za jednu noc- cacanski band

Za jednu noć -TRIBUTE-
Događaj za sećanje


U utorak, 22. maja u velikoj sali Doma kulture predstavljena je tek izašla knjiga poezije Radne verzije, prerano preminulog pesnika grupe Za jednu noć Raška Jovičića.


Ovom prilikom njegovi prijatelji i muzičari koji su sa njim sarađivali u grupi Za jednu noć priredili su koncert sastavljen isključivo od repertoara ove grupe. Izdavač zbirke Radne verzije je Jutro Production, odnosno Radio Ozon i Čačanske novine, pa se Stojan Marković u ime izdavača zahvalio svim saradnicima bez kojih ne bi bilo ove knjige, a ni koncerta. To su, pre svih, priređivač knjige Ivana Pajić, Vladimir Brašnjević zaslužan za likovno-grafičko rešenje, Vladimir Pešić Pele - Raškov dugogodišnji saradnik i prijatelj i Rastko Radičević zadužen za organizaciju koncerta i koji je tehnički obradio postojeće snimke grupe Za jednu noć i pripremio ih za CD izdanje.

Ovo neuobičajeno poetsko-muzičko veče u prepunoj sali Doma kulture (preko 800 ljudi) otpočelo je spotom grupe Za jednu noć „Dođe mi da odem, svete“ nastalog s početka 90-tih godina. Već za vreme emitovanja spota osećanja u publici su uzavrela. Prvi bend sastavljen od možda najpoznatije postave grupe Za jednu noć, ovaj put pojačane mladim pevačem Gojkom Muzikravićem, izveo je Raškove pesme u veoma interesantnim unplugged aranžmanima. Pored akustičnih gitara, zvuk je obogaćen i kontrabasom i udaraljkama. Sjajno su zvučale sve izvedene kompozicije, a posebno prva koju su otpevali, po mišljenju mnogih i najbolja Raškova pesma, ljubavna poruka.

Nakon njih nastupile su i preostale tri muzičke posade, koje su izvele niz hitova grupe Za jednu noć: Dođe mi da odem, svete, Dolaze ptice, Limun votka, Krojač veselih odela, Hipici i druge.

Svaka od njih imala je svoj zvuk, karakterističan pristup pesmama, dobru uvežbanost i pripremljenost za nastup, a sve pesme su otpevane sa puno emocija i dužnim poštovanjem prema autoru. Setno, ali i veselo, kakva je i poezija Raška Jovičića. Mimi i ekipa, koji su nastupali drugi, pesme su izveli na sebi svojstven način, podigavši atmosferu u publici, a Rasto Radičević i njegov bend za ovu priliku su doneli čvršći zvuk i otkrili rokersku snagu nekih pesama, poput Bugi slatka bebo i drugih.

Sam kraj koncerta pripao je grupi Behind the door, po godinama najmlaćim muzičarima na ovom koncertu, i poslednja postava sa kojom je Raško Jovičić svirao i uradio neke snimke.

Prisutnima se prosto naježila koža od početnih tekstova Biljane jer je Goran, momak koji je pravi promoter Raškove muzike i pesama, i u neku ruku jedini istinski nastavljač Raškovog poetskog puta, sve pesme otpevao sa puno emocija, doživljeno i bez trunke patetike. To je prosto zapalilo publiku, tako da je cela sala na kraju pevala Melanholiju a svi muzičari su izašli na binu, gde im se pridružila i Raškova porodica.

Ovaj koncert je svakako događaj za sećanje, pre svega po izuzetnoj predanosti i saradnji čačanskih muzičara na ovom projektu, kakva do sada nije postojala, po odličnoj atmosferi koja je vladala tokom nastupa i na sceni i iza scene, što je naravno Raško Jovičić i zaslužio svojim radom i delom. Muzičari i njegovi prijatelji, odužili su mu se na najbolji mogući način.

Na kraju su svi bili zadovoljni, i publika, i muzičari, i organizatori, a oni koji nisu na promociji kupili knjigu poezije Raška Jovičića Radne verzije i CD sa pesmama grupe Za jednu noć, to mogu učiniti u knjižarama koje se nalaze u Domu kulture. Ceo prihod od prodatih knjiga ide Raškovoj porodici.
 
Ako mene pitša, nebi znao kazzti... Mada, i mene zanima štase nalazi u toj knjizi... Čistoda vidim štae taj čovek napiso...
I da, el tačno ono narodno predanje po koem je Raško pijan ko ****** napiso Melanholiju... pa posle nekolko dana nadrogiran ko ****** čuo tu pesmu i ubio se... ???...
 

Back
Top