Zabranjeni protestantski klasičar iz Holandije Johan van Meurs (1579-1639) zvani "Batavac"

[Mrkalj]

To su dve potpuno različite države. Jedna je Holandska republika, a druga Kraljevina Španija.

Jan je bio španski podanik, a Johan živeo prvo u revolutivnoj protestantskoj državi, pa onda ostatak života u Danskoj (tamo je cela porodica otišla po svemu sudeći tj. i njegov sin).

Te dve države su bile u vrlo ozbiljnom i često izuzetno krvavom sukobu koji je u istoriografiji poznat kao 80-godišnji rat (od 1568. do 1648. godine). Jan i Johan su bili na potpuno suprotstavljenim, sukobljenim stranama (što je i logično, jer je prvi bio rimokatolik, a potonji protestant).

Irelevantno. Relevantno je da mesta nisu daleko i ko je čiji podanik je samo bacanje mulja na ispravnu liniju zaključivanja.

Radi se o istom čoveku. I svaka čast Šargiću ako je on to otkrio (a ne pozajmio bez zahvalnosti kako obično radi).

Sad se makar ne možeš vaditi na "kakve ovo veze ima s temom".

 

[Pumpaj Dinstanović]

Irelevantno. Relevantno je da mesta nisu daleko i ko je čiji podanik je samo bacanje mulja na ispravnu liniju zaključivanja.

Radi se o istom čoveku. I svaka čast Šargiću ako je on to otkrio (a ne pozajmio bez zahvalnosti kako obično radi).

Sad se makar ne možeš vaditi na "kakve ovo veze ima s temom".

Mrkalje, Johan je živeo u Danskoj. Dobio je od kralja kralja Kristijana IV Oldenburga (1588-1648) poziciju kraljevskog istoriografa, dva asistenta i poziciju profesora istorije na univerzitetu Sore, nedaleko od Kopenhagena, na ostrvu Zeland. Tamo je i umro, 1639. godine.

Ne radi se o jednoj te istoj osobi. Jan je Johana čak i dosta nadživeo.

Nisu se zvali potpuno isto, nisu živeli u istim zemljama, ne poklapaju im se godine života, nisu iste veroispovesti; jedan je bio osuđeni, zabranjeni autor, stavljen na Popis zabranjenih knjiga Rimokatoličke crkve, a drugi je sarađivao sa jezuitima. U principu ne postoji skoro ništa zajedničko između njih.

Šargić i Mitić su prvi nešto tu više pokušali da predstave, ali nisu oni prvi plasirali da je Jovan Meursije bio zapravo jezuita. Ta je dezinformacija originalno potekla od Jovana I. Deretića, od kojeg se uglavnom samo (nekritički) prepisuje, a da se gotovo niko od Deretićevih nastavljača ne zainteresuje da proveri šta je, zapravo, istina.

 

[Pumpaj Dinstanović]

"Obojica" Ioannes-a van Meursa su bili izdavači

bavi se istim poslom izdavanja knjiga

Nisu se bavili istim poslom. Jan je bio štampar. Imao je štampariju u Antverpenu i nju koristio.

Johan je bio univerzitetski profesor i intelektualac. Prevodilac, autor raznih tekstova. Nije imao neku svoju štampariju u Lajdenu (nije on štampao DAI) niti se bavio poslom kojim je Jan.

Radi se tu o suštinski potpuno drugačijim delatnostima i karijerama.

 

[Kole11]

Irelevantno. Relevantno je da mesta nisu daleko i ko je čiji podanik je samo bacanje mulja na ispravnu liniju zaključivanja.

Radi se o istom čoveku. I svaka čast Šargiću ako je on to otkrio (a ne pozajmio bez zahvalnosti kako obično radi).

Sad se makar ne možeš vaditi na "kakve ovo veze ima s temom".

