- Poruka
- 12.970
Na maloj sceni BDP-a je juče, 6. Novembra, premijerno izvedena drama Slobodana Obradovića “Yenkee rose” sa rediteljskim potpisom Miloša Lolića
Miloš Lolić je jedan od naših najpriznatijih reditelja u Evropi, koji režira na scenama teatara u Minhenu, Diseldorfu, Berlinu, Beču, Bazelu, ali i u našim JDP-u i "Atelje 212" u Beogradu.
Njegov debi, prvenac predstava u BDP-u je drama “Yenkee rose”, koja je izazvala veliku pažnju naše kulturne javnosti već od trenutka kada je najavljena, ne samo zato što je svaka njegova režija vrhunska, već zato što u ovoj predstavi prvi put sarađuje sa svojom majkom, glumicom Danicom Maksimović, kojoj je poverio glavnu ulogu.
Evo šta kaže pisac drame Slobodan Obradović:
"Ovaj tekst je davno nastao, pre više od deset godina, nekako je čekao trenutak da se dogodi, i dočekao je pravog reditelja. Kad sam ga pisao, određeni problemi kojima se bavi bili su primetni, ali nam je delovalo da su mali, i nadao sam se da će ova naša društva, i naša i globalna, vremenom ozdraviti. Ali, deset – petnaest godina kasnije – ne da ti problemi nisu nestali nego su metastazirali, i gotovo ih je nemoguće rešiti – izjavio je Obradović, ističući da je dovedeno u pitanje ono što suštinski mora da postoji u svakom čoveku, i što nas čini ljudima.
"Nekada smo se nadali da će postojati empatija, bavili smo se time zašto je nema, a danas, nažalost, kako vidimo kad otvorimo novine, čak ni reč empatija više ne postoji. To je ono što je strašno i mračno. Mislim da sada živimo u civilizaciji koja se odrodila od tog termina, i da je postavljen novi bog – jedina ljubav koja postoji u komadu „Yankee Rose“ jeste ljubav prema moći i prema novcu, a cena koja se za to plaća je strašna. Zove se usamljenost, jedna suštinska usamljenost. To zvuči mračno, i zaista jeste mračno, ali se u ovom komadu posmatra kroz prizmu crnog humora kojeg ima dosta"
Glavna junakinja “Yenkee rose” počinje sa dna, pa se uspinje do viših nivoa, ide dotle da postane planetarno popularna I poznata, čak ne mora ništa da radi, a zarađuje… Reč je o usponu, padu, sunovratu, o zahtevnom I teškom putu koji je pred ženom u različitim dekadama u Americi, u kapitalizmu u globalnom svetu kojem I mi pripadamo…
“Reč je o jednom posprdnom pogledu na patrijarhat, ili možda čak o tužnom vicu o plavuši” – kaže Miloš Lolić…
“Čaroban, težak, uzbudljiv… Miloš Lolić je zahtevan I čudan reditelj… naravno, volim ga najviše na svetu” – govori o svom sinu – reditelju glumica Danica Maksimović.
U ovom razuzdanom, ali duboko tragičnom mjuziklu koji u sebi ima zvuke garažnog rokenrola američke pop culture, Danica Maksimović tumači glavnu ulogu, lik žene koja se bori sve vreme I ima svoj lajtmotiv: “Ja bih pre umrla nego se predala”… ona ide dalje, ma šta joj se događalo… Tema predstave, prema rečima Danice Maksimović, može biti univerzalna, jer se odnosi na uslove u kojima su žene živele, žive u ovo naše današnje vreme I živeće ko zna koliko ovako I može se odnositi na bilo čije ime koje nam se učini da bi moglo da stoji iza ove price…
Drama govori ne samo o fenomenu američkog sna, već I o stvarnosti medija I pre Kardašijana, tj. o Emili Vol Smit, koja je bila uzor za glavni lik u komadu.
“Priča o Yenkee Rose “ je specifična I naravno, mnogo šira – ona zahvata neka od brojnih, suštinskih pitanja sveta u kojem živimo, zadire u kapitalizam, u sisteme moći, u nas same, našu otuđenost, intimu, našu beznadežnost I bespomoćnost da se odupremo tom globalno konstruisanom ustrojstvu” – kaže dramaturg predstave Periša Perišić…
"Jako je teško biti pametan u današnjem svetu"... Miloš Lolić
Vidimo se u pozorištu...
Poslednja izmena: