s_O_k_O
Iskusan
- Poruka
- 5.042
ЉУБИШ - Уколико се не промени ставка из Споразума о стабилизацији и придруживању Европске уније и Србије, по којој се странцима већ од 2014. године омогућава да купују земљу у Србији, пољопривредницима прети опасност да на сопственој земљи постану надничари, тврди Бранислав Гулан, сарадник Привредне коморе Србије и члан одбора за село Српске академије наука и уметности и додаје да суморну реалност српског села може да добије само два епилога - тајкунизацију или задругарство.
Гулан је, на међународној конференцији "Ка радничко-сељачком покрету", одржаној прошлог викенда у златиборском селу Љубиш брзопотезно осликао ту суморну реалност, наводећи да је око 1.200 села у Србији у нестајању, да је 50.000 сеоских кућа потпуно празно, а да за 100.000 евра може да се купи, малтене, читаво војвођанско село, преноси дневни лист Данас.
Црну статистику српског села додатно боје чињенице да нам је сточни фонд уништен, да је број говеда за 41 одсто мањи него 1990. године, а да је ове године засејано најмање пшенице у последњих 50 година.
Ниједан сељак, пољопривредник у Скупштини Србије
Гулан истиче и да је свака четврта приватизација у пољопривреди поништена, иако су, како каже, све урађене лоше, као и да су овај и прошли сазив Скупштине Србије први у српској историји у којима нема ниједног сељака, пољопривредника.
Гулан у датим околностима, као могуће, види само два правца развоја - или ће села "еволуирати" у фарме у тајкунском власништву или ће бити ограничен земљишни посед и подстакнуто задругарство.
На конференцији у Љубишу, у организацији радничко-сељачке организације "Покрет за слободу" и под покровитељством фондације Роза Луксембург, окупило се тридесетак представника радничких и сељачких организација превасходно из Србије, али и из региона, Европе и Северне Америке, као и низ стручњака и професионалаца верзираних за питања села, пољопривреде, задруга, органске и еколошке пољопривреде, преноси Данас.
Иако су главни закључци конференције, углавном, начелне природе, она је успела у свом науму да мапира аутентичну радничко-сељачку сцену у Србији, као и да је позиционира унутар ширег контекста - регионалног, европског и светског.
Од присутних радника и сељака могле су се чути пароле и изјаве о томе да "не треба чекати државу", да треба да се "дефинише стратегију за пољопривреду", те како треба "онемогућити зеленашке марже".
Могли су се чути и захтеви за одлагањем рока за дозволу куповине земље странцима тек за време после пријема у ЕУ, као и за повраћај бесправно одузете задружне имовине оригиналним власницима.
Акценат је стављен и на наставак борбе за забрану генетски модификоване хране, као и на подстицај младима за бављење органском, еколошком, алтернативном пољопривредом.
Суверенитет прехрамбеног система
Представљајући структуру, вредности, начин организације и деловања међународног покрета сељака Виа Кампесина (у слободном преводу значи "сељачки пут"), Женевјев Савињи из француског синдиката малих пољопривредних произвођача "Конфедерација сељака" (који је део европског огранка покрета Виа Кампесине), стално се враћала на концепт "суверенитета прехрамбеног система".
Под суверенитетом прехрамбеног система (суверенитетом хране) подразумева се производња хране првенствено за локално и национално тржиште, а мање за извоз, пошто се као главни циљ производње види смањење сиромаштва и глади, очување сеоског живота, економије и природне средине, али и коришћење ресурса на "одржив" начин.
Ненад Илић из Раткова у општини Оџаци, оснивач удружења "Обруч", демонстрирао је, на основу искустава и богате документације о деветогодишњој борби против "пљачкашке приватизације пољопривредне задруге у својој општини", како изгледа механизам те операције.
Илићева борба имала је ефекта, па је он са поприличном дозом оптимизма говорио како, упркос свем,у није немогуће оборити пљачкашку приватизацију.
"Ми смо у Раткову пронашли добитну комбинацију. Значи, позитиван исход је могућ. Треба само брзо деловати", тврди Илић.
Тајкуни отимају земљу, а локално становништво се исељава
Илићева прича послужила је као локална илустрација за један глобални процес који је, такође, био тема посебног конференцијског панела - отимање земље.
Развојни модел заснован на експанзији и експропријацији земљишта довео је, с једне стране, до тога да крупни инвеститори остваре огромну концентрацију власништва над земљом и природним ресурсима, док се, с друге стране, локално становништво исељава и измешта уз кршење основних људских права, расте сиромаштво, друштвено раслојавање, загађење животне средине.
"Реч је о савременом облику колонизације", каже Женевјев Савињи, док Бранислав Гулан, осврћући се на исту тему, упозорава да, уколико се не промени ставка из Споразума о придруживању, по којој се странцима већ од 2014. године омогућава да купују земљу у Србији, пољопривредницима прети опасност да на сопственој земљи постану надничари код странаца.
