Zabranjeni protestantski klasičar iz Holandije Johan van Meurs (1579-1639) zvani "Batavac"

[Pumpaj Dinstanović]

Mersa je preobratio Justus Lipsius, Flamanac, ali lajdenski profesor i jezuita.
Dobro je da smo i to pitanje (navodna 2 Mersa) konačno rešili.

Hoće li možda neko pojašnjenje ovog?

 

[Kole11]

Hoće li možda neko pojašnjenje ovog?

Ti si izneo fantazmagorije o 2 Mersa koji su ziveli istovremeno, ali jedan je bio ovaki a drugi onaki, i sada ja treba nesto da pojasnjavam

 

[Pumpaj Dinstanović]

Ti si izneo fantazmagorije o 2 Mersa koji su ziveli istovremeno, ali jedan je bio ovaki a drugi onaki, i sada ja treba nesto da pojasnjavam

Nikome se nikada nije desilo u više od 400 ovih godina da te dve osobe pobrka. Nikada, sve dok to nije učinio pre nekoliko decenija Jovan I. Deretić. Od Deretića je to video Aleksandar Šargić i to naveo u emisiji na kanalu SrbijaGlobal i ti tu emisiju na YouTube pogledao, pa sad ovde ponavljaš.

Bukvalno nikome sem jako malene šačice vas, koja u principu gotovo ništa ne zna da navede ni o jedno, ni o drugom, ne brka te dve ličnosti. Da, naravno da je na tebi da pojasniš, ako tvrdiš da si napravio nekakvo epohalno otkriće koja menja nešto ovde. A ako nisi, pravo je pitanje, pošto nikoga ko čita ovu temu sasvim sigurno nisi ubedio u nešto što nisi uopšte ni pojasnio, jedino pitanje koje se postavlja je zašto bi lagao ako znaš da to što pišeš nije istina (jer ovako, ispada da ne lažeš mene ili uopšteno sve druge koji su u prilici da čitaju šta pišeš, već da lažeš, praktično, samog sebe).

 

[Kole11]

Sve si pomešao i konfabulirao, kao po običaju vidiš duplirane osobe, teritorije i političke pojave.

Sve one jezuitske reprinte iz Antverpena je sponzorisao jedan jedini Mers. Onaj isti koji je stampao DAI, spis u kome vise od polovine sadržaja nije pisao car Porfirogenit, već neko blizak Vatikanu vekovima kasnije.

 

[Kole11]

Kakve sad veze imaju Jezuiti sa van Meursom? Zar nije on protestant?!?

Mers je pripadao anti-reformskom pokretu, tzv Arminijancima. Oni su bili bliski jezuitima, zajedno su radili protiv protestantske reforme.
Profesionalni uzor mu je bio prof Justus Lipsius, jezuita, povremeni predavač u Lajdenu. Lipsius je nadahnuo mladog Mersa i bio je recenzent prvih Mersovih spisa. Mers kasnije štampa posthumno mnogo Lipsovih i uopšte jezuitskih spisa u Antverpenu.
Zatim prelazi u službu danskog kralja kada ovaj kao član protestantske koalicije biva poražen u sukobu sa katolicima. Mersa poziva kao novog (katoličkog) duhovnog pastira u skladu sa novim okolnostima.

Dakle bio je u službi agresivnog katolicizma i otuda interes za falsifikovanje istorije u smeru izmišljanja srednjevekovne katoličke tvorevine u Dalmaciji.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Sve si pomešao i konfabulirao, kao po običaju vidiš duplirane osobe, teritorije i političke pojave.

Kako ista osoba može imati potpuno različita rodna mesta, da okončaju svoje živote u različitim zemljama i da imaju potpuno različite biografije?

Sve one jezuitske reprinte iz Antverpena je sponzorisao jedan jedini Mers. Onaj isti koji je stampao DAI, spis u kome vise od polovine sadržaja nije pisao car Porfirogenit, već neko blizak Vatikanu vekovima kasnije.

