"ДЕКАТЕРИБИЛИС"
1. "Pošto su Vam ove jagode ?"
"Za tebe lepotice 500 dinara"
"A pošto su inače?"
"A inače su isto 500"
"Ništa, dajte mi pola kilograma, za decu" (prebira po novčaniku, vadi 250 dinara, u novčaniku ostaje još neka sića, za autobusku kartu)
Овде је "лепотица" у прве четири реченице понижена, а онда је у петој тако понижена добровољно пристала да буде опљачкана.
Требала је "нахранити гoвнима" препродавца сељачину у 5,6,7,8...н-тој реченици, затим отићи на суседну тезгу и купити два кила банана.
И онда би се осећала као лав, а не овако ко посран голуб.
2. "Hoćemo ove godine ići na more?"
"Ne znam mila, još jedan kredit teško ćemo isplatiti"
"Ali nismo bili ni prošle godine"
"Znam, ali prošle godine smo vraćali kredit zato što smo preprošle godine išli"
"Mislila sam možda da idemo krajem maja, tada je najjeftinije"
"Znam, ali i za to nam treba minimum hiljadu eura, i to pod uslovom da idemo busom. A ti prva mrziš buseve, a možeš misliti kako će biti klincima"
"U pravu si. Oboje radimo, pocrkasmo, niti se mi viđamo, niti decu viđamo! ******, kad ćemo da živimo više ko ljudi?!"
(Zagrljeni, ćutke, proveravaju svaku ćeliju mozga, ne bi li se dosetili još nekog načina da ipak odu na letovanje)
У овој причици имамо двоје незрелих одраслих људи који су оболели од врло раширеног "Пишоња и Жуга синдрома".
Требају мало да раде на себи и врло брзо, већ кад схвате да им треба хиљаду евра, а не еура, кренуће им боље у животу.
3. "Kaži dragička"
"Dragička"
"Istekla nam je registracija za auto. Nisam ni gledala, danas me zaustavila policija. Pisali mi prekršajnu. Juče istekla." (obara glavu, trudeći se da ne zaplače)
(Isprva besan, ali kako sat otkucava, sve više žalostan, grli je) "Ne sekiraj se, uzećemo dozvoljeni minus"
Овде је нешто слично претходном случају само што је ово двоје оболело од ""Don't Worry, Be Happy - синдрома". Два потпуно
неодговорна лика која су се читав живот гребала од некога, увек знајући за своја права, ал` никад за своје обавезе.
То навикло да живи на "креду".
4. "Treba kupiti nove knjige za školu, i za njih dve po nove patike"
"Odakle?! ******, stalno nešto treba!! Radim kao konj! Nikada vam nije dosta! Jel mogu te knjige da budu polovne, majku mu pa završismo i mi škole, pa smo nasleđivali knjige!"
"Promenjen je izdavač ove godine, a kako čuh, menjali su i nešto u programu"
"Znači opet nove knjige. Pa ***** ti i život i državu i kad sam se oženio! Dokle ću više da robujem svima?! A ni pristojan ručak, od ovog što zaradim ne mogu da pojedem! Kad si spremila neki fini ručak bre, samo neki bućkuriši?!"
(Krijući suze, odlazi u kupatilo. Prebira po neseseru za šminku i iz pregrade vadi hiljadu dinara. Ostavila ih je sa strane da kupi nešto šminke, jer sve je prazno. ***** šminku, misli, ko me i gleda. Kupiće sutra mesa, pa će ispeći...)
Лаки је мало нервозан. Он его манијак са израженим садистичким цртама у комбинацији са њом која је слабашног ега мазохистичког типа
гарантују гомилу психичких проблема својој деци макар им куповали нове књиге на сваком тромесечју.
5. "Trudna sam"
"Auh... Pa kako ******, pazili smo!"
"Pa očigledno nismo!"
"Pa dobro šta je tu je. Gde ima za troje, biće i za četvoro"
"Gde će biti? Znaš koliko dete košta? Plus neću moći raditi, a porodiljsko plaćaju svake prestupne godine. Mislila sam da abortiram"
"Nemoj."
"Šta nemoj, koliko se već mučimo, treba da rodim još jednog roba?!" (stiska zube i pesnice, pokušavajući da iskontroliše bes, jer on joj je za sve kriv, a i sama je svesna da nije)
Ово јесте најделикатнија и најболнија прича у читавом "Декатерибилису", али је уједно и најједноставнија.
Ово двоје је из ко зна којих разлога, потреба, могућности и немогућности грешком заједно. Два потпуно различита карактера, два рога
која ће се довека међусобно бости, јер су отпали од главе и нашли се у врећи. Док врећа мирује и они су спокојни, како се врећа помери
тако они боду све око себе. Ил` да поцепају врећу и куд који мили моји ил` да нађу главу и своје место на њој.
6. "Mama, mama, mama, mama, jel možemo da dobijemo po kinder jaje?"
"Ostavi to, koliko puta sam vam rekla da ništa ne dirate u prodavnici?! Ne može danas"
"Ali mama, bile smo jako dobre. Jel možemo molim te"
(prebira po novčaniku, shvata da nema odakle da im kupi) "Ne može kinder jaje rekla sam (pokušava da održi autoritet, a knedla joj u grlu)"
"Ali maaaammmaaaa, molim te"
"Evo uzmite po lizalicu i ako ne prekinete odmah, ni od lizalice nema ništa" (deca se smeškaju, daj šta daš. Majka je upravo dobila dve nove bore. Jednu na čelu, jednu na srcu)
Мајка ових девојчица никада није научила шта је то "мамипара", издресирана је да се осећа мање вредним бићем, ако није
"успешан" потрошач што све и није толико трагично колико је поражавајућа чињеница да и она своју децу не васпитава већ дресира.
Како куче тражи кексић или парче сланинице када изврши вашу команду тако и ове девојчице траже награду за то што су биле добре.
Тужно.
7. Ubili ste ljubav nemaštinom
Вероватно највећа глупост у овом Анином серијалу. Чак ни оном опичeнoм Марксу није пало на памет да напише
како је љубав пропорционална капиталу и где нема капитала да нема ни љубави.
8. Ubili ste dom i sigurnost, bedom i besparicom
Ово је само делимично тачно пошто живимо у свету који се свим силама труди да материјално уздигне до апсолута па нас
због тога свака материјална оскудица доводи до разних облика личне несигурности. Пошто је новац произведен и доведен до статуса
божанства тако нас свака беспарица у очима "света", а што је најгоре и у нашим, чини грешним јеретицима отпалих
од бога новца. Тада "свет" очекује од нас (а и ми сами) да се одмах "покајемо" и учинимо све што можемо да се вратимо том
божанству.
9. Upropastili ste detinjstva, a mnoga i zatrli
Ово јесте тачно, али много више је до нас него до државе, институција, улице, друштва, школе, кафане, кладионице,
Вучића и Ђиласа, Шваба и Сороша, Кона и Кисићке, Ивице и Марице...
10. Večito poniženi, obespravljeni, dužni do groba...
DOKLE?
Све док не завиримо у срце, искључимо телевизор, укључимо мозак и исправимо кичму.