Ma nije Sargic ništa otkrio, nego je Slaven izmislio nešto sasvim novo. Duplirao je osobu kao što obično čini, tipa Stjepan Stefan, Dimitrije Dimitrije, Mihajlo Mihajlo itd. Sve u vezi hrvatske istorije je duplo ili copi pejst.
Ocajnicki pokušaj održavanja dogme i ništa vise

 

[Pumpaj Dinstanović]

Ma nije Sargic ništa otkrio, nego je Slaven izmislio nešto sasvim novo. Duplirao je osobu kao što obično čini, tipa Stjepan Stefan, Dimitrije Dimitrije, Mihajlo Mihajlo itd. Sve u vezi hrvatske istorije je duplo ili copi pejst.
Ocajnicki pokušaj održavanja dogme i ništa vise

Čoveče. Hajde da ti postavim slikice, zato što ti kao da ne otvaraš ništa od hiperlinkova koji se ovde kače.

1. osoba

https://cpk-front.mzk.cz:10001/Record/auth.AUT10-000599840?sid=478241

https://commons.wikimedia.org/wiki/Category:Jan_van_Meurs

Živeo u Antverpenu, rođen 1583. i tu umro 1652. godine.

2. Osoba

Živeo od 1579. do 1639. godine.

Rodio se februara 1579. godine u jednom selu kod Haga i umro septembra 1639. godine u gradiću Sore kod Kopenhagena.

https://biografiskleksikon.lex.dk/Johannes_Meursius

Ne postoje gotovo nikakve zajedničke crte u životima ove dve ličnost. Šta je tu tebi nejasno?

 

[Kole11]

Čoveče. Hajde da ti postavim slikice, zato što ti kao da ne otvaraš ništa od hiperlinkova koji se ovde kače.

1. osoba

Pogledajte prilog 1673290

https://cpk-front.mzk.cz:10001/Record/auth.AUT10-000599840?sid=478241

https://commons.wikimedia.org/wiki/Category:Jan_van_Meurs

Živeo u Antverpenu, rođen 1583. i tu umro 1642. godine.

2. Osoba

Pogledajte prilog 1673291

Živeo od 1579. do 1639. godine.

Rodio se februara 1579. godine u jednom selu kod Haga i umro septembra 1639. godine u gradiću Sore kod Kopenhagena.

https://biografiskleksikon.lex.dk/Johannes_Meursius

Šta je tu tebi nejasno?

Zašto besomucno brises post koji se tiče Mersa, jezuita i DAI?

 

[Pumpaj Dinstanović]

Zašto besomucno brises post koji se tiče Mersa, jezuita i DAI?

Vidim da ne postoji način da razumeš da ništa ne brišem, ali ako hoćeš, evo ponovi (nadam se da ne misliš na ovo što je Mrkalj ovde postavio, već na nešto drugo) šta to postoji što se tiče Meursa, jezuita i DAI.

 

[Kole11]

Vidim da ne postoji način da razumeš da ništa ne brišem, ali ako hoćeš, evo ponovi (nadam se da ne misliš na ovo što je Mrkalj ovde postavio, već na nešto drugo) šta to postoji što se tiče Meursa, jezuita i DAI.

Koji od Mersova je priredio Porfirogenita iz jezuitske biblioteke?

 

[Pumpaj Dinstanović]

Koji od Mersova je priredio Porfirogenita iz jezuitske biblioteke?

Zbog čega me teraš da odgovorim po ne znam više ni ja koji put na jedno te isto pitanje, na koje si već dobio odgovor i koji i sam vrlo dobro znaš?

Johan je preveo i priredio, DAI, u Lajdenu, 1611. godine. Ovaj kojem je tema posvećena. To je potom opet bilo štampano u istom mestu 1617. godine.

Ne taj tvoj rimokatolički Flamanac.