Kako možeš da napišeš da sam ja nešto pomešao, ako tvrdiš da je Van Meurs štampao DAI (ili uopšte, bilo šta ikada)?
Van Meurs nije nikada štampao ništa. On nije bio štampar. Nije ni DAI štampao.
DAI je štampao Jovan Balduin.

 

[Kole11]

Kako ista osoba može imati potpuno različita rodna mesta, da okončaju svoje živote u različitim zemljama i da imaju potpuno različite biografije?

Fantazmagorija.
Ko je napisao biografiju Mersa the second, kloniranog, alternativnog?

 

[Pumpaj Dinstanović]

Fantazmagorija.
Ko je napisao biografiju Mersa the second, kloniranog, alternativnog?

Postavio sam ti nekoliko stranica unazad celi unos o našem Van Meursu iz Popisa zabranjenih knjiga Rimokatoličke crkve. Svašta smo kačili uključujući i Vikipediju: https://en.wikipedia.org/wiki/Johannes_Meursius

Dodirnih tačaka sa tim tvojim Flamancem iz Antverpena, nisi pronašao.

 

[Kole11]

Postavio sam ti nekoliko stranica unazad celi unos o našem Van Meursu iz Popisa zabranjenih knjiga Rimokatoličke crkve. Svašta smo kačili uključujući i Vikipediju: https://en.wikipedia.org/wiki/Johannes_Meursius

Dodirnih tačaka sa tim tvojim Flamancem iz Antverpena, nisi pronašao.

Ko je napisao biografiju izmišljenog Flamanca Mersa?
Drugi pokušaj

 

[Pumpaj Dinstanović]

Ko je napisao biografiju [..] Flamanca Mersa?

Zaboga, reč „biografija“ iz moje objave ne označava nikakvu knjigu koju je neko napisao, već na činjenice iz života.

Between Tradition and Innovation Gregorio a San Vicente and the Flemish Jesuit Mathematics School

Je li vidiš šta tu piše?

 

[Kole11]

Zaboga, reč „biografija“ iz moje objave ne označava nikakvu knjigu koju je neko napisao, već na činjenice iz života.

Pogledajte prilog 1680102

Between Tradition and Innovation Gregorio a San Vicente and the Flemish Jesuit Mathematics School

Je li vidiš šta tu piše?

Hehe, ko je onaj Mers što je potpisan na Lipsiusovim knjigama štampanim u Antverpenu?

 

[Pumpaj Dinstanović]

Hehe, ko je onaj Mers što je potpisan na Lipsiusovim knjigama štampanim u Antverpenu?

Pokaži da vidimo o čemu govoriš; kakve te Lipsiusove knjige?

Inače, evo štamparskog žiga tvog Flamanca:

https://www.britishmuseum.org/collection/object/P_1863-0214-1800

https://artvee.com/dl/drukkersmerk-van-jan-van-meurs/

U natpisu na štamparskom žigu stoji NOCTV INCVBANDO DIVQVE.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Da se podsetimo suštine kako je, zapravo, došlo do objavljivanja DAI?

Učene ljude epohe humanizma i renesanse, prvih stadijuma, uopšte nije zanimala. Oni su se interesovali za antiku, što će reći da u principu skoro ništa posle 600. godine nije preterano zanimalo. U latinskoj Evropi, sa izolovanim izuzecima pojedinih podataka iz hronike Teofana Ispovednika, Sažete khronike patrijarha Nikifora i Hronografije Georgija Sinkela, koje je 870-ih godina bio iskoristio Anastasije Bibliotekar prilikom sastavljanja svoje trojne hronike na latinskom jeziku. Pojedini podaci iz ta 3 vizantijska spisa, svi s kraja VIII ili početka IX stoleća, jesu kroz prepisivanje različitih hronika stizali do latinskih spisa srednjovekovne Evrope, ali bez neke jasnije svesti o njihovom poreklu od 3 pomenuta vizantijska istoriografa.

