Pitam: "Ko sam ja?". Glupo pitanje. Znam moje ime. Znam sta hocu. Poznajem moja dela. Moje lice- ne mogu ga se setiti. Lica drugih se secam. Secam se ranije moje lice kakvo je bilo. Ja vise nisam to. To lice je isto kao i sva ostala-strano - jer ja ga poznajem.
Samo se sebe ne secam. Uspeo sam da postanem stranac-ne samo za druge ali i samom sebi.
Napolju, kisa pere sve. Krila jedne male pticice su se nakvasila i ne moze da poleti. Velikim pticama kisa ne smeta.
Prisecam se onog stranca- mog starog <<Ja>>. On je stalno sanjario. Ponekad, ukoliko bi sanjario dugo, bilo bi kao da ludi, kao da ne vidi razliku izmedju sna i jave.
Danas, ja sam porastao i ne sanjarim vise. Sad se samo prisecam proslih trenutaka. I cak ako slucajno neka misao prodje kroz moju glavu a mislim da je razlicita od stvarnosti, brinem se i pokusavam da je zaboravim jer sam siguran da sta god da je, nije moguce da se desi.
Nemir mo zadaje nesto drugo. Sad, kad izgleda sve kao svojim tokom da ide, i cini se da sam nasao mesto kojem pripadam, sad me vise ne zovu mojim imenom i moja dela bivaju razlicita od mojih zelja i nadanja.
Samo se sebe ne secam. Uspeo sam da postanem stranac-ne samo za druge ali i samom sebi.
Napolju, kisa pere sve. Krila jedne male pticice su se nakvasila i ne moze da poleti. Velikim pticama kisa ne smeta.
Prisecam se onog stranca- mog starog <<Ja>>. On je stalno sanjario. Ponekad, ukoliko bi sanjario dugo, bilo bi kao da ludi, kao da ne vidi razliku izmedju sna i jave.
Danas, ja sam porastao i ne sanjarim vise. Sad se samo prisecam proslih trenutaka. I cak ako slucajno neka misao prodje kroz moju glavu a mislim da je razlicita od stvarnosti, brinem se i pokusavam da je zaboravim jer sam siguran da sta god da je, nije moguce da se desi.
Nemir mo zadaje nesto drugo. Sad, kad izgleda sve kao svojim tokom da ide, i cini se da sam nasao mesto kojem pripadam, sad me vise ne zovu mojim imenom i moja dela bivaju razlicita od mojih zelja i nadanja.