodan način upravljanja nekim društvom, već harmonija i dobro. Nasilje, haos i zlo vladaju samo tamo gde želi da se uspostavi nepravedan podela rada i rezultata rada i ja to ne zagovaram. Ja zagovaram pravednu podlu rada i rezultata rada. Ona se ne uspostavlja nasiljem, već samo visokom svesnošću o pravednosti, harmoniji i dobru.

Do te visoke svesnosti može da se dođe i kroz nasilje i nepravednost, zato što nasilje i nepravednost za svoju posledicu imaju haos, stradanje, nezadovoljstvo i zlo koje nisu svrha, ni cilj života, već zadovoljstvo i dobro. Koje može da se ostvari sam uz pomoć jedinstva svih subjekata u društvu, mira, reda, uzajamnog pomaganja, ljubavi i pravednosti. I kad to subjekti konačno shvate, oni automatski postaju visoko svesni. Upravo onako kako naš narod veli: "ako ne znaš kako valja, ti radi kako ne valja, pa ćeš znati kako valja". A to podrazumeva, ako ljudi i posle više hiljada godina ratovanja, haosa i zla, još uvek nisu naučili šta je harmonija i dobro, onda neka naprave i TREĆI SVESTSKI RAT, pa oni koji prežive će na kraju da postanu visoko svesni , tj. shvatiće da nepravednost haos i zlo nisu svrha, ni cilj života, već jedinstvo svih, pravednost, harmonija i dobro.

 

[Ljubo2]

Mislim da neka ideja ili misaono tumacenje ne bi trebalo da budu centralni orijentir nasih zivota

A čime drugim bi se mogli rukovoditi u životu, ako ne idejama i mislima? Zar postoji i nešto drugo*

 

[JA KOJI JESAM]

Svi proroci koji su kontaktirali sa Bogom, tj. sa "svetlosnim bićima" primili su poruke o radu, redu, miru, ljubavi itd. Sam Buda, na primer, pokušao je da napravi komunizam. Ljudski organizam, na primer, to je Božije delo i to je savršeni oblik komunizma. Mravlja i pčeinja društva, takođe. U sva tri primera društvo je važnije od pojedinca. Kada pojedinc krši pravila organizacije i rada društva, društvo postaje bolesno i društvo takvog pojedinca ubija ili isteruje iz sebe. Kao na primer kad čovek operacijom seče ćelije raka iz svog organizma koje pokušavaju da ubiju organizam.

Kako to da ni jedan od tih proroka ne govori o svjetlosnim bićima?
Izgleda si ti morao doći da nam objasniš šta proroci nisu znali o sebi i svom izvoru-Bogu.

Ali ajde da ne gubim daha o toga... idemo dalje.

A šta nam ti ovde zagovaraš? Zagovaraš bezgraničnu slobodu za pojedince, tvrdeći da je pojedinac važniji od društva. A bezgranična sloboda, zna se šta je i gde ona vodi. To smo imali tokom cele istorije, pa sve do danas. Bezgranična sloboda vodi društvo pravo u haos, zlo i propast.

Ja sam u par gornjih komentara napomenuo, a ti očito nisi pročitao, da sloboda bez savesti vodi haosu.
To znači da jedino savjesno biće (pojedinac) može stvarati sasvjesnu stvarnost.
Savjesno biće nikada ne koristi nasilje (moranje) kao sredstvo do cilja.
Tebi moranje ne prestaje da izlazi iz usta.
To u suštini govori da nisi razumio poruku koju želiš da preneseš, da si je svojim razumom totalno iskrivio.

I ja recimo kažem da su komune izlaz iz ovog začaranog kruga, ali ni komune ne mogu da se ostvare u Ljubavi, harmoniji i miru bez djelovanja savjesnog pojedinca.
Zamisli da je komuna sačinjena od tri savjesna pojedinca i hiljadu nesavjesnih ili polusavjesnih kojima je potrebno nasilje da bi se održao umišljeni poredak???
Tada se komuna ne bi mogla realizovati jer broj nesavjesnih pojedinaca bi prevagnuo i egoizam bi bio iznad interesa cjeline.
Tada, ukoliko bi primjenjivali nasilje da se to izvede, ni oni savjesni uistinu ne bi bili savjesni, već umišljeni u svoju savjesnost, koja nije.

Dakle, ne možeš moranjem promijeniti nivo svjesnosti, moranjem ga ukopavaš u rovove.
Samo davanjem (bezuslovnim) sebe cjelini, dakle davanjem sebe kroz sopstveni primjer možeš bilo kome drugom ukazati na ono što je mnoguće.
Tada, videći tvoj primjer, drugi može da izvaže ono što vidi i ono što sam čini i da pomisli: Ovo što vidim je DOBRO, bolje je od onoga što sam do sad činio.
Kada u taj odnos postaviš moranje, duh se automatski opire i tu nema osvješćenja.

I onaj ko propagira bezgraničnu slobodu, tvrdeći da tako treba i da je to Božija igra, nikako ne može da bude Božiji prorok, več Đavolov.

Opet ću ti ponoviti:
Nisi pročitao sve što sam ti u komentarima pisao te mi i nije čudo da na račun toga (što nisi sve pročitao) sebi daješ za pravo da to koristiš kao argument koji nije i da me na taj način etiketiraš 'Đavoljim prorokom', S tim misliš da si me pokopao, ne videći da to uistinu to činiš sam sebi.

