Za 18 godina smo izgubili 500.000 stanovnika, 30.000 godišnje napusti zemlju, a do 2050. SRBIJA ĆE IMATI DVA MILIONA LJUDI MANJE

Ја се томе не веселим, само констатујем те факте као сурову реалност Србије која ће се ускоро реализовати.

Nažalost, sve su prilike da hoće, ekonomska kriza je "pred vratima".
 
Sada sam u Surcinu i prebrojavam komsije ,ko je iz kog kraja Jugoslavije ovde dosao . Gledao sam podatke o Surcinu od 1940 do danas. Vidite npr 1940 imao je oko 4 000 stanovnika. 2000 Srba ,1200Nemaca i 800 Hrvata. Danas ima naselje Surcin oko 18 000 stanovnika od toga oko 400Hrvata ,oko 2 000 Roma i ostalo su Srbi ogromnom vecinom. Od tih oko 14 000 Srba .Sremci Srbi starinom su i dalje oko 2000 a 12 000 je dodjosa iz Bosne ,Hercegovine ,Krajine ,Hrvatske.
Znaci oni zive ovde ovde se doseljavaju vec decenijama. Ovi sa hrvatskim pasosima rade preko ali su im deca ovde. Imam u ulici tri takve porodice, Jedna iz Vukovara a drugi iz Vojnica ,treci okolinna Sibenika. Nije svuda tako ali eto u mom kraju oni su najbrojniji i zato mi ta prica o manje stanovnika onako iziskuje pitanje. Koliko ih je doslo posle ratova 90tih ,da li 200 000 ,300,400 000.?
 
Nažalost, sve su prilike da hoće, ekonomska kriza je "pred vratima".

Све што сам поменуо је црно, једино ми је драго што ће се зауставити исељавање Срба на запад а добар дио оних који су тамо ће бити приморани да се врате. Бар да нас има у Србији па шта нам Бог даде... Кад је мој ћаћа радио у Њемачкој прича сам шњим телефоном и пита сам га како му је тамо, а он вели да би више волио пасти траву у нашем селу у Далмацији него радити у Њемачкој за 2000 евра. Био је тамо пар година па се вратио.
 
Sada sam u Surcinu i prebrojavam komsije ,ko je iz kog kraja Jugoslavije ovde dosao . Gledao sam podatke o Surcinu od 1940 do danas. Vidite npr 1940 imao je oko 4 000 stanovnika. 2000 Srba ,1200Nemaca i 800 Hrvata. Danas ima naselje Surcin oko 18 000 stanovnika od toga oko 400Hrvata ,oko 2 000 Roma i ostalo su Srbi ogromnom vecinom. Od tih oko 14 000 Srba .Sremci Srbi starinom su i dalje oko 2000 a 12 000 je dodjosa iz Bosne ,Hercegovine ,Krajine ,Hrvatske.
Znaci oni zive ovde ovde se doseljavaju vec decenijama. Ovi sa hrvatskim pasosima rade preko ali su im deca ovde. Imam u ulici tri takve porodice, Jedna iz Vukovara a drugi iz Vojnica ,treci okolinna Sibenika. Nije svuda tako ali eto u mom kraju oni su najbrojniji i zato mi ta prica o manje stanovnika onako iziskuje pitanje. Koliko ih je doslo posle ratova 90tih ,da li 200 000 ,300,400 000.?

Dobro zapažanje.
 
Све што сам поменуо је црно, једино ми је драго што ће се зауставити исељавање Срба на запад а добар дио оних који су тамо ће бити приморани да се врате. Бар да нас има у Србији па шта нам Бог даде... Кад је мој ћаћа радио у Њемачкој прича сам шњим телефоном и пита сам га како му је тамо, а он вели да би више волио пасти траву у нашем селу у Далмацији него радити у Њемачкој за 2000 евра. Био је тамо пар година па се вратио.

I sam sam bio od 2001 do 2016 godine, pa se vratio da uživam u penziji, tamo je penzija premala da bi se uživalo u njoj a i svoja zemlja.
 
I sam sam bio od 2001 do 2016 godine, pa se vratio da uživam u penziji, tamo je penzija premala da bi se uživalo u njoj a i svoja zemlja.
Ја тек загребао, 2 год тамо. .. Не одустајем. ЕУ ❤
 
I sam sam bio od 2001 do 2016 godine, pa se vratio da uživam u penziji, tamo je penzija premala da bi se uživalo u njoj a i svoja zemlja.

