Quantcast

Za sad bez dobrog naslova...

KAKO SE RODILA TUGA...

Niko se zapravo više nije sećao kako je sve počelo, kad i zašto, ali davno nije bilo tako pogrešnog spoja dvoje ljudi, kao što je bio slučaj sa njenim roditeljima.

Na kontroli, babica je prislonila instrument sličan trubici na stomak trudnice u poodmakloj trudnoći. Još joj nije bio termin za porođaj, pa je planirala da stigne kući taman na vreme da skuva ručak. Bila je sredina jula i užasna sparina, budućoj majci je bilo pretoplo, široka haljina joj je bila mokra od znoja i nadala se da će pre kuvanja stići da se rashladi pod tušem. Međutim, babica kao da je čula nežan glasić koji je povikao: "Vadite me odavde, umreću!" Pola sata kasnije, malecka beba je zaplakala, tiho i samo jednom. Doktor je veselo rekao da je devojčica, mala kao Palčica i čestitao mladoj majci. Ona je samo duboko uzdahnula, sa suzom u oku i zebnjom u srcu...

Dva dana kasnije, mlada majka je sa svojim roze paketićem otišla kući. Muž je već bio dobro pijan, zajedljiv i pun mržnje, iako je tek prošlo podne. Kad je ušla, samo je preko stola dobacio: "Popišulja jedna, trebala je da bude muško!". Bebica je samo tužno trepnula, kao da ga je razumela. Tako maloj joj je bilo jasno da je on nikad neće prihvatiti i zavoleti. To je postalo potpuno jasno i njenoj majci kad je ko bez duše dotrčala iz bašte jer je čula da se probudila i da plače, a njen muž je smireno sedeo za stolom sa cigarom među usnama i kafom u ruci i gledao crno-beli televizor marke EI Niš.

37b3fe9df9acc868a04f589ac40260e6.jpg
 

Little Redhead

ishchashena
Moderator
Poruka
44.718
KAKO JE NASTAO OSMEH....

Dani se nekad tako sporo kreću, obično kad pretoplo leto izlije boje sunca na lišće koje je do juče blistalo zelenilom. A lišće nije naviklo na toliko boja, pa pod njihovim teretom otpadne i istruli na zemlji. Tad mrak pada ranije i traje sve duže. Mrak u danima i u ponekim srcima.

Malene tamne oči sa predugim trepavicama za jednu bebu, upijale su svet oko sebe i na momente je delovalo da sve shvata, kao velika. Nikad nije plakala, samo je tužno ponekad gledala svet oko sebe, umotana u ćebence sa Bambijem na sebi, nasleđeno od starijeg brata. Ćebence nije bilo novo, ali se Onaj koji je stvorio ponašao i dalje kao da ona ne postoji i delovalo je da bi on najviše to i voleo. Stoga se ništa bebi nije ni kupovalo. Ona koje je rodila je nemoćno trpela sve to i tek ponekad, dok je beba halapljivo sisala na njenim grudima, pustila bi suzu. Ni sama nije znala, da li je plakala zbog sebe, zbog njega ili zbog te malecke Palčice na svojim rukama.

Jednog zimskog jutra sunce je izlazilo sa istoka da obasja zaleđen, beli pokrivač i ti hladni zraci su činili da priroda blista poput najskupljeg dijamanta. I baš tog jutra Ona koja je rodila, gledala je belo u daljinu, sedeći u dotrajaloj fotelji, dok je odsutno ljuškala bebu u rukama. Onda je spustila pogled na nju, čisto da proveri da li je zaspala, pa da je ostavi u krevetac i ode za tim poslovima koji su je svakodnevno, bez izuzetka čekali. Malena je tad pogledala prelepim očima boje kestena, usne izvila u svoj prvi osmeh, a Onoj koja je rodila pokazala svoj prvi, maleni, beli zubić. I tako se rodio osmeh, jedan mali osmeh spreman da se bori protiv svega ružnog na ovom svetu. Jer osmeh je nekad najjače oružje protiv zla i tame....
 
Poslednja izmena:

Little Redhead

ishchashena
Moderator
Poruka
44.718
DAN KAD JE SVE STALO...