 

[Pumpaj Dinstanović]

@Kole11 može li ovako možda lakše da se razume?

https://catalogue.bnf.fr/ark:/12148/cb14553576z

Imprimeur-libraire. - À distinguer de Johannes Meursius (1579-1639), professeur d'histoire à Leyde. Originaire d'Anvers. Reçu imprimeur-libraire en 1609-1610 et citoyen d'Anvers en 1620-1621. Échevin d'Anvers de 1649 à 1651.​

​

Travaille en association avec Martinus III Nutius ; avec Balthasar I Moretus et la veuve de Joannes II Moretus, de 1618 à 1629 ; avec son fils Jacobus Meursius de 1643 à 1652.​

​

Štampar-knjigovezac. - Treba ga razlikovati od Jovana Meursija (1579-1639), profesora istorije u Lajdenu. Poreklom iz Antverpena. Poznat kao štampar-knjigovezac 1609-1610. godine, a postao građanin Antverpena 1620-1621. godine. Bio je gradski odbornik Antverpena od 1649. do 1651. godine.​

​

Radio je u saradnji sa Martinom III Nutijem; sa Valtazarom I Moretom i udovicom Jovana II Moreta, od 1618. do 1629. godine; kao i sa sinom Jakovom Meursijem od 1643. do 1652. godine.​

Je li kapiraš?

Deretić, Šargić i Mitić, od kojih si pokupio te tvrdnje — pobrkali su dve ličnosti i stopili ih u jednu (uz gomilu potpuno nepomirljivih protivrečnosti iz života obojice).

 

[Kole11]

@Kole11 može li ovako možda lakše da se razume?


Pogledajte prilog 1673308


https://catalogue.bnf.fr/ark:/12148/cb14553576z

​

Imprimeur-libraire. - À distinguer de Johannes Meursius (1579-1639), professeur d'histoire à Leyde. Originaire d'Anvers. Reçu imprimeur-libraire en 1609-1610 et citoyen d'Anvers en 1620-1621. Échevin d'Anvers de 1649 à 1651.​

​

Travaille en association avec Martinus III Nutius ; avec Balthasar I Moretus et la veuve de Joannes II Moretus, de 1618 à 1629 ; avec son fils Jacobus Meursius de 1643 à 1652.​

​

Štampar-knjigovezac. - Treba ga razlikovati od Jovana Meursija (1579-1639), profesora istorije u Lajdenu. Poreklom iz Antverpena. Poznat kao štampar-knjigovezac 1609-1610. godine, a postao građanin Antverpena 1620-1621. godine. Bio je gradski odbornik Antverpena od 1649. do 1651. godine.​

​

Radio je u saradnji sa Martinom III Nutijem; sa Valtazarom I Moretom i udovicom Jovana II Moreta, od 1618. do 1629. godine; kao i sa sinom Jakovom Meursijem od 1643. do 1652. godine.​

Je li kapiraš?

Deretić, Šargić i Mitić, od kojih si pokupio te tvrdnje — pobrkali su dve ličnosti i stopili ih u jednu (uz gomilu potpuno nepomirljivih protivrečnosti iz života obojice).

A jel moze odgovor nakon dva brisanja posta, pa nako Mrkaljevog ponovnog postavljanja mog izbrisanog posta, pa nakon mog ponovnog pitanja, dakle u petoj iteracijii ponovo te pitam, koji je od dvojice Mersova, jezuit ili protestant, priredio Porfirogenita koji je sacuvan u jezuitskoj biblioteci u Madridu?

 

[Pumpaj Dinstanović]

A jel moze odgovor nakon dva brisanja posta, pa nako Mrkaljevog ponovnog postavljanja mog izbrisanog posta, pa nakon mog ponovnog pitanja, dakle u petoj iteracijii ponovo te pitam, koji je od dvojice Mersova, jezuit ili protestant, priredio Porfirogenita koji je sacuvan u jezuitskoj biblioteci u Madridu?
Pogledajte prilog 1673326

Da li bi mogao da mi objasniš koja je poenta iznova i iznova postavljanja pitanja na koje si već nekoliko puta, uzastopce, dobio odgovor?