Kad naši ljudi ostanu bez posla na zapadu a to se dešava i tek će se dešavati od kad je počeo korona totalitarizam, nemaju nikakvog razloga da ostanu tamo. Zato što su tamo troškovi puno veći i kad nemaš posao gadno je. A kad ostanu tamo bez posla pa se vrate u Srbiju u kojoj su manji troškovi života puno je lakše.
 
Mislim da ce za par godina,da se zavrsi ciklus preseljanja Srba iz Hrvatske u Srbiju .Ima slucajeva da su dolazili ovde da zive ali im nikako nije odgovaralo i vratili su se ponovo tamo.Mozda je razlog drugaciji mentalitet .Sto se tice Bosne ni tu nije boja situacija ,cini se da su se masovno odselili iz Federacije osim mozda Sarajevo gde ih ima jos par hiljada .Problem je i republika Srpska jer mladi nesto ne nalaze tamo motiv za opstanak a i dosta losa ekonomska situacija. I konacno treci problem je Vucic i njegovo vidjenje gde Srbija treba da ide. Iako prica jedno a radi drugo nekako smo sve dalji od EU a vise licimo na Belorusiju nego na zeljenu Skandiviju. Njegov bivsi sef Seselj i Milosevic su oterali 300 000Srba u svet da bi doveli 300 000Krajisnika ljutih i nadrkanih na ceo svet.
 
Zbog korona totalitarizam u Americi u kratkom periodu bez posla je ostalo 40 miliona Amerikanaca, i u zapadnoj Evropi je puno ljudi ostalo bez posla. O kakvom daljem iseljavanje na zapad mi pričamo kad tamo i domaći ostaju masovno bez posla! I oni što su tamo moraće da se vrate kad korona počne još jače da pritišće. Jedan moj rođak se uskoro vraća iz Minhena nakon 6 godina života i rada tamo, šta je zaradio love zaradio je, neka sad gleda kako najpametnije da iskoristi lovu u Srbiji da u nešto uloži i tako to.
 
Ne odustaj, ja se penzionisao, pa da uživam, mrsko mi više raditi. Inače dobio sam ja vojnu penziju 2000 godine.
Свака част. Уживај у пензији заслуженој.. Зашто бих одустао. 2 године у Западној Европи где влада ред и закон, права радника.. Лепа плата..Вребам опет прилику.. Плаћен годишњи што ми је у Србији било ускраћено. У Србији послодавац само гледа да те обмане и закине.
 
Zbog korona totalitarizam u Americi u kratkom periodu bez posla je ostalo 40 miliona Amerikanaca, i u zapadnoj Evropi je puno ljudi ostalo bez posla. O kakvom daljem iseljavanje na zapad mi pričamo kad tamo i domaći ostaju masovno bez posla! I oni što su tamo moraće da se vrate kad korona počne još jače da pritišće. Jedan moj rođak se uskoro vraća iz Minhena nakon 6 godina života i rada tamo, šta je zaradio love zaradio je neka gleda kako najpametnije da iskoristi lovu u Srbiji da u nešto uloži i tako to.
Niko se nije vratio. Mozda na mesec ,dva pa opet odose . Nisu to poslovi oko kojih se EU otima ,vozaci ,negovateljice ,fabricki radnici tezak ali solidno placen posao.
 
Mislim da ce za par godina,da se zavrsi ciklus preseljanja Srba iz Hrvatske u Srbiju .Ima slucajeva da su dolazili ovde da zive ali im nikako nije odgovaralo i vratili su se ponovo tamo.Mozda je razlog drugaciji mentalitet .Sto se tice Bosne ni tu nije boja situacija ,cini se da su se masovno odselili iz Federacije osim mozda Sarajevo gde ih ima jos par hiljada .Problem je i republika Srpska jer mladi nesto ne nalaze tamo motiv za opstanak a i dosta losa ekonomska situacija. I konacno treci problem je Vucic i njegovo vidjenje gde Srbija treba da ide. Iako prica jedno a radi drugo nekako smo sve dalji od EU a vise licimo na Belorusiju nego na zeljenu Skandiviju. Njegov bivsi sef Seselj i Milosevic su oterali 300 000Srba u svet da bi doveli 300 000Krajisnika ljutih i nadrkanih na ceo svet.

