"You wanna hear the truth?...

D

divlja

Gost
You can't handle the truth!"

Dzek Nikolson u filmu "A Few Good Men"

Na onoj temi "slagao me je" Meda je pokrenuo jednu zanimljivu temu, a juce i danas sam imala neko iskustvo povodom toga, pa hocu da to podelim ovde i da mi kazete sta mislite.
U pitanju su dve drage osobe. Prijateljica mi je u nekim zescim sranjima, izmice joj se tlo pod nogama bukvalno, al' ja mnogo verujem u nju. Medjutim, uhvatile su je niske strasti i na pamet joj dolaze po meni sulude ideje koje nisu nikakvo resenje za njenu situaciju, vec bi samo produbljivale probleme. Mnogo pricamo poslednjih meseci i u par navrata i juce sam se svom silom suprostavila njenom ludilu, da sam drasticno povisila ton i bila brutalno iskrena. Nije se osecala lepo, al' nijednog trenutka mi nije zamerila, danas mi je priznala da sam u pravu. Kapiram da prijatelji zato i sluze, ne da nas lazu i podgrevaju nasu samoobmanu.
Druga osoba je musko koja insistira uvek na iskrenosti. U poslednje vreme imala sam osecaj da smo dosli do stadijuma kad mogu da budem potpuno otvorena. I sta se desi? Na pitanje, odgovorim najiskrenije, mada sam kapirala da ta osoba i sama to zna. I sta se desi? Naljuti se najstrasnije i na najkukavickiji moguci nacin me odjebe.
Znaci do juce sve do jaja, ajmo ovo ajmo ono, zanima me sta mislis i odjednom "paf!".

I sad se ja presabiram, da li sam ja luda sto sam odgovorila iskreno, da li je ipak trebalo da zavijam sve u sarmu, da li se ja zapravo nekom mesam u zivot ako kazem sta mislim, pa ****** sam si pitao...

Znaci, ne kapiram...i sta zapravo ovakva negativna reakcija znaci? Znaci osobu obozavam, al' se sad pitam ko je zapravo lud u celoj prici, ovo je drugi put da zeli da se osecam kao kreten? :| Samo sto se ja ne osecam ko kreten.
 
Ja sam za to da kad te neko pita da mu kažeš iskreno. I šta ako se naljuti? Proći će ga, ako je normalan. Ako nije - ko ga j....Nekad je teško suočiti se sa istinom, i nekom to ide brže, nekom sporije, neko traži za sebe opravdanja, neko prihvata kritiku....taj tvoj prijatelj je očigledno veoma sujetan, ali ne brini stiglo je njemu do uma to što si rekla....i verovano je i svestan da si u pravu. Ako nije- opet kažem, ko ga šiša, onda nije baš na svom mestu.
 
sta znam...kapiram da su skroz razliciti slucajevi..sto se prijateljstva tice to je to..jedino ce ti prijatelj sasuti istinu u lice kao hladan tus,ali ce ti pomoci da resis problem,nece to uraditi da bi te povredio..ostali mogu da te gledaju onako sazaljivo i klimaju glavom,odobravajuci tvoj postupak/ke i samo ti odmagati..kontam i da je tvoja prijateljica to shavtila..nekada treba vise vremena...cesto je bitno dobro poznavati osbu...
a ovaj drugi slucaj...mozda gresim,ali ne ponajes ga dugo ili dobro?nije ok,nije fer naljutiti se kada dobijes istinu a trazis odgovor!ali je tu u pitanju verovatno neka nesigurnost u sebe,aili nesto slicno...
 
divlja, znaš kako,kad neko pored nas i uz nas ili na naše oči doživi sramotu ili napravi grešku, i još kad je svestan da smo mi to videli ili uvideli

ladno možeš da očekuješ da posle hoće da te na neki način udalji od sebe i svog sveta.

svesno-nesvesno to je nebitno...

ne kažem da je to pravilo ali mnogima se desilo.

to je jednostavno crta neka u psihi kojom ljudi žele da poreknu svoju lošu stranu...

nije baš odgovor na tvoje pitanje ali dosta ima veze...

i ono da kada se nešto izgovori to tada postaje istina...

ebi ga čovek nije želeo da to postane istina.
a po reakciji vidiš da je tvoje mišljenje na mestu...

i taj fazon, želim tvoj sud ako mi odgovara...

sto ljudi tristaosamdeset ćudi... šta češ. . .
 