Do sada 3 puta na ovoj temi odgovoreno:

1. put

Šta je sad ovo? Pa odgovorio sam na pitanje.

Nema nikakve veze sa Janom i Antverpenom. Delo je objavio Johan, u Lajdenu.

Kako to da se jasnije napiše?

2. put

Zbog čega me teraš da odgovorim po ne znam više ni ja koji put na jedno te isto pitanje, na koje si već dobio odgovor i koji i sam vrlo dobro znaš?

Johan je preveo i priredio, DAI, u Lajdenu, 1611. godine. Ovaj kojem je tema posvećena. To je potom opet bilo štampano u istom mestu 1617. godine.

Ne taj tvoj rimokatolički Flamanac.

3. put

DAI je 1611. godine štampan u Lajdenu.

Šta je Lajden bio tada, evo ti, ako nećeš iz zvanične literature, iz Nije bilo seobe Srba na Balkan A. Šargića i A. Mitića (odakle si pokupio ostale tvrdnje, očigledno), str. 204 njihove knjige:

Pogledajte prilog 1673186

Tu je štampan DAI. Kamo te sreće da su Mitić i Šargić primetili da je DAI štampan u Lajdenu, što u knjizi nigde ne pominju (inače bi mnoge stvari bolje razumeli).

Nema nikakve veze sa (rimokatoličkom) štamparijom u Antverpenu i Janom van Meursom.

Da li je tebi možda nejasno prethodna 3 puta kada si dobio odgovor, pa misliš da možeš dobiti drugačiji ako potpuno isto pitanje još jednom ponoviš?

Evo, ako treba i 4. put, da ponovimo : DAI je štampan u Lajdenu 1611. godine. Priredio ga je Holanđanin (protestant) Johan van Meurs, onaj čovek kojem je tema posvećena već 15 dosadašnjih stranica.

Nije ga priredio taj tvoj Flamanac.

Šta ti tu ne uspevaš da ukapiraš, tačno, pa moraš višestruko da ponavljaš jedno te isto pitanje? Je li to misliš da će je moguće nekako odgovor promeniti? Ili će sad opet po 5. put isto pitanje, tj. da tražiš da ponovim istu stvar koja je već 4 puta do sada rečena? XD

 

[Kole11]

Da li bi mogao da mi objasniš koja je poenta iznova i iznova postavljanja pitanja na koje si već nekoliko puta, uzastopce, dobio odgovor?

Do sada 3 puta na ovoj temi odgovoreno:





Da li je tebi možda nejasno prethodna 3 puta kada si dobio odgovor, pa misliš da možeš dobiti drugačiji ako potpuno isto pitanje još jednom ponoviš?

Evo, ako treba i 4. put, da ponovimo : DAI je štampan u Lajdenu 1611. godine. Priredio ga je Holanđanin Johan van Meurs, onaj čovek kojem je tema posvećena već 15 dosadašnjih stranica.

Nije ga priredio taj tvoj Flamanac.

Šta ti tu ne uspevaš da ukapiraš, tačno, pa moraš višestruko da ponavljaš jedno te isto pitanje? Je li to misliš da će se odgovor promeniti?

I sta mislis da postizes ovim trolovanjem?

Ispao si bedan, najbedniji do sada, jer ti se totalno raspada cela alternativna, pseudonaucna konstrukcija.

Dakle Mers koji je umro 1639g, a za koga kazes da je bio protestant, njegove knjige su zavedene u jezuitskoj biblioteci. Ne samo Porfirogenit iz 1611, nego i onaj iz 1625g.

 

[Kole11]

Ali da zavrsimo vise ovo ludilo danasnje, taj koji je umro 1639 je bio jezuita i on je prestampao ponovo

Corpus institutorum Societatis Iesu​

 

[Kole11]

U narednom periodu cemo se detaljnije pozabaviti jezuitskim autorima koji su svojim delovanjem doveli do nastanka spisa pod imenom De administrando imperio.