Sem pomenutoga, što je splet vrlo specifičnih okolnosti druge polovine IX stoleća, za latinski svet Vizantija je bila jedna ogromna nepoznanica. Kako se Vizantija, odnosno Grčko carstvo ili Konstantinopoljsko carstvo kako je češće bilo nazivano, nije percipirala kao nešto što pripada antičkom svetu, nije privlačilo previše interesovanja kod humanističkih krugova, posebno uz sve stereotipe koje je za sobom donosio crkveni raskol.

To se sve menja nakon što je Martin Luter objavio 1517. godine svojih 95 teza. Nastaje Reformacija, koja je celu rimokatoličku vaseljenu do temelja izmenila. Prvim protestantima, pre svega luteranima, pravoslavni Grci pojavili su se kao potencijalni svedok u njihovom novom crkvenom raskolu, suočeni sa Rimskom crkvom koja je, u njihovom viđenju, sva ogrezla u korupciji i postala antipod samoj sebi, dok je papa, lično, u najgorem slučaju Antihrist ili u najmanju ruku barem njegov vesnik. U toj situaciji i u to vreme, postoji izvesna idealizacija pravoslavlja, za koje je jednom prilikom i sam Luter kazao da su najbolji poštovaoci Jevanđelja koji postoji na svetu; najhrišćanskiji narod, doslovno. U toj situaciji, pravoslavci bi bili potencijalni saveznik protestanata u zajedničkoj borbi protiv Rima oko teoloških raspri, pod vlašću „prokletih agarjana“ i neko ko je očuvao izvornije oblike Hristove vere i ko je, u skladu sa podosta nerealnim i utopističkim percepcijama pod renesansnim nadahnućem, i naslednik antičke helenističke civilizacije.

U takvoj klimi, stvara se interesovanje za otkrivanje Vizantije, koju bi sada trebalo obnoviti. Pokretanjem velikog krstaškog rata, koji bi preusmerio snage sa bratoubilačkog ubistva rimokatolika i protestanata, usmeren ka zajedničkom neprijatelju koji je u tom momentu bio stigao i pred predvorje Beča, ante portas, da se tako izrazimo. Osim što bi na taj način, kroz oživljavanje starih srednjovekovnih koncepata krstaških pohoda protivu muslimana energija bila usmerena u drugom smeru, obnova Vizantije bi bila značajna kontrateža (omraženom) episkopu Grada Rima, ali bi i za određene krupne finansijske interese bio potencijalno dosta profitabilan poduhvat, jer bi takav uspešan pohod povratio kontrolu nad bitnim saobraćajnicama. Ne samo u kontekstu resursa koji bi se mogli nabavljati na teritoriji osvojenoj od Osmanskog carstva, kao i izuzetno ogromnim rezervama jeftine radne snage (zato što je, naravno, porobljavanje inovernika i trgovina robljem bilo u skladu sa zakonom i tadašnjom dominantnom percepcijom, uprkos pojedinim pobunama nemalog dela nove inteligencije), već je pohod protiv Turskog carstva dobio nanovo na velikom značaju, zato što su se glavne katoličke sile u epohi novih geografskih otrkića značajno raširile. Mislim, pre svega, na Portugaliju i Španiju. Amerika je bila otkrivena 1492. godine, a Portugalci su, doslovno, već stigli do Japana i Kine. Uništenje država dinastije Osmanlija bi otvorilo novi put kroz Crveno more ili ka Persijskom zalivu kod Kuvajta i na taj način otvorilo alternativne puteve za protestantske države, koje nisu bile u tom momentu te sreće i koje su kolonisti Iberskog poluostrva u velikoj meri, ili je barem tada takav utisak bio, „pretekli“.

