Za kraj

Divim se ovog umiranja svaki dan
u zagrljaja noći koja nas pokriva,
jer jasno vidim njene crvene motive.
Osuđuju,
A ja ne umem da im protivrečim,
umem samo da osećam
između svake slutnje,
koja imenuje i preimenuje ovaj život,
jedva fer,
jedva živ,
kao ja i ti.
Ti
gladak vetar u jedra mojoj duši,
burna oluja u mojim ocima,
razorni uragan u mojim mislima,
zrelo voće na mojim usnama,
zvonak smeh u mojim ušima,
talas koji ruši branu na mojim grudima.

Kako da ih krivim?
Neka sude,
divim se umiranju u tvojim rukama.

 

[Konj_na_belom_princu]

Dobro ti je ovo... preživljavanje.

 

[Black_star]

Uh, ova je jaka bas... Da je ziva Margita i jos poneki, bila bi dobra kinta od hita, najozbiljnije mislim.

 

[Ganfajter]

bzv