Yugosloveni su vozili fiću i zastavu (Fićo i Stojadin) ,i zbog svojih narodnih imena,da ne bi neko krivo shvatio da to ime ima šovinistički prizvuk,napravili su Yugo.Mada mislim da je to promašeni projekat FIAT-a,kao modifikacija FIAT-a 127,pa kad su videli da su pogrešili,ponudili komšijama
.
Yugo je imao ime kojim su se ponosili svi žitelji Jugoslavije.I onda je taj isti Yugo počeo da sanja kao i većina Jugoslovena u to vreme,i poželeo da ode preko bare.Otišao je u Ameriku,i odma dobio ime Yugo America,razdaljinu i brzinu više nije merio u kilometrima nego u miljama,počeo da nosi alarm,upaljač za cigarete i kasetofon kao standarnu opremu i još neke sitnice za razliku od svog rodjaka koj je ostao u domovini.Da bi osvojio srca tada „bratskog“ američkog naroda,oborio je sebi cenu na 3999$ ,iako se njegov rodjak Yugo „patriota“ u domovini prodavao za nekih 6000$.Sve je bilo super dok nije postao zvezda u holivudu i dok amerikanci nisu od njega počeli da prave skulpture,i totalni krah je doživeo kada je optužen da je „udavio Monu“( Drowning Mona).Čak se pričalo da su ameri kažnjavali decu rečima da ako ne budu dobri,kupiće im Yugo,pa da im se druga-dobra deca smeju.
Dok auto industrija u svetu,i na istoku i na zapadu,svakih par godina izbaci nov model automobila,koj se u odnosu na predhodni razlikuje i po izgledu i po opremi,Yugo je za ceo svoj vek doživljavao samo modifikacije.U startu je imao šturu zadnju svetlosnu grupu koja je služila svrsi,ali da bi moćnije izgledao,dodato mu je još malo lampica i tako je dobio i svetlo za rikverc.Motor od 903ccm iz modela 45 je nastavio da koristi,ali je dobio i motor od 1116ccm i menjač sa 5 brzina za model 55,pa onda taj motor malo modifikovan za model 60 i pošto je tražio nešto jače,dobio je i motor od 1286ccm za model 65.Pojedine serije su dobile zadnja bočna leptir stakla,automatska ili katapult sedišta,plišani enterijer. Trebao je da dobije i automatski menjač ,ali od toga se odustalo čim su se narodi u Yugoslaviji posvadjali,iseljavanje u ameriku je prekinuto.
Yugo 45 је mogao da juri оkо 135 km/č, 55 оkо 145 km/č, 60 оkо 150 km/č, а 65 čak оkо 160 km/č.Ubrzanje od 0-100 je bilo za fantastičnih 20 sekundi.Aerodinamika je bila tako dobra da je pri brzini preko 80km/č drastično povećavao potrošnju zbog povećanog otpora vazduha.
Na svom putu u Englesku,pored desnog volana kao standardnu opremu je imao i šiber.
Ako kojim slučajem nekom Yugu treba zamena nekog dela,može se obratiti svom starijem rodjaku koj je završio svoju karijeru na drumu,i sada trune u nečijem dvorištu ili nekom otpadu,a još nije stigao u pakao nekog kotla u Sartidu,jer npr vrata sa Yuga iz ’80-te mogu poslužiti Yugu poslednje generacije.
Pošto je nakon nepunih 30 godina Yugo prestao da se proizvodi,našim pokolenjima imaćemo o čemu da pričamo,da smo imali „jaku“ auto industriju,da smo čak svoje automobile izvozili u beli svet,pa i u ameriku,da je taj auto bio statusni simbol,nekad pozitivan,nekad negativan,da smo svi znali da ga popravimo,da su delovi bili jeftini,al su se i trošili.
.
Yugo je imao ime kojim su se ponosili svi žitelji Jugoslavije.I onda je taj isti Yugo počeo da sanja kao i većina Jugoslovena u to vreme,i poželeo da ode preko bare.Otišao je u Ameriku,i odma dobio ime Yugo America,razdaljinu i brzinu više nije merio u kilometrima nego u miljama,počeo da nosi alarm,upaljač za cigarete i kasetofon kao standarnu opremu i još neke sitnice za razliku od svog rodjaka koj je ostao u domovini.Da bi osvojio srca tada „bratskog“ američkog naroda,oborio je sebi cenu na 3999$ ,iako se njegov rodjak Yugo „patriota“ u domovini prodavao za nekih 6000$.Sve je bilo super dok nije postao zvezda u holivudu i dok amerikanci nisu od njega počeli da prave skulpture,i totalni krah je doživeo kada je optužen da je „udavio Monu“( Drowning Mona).Čak se pričalo da su ameri kažnjavali decu rečima da ako ne budu dobri,kupiće im Yugo,pa da im se druga-dobra deca smeju.
Dok auto industrija u svetu,i na istoku i na zapadu,svakih par godina izbaci nov model automobila,koj se u odnosu na predhodni razlikuje i po izgledu i po opremi,Yugo je za ceo svoj vek doživljavao samo modifikacije.U startu je imao šturu zadnju svetlosnu grupu koja je služila svrsi,ali da bi moćnije izgledao,dodato mu je još malo lampica i tako je dobio i svetlo za rikverc.Motor od 903ccm iz modela 45 je nastavio da koristi,ali je dobio i motor od 1116ccm i menjač sa 5 brzina za model 55,pa onda taj motor malo modifikovan za model 60 i pošto je tražio nešto jače,dobio je i motor od 1286ccm za model 65.Pojedine serije su dobile zadnja bočna leptir stakla,automatska ili katapult sedišta,plišani enterijer. Trebao je da dobije i automatski menjač ,ali od toga se odustalo čim su se narodi u Yugoslaviji posvadjali,iseljavanje u ameriku je prekinuto.
Yugo 45 је mogao da juri оkо 135 km/č, 55 оkо 145 km/č, 60 оkо 150 km/č, а 65 čak оkо 160 km/č.Ubrzanje od 0-100 je bilo za fantastičnih 20 sekundi.Aerodinamika je bila tako dobra da je pri brzini preko 80km/č drastično povećavao potrošnju zbog povećanog otpora vazduha.
Na svom putu u Englesku,pored desnog volana kao standardnu opremu je imao i šiber.
Ako kojim slučajem nekom Yugu treba zamena nekog dela,može se obratiti svom starijem rodjaku koj je završio svoju karijeru na drumu,i sada trune u nečijem dvorištu ili nekom otpadu,a još nije stigao u pakao nekog kotla u Sartidu,jer npr vrata sa Yuga iz ’80-te mogu poslužiti Yugu poslednje generacije.
Pošto je nakon nepunih 30 godina Yugo prestao da se proizvodi,našim pokolenjima imaćemo o čemu da pričamo,da smo imali „jaku“ auto industriju,da smo čak svoje automobile izvozili u beli svet,pa i u ameriku,da je taj auto bio statusni simbol,nekad pozitivan,nekad negativan,da smo svi znali da ga popravimo,da su delovi bili jeftini,al su se i trošili.