Krajišnika u Srbiju je došlo oko 400 000 od 1991 do 1995. Ljudi obično računaju samo 1995 kad je došlo 250 000, ali zaboravljaju prethodne 4 godine kad su isto dolazili samo ne toliko masovno ali u dužem vremenskom periodu.
Krajišnika je otišlo u inostranstvo nekoliko desetina hiljada. Nisu baš svi ostali u Srbiji.
Zna se tačno iz kog kraja preko bare ima jača koncentracije Krajišnika, pa je tako npr. u Sidneju solidna koncentracija Benkovčana. Inače Krajišnici su uz Bokelje i Hercegovce najstarija srpska emigracija preko bare. Oni su počeli da odlaze u Ameriku još u 19-om v, dok su Srbi iz Srbije počeli da odlaze tamo dosta kasnije.
Krajišnici u Srbiji imaju dobar natalitet, u naseljima u kojima oni žive sve vrvi od dece.
 
Poslednja izmena:
Niko se nije vratio. Mozda na mesec ,dva pa opet odose . Nisu to poslovi oko kojih se EU otima ,vozaci ,negovateljice ,fabricki radnici tezak ali solidno placen posao.

Čekaj malo da korona udari jače, pa će dolaziti u Srbiju bez mogućnosti da se za mesec, dva ili pet vrate. Dolaziće za skroz, još ako uspiju da uđu u Srbiju...
 
Poslednja izmena:
Вратиће се са српским пасошима који су шљакали на црно а већина без проблема ради и путује. Границе су отворене. Јес да није идеално као пре короне али и даље има посла ко хоће да ради. Нико нема жељу ко има ЕУ пасош да ради у овој тужној Србији.
 
Све што сам поменуо је црно, једино ми је драго што ће се зауставити исељавање Срба на запад а добар дио оних који су тамо ће бити приморани да се врате. Бар да нас има у Србији па шта нам Бог даде... Кад је мој ћаћа радио у Њемачкој прича сам шњим телефоном и пита сам га како му је тамо, а он вели да би више волио пасти траву у нашем селу у Далмацији него радити у Њемачкој за 2000 евра. Био је тамо пар година па се вратио.
Stevo Karapandža...posle svih problema, koje je doživeo u hrvatskoj...vratio se u HR i živi u Lovranu...
 
Sada sam u Surcinu i prebrojavam komsije ,ko je iz kog kraja Jugoslavije ovde dosao . Gledao sam podatke o Surcinu od 1940 do danas. Vidite npr 1940 imao je oko 4 000 stanovnika. 2000 Srba ,1200Nemaca i 800 Hrvata. Danas ima naselje Surcin oko 18 000 stanovnika od toga oko 400Hrvata ,oko 2 000 Roma i ostalo su Srbi ogromnom vecinom. Od tih oko 14 000 Srba .Sremci Srbi starinom su i dalje oko 2000 a 12 000 je dodjosa iz Bosne ,Hercegovine ,Krajine ,Hrvatske.
Znaci oni zive ovde ovde se doseljavaju vec decenijama. Ovi sa hrvatskim pasosima rade preko ali su im deca ovde. Imam u ulici tri takve porodice, Jedna iz Vukovara a drugi iz Vojnica ,treci okolinna Sibenika. Nije svuda tako ali eto u mom kraju oni su najbrojniji i zato mi ta prica o manje stanovnika onako iziskuje pitanje. Koliko ih je doslo posle ratova 90tih ,da li 200 000 ,300,400 000.?
Sada sam u Surcinu i prebrojavam komsije ,ko je iz kog kraja Jugoslavije ovde dosao . Gledao sam podatke o Surcinu od 1940 do danas. Vidite npr 1940 imao je oko 4 000 stanovnika. 2000 Srba ,1200Nemaca i 800 Hrvata. Danas ima naselje Surcin oko 18 000 stanovnika od toga oko 400Hrvata ,oko 2 000 Roma i ostalo su Srbi ogromnom vecinom. Od tih oko 14 000 Srba .Sremci Srbi starinom su i dalje oko 2000 a 12 000 je dodjosa iz Bosne ,Hercegovine ,Krajine ,Hrvatske.
Znaci oni zive ovde ovde se doseljavaju vec decenijama. Ovi sa hrvatskim pasosima rade preko ali su im deca ovde. Imam u ulici tri takve porodice, Jedna iz Vukovara a drugi iz Vojnica ,treci okolinna Sibenika. Nije svuda tako ali eto u mom kraju oni su najbrojniji i zato mi ta prica o manje stanovnika onako iziskuje pitanje. Koliko ih je doslo posle ratova 90tih ,da li 200 000 ,300,400 000.?