You can't handle the truth!"

Dzek Nikolson u filmu "A Few Good Men"

Na onoj temi "slagao me je" Meda je pokrenuo jednu zanimljivu temu, a juce i danas sam imala neko iskustvo povodom toga, pa hocu da to podelim ovde i da mi kazete sta mislite.
U pitanju su dve drage osobe. Prijateljica mi je u nekim zescim sranjima, izmice joj se tlo pod nogama bukvalno, al' ja mnogo verujem u nju. Medjutim, uhvatile su je niske strasti i na pamet joj dolaze po meni sulude ideje koje nisu nikakvo resenje za njenu situaciju, vec bi samo produbljivale probleme. Mnogo pricamo poslednjih meseci i u par navrata i juce sam se svom silom suprostavila njenom ludilu, da sam drasticno povisila ton i bila brutalno iskrena. Nije se osecala lepo, al' nijednog trenutka mi nije zamerila, danas mi je priznala da sam u pravu. Kapiram da prijatelji zato i sluze, ne da nas lazu i podgrevaju nasu samoobmanu.
Druga osoba je musko koja insistira uvek na iskrenosti. U poslednje vreme imala sam osecaj da smo dosli do stadijuma kad mogu da budem potpuno otvorena. I sta se desi? Na pitanje, odgovorim najiskrenije, mada sam kapirala da ta osoba i sama to zna. I sta se desi? Naljuti se najstrasnije i na najkukavickiji moguci nacin me odjebe.
Znaci do juce sve do jaja, ajmo ovo ajmo ono, zanima me sta mislis i odjednom "paf!".

I sad se ja presabiram, da li sam ja luda sto sam odgovorila iskreno, da li je ipak trebalo da zavijam sve u sarmu, da li se ja zapravo nekom mesam u zivot ako kazem sta mislim, pa ****** sam si pitao...

Znaci, ne kapiram...i sta zapravo ovakva negativna reakcija znaci? Znaci osobu obozavam, al' se sad pitam ko je zapravo lud u celoj prici, ovo je drugi put da zeli da se osecam kao kreten? :| Samo sto se ja ne osecam ko kreten.

ja nisam kompetenta da odgovorim. ja sam za iskrenost do kraja, narocito kad ti neko znaci, bez obzira u kom kontekstu, kao prijatelj ili kao nesto vise od toga. taj sto se naljutio, mislim da je idiot. a ta prijateljica, da sam na njenom mestu, cenila bih tvoj trud i otvorenost, ma sta odlucila na kraju.
 
I sad se ja presabiram, da li sam ja luda sto sam odgovorila iskreno, da li je ipak trebalo da zavijam sve u sarmu, da li se ja zapravo nekom mesam u zivot ako kazem sta mislim, pa ****** sam si pitao...

Znaci, ne kapiram...i sta zapravo ovakva negativna reakcija znaci?
Uf, ja sam ranije jurišala okolo sa svojim neumoljivim istinama kao sa zastavama.
Vremenom sam počela da mislim da to bespoštedno šamaranje ljudi istinom ima u sebi više samoljublja nego altruizma.
Zato sam svesno odlučila da se kontrolišem u momentima kada bih najradije nekome srušila iluzije, jer ko kaže da moja istina nije samo moja iluzija o istini?
Ograničila sam dakle svoje viđenje istine na trenutke kad me neko baš zamoli za iskreno mišljenje.
Iako čak i pri takvim zahtevima ljudi često ne žele čuti neuvijenu istinu, nego više neku...ublaženu, ulepšanu, neku istinu koja teši i umiruje... :|
 