To je klima u kojoj se rađa interes za Vizantiju i za vizantijske istoriografske, etnografske i dr. spise. Mletačka republika, koja je posedovala Krit i Krf, odigrala je vrlo važnu ulogu kao posrednik preko kojeg su ovi spisi završavali kod protestantskih zemalja, uključujući i rukopis koji će Van Meurs iskoristiti da prevede DAI. Augzburški luterani ogromnu ulogu tu igraju, otkupljujući rukopise iz zaostašvtine Enjacija 1550-ih godina, kada i Hans Dernšvam (između 1553. i 1555. godine) odlazi putem osmanske države sa namerom da otkupi primerke vizantjskih spisa. Pronađeni primerci hronika Zonare i Grigore, oni se donose, prevode i objavljuju i nakon 1556. godine počinje sistematsko otkrivanje Vizantije, prevođenje i štampanje vizantijskih spisa, izlaskom spisa Laonika Halkokondila. Vizantijske spise priređuju i objavljuju pre svega ili u ovo vreme gotovo isključivo protestanti.

To je klima i atmosfera u kojoj će 1609. godine pokušao kralja Anrija IV da ubedi da finansira prevođenje i štampanje DAI, što će konačno učiniti nekoliko godina u Holandiji na Jovan van Meurs, u sred izuzetno velikog sukoba koji je tada potresao gotovo celu Evropu, Holandske revolucije koja je bila sastavni deo šireg verskog sukoba.

 

[Kole11]

Koji od Mersova je odradio ove reprinte knjiga prof Lipsiusa, onaj iz Lajdena ili drugi koga si osmislio u alternativnom magnovenju?

 

[Pumpaj Dinstanović]

Pogledajte prilog 1680726
Pogledajte prilog 1680727

Koji od Mersova je odradio ove reprinte knjiga prof Lipsiusa, onaj iz Lajdena ili drugi koga si osmislio u alternativnom magnovenju?

Hoćeš li prestati više sa tim 'osmislio'? Jesam li ja to putovao kroz vreme u Antverpen i napravio ga 1583. godine?

https://marques.crai.ub.edu/en/printer/a11602697

Naš Van Meursu nije u Lajdenu, već na Zelandu. On je kraljevski istoriograf u Danskoj. I nikada ništa nije štampao; nije se time uopšte nikad ni bavio.

Zašto uopšte postavljaš pitanje ko je, ako jasno vidiš belgijski Antverpen?

Ako već ne vidiš Antverpen, ili ne znaš gde je, valjda vidiš ovo u dnu na samom kraju?

 

[Kole11]

Hoćeš li prestati više sa tim 'osmislio'?

Zašto bi prestao....
Osmislio si dupllirane osobe koje su sve istovremeno zivele.... Višeslava, Svetopeleka, Mihajla, Stefana...ne mogu ih sve ni nabrojati.. dupliranu reku Moravu u 9.veku.. dupliranu kraljevsku krunu.... Pa sto ne bi duplirao i Mersa sa tom svrhom da onaj koji je pisao DAI nije bio katolički fanatik, vec je to bio onaj drugi izmišljeni.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Zašto bi prestao....
Osmislio si dupllirane osobe koje su sve istovremeno zivele.... Višeslava, Svetopeleka, Mihajla, Stefana...ne mogu ih sve ni nabrojati.. dupliranu reku Moravu u 9.veku.. dupliranu kraljevsku krunu.... Pa sto ne bi duplirao i Mersa sa tom svrhom da onaj koji je pisao DAI nije bio katolički fanatik, vec je to bio onaj drugi izmišljeni.

Je li možeš da objasniš šta ti tačno zamišljaš kada kažeš da sam ja osmislio? .

