....šezdesete , pa i kasnije decenije dale su muzičke numere koje će ljudi još dugo slušati sa više ili manje tuge u sećanju....balkanske generacije nikad neće preboleti to vreme , u kome ta muzika je ispunjavala ljudske duše....
...šta je to vreme imalo u sebi , kao kakvu konstantu , koja je omogućila stvaranje tako slušljive muzike za široke mase - ako smen tako da kažem ( jer ovu muziku i sad kao i onda , rado slušaju penzionisani drejari kao i penzionisani lekari )...sa aspekta matrijalnih dobara , taj slušalac je imao manje nego danas , a opet je bio zadovoljniji i nekako srećniji , nego današnje njegove mlađe kolege , pa i njegova deca....
....mislim da vreme u kome je ova muzika stvorena , u čoveku je iz dana u dan smanjivalo egzistencijalni strah , a povećavalo poverenje u dobar sutrašnji ishod - narodski rečeno , svakome je iz dana u dan bivalo sve bolje i bolje , ljudi su iz dana u dan bili sve više zadovoljniji sobom i okolinom...sve je sigurno i pouzdano išlo ka boljitku , koji je rušio sve strahove , a naročito taj egzistencijalni strah kojim je današnji čovek preopterećen....slobodno može se reći da se društvo - država , na evropskom kontinentu , starala na jedan ljudski način o svom svakom pojedincu...svak se bavio životom i večnim emotivnim pitanjima koje zaokupiraju duše !...za takve države govorilo se da su socijalno odgovorne , za razliku od današnjih , koje legalizaju eksploataciju i najgrozomornije novčano ropstvo širokih masa ....
...kažu , budizam nastaje kad se razume poreklo egzistencijalnog straha i krene u proces oslobađanja od njega , ne samo u sebi , već i oko sebe...a ti procesi su buđenje čoveka u nama!
