Za sve je sam kriv! Ne nije! Preuzmite roditeljsku odgovornost!

[MilgredBulf]

Kada je dete počelo da razume bolje svet oko sebe i vas sigurno mu niste rekli "Evo sine/ćeri od danas ti donosi odluke i radi kako hoćeš a mama i tata će samo da ti pomažu". Odluke ste donosili VI. Slušali ste se VI. Dete je radilo kako VI kažete. I onda kada sve ispadne kako treba onda je "šta smo ti rekli", "vidiš kako je super što si slušao mamu i tatu" a kada nije kako treba onda je "za sve ti sam kriv ili kriva".

Kakvo vam je ispalo dete je razultat vaših odluka, vaših poreza, vas je to dete slušalo, radilo je kako vi kažete ili naredite. Nije to dete radilo kako ono želi ili hoće, niti se nešto pitalo.

Ako vam se dete pretvori u narkomana, sedite pa se zapitajte zašto vam se dete drogira. Ako vam se dete kocka sedite pa se zapitajte zašto vam se dete kocka. Ja sam na grupnoj psihoterapiji sedeo sa bivšim narkomanima i slušao žvotne priče. I tu nema ni jedne jedine normalne porodice. Ne govorim o deci bogataša koja povuku kokain jednom u 2 meseca govorim o onom najnižem sloju koji se drogira ceo dan tačnije beži od realnost.

To je samo primer. Ako imate dete koje ne funkcioniše sedite i pitajte sebe gde ste zasrali. Ako treba pomoć, pitajte strućnjaka i slušajte šta vam se kaže. Ne budite sujetna budala.

 

[sasasta]

treba drzava da napravi skolu roditeljstva

u koju ce ici majke pre porodjaja a muskarci u 18 ili 20 god

jer je ocito da ima vrlo malo dobrih roditelja

ili suvise popuste deci ili ih suvise stegnu

to je vaznije nego vojska

 

[UltraVioletna]

Na decu najviše uticaja imaju roditelji,i ličnost se formira do kraja šeste godine života. ALI kasnije vršnjačka grupa postaje dominantna u sistemu vrednosti dece, to je i faza prvog konkretnijeg bunta. Ne može se zanemariti uticaj okoline na formiranje ličnosti. Ne žive deca izolovano od sveta oko sebe. Idu u vrtić,u školu. Uče po modelu,a modela ima raznih.
Neki uspeju da slome roditeljsku matricu i preokrenu svoj život.

 

[georgejune]

Kada je dete počelo da razume bolje svet oko sebe i vas sigurno mu niste rekli "Evo sine/ćeri od danas ti donosi odluke i radi kako hoćeš a mama i tata će samo da ti pomažu". Odluke ste donosili VI. Slušali ste se VI. Dete je radilo kako VI kažete. I onda kada sve ispadne kako treba onda je "šta smo ti rekli", "vidiš kako je super što si slušao mamu i tatu" a kada nije kako treba onda je "za sve ti sam kriv ili kriva".

Kakvo vam je ispalo dete je razultat vaših odluka, vaših poreza, vas je to dete slušalo, radilo je kako vi kažete ili naredite. Nije to dete radilo kako ono želi ili hoće, niti se nešto pitalo.

Ako vam se dete pretvori u narkomana, sedite pa se zapitajte zašto vam se dete drogira. Ako vam se dete kocka sedite pa se zapitajte zašto vam se dete kocka. Ja sam na grupnoj psihoterapiji sedeo sa bivšim narkomanima i slušao žvotne priče. I tu nema ni jedne jedine normalne porodice. Ne govorim o deci bogataša koja povuku kokain jednom u 2 meseca govorim o onom najnižem sloju koji se drogira ceo dan tačnije beži od realnost.

To je samo primer. Ako imate dete koje ne funkcioniše sedite i pitajte sebe gde ste zasrali. Ako treba pomoć, pitajte strućnjaka i slušajte šta vam se kaže. Ne budite sujetna budala.

Nije tacno,drugo dete je sposobno a isto ste vaspitani

 

[MilgredBulf]

treba drzava da napravi skolu roditeljstva

u koju ce ici majke pre porodjaja a muskarci u 18 ili 20 god

jer je ocito da ima vrlo malo dobrih roditelja

ili suvise popuste deci ili ih suvise stegnu

to je vaznije nego vojska

Ne treba nikakva škola roditeljstva.
Vidim ne ide mi sa detetom, imam prijatelja kome ide…”Vidi Pero kako ti….” pa probam. Ne upali Perin metod tražim drugi. Odem kod psihologa pitam za savet.

Ljudi su sujetni. Ne daj bože da on gresi, ne daj bože da nije u pravu. I onda tera po svome uporno makar mu dete propalo.

 

[LadyDJ]

Ne preuzimam odgovornost za nešto što nema veze sa mnom. Apsolutno sam za to da su deca i pre punoletstva odgovorna za svoje postupke.
U mom mernom sistemu je ta granica zrelosti mnogo pre 18. godine. Već sa 14 dete koje raste u normalnoj sredini treba da je svesno i odgovara za postupke. Nije baš da odgovornost u životu treba da počne sa 18, inače ne bi postojali popravni domovi, i ne bi bili puni kao što su.