Godina : broj iseljenih iz Bosne u Srbiju. A koji su ziveli 2002 na teritoriji srbije.

1991 : 6.387
1992 : 51.384
1993 : 7.982
1994 : 7.442
1995 : 11.532
1996 - 2002 : 21.656


Imas sve podatke na zavodu za statistiku Srbije.
Sada sam na mobitelu pa mi nije prakticno za traziti. Uglavnom i iza 2002 imas oko 2000 doseljenih Srba iz Bosne u Srbiju na godisnjem nivou.

Nije bas puno. Ali se radi o mladima.
 
Najnoviji izveštaj Republičkog zavoda za statistiku o proceni broja stanovnika u Srbiji, nažalost, nije doneo ništa novo. Sve je po starom: starijih od 65 godina ima za oko 400.000 više nego mladih do 15 godina, dok samo na osnovu odnosa umrlih i rođenih Srbija svake godine izgubi oko 30.000 ljudi.
Činjenica da sve više starimo pokreće pitanje svih posledica negativnog prirodnog priraštaja.

To su najupečatljiviji podaci izveštaja RZS pod nazivom "Procenjen broj stanovništva 2019" koji postaju još alarmantniji ako se ima u vidu da ova statistika nije obuhvatila spoljnu migraciju, odnosno broj stanovnika koji su tokom prošle godine napustili zemlju i otišli u inostranstvo. RZS ne raspolaže podacima o odlivu stanovništva preko granice. A i tu se, nezvanično, barata brojem od oko 30.000 ljudi koji svake godine reše da napuste Srbiju.



Udeo mladih i starih u ukupnom stanovništvu (2019)



Rukovodilac Grupe za izradu procena, projekcija i drugih demografskih pokazatelja Ljiljana Sekulić ističe za "Blic" da je još 2002. godine, prvi put od Drugog svetskog rata, broj starijih od 65 godina nadmašio broj mlađih od 15 godina i taj trend se kontinuirano nastavlja.


- Prema podacima o procenjenom broju stanovnika u 2019. godini, udeo starijih od 65 godina u ukupnom stanovništvu Srbije je 20,7 odsto, u 2002. je bio 16,6%, dok je udeo mlađih od 15 godina 14,3 odsto, u 2002. je bio 16,1%. Osnovni razlog ovakvog trenda je negativan prirodni priraštaj stanovništva. Posmatrano unazad, od sredine 20. veka, od 1948. do 1991. godine, stalno je bilo više rođenih nego umrlih i uvek je bio pozitivan prirodni priraštaj, koji se jeste smanjivao, ali je bio pozitivan. Tek od 1992. godine broj umrlih je postao veći od broja rođenih, tako da je od 1992. do 2019. godine u Srbiji preko 770.000 hijada lica više umrlo nego što se rodilo. To je podatak koji pokazuje ozbiljnost situacije - upozorava Sekulić.



Kako kaže, aktuelna starosna struktura je i pod neposrednim uticajem migracionih kretanja.


- Treba imati u vidu da je procena stanovništva zasnovana na rezultatima prirodnog kretanja i unutrašnjih migracija stanovništva. Dakle, uključivanjem spoljne migracije, starosna struktura stanovništva bi bila još nepovoljnija. Kako je starosna struktura stanovništva pod snažnim dejstvom nasleđenog starosnog sastava, odnosno pod uticajem tzv. demografske inercije, može se očekivati nastavak negativnog trenda i narednih godina - naglašava Sekulić.


Sve je manje i beba
Sve je manje i beba
Foto: Blic / RAS Srbija
Sve je manje i beba
Radnici i penzioneri


Ne postoji konsenzus među demografima o optimalnom odnosu mlađih od 15 godina i starijih od 65 godina.