Sve ove silne knjige i sajtove po čitavom svetu pisane zadnjih stotina godina o tvom Flamancu, ja sam sve napisao, po celom svetu? Je li to pokušavaš da kažeš?

https://catalogue.bnf.fr/ark:/12148/cb14553576z

Imprimeur-libraire. - À distinguer de Johannes Meursius (1579-1639), professeur d'histoire à Leyde. Originaire d'Anvers. Reçu imprimeur-libraire en 1609-1610 et citoyen d'Anvers en 1620-1621. Échevin d'Anvers de 1649 à 1651.​

​

Travaille en association avec Martinus III Nutius ; avec Balthasar I Moretus et la veuve de Joannes II Moretus, de 1618 à 1629 ; avec son fils Jacobus Meursius de 1643 à 1652.​

​

Štampar-knjigovezac. - Treba ga razlikovati od Jovana Meursija (1579-1639), profesora istorije u Lajdenu. Rodom iz Antverpena. Poznat kao štampar-knjigovezac 1609-1610. godine, a postao građanin Antverpena 1620-1621. godine. Bio je gradski odbornik Antverpena od 1649. do 1651. godine.​

​

Radio je u saradnji sa Martinom III Nutijem; sa Valtazarom I Moretom i udovicom Jovana II Moreta, od 1618. do 1629. godine; kao i sa sinom Jakovom Meursijem od 1643. do 1652. godine.​

Ovo ja napisao? Ja uređujem sajt Nacionalne biblioteke Francuske?

Je li ti zamišljaš da sam ja neko va vremenski besmrtno biće, koje tako živi 400 godina i kroz vekove menja stvari po čitavom svetu, samo tebi da napakosti? Nešto npr. kao El-Aurijani iz Zvezdanih staza? Šta; šta se to tebi krije unutar glave kada formulišeš te tvoje rečenice, tačno?

Zamisli da ja sad krenem tebe otpuživati da si ti stopio ove dve ličnosti u jednu? Iako to to nisi uradio, već si samo pokupio od Šargića i Mitića kada si čuo na YouTube-u? Pa svi samo slepo ponavljaju ono što je originalno konfabulirao Jovan I. Deretič, bez ikakve trunke samostalnog razmišljanja ili preispitivanja i da nikoga uopšte ne zainteresuje šta je istina. Bilo bi krajnje besmisleno da optužim da si ti to učinio, a ne onaj čiju zabunu ponavljao. Zar ne?

 

[Pumpaj Dinstanović]

Johan van Meurs se rodio 9. februara 1579. godine u Losdejnenu, seocu u blizini Haga, ako sin Jakoba Korneliša van Meursa, seoskog sveštenika.

Jakob je originalno iz Utrehta; rodio se 1550. godine u utrehtskoj četvrti Ejselstein (sin, pak, Kornelisa van Meursa, umrlog pre 1590. godine). Živeo je u Manastiru 12 Apostola u Utrehtu. Nakon što je izbila revolucija, Jakob je februara 1576. godine prigrlio Reformaciju, uzeo jednu krojačicu za suprugu i pobegao iz manastira, našavši utočište u Hagu. U Losdejnenu se smestio sa svojom suprogom, postavši tamo sveštenih skoro osnovane kalvinističke Holandske reformističke crkve, gde je obavljao tu dužnost sve do penzionisanja 1616. godine.

https://www.academia.edu/2079795/Na...ationibus_veterum_of_1618_Athene_Dora_Stratou
https://houseofhorne.com/johan-bastaard-van-horne/

@Kole11 i otac ovog lajdenskog profesora se zvao Jakov.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Johan van Meurs se rodio 9. februara 1579. godine u Losdejnenu, seocu u blizini Haga, ako sin Jakoba Korneliša van Meursa, seoskog sveštenika.

