- Poruka
- 18.782
Ovaj čovjek nije siromah, prosjak ili beskućnik, ovo je velikan svjetske književnosti Lav Tolstoj...
Bio je plemić, koji je posedovao ogromnu zemlju i veliko bogatstvo...
Dao je sve svoje bogatstvo siromašnima i beskućnicima i živjeo je asketskim životom.
Govorio je: "Ne govori mi mnogo o religiji, ali mi dozvoli da vidim religiju u tvojim postupcima"...
Kada mu je bilo pedeset godina, Tolstoj je pao u depresiju.
Iz dana u dan njegova se tuga pojačavala bez razloga.
Tolstoj je bio grof.
Bio je jedan od najbogatijih ljudi u svojoj zemlji.
Bio je poznat i cenjen u celom svetu, pa, ipak je bio nesrećan.
"Novac je bio ništa...
Moć je bila ništa...
Video si mnoge koji su imali i jedno i drugo i bili - nesretni.
Čak ni zdravlje nije bilo puno važno;
bilo je bolesnika punih želja za životom,
a bilo je i zdravih ljudi koji su venuli u mukama od straha i patnje".
Jednog je dana ugledao siroče u Afanasijevski Laneu i, ganut sažaljenjem,
poveo ga je kući sa sobom.
I, prvi put nakon dugog vremena, ponovo se osećao dobro.
Zaboravio je na sebe, na svoje probleme, na svoju tugu...
Od tog trenutka, Tolstoj se odrekao svoje gospodske odeće, luksuza i privilegija
i počeo je voditi jednostavan život, dajući ono što je posedovao onima koji
ništa nisu imali...
"Nemojte mi govoriti o veri, o milosrđu, o ljubavi" - govorio je - "već mi pokažite
veru u svojim delima."
Tolstoj je propovedao bratstvo među narodima.
Sve do sudnjeg dana, nastavio je pomagati drugima zbog čega su mnogi govorili da je lud...
U svetu u kom se računa samo na posedovanje stvari, pa i ljudi,
u kojem svi žele uzeti, a niko ne zna dati - Tolstoj je zaista ličio na ludaka.
Jednog dana ga je njegov stari prijatelj, koji je - za razliku od Tolstoja - živeo u udobnosti
i liksuzu, upitao:
"Koja je svrha raditi sve ovo? Šta te briga za druge? Trebalo bi da misliš na sebe."
A Tolstoj je odgovorio:
"Ako osećaš bol - živ si...
Ali, ako osećaš tuđu bol - ti si čovek!"