- Ako posmatramo sa aspekta koeficijenta ukupne zavisnosti stanovništva koji predstavlja odnos stanovništva do 15 godina i starijih od 65 godina, prema stanovništvu starom od 15 do 64 godine, onda dobijamo informaciju o ekonomskoj opterećenosti radno sposobnog stanovništva u odnosu na izdržavano stanovništvo. Prema podacima za 2019. godinu, u Srbiji je vrednost ovog koeficijenta 53,8 odsto, na 100 radno sposobnih ima 53,8 izdržavanih lica, a na nivou opština, ovaj koeficijent se kreće u rasponu od 35 procenata u Preševu i Bujanovcu gde dominira mlado stanovništvo, do više od 80 odsto u Svrljigu i Gadžinom Hanu, gde je izrazitio staro stanovništvo - navodi Sekulić.


Demograf sa Instituta društvenih nauka Vladimir Nikitović ističe za "Blic" da najnoviji podaci Republičkog zavoda za statistiku nisu neočekivani.


- To su još optimistični brojevi pošto RZS ne raspolaže podacima o spoljnoj migraciji već pravi procenu broja stanovništva samo na osnovu prirodnog priraštaja. To znači da je situacija još nepovoljnija. Poslednji popis smo imali 2011. godine, odnosno pre devet godina. Kako se sve više udaljavamo od popisa, tako su podaci neprecizniji. Sve emigrantske zemlje imaju sličan problem sa podacima jer nijedan stanovnik nije dužan da, ukoliko ide da živi u inostranstvu, odjavljuje mesto prebivališta - objašnjava Nikitović i dodaje da bi popis sledeće godine trebalo da donese podatke najpribližnije stvarnom stanju stvari.


Kvalitet i kvantitet


Ipak, kako kaže, ni aktuelne brojeve ne treba shvatiti dramatično.


Mnogo važnija od broja je struktura stanovništva. Tu, pre svega, mislim na obrazovnu, eskonomsku i socijalnu strukturu. Bitno je od čega ćemo da plaćamo porez, penzije, zdravstveni, socijalni sistem, vojsku, policiju... Zato nam je potreban bolji ekonomski položaj. Imamo države u Evropi i svetu koje su manje od nas sa manjim brojem stanovnike koji isto tako nestaju, ali zato imaju znatno bolji standard, više zarađuju - podvlači Nikitović.


Stara nacija
Stara nacija
Foto: Profimedia
Stara nacija
Zato smatra da je potrebno drugačije pristupiti problemu.


- Strategija ne treba da bude usmerena samo na natalitet kao što mnogi misle. Dakle, ne samo na kvantitet nego i na kvalitet života. Recimo, danas kada roditelj upisuje dete u školu treba da gleda kako da ga osposobi da ima što više šansi u životu. Ranije to nije bio slučaj. Ekonomska i psihološka cena deteta je umnogome porasla u odnosu na pre 50 godina - naglašava Nikitović.


Posledice starenja nacije


Profesor sa Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić kaže za "Blic" da je u Srbiji sad upola manje đaka prvaka nego pre 40 godina.


- To je sve posledica negativnog prirodnog priraštaja i spoljnih migracija. Sve to je udar na penzioni sistem. U odnosu na broj mladih, radno sposobnih, broj starijih se sve više povećava. A stariji ne doprinose BDP-u nego učestvuju u njegovoj raspodeli. Da bi penzioni sistem dobro funkcionisao od tekućih doprinosa, broj radnika u Srbiji trebalo bi da bude u proseku tri puta veći od broja penzionera. Međutim, mi smo u jednom trenutku pre 10 ili 15 godina imali čak više penzionera nego radnika. Broj radnika se sad podigao za nekih 60 odsto, ali i dalje smo daleko od toga da na jednog penzionera imamo tri radnika - objašnjava Savić i dodaje da zbog toga penzije moraju da se isplaćuju i budžetskim donacijama.


Posledice negativnog prirodnog priraštaja uporedo s penzionim trpi i zdravstveni sistem.


- Postajemo sve stariji, a samim tim i bolesniji. Zbog toga su za zdravstvo potrebna znatno veća izdavanja. To je logično pošto nemamo dovoljno tekućih doprinosa za zdravstveni sistem - naglašava Savić.