Uf, ja sam ranije jurišala okolo sa svojim neumoljivim istinama kao sa zastavama.
Vremenom sam počela da mislim da to bespoštedno šamaranje ljudi istinom ima u sebi više samoljublja nego altruizma. Zato sam svesno odlučila da se kontrolišem u momentima kada bih najradije nekome srušila iluzije, jer ko kaže da moja istina nije samo moja iluzija o istini?
Ograničila sam dakle svoje viđenje istine na trenutke kad me neko baš zamoli za iskreno mišljenje.
Iako čak i pri takvim zahtevima ljudi često ne žele čuti neuvijenu istinu, nego više neku...ublaženu, ulepšanu, neku istinu koja teši i umiruje... :|

zaista odlicno receno. mada, zavisi u koje svrhe tu istinu koristis. istina je kao eutanazija ;). neko je odobrava neko ne. nekome humana nekome zlocin.
 
:D "To je bas bilo zanimljivo - iako na njega nimalo nije delovao moj rep, izgleda da su jako delovale moje reci", iz SVETA KNJIGA VUKODLAKA. To je o Igoru.

A za ovog decka, ovo o iskrenosti, to mi se desilo 100 puta. Ja sam mrtva hladna na to. Meni je osovno da ne pazim nikad sta pricam, to je u mojoj prirodi, ja sam takva, necu da se menjam, hocu da me svako sa kim se druzim prihvati ovakvu kakva jesam ili ne moramo ni da se druzimo.
 
You can't handle the truth!"

Dzek Nikolson u filmu "A Few Good Men"

Na onoj temi "slagao me je" Meda je pokrenuo jednu zanimljivu temu, a juce i danas sam imala neko iskustvo povodom toga, pa hocu da to podelim ovde i da mi kazete sta mislite.
U pitanju su dve drage osobe. Prijateljica mi je u nekim zescim sranjima, izmice joj se tlo pod nogama bukvalno, al' ja mnogo verujem u nju. Medjutim, uhvatile su je niske strasti i na pamet joj dolaze po meni sulude ideje koje nisu nikakvo resenje za njenu situaciju, vec bi samo produbljivale probleme. Mnogo pricamo poslednjih meseci i u par navrata i juce sam se svom silom suprostavila njenom ludilu, da sam drasticno povisila ton i bila brutalno iskrena. Nije se osecala lepo, al' nijednog trenutka mi nije zamerila, danas mi je priznala da sam u pravu. Kapiram da prijatelji zato i sluze, ne da nas lazu i podgrevaju nasu samoobmanu.
Druga osoba je musko koja insistira uvek na iskrenosti. U poslednje vreme imala sam osecaj da smo dosli do stadijuma kad mogu da budem potpuno otvorena. I sta se desi? Na pitanje, odgovorim najiskrenije, mada sam kapirala da ta osoba i sama to zna. I sta se desi? Naljuti se najstrasnije i na najkukavickiji moguci nacin me odjebe.
Znaci do juce sve do jaja, ajmo ovo ajmo ono, zanima me sta mislis i odjednom "paf!".

I sad se ja presabiram, da li sam ja luda sto sam odgovorila iskreno, da li je ipak trebalo da zavijam sve u sarmu, da li se ja zapravo nekom mesam u zivot ako kazem sta mislim, pa ****** sam si pitao...

Znaci, ne kapiram...i sta zapravo ovakva negativna reakcija znaci? Znaci osobu obozavam, al' se sad pitam ko je zapravo lud u celoj prici, ovo je drugi put da zeli da se osecam kao kreten? :| Samo sto se ja ne osecam ko kreten.


Ma trebalo je da mu kažeš isto što i gospodin Džek, pa ako i posle toga kaže "e baš mogu" (kao što bi svi rekli, jer svi su face:)) onda je već njegov problem kako će da prihvati...

"prijatelj koji se naljutio zbog sitnice, nikad nije ni bio pravi prijatelj..."
 
