Za "ravnoplocase"

[BLAJBI]

Mišljenje je sud ili viđenje o nekome ili nečemu, ne obavezno zasnovan na činjenicama ili (proverljivom) znanju.

Svako ima pravo na svoje mišljenje, bez obzira koliko je ono zasnovano na informisanim činjenicama i znanju, ili je „kopirano“ od strane mnogih. Potpuno je drugi problem koliko je to mišljenje relevantno i validno, da bi o njemu opšte bilo potrebno raspravljati ili ne. Autentično mišljenje ne mora biti relevantno i validno, ako nije zasnovano na činjenicama i proverljivom znanju.

Mišljenje je produkt stavova pojedinca, koji su često pogrešni jer nisu zasnovani na činjenicama i znanjima. To je razlog zašto je važno naučiti kritičko razmišljanje koje nam obezbeđuje sigurnost da imamo relevantne stavove.

Argumentovano dolaženje do mišljenja je zasnovano na procenjivanju i ocenjivanju relevantnih ideja i dokaza. Relevantne ideje i dokazi bi trebalo da potiču iz različitih izvora, i što ti izvori posmatraju oblast iz većeg broja različitih uglova, to su ideje i dokazi relevantniji.

Neargumentovano razmišljanje i deljenje takvog mišljenja preko društvenih mreža doveo je do pojave lažnih vesti, neodgovornog novinarstva, neliberalne demokratije, „anti-vaksera“, „ravnopločaša“, i sl.

Zato je bitno pronaći načine argumentovanog dijaloga koji ima za cilj da odgovori na pitanje – Zašto je toliko važno zadržati mišljenje koje nije zasnovano na činjenicama i proverljivom znanju, i šta će se lođe desiti ako u dijalogu ustavnovimo da je potrebno da promenimo mišljenje? Promena mišljenja na osnovu dijaloga nije frustrirajuća, već oslobađajuća…

 

[N3Wz]

Mišljenje je sud ili viđenje o nekome ili nečemu, ne obavezno zasnovan na činjenicama ili (proverljivom) znanju.

Između ostalog, da.

Svako ima pravo na svoje mišljenje, bez obzira koliko je ono zasnovano na informisanim činjenicama i znanju, ili je „kopirano“ od strane mnogih. Potpuno je drugi problem koliko je to mišljenje relevantno i validno, da bi o njemu opšte bilo potrebno raspravljati ili ne. Autentično mišljenje ne mora biti relevantno i validno, ako nije zasnovano na činjenicama i proverljivom znanju.

U prevodu, svako misli i misli da misli i misli da zna.

Mišljenje je produkt stavova pojedinca, koji su često pogrešni jer nisu zasnovani na činjenicama i znanjima. To je razlog zašto je važno naučiti kritičko razmišljanje koje nam obezbeđuje sigurnost da imamo relevantne stavove.

Činjenice, ali do kog segmenta? Stvar nije samo u mišljenju, već i u percepciji, te veri u odnosu na ono što i na koji način doživljavamo postojanje i u užem smislu - našu relevantnu stvarnost.

Argumentovano dolaženje do mišljenja je zasnovano na procenjivanju i ocenjivanju relevantnih ideja i dokaza. Relevantne ideje i dokazi bi trebalo da potiču iz različitih izvora, i što ti izvori posmatraju oblast iz većeg broja različitih uglova, to su ideje i dokazi relevantniji.

Relevantni dokaze bi bilo idealno ustanoviti i objasniti korišćenjem različitih pojedinosti, svakako. Ali to nije slučaj u matematici, recimo. Matematika ima isključivo jednu ulogu, a to je računica i razumevanje naše stvarnosti na kontu brojčanosti i broja pomoću kojih simbolično određujemo svet oko nas i simbolično predstavljamo stvarnost u metafizičkom smislu (svest). Matematika se može shvatiti kao refleksija postojanja, dok su ljudi receptori te refleksije. Čak i bez konkretne osnove na činjenicama, matematika ostaje praktičnija, metodičnija i moćnija no sve druge nauke zajedno kada je reč o činjenicama. Reklo bi se da je matematika jedino ta koja realno barata onim što ljudi pomisle kada pomisle na ''činjenicu'', dok je sve drugo KONSENZUS i relevantna istina dok se ne dokaže ili pokaže nešto suprotno. Na tim principima se i bazira nauka u današnje vreme, a dodatno joj pomažu skepticizam i skrutina. Kako god da se okrene, sve pomaže i poboljšava nauku. Ali, postoji i opasnost koja se ogleda u okviru biranja dokazivanja ili argumentacije iz polja koja NISU relevantna.