 

[86bogomoljka]

И ја мислим да смо најодговорнији ми, испред друштва, политике, школе, медија... на шта се многи родитељи који оману ваде.
Такође, нису сва деца иста, неко боље реагује на похвалу, неко на критику, неко је самоиницијативан, некога мораш да "гураш"... зато деца из исте породице често буду потпуно различита, једно ОК а друго проблематично. Родитељ дете мора да ослушкује.
Али такође мислим да се суштински рађамо такви какви смо. Васпитање је усмеравање и кориговање. Суштина је непромењива.

 

[86bogomoljka]

Ne preuzimam odgovornost za nešto što nema veze sa mnom. Apsolutno sam za to da su deca i pre punoletstva odgovorna za svoje postupke.
U mom mernom sistemu je ta granica zrelosti mnogo pre 18. godine. Već sa 14 dete koje raste u normalnoj sredini treba da je svesno i odgovara za postupke. Nije baš da odgovornost u životu treba da počne sa 18, inače ne bi postojali popravni domovi, i ne bi bili puni kao što su.

И ово. Мали је, мало је... Напуни 20 и још га третирају као дете. То ми је ван памети.
Има нека граница, и то висока, испод које дете не сме бити само на улици, без пратње одраслог, 12 мислим. Праве дебиле од деце. Навикавају на контролу када одрасту, да се не опиру систему који има увид у све. Хвала Богу па то ретко ко поштује.

 

[gost 353303]

Problem u vaspitavanju dece je nastao kada su se pojavili razni experti,edukatori,tribine,projekti.Deci su dali bespotrebne slobode,usadili im potrebu za nekim samo njima znatim pravima a roditeljstvo gurnuli na marginu.
Od tada problem sa decom imaju roditelji,prosveta,drustvo a niko da targetira krivca i promeni nesto.Deca vise ne znaju za prave vrednosti,izgubilo se postovanje,nestala je medju decom opsta kultura zivljenja a deca zbunjena,izmedju cekica i nakovnja.
Velika je krivica i roditelja koji su u ovim burnim vremenima zaokupljeni brigom o prezivljavanju decu ostavili ispred monitora a sa dzojsticima u rukama.
Sve posle toga su posledice,svako devijantno ponasanje,svaki porok,svako zlo koje dete pocini.

 

[LadyDJ]

U vezi uzora roditelja, i ima i nema pravila. Pisala sam i na jednoj drugoj temi, ima neka krajnje simpatična cigančica klinka koja se muva po mom kraju, prosjači u tandemu s majkom uglavnom. Puše ko turci i ona i majka, ja sam nešto kao kritikovala i jednu i drugu jer je baš dete, ali naravno više reda radi. Vidim je pre par dana samu, luta naokolo, site se ispričale, prepoznala me, kupila joj u pekari da jede, kazem joj necu pare da ti dajem jer ćeš da kupiš cigare al ću uvek da ti dam da jedeš. Kaže ona: "hvala ti ljubavi." crkla sam od smeha na to hvala ti ljubavi.
To mi je bas nekako ekstremni primer, zapostavljeno dete. Izrastu i oni nekako u ljude ali mi je tužno to kad je već u startu neko osuđen na poraz.
Pomenem ja tu epizodu koleginici iz kancelarije, kad njoj pune oči suza, kaže starija ćerka (2008 godište kao moja samo ranije pošla u školu, pa sad kreće u prvi srednje) počela da puši. Koleginica nikad u životu nije zapalila, čak ni probala, pa je s pravom očekivala da ni dete neće. A inače je to jedna blaga fina žena, milo stvorenje, što ćerka iskorišćava. Kaže da ratuje sa ćerkom samo tako oko pušenja. Prvo je bila namirisala, pa joj je ova priznala ali rekla da neće više, pa je odmah sutradan namirisala opet. Rekla joj da će reći ocu, pa se ćerka opet vadila. Ne negira da puši, ali obeća neće više, pa slaže, pa joj ova kroz 2 dana nađe cigare i tako u krug. A neće ocu da je tuži nego se naivno nada da će klinka da se urazumi. Kaže neki dan došla s posla ranije, zatekla malu sa cigarom kako gleda tv, rekla joj :"sad još i u sobi pušiš?" Ova joj odgovorila "na terasi je pakao". Klinka je u stvari ne ferma ni za suvu sljivu, a ova se jadna jede živa, hoće da svisne oko toga. Kaže da se od tog dana kad je uhvatila sa cigaretom ni ne trudi da se krije od nje kad su same, nego samo izađe na terasu da zapali, pogotovo ako zna da otac neće skoro doći kući.
Ja joj kažem ne vredi ti uopšte da se ždereš oko toga. Ti si sve uradila kako treba, ali vidiš da se ne ugleda na tebe nego negde drugo. Velika je dovoljno da zna šta to znači, svesna je da će ta odluka da je košta.
Ona me gleda sve kao razume, ali joj je teško da prihvati jer je nije tako podizala.
Pa mi kaže: " evo, tvoja ćerka ne puši, a sličnog su uzrasta@ Jel tako?!"
Ja kažem:"evo, ne da ja znam, ali svašta je moguće, sad kad vidim tvoju, ne bih se iznenadila. U tom uzrastu počinju".
Isto popodne pitam svoju ćerku nekako izokola, ima li neko od društva da je probao cigarete. Kaže, probali su razni uključujući i nju jer je neko doneo cigare u školu, ali im se nije svidelo, pa niko ne puši. Šio mi ga Đura. Doduše mogla je i da slaže za to ali je bila iskrena. U svakom slučaju čeka možda i mene ista tema uskoro