Hronoloski taj sled izgleda ovako:

Agostino Steuko -> Fransoa Hotman -> Cezare Baronio -> Johanes Mers

u vremenskom razdoblju 1550 -> 1611

 

[Pumpaj Dinstanović]

I sta mislis da postizes ovim trolovanjem?

Ispao si bedan, najbedniji do sada, jer ti se totalno raspada cela alternativna, pseudonaucna konstrukcija.

Dakle Mers koji je umro 1639g, a za koga kazes da je bio protestant, njegove knjige su zavedene u jezuitskoj biblioteci. Ne samo Porfirogenit iz 1611, nego i onaj iz 1625g.

Naravno da su zavedene. Rimokatolička crkva je sve zabranjene knjige nabavljala. Jezuitima je to bio i prioritet. Svaka knjiga koja je ikada bila zabranjena, primerak sa oznakama da je zabranjena čuvao se u jezuitskim i sl. bibliotekama. Ti su primerci bili vrlo važni, zato što su bili dokazni materijal koji bi se posle koristio u polemikama i na suđenjima.

Čekaj malo, nisi ti valjda zamišljao da su oni sve zabranjivane knjige u potpunosti uništavali?!? Pa za početak, zar ti to ne zvuči stravično nelogično? Neprijatelja moraš da najbolje poznaješ, a to znači tako što ćeš nabavljati sve njegove spise.

Mislim, to bi trebalo da ti bude i samo po sebi jasno po ovoj objavi koju si i sam nedavno na temu postavio:

Obično ne čitam tvoje postove kojima otvaraš teme, znam da je neka propaganda u pitanju, pa ko velim da se ne nerviram, ali moraću da promenim tu praksu jer zaista može biti zabavno

Sada si osmislio da Mersa predstavis kao anti isusovca i time iskljucis motiv zbog kojeg je falsifikovao Porfirogenita
Bas glupava i providna ideja, zaista sam iznenadjen koliko ti je kvalitet trolovanja opao.

Mersa je redovno objavljivao tada najbitniji isusovski edukativni centar, koledz u Madridu.Npr 1624g
Pogledajte prilog 1673123

Je li vidiš koja je to knjiga? Ti si postavio primerak naslovne stranice Meursijeve Athenae Atticae Sive, De praecipius Athenarum Antiquitatibus. Je li vidiš šta si ti postavio? I šta piše ispod pečata.

Uredno zavedena knjiga, u biblioteci (uz napomenu katoličke cenzure; expurgado..).

 

[Pumpaj Dinstanović]

Ali da zavrsimo vise ovo ludilo danasnje, taj koji je umro 1639 je bio jezuita

Kole, da li bi mogao makar pokušati da probaš sa odgovorom na pitanje koje konzistentno izbegavaš celu ovu temu (pa i pre nje, jer sam te do sada mnogo puta upitao vezano za identičnu inkongruentnost, ali do sada nikada nije bilo odgovora)?

Kako je Johan van Meurs, zabranjeni autor prve klase (Index librorum prohibitorum), profesor na univerzitetu u Lajdenu, kojeg je završio 1591. godine, rasadniku protestantske reformacije, građanin revolutive Holandske republike koja je bila u sred sukoba (80-godišnji rat) sa rimokatolicima i koja je proglasila nezavisnost od Svetog rimskog carstva Nemačke narodnosti; koji je bio lično tutor dece Van Oldenbarenvelta (državnog sekretara i zastupnika Holandje i jednog od lidera Holandske revolucije); koji posle egzekucije Van Oldenbarenvelta i bekstva Huga Grocija, on dobija od danskog kralja (Danska je takođe bila i ostala protestantska država, samo da ti napomenem) Kristijana IV (1588-1648) dobija poziv 1624. godine da bude kraljevski istoriograf danske krune i da predaje na univerzitetu u Soreu (nedaleko od Kopenhagena)...jezuita?

