PAC-PAC
Domaćin
- Poruka
- 3.894
Мало је познато, захваљујући комунистичкој пропаганди и великом незнању у
Црној Гори, да су Зеленаши (а да не помињем Бијелаше) били велики српски
националисти, односно патриоте. Они су, као и Бијелаши, били поборници
уједињења свих Срба, само уз одређене услове, а Бијелаши безусловно. Зна се
ко је имао већину на легитимној Подгоричкој скупштини и како се то завршило.
Пошто се овде већ помињало питање божићне побуне и "окупације" (комунистички
израз) српске војске, ево нешто и о томе шта су сами Зеленаши писали о себи.
Овај део историје Срба се у науци (која нема везе са актуелним политичким
злоупотребама црногорских властодржаца) означава као политички и
међудинастички сукоб, нешто попут политичких странака, и то у оквиру једног
народа. О томе су и сами учесници Подгоричке скупштине и божићне побуне
писали.
Крсто Зрнов Поповић
Капетан Крсто Зрнов Поповић био је један од вођа Божићне побуне 1919.
године, коју су против србијанске династије Карађорђевић подигли зеленаши,
присталице свргнутог краља Николе и црногорске династије Петровић Његош.
Након угушења ове побуне, Поповић је пребјегао у Италију да би се у јуну
1919. вратио у Црну Гору и почео комитску борбу. 10. децембра 1919, у
гласилу црногорске владе у изгнанству, "Гласу Црногорца", Крсто Поповић
истакао је важност Црне Горе у Српству рекавши да је "Црна Гора она земља ђе
се чувала и сачувала искра слободе Србинове". Међутим, након само неколико
мјесеци од доласка, Крсто Поповић се вратио у Италију гдје је у војсци
избјегличке владе Црне Горе добио чин командира, а касније и бригадира.
1929. године упутио је из Белгије молбу краљу Александру Карађорђевићу да га
ослободи одговорности за братоубилачке сукобе у Црној Гори од децембра 1918.
до смрти краља Николе, и у писму му исказао вјерност. У Белгији му је 18.
октобра 1929. влада провинције Лијеж, односно полиција за странце, издала
пасош, под бројем 9121, са визом под бројем 94. У личним подацима унијетим у
пасош, Крсто Зрнов Поповић национално се изјаснио као Србин.
Исте године се вратио у Југославију, добио официрску пензију и живио као
пензионер до почетка Другог свјетског рата када је основао своје зеленашке
формације, неку врсту милиције у италијанској служби и ступио у борбу против
црногорских комуниста. Обиљежје ових зеленашких формација била је
црвено-плаво-бијела српска тробојка, коју су такође користиле и четничке
јединице у Црној Гори, вјерне династији Карађорђевић. Током рата међу
зеленашима је дошло до подјеле те су једни пришли комунистима, а други
четницима. Крсто Поповић није пришао ни једнима ни другима. Убили су га
комунисти 1947. године.
________
[1] Александар Стаматовић, Историјске основе националног идентитета
Црногораца 1918-1953, Београд 2000.
[2] Александар Стаматовић, О Српству црногорских зеленаша и федералиста,
Глас Црногорца, Подгорица 24. XIX-1. XX 1999.
Црној Гори, да су Зеленаши (а да не помињем Бијелаше) били велики српски
националисти, односно патриоте. Они су, као и Бијелаши, били поборници
уједињења свих Срба, само уз одређене услове, а Бијелаши безусловно. Зна се
ко је имао већину на легитимној Подгоричкој скупштини и како се то завршило.
Пошто се овде већ помињало питање божићне побуне и "окупације" (комунистички
израз) српске војске, ево нешто и о томе шта су сами Зеленаши писали о себи.
Овај део историје Срба се у науци (која нема везе са актуелним политичким
злоупотребама црногорских властодржаца) означава као политички и
међудинастички сукоб, нешто попут политичких странака, и то у оквиру једног
народа. О томе су и сами учесници Подгоричке скупштине и божићне побуне
писали.
Крсто Зрнов Поповић
Капетан Крсто Зрнов Поповић био је један од вођа Божићне побуне 1919.
године, коју су против србијанске династије Карађорђевић подигли зеленаши,
присталице свргнутог краља Николе и црногорске династије Петровић Његош.
Након угушења ове побуне, Поповић је пребјегао у Италију да би се у јуну
1919. вратио у Црну Гору и почео комитску борбу. 10. децембра 1919, у
гласилу црногорске владе у изгнанству, "Гласу Црногорца", Крсто Поповић
истакао је важност Црне Горе у Српству рекавши да је "Црна Гора она земља ђе
се чувала и сачувала искра слободе Србинове". Међутим, након само неколико
мјесеци од доласка, Крсто Поповић се вратио у Италију гдје је у војсци
избјегличке владе Црне Горе добио чин командира, а касније и бригадира.
1929. године упутио је из Белгије молбу краљу Александру Карађорђевићу да га
ослободи одговорности за братоубилачке сукобе у Црној Гори од децембра 1918.
до смрти краља Николе, и у писму му исказао вјерност. У Белгији му је 18.
октобра 1929. влада провинције Лијеж, односно полиција за странце, издала
пасош, под бројем 9121, са визом под бројем 94. У личним подацима унијетим у
пасош, Крсто Зрнов Поповић национално се изјаснио као Србин.
Исте године се вратио у Југославију, добио официрску пензију и живио као
пензионер до почетка Другог свјетског рата када је основао своје зеленашке
формације, неку врсту милиције у италијанској служби и ступио у борбу против
црногорских комуниста. Обиљежје ових зеленашких формација била је
црвено-плаво-бијела српска тробојка, коју су такође користиле и четничке
јединице у Црној Гори, вјерне династији Карађорђевић. Током рата међу
зеленашима је дошло до подјеле те су једни пришли комунистима, а други
четницима. Крсто Поповић није пришао ни једнима ни другима. Убили су га
комунисти 1947. године.
________
[1] Александар Стаматовић, Историјске основе националног идентитета
Црногораца 1918-1953, Београд 2000.
[2] Александар Стаматовић, О Српству црногорских зеленаша и федералиста,
Глас Црногорца, Подгорица 24. XIX-1. XX 1999.
