Za koliko si ožiljaka opravdanja našao?

Zaborave ljudi, da se u kući (duši) svako ne poziva. I tako...ti pozoveš, oni dođe ...drage ljude, smatraš ih svojima.
Pospremiš, ispečeš kolače, serviraš meze, ponudiš sok od borovnice koje si sama brala, rakije koju ti deda poslao za tebe, ko šta hoće, podeliš ono šta imaš.
Pokažeš im 12 godišnje drvo života, kojem se ponosiš (jer je jedino što ti je ostalo od osobu koju si volela), omiljeno jastuče...
Dođe ti ljudi, misliš dolaze zbog tebe, gledaće tebe, ne paučinu u najvišem ćošku.
Misliš da će u jastuče videti utehu i toplinu što ti daje kad ga grliš, ne mali trag maskare od jučerašnje suze.
Misliš da će se diviti drvu života, ne da će mu "slučajno" slomiti jednu granu na izlaska....
I tako...shvatiš da si u kući primio revizore umesto prijatelje, u dušu strance umesto svoje...da ti traže mane i lome te polako, dok ti u njima tražiš prijatelj.
Koliko je praznih duša, u gradu punom ljudi?
Koliko je pogazenih reči?
Za koliko si ožiljaka opravdanja našao, jer je neko koga si voleo nož držao?

1618420443967.png
 
Kliknite za proširenje...
Poli46:
Nažalost,napisala si golu,surovu istinu Mika..
Pitam se ponekad Mika kuda su nestala prava
iskrena prijateljstva..Ona prijateljstva kojih se sećamo.
Kliknite za proširenje...
Ocigledno sam predugo hodala noseci ruzicaste naocare, iz straha da ruznoj istini pogledam u oci... Mozda sam osoba koja je navikla da mnogo daje a malo uzima.
Meni je stvarno zao sto je danas takvo glupo vreme da su ljudi postali samozivi, zli i nehumani.
..Ali, opet, krivo mi je, jer vidim da ima ljudi koji bi znali da pruze nekom pravo prijateljstvo, ali su se jednostavno opekli vise puta i sad im se i ne pokusava...
 
Mika:
Ocigledno sam predugo hodala noseci ruzicaste naocare, iz straha da ruznoj istini pogledam u oci... Mozda sam osoba koja je navikla da mnogo daje a malo uzima.
Meni je stvarno zao sto je danas takvo glupo vreme da su ljudi postali samozivi, zli i nehumani.
..Ali, opet, krivo mi je, jer vidim da ima ljudi koji bi znali da pruze nekom pravo prijateljstvo, ali su se jednostavno opekli vise puta i sad im se i ne pokusava...
Kliknite za proširenje...
Ne znam čoveka koji ne kaže da se nije opekao. Ali najviše njih se zatvara, povlači, ne pokušava, kako prijateljstvo tako i ljubav. Držim da treba uvek biti hrabar i uvek iznova otvoriti sebe, samo naravno pažljivo ipak birajući ko će to biti. Ali ako nas ponovo zaboli i prevari, i dalje je bolje biti živ nego odumirati u sebi lagano. Voleti je hrabrost, jer treba biti spreman i patiti. Ali ja to biram.
 
Ako ste osoba koja se, kad misli da neko to zaslužuje, potpuno predaje, daje svu ljubav, pažnju, podršku, deli smeh i suze, deli uspehe i neuspehe...onda se to nikada neće promeniti . Bez obzira koliko smo povređeni, kada se nova osoba ponovo pojavi i damo joj istu procenu, ponovo ćemo biti isti, predaćemo se u potpunosti i rizikovaćemo da budemo ponovo povređeni, iskorišćeni i omalovaženi.

Ponovo ćemo otvoriti dušu, dozvoljajući toj osobi da nam uđe pod kožu, dozvolićemo joj da uđe u naš život toliko da ako poželi da nas povredi, to će biti najlakše što je učinila u životu. I tako u krug, iznova i iznova, um nam nikada neće doći, možda ćemo postati malo ukočeniji, posvetiti malo više pažnje za kojim ljudima to radimo, na kraju ćemo delovati i pokušati da budemo klasični idioti , navući ćemo masku neosetljive osobe, ali u nama će zauvek ostati zarobljena ona dobra i izmučena duša koja će strpljivo čekati trenutak kada će izaći na videlo i ponovo biti izložena riziku, da po ne znam koji put bude „ošamarena“ zbog svoje "prelepe" prirode.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top