Nastavnici ne vole da daju lazne ocene.Ali ko pokusa da zavede red dobije po glavi.
Prvo od direktora.Direktor strepi od nezadovoljnih roditelja.Roditelj se uvek zali na ocenu,a nezadovoljan roditelj moze dovesti inspekciju.Direktora bas briga za ocene, decu i nastavu, ali inspektor ce prvo baciti pogled na te NEBITNE ocene, a onda ce zaviriti u direktorovu fioku, racune, dokumentaciju i eto stete.Sad direktor ima da casti jos jednog inspektora.
Tako kriminalno delovanje jednog coveka urusi citavu skolu.Nema pravih ocena, dakle nema nastave, dakle nema discipline.
Svi pedagozi koje sam upoznala bili su, kako da se izrazim, ograniceni. To su oni sto su hteli da postanu psiholozi,ali nisu prosli na testu inteligencije i opste kulture.
Svaki mudar direktor insistirace da pored sebe ima pedagoga, a nikako psihologa.Pedagog je njegovo
verno, kako da kazem, pomagalo.
U velikoj meri se slažem, mada mi se u Vašoj prethodnoj poruci ne svidja izraz "debela svinja" u kontekstu u kom je upotrebljena.
Radim kao nastavnik, i najlakše bi mi bilo da dajem dobre ocene, a na znanju da ne insistiram. I radim za platu, jer od toga živim.
Pa zašto ne bismo svi to radili. To od nas očekuju i učenici (nesvesni da su oni oštećeni), roditelji jer im je lakše da probleme ignorišu ili prebace odgovornost na druge, nego da ih rešavaju, direktori, inspektori, vlast da ih manje košta,... Pa šta je to što nas još drži u snazi da insistiramo na očuvanju časti profesije? Zašto je velikom broju prosvetnih radnika još uvek stalo da iza njihove ocene ide i odgovarajuće znanje?
A zakon o obrazovanju dovodi do toga da nam deca izlaze iz škole gluplja nego što su u nju ušla, ali zato prepotentnija i od filmskih zvezda.
jedino što mogu reći o tome da se omakne i poneko dete koje u školi ostvari cilj zbog kojeg je pohadja, jesu nastavnici koji još poštuju sopstvenu profesionalnu reputaciju u saradnji sa retkim roditeljima kojima je, bez obzira koliko obaveza imaju još uvek prioritet briga o deci i njihovoj budućnosti, čitaj obrazovanju.