Jakob je originalno iz Utrehta; rodio se 1550. godine u utrehtskoj četvrti Ejselstein (sin, pak, Kornelisa van Meursa, umrlog pre 1590. godine). Živeo je u Manastiru 12 Apostola u Utrehtu. Nakon što je izbila revolucija, Jakob je februara 1576. godine prigrlio Reformaciju, uzeo jednu krojačicu za suprugu i pobegao iz manastira, našavši utočište u Hagu. U Losdejnenu se smestio sa svojom suprogom, postavši tamo sveštenih skoro osnovane kalvinističke Holandske reformističke crkve, gde je obavljao tu dužnost sve do penzionisanja 1616. godine.

https://www.academia.edu/2079795/Na...ationibus_veterum_of_1618_Athene_Dora_Stratou
https://houseofhorne.com/johan-bastaard-van-horne/

@Kole11 i otac ovog lajdenskog profesora se zvao Jakov.

@Kole11 Ukoliko je Kornelis van Meurs (preminuo pre 1590. godine), otac Jakoba Korneliša, ista ličnost koja se u to vreme u istom mestu javlja pod imenom Kornelis Jakobš van Meurs, to bi značilo da se i Jovanov pradeda isto zvao Jakov, isto kao i njegov otac. Stara holandska praksa bila je da ljudi koriste patronimik, tako da bi ova imena, posrbljeno, glasila „Jovan Jakovljević“ za lajdenskog profesora kojem je tema i posvećena, „Jakov Korneliić“ kao njegov otac, a „Kornelije Jakovljević“ deda.

Njegov pradeda Jakob, koji je po svemu sudeći živeo negde sredinom ili u prvoj polovini XVI stoleća, vrlo je moguće bio u nekakvom srodstvu sa sestrama Valburga i Johana van Meurs. Kako je naš profesor poreklom iz pomenute utrehtske četvrti, treba imati na umu da je Valburga bila udata za Viljema IV Egmontskog (1416-1483), koji je upravo i vladao Ejselsteinom, a posle njega i njihov sin, Frederik Egmontski (1484-1523).

Ukoliko bi ova identifiakcija bila tačna, značilo bi da su se još u XV stoleću utrehtski Van Meursovi kao plemići solidno držali, čim je iz te porodice došla sama gospodarica Ejselsteina, pre protestantske reformacije koja je od Jakova Kornelića napravila izbeglicu i seoskog sveštenika.

 

[Kole11]

@Pumpaj Dinstanović

Pročitaj omaž koji je Meursu napisao Silvio Valenti Gonzaga (1690-1756), prefekt kongregacije za propagaciju vere. Ubraja ga medju propagatore vere zajedno sa najpoznatijim jezuitima njemu (Meursu) savremenim, Kanisijem, Sirmondom, Skotijem, Labeom i Dukom

str14 predgovora prve lamijeve knjige https://books.google.rs/books?id=tq...ce=gbs_ge_summary_r&cad=0#v=onepage&q&f=false

 

[Pumpaj Dinstanović]

@Pumpaj Dinstanović

Pročitaj omaž koji je Meursu napisao Silvio Valenti Gonzaga (1690-1756), prefekt kongregacije za propagaciju vere. Ubraja ga medju propagatore vere zajedno sa najpoznatijim jezuitima njemu (Meursu) savremenim, Kanisijem, Sirmondom, Skotijem, Labeom i Dukom

str14 predgovora prve lamijeve knjige https://books.google.rs/books?id=tq...ce=gbs_ge_summary_r&cad=0#v=onepage&q&f=false

Pogledajte prilog 1783817

Kole, pročitaj ponovo šta piše u zaglavlju pisma. Permutovao si primaoca sa pošiljaocem.

Pismo koje citiraš (napisano 14. dana pre martovskih kalendi 1736. godine) je iz pera Abrahama Gronova (1668-1775), klasičara iz Lajdena, iz čuvene lajdenske porodice Gronovih koja je obeležila istoriju Van Meursovog univerziteta između 1665. i 1775. godine. On je bio sin profesora Jakoba Gronova (1645-1716), Van Meursovog naslednika na katedri.