Konačno, koliko starimo može se najbolje videti na selu.


- Posledica činjenice da imamo sve više starih, a sve manje mladih je i nedostatak radne snage. A to najviše pogađa poljoprivredu. Ranije smo na selu imali po tri generacije, a sad imamo staračka, zaparložena domaćinstva na kojima radi tri do pet puta manje radnika nego pre 40 godina - upozorava Savić.


Procene za budućnost


Kada je reč o očekivanom broju stanovnika, demograf sa Instituta za društvene nauke Vladimir Nikitović nema optimistične projekcije.


- Već do 2030. godine, to jest do trenutka kada bi Srbija trebalo da se priključi EU, ukupan broj stanovnika sa mestom uobičajenog boravka u zemlji, prema očekivanom scenariju, bio bi oko šest miliona. Smanjenje bi se nastavilo od 2030. do 2050. godine, doduše, nešto sporijim tempom, što bi do sredine veka dovelo do broja od gotovo dva miliona stanovnika manje ili za 30,4% manje nego danas - naglašava Nikitović.


U svojoj knjizi "U susret regionalnoj depopulaciji" naš sagovornik predstavio je kako će se smanjivati broj stanovnika po regionima.


- Dok bi smanjenje ukupne populacije između 2018. i 2050. u beogradskom regionu bilo 4,5 odsto, a u regionu Vojvodine nešto manje od republičkog proseka, 27,8 procenata, region Južne i Istočne Srbije bi izgubio gotovo polovinu populacije (48%), a region Šumadije i Zapadne Srbije tek nešto manje od njega 42,2%. Najdramatičniji gubitak stanovništva do sredine veka (preko 50%) predviđen je za oblasti u zoni izrazite emigracije, i to u nekim oblastima tradicionalne emigracije, kao što su Braničevska i Borska, za preko 75% u odnosu na današnju populaciju - kaže Nikitović.


Godišnji prosek po regionima
Godišnji prosek po regionima
Foto: RAS / RAS Srbija
Godišnji prosek po regionima
Industrijalizacija sela


Podatak da broj stanovnika jedino raste u Beogradu i Novom Sadu ne iznenađuje profesora Ljubodraga Savića.


- Nedavno sam bio u jednom selu nadomak granice sa Rumunijom i iznenadio se koliko je taj deo Banata nerazvijen. S jedne strane, imate potpuno obrađeno i uređeno poljoprivredno zemljište u Rumuniji, a kod nas sva sela praktično zamrla. Sve obrnuto nego pre 30 godina - smatra Savić.


On objašnjava i razloge za nestanak sela u Srbiji.


- Ranije smo u manjim gradovima imali fabrike u kojima je radilo po 1.000 ljudi, a te fabrike imale su i pogone po selima. Imali smo i zemljoradničke zadruge. Danas je sve to zamrlo i na selu imamo stanovništvo od 60 godina. Svi beže i odlaze u gradove, pogotovo Beograd - naglašava Savić.


Ako država želi da pomogne srpskom selu, treba da razvije industriju.


- Istinska pomoć nije, što kaže naš narod, da daš čoveku ribicu nego da ga naučiš da peca. Dakle, kratkoročna pomoć srpskom seljaku ništa ne znači ako on ne može, recimo, da živi na selu, a radi u fabrici u varoši. Poljoprivreda je specifična utoliko što je fabrika pod nebom. Seljak može devet od 12 meseci da radi na njivi i da samo 15 minuta pada grad i uništi mu sav rad tih devet meseci - ističe Savić.


Svi bi u Beograd ili Novi Sad


Kada je reč o unutrašnjim migracijama, praktično jedino beogradski region i Novi Sad beleže rast broja stanovnika.


