Родитељ Три
Primećen član
- Poruka
- 781
(ауторска тема)
И политичка и економска парадигма су биолошке, а тиме и метафизичке.
Али то су потпуно различите категорије.
Економска целина је целина по функционалности, целина функционалних делова.
Политичка целина је целина по једносуштности.
Објаснићу вам то на једноставном примеру:
Однос листа, стабла и корена дрвета је однос функционалних делова, органа.
То је економски однос, функционални однос.
На другој страни, калемљено дрво на друго дрво, има стабло које је пореклом од различитог дрвета тако да га можемо поделити на два дела по пореклу, али то стабло је једносуштна целина, јер су два различита стабла срасла у једно стабло.
Дакле однос та два дела није функционалан, није економски, него је политички однос.
Да не улазимо сада у теорију сазнања, али та два различита приципа представљају два различита модела перцепције.
Из перспективе функционалности, (односно економије), лако је уочити делове,
односно целину делова, али је тешко објаснити шта то један део чини целином по себи.
Дакле лако је уочити целину хетерогености, али је тешко, или немогуће, објаснити целину хомогености.
Са друге стране из перспективе једносуштности, (односно политике), лако је описати целину из перспективе хомогености, али је тешко описати је из перспективе делова.
Неопходно би било користити оба модела перцепције да би било могуће описати елементарне појаве.
Ево пар примера који ће даље описати ову мисао:
Однос господара и слуге је политички однос, а не економски однос, у својој основи.
Слуга и господар нису повезани по функционалности, нису два функционална дела целине,
него су једна једносуштна целина.
Служење није рад, служење је политичка, а рад економска категорија.
За рад се добија плата, а за служење заслуга.
Однос родитеља и детета је политички, а не економски однос.
Они нису функционално повезани, него престављају једну једносуштну целину.
Родитељ НИЈЕ у “улози родитеља”, а дете у “улози детета”, јер је улога функционална категорија.
Војник није радник обезбеђења, а војска није предузеће за обезбеђење.
Војска је политичка организација, а предузеће за обезбеђење је економска организација.
Војник је слуга господара и са њим представља једну политичку целину.
Радник обезбеђења је функционални део целине коју обезбеђује, и која представља економску целину.
Друштво није друштвени организам састављен из функционалних делова, него једносуштна целина.
Држава није сервис грађана, јер је сервис функционална, дакле економска категорија, а држава је политичка категорија.
Војници ризикују, или чак жртвују свој живот, не зато што им је опасан посао, или да би други функционални делови друштва живели, него да би живела једносуштна целина којој припадају.
Господар не узима новац (порез) од својих поданика, да би им пружао услугу обезбеђења,
него зато што је господар.
Услуга обезбеђења је економска категорија, а господарство је политичка категорија.
Дете је послушно родитељима, жена мужу, мушкарац господару, а господар Богу(Небу),
зато што су једносуштна(политичка) целина, а не функционална(економска) целина.
Политичка парадигма је једини феномен који одваја човека од дивљине.
Самоконтрола је наслеђе служења.
И политичка и економска парадигма су биолошке, а тиме и метафизичке.
Али то су потпуно различите категорије.
Економска целина је целина по функционалности, целина функционалних делова.
Политичка целина је целина по једносуштности.
Објаснићу вам то на једноставном примеру:
Однос листа, стабла и корена дрвета је однос функционалних делова, органа.
То је економски однос, функционални однос.
На другој страни, калемљено дрво на друго дрво, има стабло које је пореклом од различитог дрвета тако да га можемо поделити на два дела по пореклу, али то стабло је једносуштна целина, јер су два различита стабла срасла у једно стабло.
Дакле однос та два дела није функционалан, није економски, него је политички однос.
Да не улазимо сада у теорију сазнања, али та два различита приципа представљају два различита модела перцепције.
Из перспективе функционалности, (односно економије), лако је уочити делове,
односно целину делова, али је тешко објаснити шта то један део чини целином по себи.
Дакле лако је уочити целину хетерогености, али је тешко, или немогуће, објаснити целину хомогености.
Са друге стране из перспективе једносуштности, (односно политике), лако је описати целину из перспективе хомогености, али је тешко описати је из перспективе делова.
Неопходно би било користити оба модела перцепције да би било могуће описати елементарне појаве.
Poruka je automatski spojena:
Ево пар примера који ће даље описати ову мисао:
Однос господара и слуге је политички однос, а не економски однос, у својој основи.
Слуга и господар нису повезани по функционалности, нису два функционална дела целине,
него су једна једносуштна целина.
Служење није рад, служење је политичка, а рад економска категорија.
За рад се добија плата, а за служење заслуга.
Однос родитеља и детета је политички, а не економски однос.
Они нису функционално повезани, него престављају једну једносуштну целину.
Родитељ НИЈЕ у “улози родитеља”, а дете у “улози детета”, јер је улога функционална категорија.
Војник није радник обезбеђења, а војска није предузеће за обезбеђење.
Војска је политичка организација, а предузеће за обезбеђење је економска организација.
Војник је слуга господара и са њим представља једну политичку целину.
Радник обезбеђења је функционални део целине коју обезбеђује, и која представља економску целину.
Друштво није друштвени организам састављен из функционалних делова, него једносуштна целина.
Држава није сервис грађана, јер је сервис функционална, дакле економска категорија, а држава је политичка категорија.
Војници ризикују, или чак жртвују свој живот, не зато што им је опасан посао, или да би други функционални делови друштва живели, него да би живела једносуштна целина којој припадају.
Господар не узима новац (порез) од својих поданика, да би им пружао услугу обезбеђења,
него зато што је господар.
Услуга обезбеђења је економска категорија, а господарство је политичка категорија.
Дете је послушно родитељима, жена мужу, мушкарац господару, а господар Богу(Небу),
зато што су једносуштна(политичка) целина, а не функционална(економска) целина.
Политичка парадигма је једини феномен који одваја човека од дивљине.
Самоконтрола је наслеђе служења.