Sve, ali sve, kako to uspevaš samom sebi da objasniš?

 

[Mrkalj]

Alternativno kao:

Nije imao samo 2 imena (Johannes van Meurs i Jan van Meurs) već čak 7 varijanti imena, a isti lik.

 

[Kole11]

Pogledajte prilog 1673368


Alternativno kao:

Nije imao samo 2 imena (Johannes van Meurs i Jan van Meurs) već čak 7 varijanti imena, a isti lik.

Jebga, da je video ovaj spisak mogao je da generise i trećeg, za svaki slučaj da se nadje.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Jebga, da je video ovaj spisak mogao je da generise i trećeg, za svaki slučaj da se nadje.

Pa da si ti pratio temu, video bi da i jesmo već pominjali trećeg. Johana van Meursa Mlađeg. Naš Van Meurs je imao istoimenog sina, koji je nastavio ćaletov istoriografski posao na dvoru danskog kralja.

https://libris.kb.se/rp3697v93m1nw2p

Rodio se u Lajdenu 1613. godine (par godina nakon što je izašao DAI) i zajedno sa ocem je emigrirao u Dansku, gde je odrastao i školovao se i umro 1654. godine.

On je isto bio protestant (valjda je to, barem, očigledno) kao i njegov otac.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Da se podsetimo malo problema kognitivne disonance (pošto je, očigledno, preko potrebno):

 

[Pumpaj Dinstanović]

Ovo konstantno čuđenje najprostijim stvarima je dosta bizarno.

Ovde govorimo i o jednom od najčešćih imena u Nizozemskoj, po Sv. Jovanu Krstitelju. I sam Van Oldenbarenvelt, čijoj je deci Van Meurs bio tutor, zvao se po Jovanu.

Ista stvar bi bila kao da npr. sad neko krene da se iščuđava kako to postoje dvojica Bojana Dimitrijevića.

Obojica, zamislite, iz Srbije. Jedan rođen 1963, a drugi 1968. godine. Dakle, u približno isto vreme.

I još, pazi, obojica se bavili politikom i bili na pozicijama, obojica u Demokratskoj stranci.

Dakle, mora da se radi o istoj osobi (a nisu ni svi znamenitiji Bojani Dimitrijevići; ima ih još, npr. onaj glumac iz serije Vratiće se rode).

 

[Kole11]

Naravno da su zavedene. Rimokatolička crkva je sve zabranjene knjige nabavljala. Jezuitima je to bio i prioritet. Svaka knjiga koja je ikada bila zabranjena, primerak sa oznakama da je zabranjena čuvao se u jezuitskim i sl. bibliotekama. Ti su primerci bili vrlo važni, zato što su bili dokazni materijal koji bi se posle koristio u polemikama i na suđenjima.

Čekaj malo, nisi ti valjda zamišljao da su oni sve zabranjivane knjige u potpunosti uništavali?!? Pa za početak, zar ti to ne zvuči stravično nelogično? Neprijatelja moraš da najbolje poznaješ, a to znači tako što ćeš nabavljati sve njegove spise.

Mislim, to bi trebalo da ti bude i samo po sebi jasno po ovoj objavi koju si i sam nedavno na temu postavio:



Je li vidiš koja je to knjiga? Ti si postavio primerak naslovne stranice Meursijeve Athenae Atticae Sive, De praecipius Athenarum Antiquitatibus. Je li vidiš šta si ti postavio? I šta piše ispod pečata.

Pogledajte prilog 1673345

Uredno zavedena knjiga, u biblioteci (uz napomenu katoličke cenzure; expurgado..).

Los pokusaj.