 

[MilgredBulf]

Ne preuzimam odgovornost za nešto što nema veze sa mnom. Apsolutno sam za to da su deca i pre punoletstva odgovorna za svoje postupke.
U mom mernom sistemu je ta granica zrelosti mnogo pre 18. godine. Već sa 14 dete koje raste u normalnoj sredini treba da je svesno i odgovara za postupke. Nije baš da odgovornost u životu treba da počne sa 18, inače ne bi postojali popravni domovi, i ne bi bili puni kao što su.

Dakle vi kazete detetu uradi to tako i tako i dete vas posluša i uradi kako ste mu rekli. Ali tu nema vaše odgovornosti.

 

[LadyDJ]

Napotiv. Dokle god radi onako kako ja kazem odgovornost je moja. U momentu kad krene da sprovodi svoj vrednosni sistem, ja za to mogu da budem odgovorna u smislu postavljanja osnova. Šta ostaje od kućnog vaspitanja kao deo sistema vresnosti nekome od 15, 16, 17, 18, ima i do tog nekoga, i do sredine.
Ti ga pripremiš za život, a šta ispadne od njega, to je zbir raznih faktora

 

[LadyDJ]

Dakle vi kazete detetu uradi to tako i tako i dete vas posluša i uradi kako ste mu rekli. Ali tu nema vaše odgovornosti.

Da pojasnim, do neke godine života usmeravate dete, što razgovorima, što sopstvenim primerom, nadajući se da pubertet i spolji uticaji neće previše uticati na to da dete izleti iz tog koloseka.
Sve to dovodi do toga da dete uspostavi sopstveni sistem vrednosti. Ako je ne ščepa "ulica" pod svoje, ne očekujem da će moja imati problema ni sa kockom ni sa drogama, jer joj je od ranog detinjstva bilo pričano o tome.
Za cigarete već ne mogu da budem sigurna, jer sam joj uvek govorila o štetnosti duvana, ali u praksi radila drugačije. Zna da sam propušila sa 15, jer me je pitala i tu nisam htela da joj pričam bajke, ali nisam ni stvarala sebi iluziju da nikada neće probati cigarete. Kao što rekoh, probala je i mogu samo da se nadam da će ostati na tome. Samo treba otvoreno razgovarati sa decom. Šta god da se desi, nije kraj sveta.

 

[**Freya**]

Kada je dete počelo da razume bolje svet oko sebe i vas sigurno mu niste rekli "Evo sine/ćeri od danas ti donosi odluke i radi kako hoćeš a mama i tata će samo da ti pomažu". Odluke ste donosili VI. Slušali ste se VI. Dete je radilo kako VI kažete. I onda kada sve ispadne kako treba onda je "šta smo ti rekli", "vidiš kako je super što si slušao mamu i tatu" a kada nije kako treba onda je "za sve ti sam kriv ili kriva".

Kakvo vam je ispalo dete je razultat vaših odluka, vaših poreza, vas je to dete slušalo, radilo je kako vi kažete ili naredite. Nije to dete radilo kako ono želi ili hoće, niti se nešto pitalo.

Ako vam se dete pretvori u narkomana, sedite pa se zapitajte zašto vam se dete drogira. Ako vam se dete kocka sedite pa se zapitajte zašto vam se dete kocka. Ja sam na grupnoj psihoterapiji sedeo sa bivšim narkomanima i slušao žvotne priče. I tu nema ni jedne jedine normalne porodice. Ne govorim o deci bogataša koja povuku kokain jednom u 2 meseca govorim o onom najnižem sloju koji se drogira ceo dan tačnije beži od realnost.

To je samo primer. Ako imate dete koje ne funkcioniše sedite i pitajte sebe gde ste zasrali. Ako treba pomoć, pitajte strućnjaka i slušajte šta vam se kaže. Ne budite sujetna budala.

Ja bih rekla da se od roditelja danas previse ocekuje...deca su ipak licnosti za sebe, moramo ih malo pustiti da formiraju sopstveni zivot a kroz taj zivot retko ko je prolazio kao kroz pamuk.
Za nas kao roditelje, bolna je cinjenica da se dete moze ozlediti, okliznuti ili sebe zanemariti ali...nismo mi uvek krivi.
Ponekad su odgovorne okolnosti a ponekad kombinacija raznih faktora...sa velikim ucescem srece.
Danasnje drustvo propagira licnu kontrolu ali...ima mnogo do srece.
Ne treba opravdavati vecitu potpletenost ali postoji za sve laksi i tezi put...