Dakle, ponovit' ću (valjda ćeš pročitati, ovo će biti treći ili četvrti put):
(Bezgranična kako ti kažeš) Sloboda bez aktivirane Savjesti je put do haosa.
Sloboda, sa aktiviranom Savješću (sa aktivnim filterom znanja o Ljubavi, harmoniji i miru) vodi ka igri koja je Bogom namjerena.
U toj igri postoje Principi po kojima se igra odvija, ne mogu se mijenjati.
Cilj igre je ostvarenje najviših potencijala, a ostvariti najviši potencijal biće može samo onda kada se njegova duša realizuje.
Tada se ostvaruje božanski plan samorealizacije a kao potvrda da se to dešava u nama se uzdiže radost življenja.
Tada život u pravom smislu riječi biva igra.

Da je sve igra dokazuje i činjenica da niti jedan dio stvarnosti ne može da utiče na apsolut, na biće=postojanje, dakle ne mijenja ga.
Biće je nepromjenjivo, te igra, bez obzira da li je to odraz najvišeg potencijala ili ne, ne može uticati na samo biće ali dakako utiče na njegov doživlaj sebe unutar te igre.

Taj doživljaj, to je cilj osvješćenja, dakle, da se nivo svjesnosti uzdigne na svoj najviši mogući nivo = RADOST ŽIVLJENJA, a to se može ostvariti jedino u Ljubavi, harmoniji i miru.

Moranje tu nema mjesta.

Čim pomeneš moranje to treba da ti bude znak da nisi na najvišem nivou igre.
To takođe treba da te uputi nazad na sebe i svoj odnos prema igri, da se zaustaviš i da sagledaš gdje griješiš i odakle posmatraš proces.
Grešku ne trebaš tražiti u ispoljenju, već u svom odnosu prema igri: daješ li se bezuslovno ili pak ne.

Jedino bezuslovno davanje je Ljubav.
Moranje potvrđuje da se daješ pod prinudom, nasilno, a to anulira mogućnost uzdizanja Ljubavi...

 

[JA KOJI JESAM]

Problem je samo što duša, da bi mogla da se realizuje, potrebno joj je telo. A da bi imala elo, mora da ga hraneći i radeći održava. Pa ne može da posvećuje pažnju samo sebi i svojoj realizaciji, već mora da posvećuje pažnju i održavanju tela. Pa zato nesavršenoj duši i treba robovlasništvo, feudalizam i kapitalizam, da pomoću njih obezbedi da joj neko drugi telo odžava, mazi i pazi, kako bi ona mogla samo da se igra i zabavlja.

Takvo obrazloženje dolazi iz skučenog duha, duha koji ne dopušra sebi da izađe iz okvira već naučenog, ubijeđenog.
Ispada da ja, bivajući dosledan duši i Bogu, uistinu varam i Boga i društvo kako bih se samo posvetio sebi i svojoj duši.
Nevjerovatno!!!!

Nisi se zapitao, znam da nisi, šta je to što ja možda "žrtvujem" (a ti ne) na tom putu. (Uistinu ne đžrtvujem ništa, jednostavno biram šta hoću).
Nisi se zapitao šta ja to uistinu činim da dođem do ovog nivoa za koji ti smatraš da je samoljublje?

A to što činim ja pokazujem svojoj okolini.
Pokazujem da je duša za mene iznad svega, da je Ljubav, harmonija i mir iznad svega, jer duša je satkana od istih...
Pokazujem da novac u ovom društvu, što znači hrana, krov nad glavom i uopšte opstanak, nisu moj prioritet.
Pokazujem da su ljudi/prijatelj/saradnicii važniji od sistema koji se nameće kao neprikosnoven.
Pokazujem da nemam straha od smrti, jer smrt jelte, dolazi ukoliko ne uspiješ nahraniti tijelo, zaštiti ga od vremneskih nepogoda i ukoliko ne platiš zdravstveno osiguranje, osiguranje za kuću, za nekretnine i drugo... hahahaha.
Ja nemam zdravstveno oisiguranje, niti ga namjeravam plaćati i imati. Ne osiguravam ništa. Bog mi je dovoljan.
Ja radije iscjeljujem svoje energetsko polje nego li da se uzdam u ljekare i sistem "zdravstva".
Taj sistem se pokazao onim što ustvari jeste, svjedoci smo.
Dakle, ja pokazujem kako je moguće ostvariti svoju dušu u ovom egoističnom sistemu i stvoriti sistem izvan sistema.
Uveliko primjenjujem TRAMPU, što eliminiše moju potrebu za sistemskim dozvolama.
Za to su mi potrebni osviješćeni ljudi a ne roboti.

Roboti izvršavaju program, a ti bi (sam si to. priznao) od nas htio da načiniš robote koji izvršavaju tvoju viziju totalitarnog poretka.
Eto, ja sam ti dokaz da u tome nikada nećeš uspjeti.

Tvoja skrivena želja je da budeš slavljen zbog svog otkrića 'zakona postojanja', a ja je vidim i zato ti pišem.
Pišem i da ti ukažem i da bilo kome drugom ukažem da postoji način da se duša realizuje i da za to nikome nije potrebna dozvola jednog Ljubomira Jergovića niti nekakvog 'svjetlosnog bića'.
Naša slobodna volja je neprikosnovena ali i to sa sobom nosi i odgovornost za posledice izbora.
Izabereš li dušu i posvetiš li se bezuslovnom davanju bit' ćeš nagrađen: DAVANJE JE DOBIJANJE.
Pokušaš li nametnuti svoju volju drugima (moranjem) platit' ćeš za svoj izbor... i to je davanje.
Davanje je uvijek dobijanje.
Možeš reči sve se plaća mjerom kojom mjeriš.