Pa ja jesam samoljub najotvoreniji moguci, al' to i nije neko opravdanje da ne kazem sta mislim osobi do koje mi je stalo, samo da bih bila pravi altruista. I uopste mi nije zao sto sam rekla sta sam rekla, hvala bogu rekla sam sve sto je trebalo ovog puta, tako da moze da se ljuti i tripuje odavde do vecnosti, meni je zapravo lakse. Eto jos jedan dokaz za moje samoljublje. Al' ako meni nije dobro, kako onda da bude dobro ljudima oko mene...
 
divlja ima razlicitih ljudi.neki ce istinu prihvatiti onako kako treba da je prihvate,a drugi kao atak na licnost.
licno,prestala sam da ispravljam krive drine.
osobama koje znaju koliko sam dobronamerna kada im nesto kazem,uvek saspem istinu u lice.
osobama koje ne vole da cuju istinu,uopste se i ne trudim da je saopstim.ja sam pokusala,nije islo,a da insistiram i na silu namecem nesto nemam nameru.
meni je samo drago da i ljudi koje znam da bas iskritikujem znaju da protumace to na pravi nacin,jer onima koje volim necu iz zlobe da baronisem nesto.
a ja postupam prema drugima onako kako volim prema meni da se bude,jer drugacije ne znam - idem na direktno na sujetu...iz mog iskustva sok terapija najbolje deluje,ali jbg nismo svi isti...a ko me zna,kao i moje namere nece mi uzeti za zlo.ostali me ne zanimaju.
 
ako su u pitanju neki njegovi kompleksi, onda bi trebalo da mu pomognes na drugaciji nacin. ali ako nije to u pitanju, ma nek se nosi...

Na koji drugi nacin? :?
Ne mozes pomoci ljudima koji to ne zele, mozes samo da pokusas.
Ovoj mojoj prijateljici konkretno nista ne mogu da pomognem, al' mogu da budem tu kad je sjebana, da samo pokusam da se ne oseca da je sama i da joj dopre do svesti da neko veruje u nju. A to je jebeni promil u odnosu sta njoj treba. Uopste se ne nosim mislju da cu ja nekom da pomognem i da cu nekog moci da spasim, jer je to nemoguce.
 
istina je kao eutanazija . neko je odobrava neko ne. nekome humana nekome zlocin.

Сад ћу се сложити са тобом.

Истина је добра ствар само онда када је тај неко спреман да је чује. У супротном, ако звекнемо истином некога ко није спреман за њу - само ћемо погоршати ствар и ризиковати да упропастимо однос са том особом. Ако хоћемо да заиста будемо алтруисти и да помажемо људима морамо бити свесни тога да истина помаже само када је саопштимо на прави начин, у право време и особи која је спремна да је чује. Није помагање ако је некоме треснемо, а он се због тога заувек затвори према свету, према другим људима, према нама...и што је најгоре - према прихватању истине! И уопште није за дику када се неко хвали тиме да увек и у свакој прилици стално људима износи болну истину без обзира на последице. То је онда само наша жеља да се себи прикажемо као ''исправни'', а не жеља да помогнемо другоме.
 
И наравно, треба увек да имамо на уму да оно што ми доживљавамо као истину, није апсолутна објективна истина, него само наше виђење истине!
 
You wanna hear the truth?...
You can't handle the truth!"

Dzek Nikolson u filmu "A Few Good Men".

...

Hvala na pokretanju teme, drago mi je.
Ja sam zapanjen ostao kada sam gledao tu scenu sa Dzekom. Vise puta sam je vracao. Mislim da je to delom i zbog Dzeka (hvala mu na tome), najvise zbog reci koje izgovara.

Svako, ali bas svako moze da podnese odredjenu dozu iskrenosti.
Neko jos uvek ne zna kolika mu je ta doza pa u strahu od nepoznatog zasticuje sebe previse, kako kazes: samoobmanom, sve dok ih neko ne osamari zestoko istinom i oni shvate, prisilnom situacijom, da vole mnogo vecu dozu istine.
Neko pak podnesi veliku dozu istine svakog dana ali je dosao do svoje granice i ti zavedena utiskom (jer tako svakom pa i sami sebima deluju) lagano ih potapses malo vecom istinom (od njihove granice) i onda oni implodiraju.

Vise puta sam se zayebo tako sto sam procenio da svi kao i ja vole ogoljenu istinu kao i ja i rekao je. Nikad vise. Nisu vredni istine oni koji ne mogu da je podnesu. Oni treba da zive u svojim iluzijama (neko vise neko manje) i tako je dobro za sve.
 

Back
Top