Čak i najveći fanatici medju Isusovcima su trpeli ponekad sankcije ako bi kojim slučajem napisali ponesto neprikladno i suprotno strogim pravilima. Sankcije bi bile zavedene ponekad i stotinama godina kasnije.

U prilogu slucaj Agostina Steuka, poznatog po zestokoj kritici Martina Lutera, kao i po falsifikovanju dokumenta poznatog kao Zvonimirova darovnica. Iako prvak u redu Isusovaca, u nekom tekstu je napisao nešto suprotno članovima 1583, 1632 i1640, kako kaže komisija.

Tako je bilo i sa Mersom koji je redovno zavodjen u katoličkim koledžima u vreme kada je štampao knjige. Medjutim kasnije neka komisija bi se pojavila i stavila kritiku na poneki spis. DAI nije kritikovan nekim čudom

Ono što je bitno, u vreme svog plodonosnog rada Mers je spadao medju prvake katoličke promocije. To je jasno ispoljio falsifikovanjem DAI i promocijom navodne srednjevekovne hrvatske katoličke tvorevine u Dalmaciji.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Los pokusaj.

Loš je pokušaj ukazati da postoji više od jedne osobe na zemaljskoj kugli koja nosi isto ime kao i neka druga?

Šta, bre?

Čak i najveći fanatici medju Isusovcima su trpeli ponekad sankcije ako bi kojim slučajem napisali ponesto neprikladno i suprotno strogim pravilima. Sankcije bi bile zavedene ponekad i stotinama godina kasnije.

U prilogu slucaj Agostina Steuka, poznatog po zestokoj kritici Martina Lutera, kao i po falsifikovanju dokumenta poznatog kao Zvonimirova darovnica. Iako prvak u redu Isusovaca, u nekom tekstu je napisao nešto suprotno članovima 1583, 1632 i1640, kako kaže komisija.

Pogledajte prilog 1673885

Tako je bilo i sa Mersom koji je redovno zavodjen u katoličkim koledžima u vreme kada je štampao knjige. Medjutim kasnije neka komisija bi se pojavila i stavila kritiku na poneki spis. DAI nije kritikovan nekim čudom

Ono što je bitno, u vreme svog plodonosnog rada Mers je spadao medju prvake katoličke promocije. To je jasno ispoljio falsifikovanjem DAI i promocijom navodne srednjevekovne hrvatske katoličke tvorevine u Dalmaciji.

Da li bi go mogao objasniš šta to tebe tačno zbunjuje tu, sa bi bilo nešto jasnije šta to ne uspevaš da razumeš?

Da li je tebi čudno što se po jezuitskim bibliotekama nalaze knjige autora koji su zabranjeni i ako jeste, zašto.

DAI jeste kritikovan. Evo, pominje se u biografiji Van Meursa u Index librorum prohibitorum u odredbi u kojoj je on osuđen.

DAI se našao tu zbog predgovora Kasaubona, koji je osuđeni pisac.

Isak Kazaubon (1559-1614) bio je francuski filolog, hugenot (protestant) koji se kasnije sklonio u Englesku.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Ovo je predgovor prvom izdanju DAI.

ISAAC CASAVBONI
IN PREFATIONE
Polybiana, de hoc opere
TESTIMONIVM.

Servatur in locupletissima: illa tua, Domine, et vere regia Bibliotheca, Constantini August Porphyrogeniti liber publice adhuc ignotus, quem in filio Romani, jam consortis imperii, gratiam, pius parens scripsit. Sciebat vetus regnandi princeps ad negotia gerenda, in quibus Reip. salus continetur, illud adprime desiderari, ut ingenia hominum probe nota
sint, quibuscum agitur. Sive illi sint subditi sive amici, aut socii, sive hostes; sive in propinquo habitent, sive summotos longius fines colant, multum omnino interest, aut potius, in eo totum, prope dixerim, est positum, ut naturam illorum, mores, instituta, religionis formam, animorum inclinationes, aut aversiones; ne ignores. Iccirco Imperator ille, populorum omnium, quibus aliquid cum Imperio suo commercio intercedebat, origines, rationes vivendi, belli pacisque, instituta, partim usu, partim libris legendis cum accuratissime dididicisset; de eo argumento commentarium
sane quam doctum et utilem confecit,
et filio suo hoc paterni affectus monumentum excellentissimum reliquit.