Tekli su dani, često sporo i mučno, kao poslednji minuti pred susret od koga očekuješ nekakav bol ili kao poslednje sekunde pre velikog olakšanja.

Muž je opet došao s posla pijan i neprijatan koliko to može biti onaj ko želi da ceo svet nekako kazni. Žena je već bila na kraju živaca i bilo joj je dosta da se sklanja po kući i da strepi hoće li beba zaplakati. Samo beba je tiho sedela u krevetiću i žvakala uvo plišanog zeca, potpuno nesvesna naboja koji se gomilao u vazduhu oko nje. Spremala se oluja, jača nego ikad pre, u toj maloj, toploj sobi. I niko nije znao šta će oluja odneti ili doneti.
Roditelji su se svađali, sve glasnije, reči su poput noževa letele oko krevetića i niko od njih se nije setio da je beba tu. Suviše sebično su vikali, svako od njih trudeći se da nanese onom drugom što više bola, ne bi li odneo pobedu u raspravi.

-Misliš da ja ne znam gde i s kim si se vucarao do sad?!?
-Prestani kad ti kažem!
-To ti možeš onim tvojim kurveštijama da pričaš, nećeš meni da naređuješ!!! Kako te nije sramota! Ja po ceo dan rintam i to mi je hvala!
-A ja?!? Ja sedim?!? To što ustajem u pola pet da bih tebi i toj upišulji doneo hleb na sto, to nije ništa?!?
-Znam ja šta ti radiš, ceo grad zna, a neću ja! Nadam se da će ti preneti neku bolest. Crko dabogda!!!

Utom je žena uzela besno tanjir iz sudopere i bacila ga u pravcu muža. Iako pijan, podigao je ruku i tanjir se odbio od nje, pa krenuo da se vrti ka krevetiću gde je beba zbunjeno gledala oko sebe. Za trenutak, sve je stalo, i reči, i uvrede, i vika, i mržnja, sve! Oboje su nepokretno gledali šta će se desiti. U tom trenutku, beba je izgubila ravnotežu i prevrnula se na stranu, a tanjir je preleteo preko mesta gde je sekundu ranije bila njena glava i razbio se o susedni zid...
 
Poslednja izmena:

Little Redhead

ishchashena
Moderator
Poruka
44.718
Јао, па ја сам кума :zurka:
Шта пије друштво?
Zapravo, nisam sigurna da će biti pravih imena, teško se odlučujem da nekom dam ime, a u mojoj glavi je to pričica sa malo likova i kratkim delovima, pa verujem da neće biti ni potrebno da imaju imena. Mislim, tako pričam, a zapravo nemam ideju ni šta ni ko ni dokle će biti. :lol:
 

mina68

Никад нећеш одрасти, мали весељаче
Poruka
48.433
Zapravo, nisam sigurna da će biti pravih imena, teško se odlučujem da nekom dam ime, a u mojoj glavi je to pričica sa malo likova i kratkim delovima, pa verujem da neće biti ni potrebno da imaju imena. Mislim, tako pričam, a zapravo nemam ideju ni šta ni ko ni dokle će biti. :lol:
Зезам се ја, то је твоја прича.
Али, ја сам у глави већ замислила прелепог, сићушног, крупнооког мрвичка, једну добру и мучену душицу, која све види, чује, капира и упија и створио ми се неки мали грч у желуцу :(
 

Little Redhead

ishchashena
Moderator
Poruka
44.718
Зезам се ја, то је твоја прича.
Али, ја сам у глави већ замислила прелепог, сићушног, крупнооког мрвичка, једну добру и мучену душицу, која све види, чује, капира и упија и створио ми се неки мали грч у желуцу :(
Ajde, begaj tamo, to je samo priča. Gde još postoji neko takav, osim u priči. :heart:
 

mina68

Никад нећеш одрасти, мали весељаче
Poruka
48.433
Ajde, begaj tamo, to je samo priča. Gde još postoji neko takav, osim u priči. :heart:
Много је такве деце, Ред.
Ми само мислимо да бебе не разумеју, оне макар осећају, ако то већ не могу да рационализују...и памте, њихова душица памти.
И ти мислиш да је то само прича, али ово није твоја имагинација.
Негде си дубоко меморисала овакве приче из реалног живота и сада их претачеш у слова на екрану.
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.