Davno sam citala jednu knjigu mislim da je Kundera napisao o braku izmedju dvoje ljudi koji su se neizmerno volei i vencali da bi vrlo brzo uocili razlike koje su ih kasnije razdvojile...On je naime bio jako jako neuredan, ne prljav vec nije mario za red u stanu, razbacivao je stvari gde je stigao dok je ona bila nepopravljivo uredna i prava cistunica... Prvo mu je tolerisala i upozoravala ga a onda je sve to kulminiralo razvodom...Ovako ispricano ne deluje interesantno ali u knjizi se moze na vise mesta procitiati njihov dijalog tj. svadja koja nije imala nikakvog smisla...(Ne) tolerancija moze unistiti i najvecu ljubav...mammy:Imam jedno pitanje koje me muci...pa...otkad sam imala prvu vezu...ne zelim nikog da vrijedjam niti da koga potcjenjujem...samo me interesuje...interesuje me zato sto hocu da razumjem ljude/muskarce.
Naime:
Postoji mali milon sitnih, sicusnih stvarcica koje vi (ne)radite a to vasu djevojku/zenu nervira...ona vam to prije ili kasnije saopsti i vi to onda i znate...da li onda dajete sve od sebe da to popravite....ili hocete da popravite ali zaboravite...ako zaboravite jel' to zaboravite zato jer ste jednostavno zaboravni ili zaboravite namjerno jer vas ne interesuje?
Koliko ste u stvari spremni da date (mozda i zrtvujete) da bi onu koju volite usrecili?
Najljepse vam molim za iskrene i ozbiljne odgovore.