Na primer, iako možemo da utičemo na biohemiju čoveka, ne možemo da biologijom objasnimo sva stanja kroz koja čovek prolazi kao jedno živo biće, a u okviru čovekove psihologije. Možemo da kažemo da su lekovi koji pomažu činjenica, ali isto tako možemo i da kažemo da istovremeno i ne pomažu ili na neki način odmažu time što prouzrokuju različite oblike tuge, odnosno defetizma, depresije čak. Možemo da vidimo i slučajeve u kojim placeboo efekti su veoma uspešni u otklanjanju mnogih bolesti, začuđujuće delotvorni čak.

Iako sanjamo, recimo, za snove ne postoji pravi dokaz niti način da se dokaže da su snovi, zaista, stvarnost. Za neke ljude u naučnim vodama SNOVI NE POSTOJE. Štaviše, neki ljudi ni ne sanjaju u boji. Kao i u filmu crveni kamion sive boje ima jedna rečenica zašto su ljudi koji vide boje ''normalni i pravi'' - Zato što ih ima više.

Dakle, brojčanost u okviru konsenzusa takođe igra ulogu, ali ne mora uvek i da bude ispravna stvar. Videli smo šta je fašistički konsenzus doneo svetu. Dakle, treba uzeti u obzir i moralnu sferu.

Neargumentovano razmišljanje i deljenje takvog mišljenja preko društvenih mreža doveo je do pojave lažnih vesti, neodgovornog novinarstva, neliberalne demokratije, „anti-vaksera“, „ravnopločaša“, i sl.

Svaki oblik politizma, bio on liberalan ili ne, sa sobom vuče svoje probleme u postavci. Ne može se reći da je samo jedan politički vid dobar, a da drugi ne valjaju. Tokom svog života i u vaspitavanju dece ćeš svakako proči kroz različite vidove politike. Sa jednim tdetetom važi jedna politika, a sa drugim detetom druga politika. Jedno dete voli diplomatski da reši stvari, dok drugo dete voli da ih rešava na emotivnom nivou, recimo. Način na koji ljudi funkcionišu nije zapisan u kamenu, različiti vidovi ljudi, različiti psihološki profili, dovode do toga da je nekoga LAKŠE ili TEŽE ubediti u nešto. A nekim ljudima je jedna ili druga strana potpuno nebitna.

Kako možemo da zaista ocenimo da je nešto laž ili nije? Kako možemo da zaista ocenimo da li neko vara ili ne?

Zato je bitno pronaći načine argumentovanog dijaloga koji ima za cilj da odgovori na pitanje – Zašto je toliko važno zadržati mišljenje koje nije zasnovano na činjenicama i proverljivom znanju, i šta će se lođe desiti ako u dijalogu ustavnovimo da je potrebno da promenimo mišljenje? Promena mišljenja na osnovu dijaloga nije frustrirajuća, već oslobađajuća…

Promena mišljenja nije uvek oslobađajuča okolnost, jer promenom mišljenja o nečemu ili nekome možemo sebe i te kako da zarobimo smatrajući da ćemo na neki način postati slobodniji, a u stvari mnogo toga što čini nas TAKVIM kakvi smo, će se izgubiti.

Kada čovek nema sebe, nema ništa drugo. Sve drugo je prolaznog karaktera, sva materija i sva mišljenja. S druge strane, promena mišljenja je jedna stvar, dok je prihvatanje nečega što je relativna istina potpuno drugačija.

Ja mogu da prihvatim da, recimo, u americi žive dobri ljudi, ali to ne menja moje mišljenje po pitanju njihove politike ili po pitanju toga kako se odnose prema svetu. Možeš da mi dostaviš dokaze koji su lično validni i odnose se na sve moje interese koje volim i cenim, ali to neće promeniti moje mišljenje ni pod razno, jer je upravo moje mišljenje ustanovljeno na iskustvu i znanju, odnosno poznavanju čak i onih stvari koje drugi lako odbacuju vođeni primesom relativnog dobrog ili relativno mirnog (što života, što situacija).

Treba uvek prepoznati tuđe motive, kao recimo tvoj motiv da na finjaka probaš da ubaciš ovde liberalnu demokratiju kao nešto lepo i fino. Drugim rečima, ti namećeš mišljenje. Nametanje mišljenja ne sme da se dešava.

 

[BLAJBI]

Treba uvek prepoznati tuđe motive, kao recimo tvoj motiv da na finjaka probaš da ubaciš ovde liberalnu demokratiju kao nešto lepo i fino. Drugim rečima, ti namećeš mišljenje. Nametanje mišljenja ne sme da se dešava.

Ne namecem nikome nista.

Samo nudim moje misljenje - a ko hoce da ga uvazi u prihvati neka uvazi, a ko nece - nece.

 

[Џорџи]

ok mozda su prosetali i uverili se,kao sto neko proba da ne jede meso i prica o tome kao da je zakon,znaci on je relevantan a ne net,mediji ili naucna sprdnja

 

[Kamael]

Mani se ravnoplocasa, gledaj da te ne uhvate Kolektivosi, prica se da nisu bas ljubazni.