"Мађарска, Румунија, Бугарска... сви су одложили то питање, нема разлога да то не учинимо и ми", сматра Гулан.
http://www.rtv.rs/sr_ci/drustvo/za-100.000-evra-moze-da-se-kupi-vojvodjansko-selo_326635.html
Гулан је, на међународној конференцији "Ка радничко-сељачком покрету", одржаној прошлог викенда у златиборском селу Љубиш брзопотезно осликао ту суморну реалност, наводећи да је око 1.200 села у Србији у нестајању, да је 50.000 сеоских кућа потпуно празно, а да за 100.000 евра може да се купи, малтене, читаво војвођанско село, преноси дневни лист Данас.
Црну статистику српског села додатно боје чињенице да нам је сточни фонд уништен, да је број говеда за 41 одсто мањи него 1990. године, а да је ове године засејано најмање пшенице у последњих 50 година.
Ниједан сељак, пољопривредник у Скупштини Србије
Гулан истиче и да је свака четврта приватизација у пољопривреди поништена, иако су, како каже, све урађене лоше, као и да су овај и прошли сазив Скупштине Србије први у српској историји у којима нема ниједног сељака, пољопривредника.
Гулан у датим околностима, као могуће, види само два правца развоја - или ће села "еволуирати" у фарме у тајкунском власништву или ће бити ограничен земљишни посед и подстакнуто задругарство.
На конференцији у Љубишу, у организацији радничко-сељачке организације "Покрет за слободу" и под покровитељством фондације Роза Луксембург, окупило се тридесетак представника радничких и сељачких организација превасходно из Србије, али и из региона, Европе и Северне Америке, као и низ стручњака и професионалаца верзираних за питања села, пољопривреде, задруга, органске и еколошке пољопривреде, преноси Данас.
Иако су главни закључци конференције, углавном, начелне природе, она је успела у свом науму да мапира аутентичну радничко-сељачку сцену у Србији, као и да је позиционира унутар ширег контекста - регионалног, европског и светског.
Од присутних радника и сељака могле су се чути пароле и изјаве о томе да "не треба чекати државу", да треба да се "дефинише стратегију за пољопривреду", те како треба "онемогућити зеленашке марже".
Могли су се чути и захтеви за одлагањем рока за дозволу куповине земље странцима тек за време после пријема у ЕУ, као и за повраћај бесправно одузете задружне имовине оригиналним власницима.
Акценат је стављен и на наставак борбе за забрану генетски модификоване хране, као и на подстицај младима за бављење органском, еколошком, алтернативном пољопривредом.
Суверенитет прехрамбеног система
Представљајући структуру, вредности, начин организације и деловања међународног покрета сељака Виа Кампесина (у слободном преводу значи "сељачки пут"), Женевјев Савињи из француског синдиката малих пољопривредних произвођача "Конфедерација сељака" (који је део европског огранка покрета Виа Кампесине), стално се враћала на концепт "суверенитета прехрамбеног система".
Под суверенитетом прехрамбеног система (суверенитетом хране) подразумева се производња хране првенствено за локално и национално тржиште, а мање за извоз, пошто се као главни циљ производње види смањење сиромаштва и глади, очување сеоског живота, економије и природне средине, али и коришћење ресурса на "одржив" начин.
Ненад Илић из Раткова у општини Оџаци, оснивач удружења "Обруч", демонстрирао је, на основу искустава и богате документације о деветогодишњој борби против "пљачкашке приватизације пољопривредне задруге у својој општини", како изгледа механизам те операције.
Илићева борба имала је ефекта, па је он са поприличном дозом оптимизма говорио како, упркос свем,у није немогуће оборити пљачкашку приватизацију.
"Ми смо у Раткову пронашли добитну комбинацију. Значи, позитиван исход је могућ. Треба само брзо деловати", тврди Илић.
Тајкуни отимају земљу, а локално становништво се исељава
Илићева прича послужила је као локална илустрација за један глобални процес који је, такође, био тема посебног конференцијског панела - отимање земље.
Развојни модел заснован на експанзији и експропријацији земљишта довео је, с једне стране, до тога да крупни инвеститори остваре огромну концентрацију власништва над земљом и природним ресурсима, док се, с друге стране, локално становништво исељава и измешта уз кршење основних људских права, расте сиромаштво, друштвено раслојавање, загађење животне средине.
"Реч је о савременом облику колонизације", каже Женевјев Савињи, док Бранислав Гулан, осврћући се на исту тему, упозорава да, уколико се не промени ставка из Споразума о придруживању, по којој се странцима већ од 2014. године омогућава да купују земљу у Србији, пољопривредницима прети опасност да на сопственој земљи постану надничари код странаца.
"Мађарска, Румунија, Бугарска... сви су одложили то питање, нема разлога да то не учинимо и ми", сматра Гулан.
http://www.rtv.rs/sr_ci/drustvo/za-100.000-evra-moze-da-se-kupi-vojvodjansko-selo_326635.html