Dignum opus quod Maiestatis tuae iussis
publicam aliquando lucem videat, etc.

IZAK KAZOBON
U PREDGOVORU
O delu Polibija
SVEDOČANSTVO​

Čuva se u Vašoj najbogatijoj i zaista kraljevskoj biblioteci, Gospodine, knjiga cara Konstantina Porfirogenita, koja ostaje javnosti nepoznata. Ovaj pobožni otac napisao ju je u čast svog sina Romana, koji mu je već bio savladar. Iskusni vladar je dobro razumeo da je, za vođenje poslova od kojih zavisi sigurnost države, od najveće važnosti imati pravilno znanje o naravi onih sa kojima se posluje. Bilo da su to podanici, prijatelji, saveznici ili neprijatelji, bilo da žive blizu ili nastanjuju udaljene krajeve, od velike je važnosti — štaviše, mogao bih reći da sve zavisi od toga —da se ne ostane u neznanju o njihovoj prirodi, običajima, ustanovama, obliku vere, sklonostima ili odbojnostima.

Zbog toga je taj car, nakon što je najpažljivije naučio iz iskustva i iščitavaja knjiga o poreklu, načinu života, ustanovama rata i mira svih naroda s kojima je njegovo carstvo na bilo koji način bilo u vezi, sastavio komentar na ovu temu, koji je bio i veoma učen i koristan. Ostavio ga je kao izvanredan spomenik očinske naklonosti svom sinu.

To je delo dostojno da bude objavljeno i ugleda svetlost dana po zapovesti Vašeg Veličanstva, itd.

---

Van Meurs je umesto predgovora objavio jedan izvod iz Kazobonovog predgovora njegovom izdanju Polibijeve Istorije iz 1609. godine.

Kazobon je očigledno konsultovao najstariji prepis DAI, koji je stigao 1599. godine u biblioteku kralja Anrija IV (1589-1610). U tom predgovoru pariskog izdanja Polibija, Kazobon piše hvalospeve francuskom kralju, pokušavajući da ga nagovori da stane iza objavljivanja DAI.

Očigledno je odakle je potekla ideja za prevođenje i priređivanje DAI. Kazobon je hteo da ga objavi u Parizu, a znao je i za hajdelberški primerak Kazobon pominje bogatu Palatinsku biblioteku i kuka za njenim bogatstvima.

Ep. 343: Videor mihi videre te in mediis aquis Tantalo similem; neque enim potes omnibus perfrui Palatinse bibliothecse divitiis.​

https://archive.org/details/isaaccasaubon15500pattuoft/page/208/mode/1up

Kazobon poredi svoje muke zbog toga što toliko knjiga čami u udaljenoj mu hajdelberškoj bublioteci sa Tantalom, Zevsovim sinom koji je zatočen u dubinama Tartara.

Nije teško pretpostaviti zašto je za Vatikan Kazobon (koga je očigledno dosta gotovio Hugo Grocije) bio problematičan. Neki detalji o njemu ovde: https://www.oxfordbibliographies.com/display/document/obo-9780195399301/obo-9780195399301-0505.xml

Dakle, tako je krenula ideja o prevođenju na latinski jezik i objavljivanju Porfirogenitovog Spisa o narodima. Kralja Anrija IV su ubili katolički fanatici aprila 1610. godine, nakon čega je Kazobon pobegao u Englesku. To su razlozi zašto je poduhvat objavljivanja DAI pao na pleća Holandije i Van Meursa.