Gronov je bio protestant. Kalvinista, preciznije rečeno. Bio je kršten 26. juna 1695. godine u Hoglandze crkvi (to ti je jedna od najbitnijih crkava Holandske reformističke crkve u Lajdenu). Evo ti i izvoda iz knjige krštenja:

https://www.openarchieven.nl/elo:3ff99fc0-8b4c-1d49-a536-0d592c6c7abb

Kumovi na krštenju su mu bili:
- gospođa Svana Marija od Šijfelberga, gospodarica Bleskengrafa i udovica Gerarda Brandvijka (nekadašnjeg pripadnika gradskog veća Dordrehta)
- gospodin Johan od Den Berga, sekretar kuratora i član grandskog veća Lajdena

Crkva gde ti je taj čije pismo čitaš bio kršten:

 

[Kole11]

Kole, pročitaj ponovo šta piše u zaglavlju pisma. Permutovao si primaoca sa pošiljaocem.

Pismo koje citiraš (napisano 14. dana pre martovskih kalendi 1736. godine) je iz pera Abrahama Gronova (1668-1775), klasičara iz Lajdena, iz čuvene lajdenske porodice Gronovih koja je obeležila istoriju Van Meursovog univerziteta između 1665. i 1775. godine. On je bio sin profesora Jakoba Gronova (1645-1716), Van Meursovog naslednika na katedri.

Gronov je bio protestant. Kalvinista, preciznije rečeno. Bio je kršten 26. juna 1695. godine u Hoglandze crkvi (to ti je jedna od najbitnijih crkava Holandske reformističke crkve u Lajdenu). Evo ti i izvoda iz knjige krštenja:

Pogledajte prilog 1783859

https://www.openarchieven.nl/elo:3ff99fc0-8b4c-1d49-a536-0d592c6c7abb

Kumovi na krštenju su mu bili:
- gospođa Svana Marija od Šijfelberga, gospodarica Bleskengrafa i udovica Gerarda Brandvijka (nekadašnjeg pripadnika gradskog veća Dordrehta)
- gospodin Johan od Den Berga, sekretar kuratora i član grandskog veća Lajdena

Crkva gde ti je taj čije pismo čitaš bio kršten:


Pogledajte prilog 1783862

Šta to "protestant" piše šefu katoličkog klera propagacije vere o Johanesu Meursu?

 

[Pumpaj Dinstanović]

Šta to "protestant" piše šefu katoličkog klera propagacije vere o Johanesu Meursu?

Pa Kole, ti si nam ovde skrenuo pažnju na ovo pismo i čitaš tu knjigu. Prevedi to sve lepo i predoči nam ovde o čemu se radi tu; šta to Gronov hoće, zašto piše (i šta uopšte to piše Gonzagi, konkretno).

P. S. I uvek obraćaj pažnju na hronologiju. Gronov mu piše 16. februara 1736. godine, a Gonzaga se priključuje Kongregaciji za propagandu vere 27. marta 1747. godine. Iliti, više od jedanaest godina kasnije. Tako da Gronov, zapravo, uopšte ne piše „šefu katoličkog klera propagacije vere“ (Gonzaga, štaviše, u ovo vreme još nije ni kardinal).

 

[Kole11]

Ok, izvini što te smaram nebitnim stvarima, skuvaj čaj i spremi plazmu, opusti se, relax. Plata ide pa ide

 

[Pumpaj Dinstanović]

Ok, izvini što te smaram nebitnim stvarima, skuvaj čaj i spremi plazmu, opusti se, relax. Plata ide pa ide

Kole, ne znam čemu tolika ljutnja. Pazi, ako negde pogrešiš...dobro, koriguj se, trudi se da iz te greške nešto naučiš i da je pokušaš ne ponavljati dalje i...idemo dalje.

Mislim, šta ti hoćeš, da izmislim da zapravo nisi pomešao pošiljaoca pisma sa primaocem i da te lažem, eto, jeste, Gonzagino je pismo?
Je li bi se osećao bolje ili zadovoljnim u toj situaciji?