- Prema podacima za 2019. godinu, stopa rasta stanovništva Srbije u odnosu na prethodnu godinu je negativna i iznosi -5,4‰. Jedino je u beogradskom regionu porastao broj stanovnika u odnosu na prethodnu godinu, i to za 2,3 ‰. Preostala tri regiona beleže pad broja stanovnika: region Vojvodine (-5,3‰), region Šumadije i zapadne Srbije (-8,4‰) i region južne i istočne Srbije (-10,2‰). Zone značajnijeg porasta broja stanovnika (više od 6‰) nalaze se na području beogradskog regiona i to su opštine Vračar, Palilula, Surčin, Zemun i Zvezdara. U regionu Vojvodine značajniji rast beleži jedino Novi Sad. Broj stanovnika beogradskog regiona raste samo zahvaljujući pozitivnom migracionom saldu, mada se i tu vidi smanjenje. Treba sačekati rezultate predstojećeg popisa stanovništva, koji će pokazati pravu demografsku sliku - zaključuje Sekulićeva.


Crna Trava, Gadžin Han i Svrljig polako nestaju


Najteža situacija je, logično, u najmanje razvijenim delovima zemlje.


- Stanovništvo stari u svim regionima Srbije, ali je činjenica da je proces starenja stanovništva najviše izražen u regionu južne i istočne Srbije. Između 2002. i 2019. godine udeo starijih od 65 godina u ukupnom stanovništvu najviše se povećao u pomenutom regionu, sa 18,3 odsto na 22,3 procenata. Ovo potvrđuju i najnoviji podaci o indeksu starenja po opštinama i gradovima. Od 53 opštine ili grada sa ovog područja, u gotovo 40 je indeks starenja veći od 150, dakle, odnos je 100 mladih prema 150 starih stanovnika. U ovom regionu su i tri opštine: Crna Trava, Gadžin Han i Svrljig, od ukupno četiri u Srbiji, u kojima je indeks starenja više od 300. Sve su to opštine u kojima, zbog iseljavanja i nasleđene starosne strukture, demografsko urušavanje traje već nekoliko decenija i koje gotovo da nemaju šansu za demografski oporavak - objašnjava Sekulić.


Pročitajte još:
Predviđanja CIA za Srbiju se OSTVARUJU, i stručnjaci priznali: 2050. godine biće nas manje od 6 miliona!
SVE NAS JE MANJE Do 2050. Srbija će ostati bez dva miliona stanovnika
Već nas nema ni 7 miliona, a biće nas i manje: DA LI SU MIGRANTI UOPŠTE REŠENJE? Koji? Odakle? I kako da ih integrišemo?


Pored Raške, najmlađe stanovništvo u Srbiji beleži južnobačka oblast.


- Prema podacima iz 2019. godine, udeo mlađih od 15 godina u ukupnom stanovništvu je najveći u Raškoj oblasti, gde iznosi 18 odsto. U ovoj oblasti su opštine Tutin i Novi Pazar, gde je skoro svaki četvrti stanovnik mlađi od 15 godina. To je najpre posledica pozitivnog prirodnog priraštaja, a u Novom Pazaru i pozitivnog migracionog salda. S druge strane, u Južnobačkoj oblasti udeo mlađih od 15 godina je 15,5 odsto, iako u njoj jedino Novi Sad beleži rast stanovništva. Povećanje broja stanovnika u Novom Sadu, centru Južnobačke oblasti, rezultat je migracija, veći broj doseljenih u odnosu na odseljene, pre svega mladog stanovništva, a zatim i povećanog nivoa rađanja - podvlači Sekulić.


Izgubili smo pola miliona ljudi od 2002.


Od 2002. izgubili smo više od pola miliona ljudi ili 30.000 godišnje.


- Već skoro 30 godina prirodni priraštaj u Srbiji je negativan, a očekuje se da će taj negativan trend rasti i u narednim godinama. Ako govorimo o rađanju, čak i ako bi populacione mere dale neke pozitivne efekte, bile bi ograničene činjenicom da mali broj generacija devojaka ulaze u reproduktivno doba. S druge strane, bitna je učestalost smrtnosti, pogotovo tzv. bebi-bum generacija, rođenih posle Drugog svetskog rata, a koje sada ulaze u godine kada je smrtnost visoka - objašnjava Ljiljana Sekulić, rukovodilac grupe.


Možda i više od negativnog prirodnog priraštaja, na stalno smanjenje broja stanovnika utiče iseljavanje u inostranstvo, uglavnom mladih, smatra sagovornica.


- Prema rezultatima projekcija, baziranih na rezultatima popisa 2011. u Srbiji bi se u narednih 20 godina, samo usled negativnog prirodnog priraštaja, broj stanovnika smanjio za oko 780.000 - ističe ona.


https://www.blic.rs/a-m-p-article?u...TI/DRUSTVO&tdv=BLIC_RS/blic/vesti/drustvo/ART

Evo ga. Srbija je failed state. Drzava bez buducnosti. Broj penzinera ce premasiti broj onih ispod 30 godina.

Jedino resenje je da se nasele migranti. Samo migranti mogu biti spas. AV je u pravu

Pogledaj ko ti pohvalio temu pa se zapitaj...
Čak je i kod Slobe postojao porast, ne baš neki ali porast.
Od Petolistopadskih Izmena privrede automatski se menja i demografija društva - konstantan minus.
Decu prave samo oni koji su prodali vekovno ognjiśte nacionalnoj manjini pa kupili beogradsku novogradnju.
Jednogeneracijska investicija.

I ovo ti nije nikakva "najnovija statistika" imaš na internetu odavno...
 
Godina : broj iseljenih iz Bosne u Srbiju. A koji su ziveli 2002 na teritoriji srbije.

1991 : 6.387
1992 : 51.384
1993 : 7.982
1994 : 7.442
1995 : 11.532
1996 - 2002 : 21.656


Imas sve podatke na zavodu za statistiku Srbije.
Sada sam na mobitelu pa mi nije prakticno za traziti. Uglavnom i iza 2002 imas oko 2000 doseljenih Srba iz Bosne u Srbiju na godisnjem nivou.

Nije bas puno. Ali se radi o mladima.

Razumem ljude koji su spasavali živu glavu, ni dan danas nisu rešili mnoge probleme prelaskom u Srbiju kao ni mi odavde.
 
Вратиће се са српским пасошима који су шљакали на црно а већина без проблема ради и путује. Границе су отворене. Јес да није идеално као пре короне али и даље има посла ко хоће да ради. Нико нема жељу ко има ЕУ пасош да ради у овој тужној Србији.


Није тако синко,није баш све тако црно нити је Србија ''тужна''.

Посла има и овде ко хоће и зна да ради
 
Kako gde. Negde ti kazu ajde u stranku, negde te spopadaju Jutke, negde te ne placaju dovoljno i ne zelis da radis da se pokrijes mesec dana sa 0 ustedjevine.

Posla ima, ali po kakvim uslovima i za koje pare to je pitanje. Da ne pricam o redovnim krsenjima zakona u mnogim firmama. Neplaceni prekovremeni sati, jos se ljudi naljute bokte kad treba da plate.

Ima posle ocigledno i za one nesposobne koji ne znaju da rade. Takvih je puna policija, komunalna, eps, nis, Vlada Srbije itd... i mnogo drugih drzavnih preduzeca. U Ministarstva neka kad udjes u kancelarije kao u gradski bus, samo im sipke fale da se drze koliko ih ima unutra...


Pa sad ako se neko pronadje i odgovara mu, sto da ne.
 
Kako gde. Negde ti kazu ajde u stranku, negde te spopadaju Jutke, negde te ne placaju dovoljno i ne zelis da radis da se pokrijes mesec dana sa 0 ustedjevine.

Posla ima, ali po kakvim uslovima i za koje pare to je pitanje. Da ne pricam o redovnim krsenjima zakona u mnogim firmama. Neplaceni prekovremeni sati, jos se ljudi naljute bokte kad treba da plate.

Ima posle ocigledno i za one nesposobne koji ne znaju da rade. Takvih je puna policija, komunalna, eps, nis, Vlada Srbije itd... i mnogo drugih drzavnih preduzeca. U Ministarstva neka kad udjes u kancelarije kao u gradski bus, samo im sipke fale da se drze koliko ih ima unutra...


Pa sad ako se neko pronadje i odgovara mu, sto da ne.




Naravno da ima ovoga što pišeš,viđam i to svaki dan ali viđam i druge stvari...

Sve zavisi od toga šta znaš da radiš i koja ti je kvalifikacija.
 
Ови идиоти рачунају да до тада Европа неће бити у паклу цивилизацијског рата. Неће бити грађанског, националистичког, чак то неће бити ни стриктно верски сукоб, јер исламисти неће напасти само хришћане, већ и атеисте, друге вернике, левичаре, либерале, све редом као и своје отпаднике од вере.
 

Back
Top