Vukovar , prolece i leto 1991

Logika

Ističe se
Banovan
Poruka
2.724
Autorska tema.

Tema je prolece i leto 1991 , sve do otvorenog sukoba sa JNA posle oglusavanja o ultimatum da se deblokira kasarna.

Pridrzavati se teme. Tog perioda.

Prolece 1991 u Vukovaru i okolini. 10.03.1991 u Bogdanovcima, osnivanje nenaoruzanih odreda civilne zastite -GOVORNIK JE TOMISLAV MERČEP iza koga stoji u pratnji BLAGO ZADRO gde se govori da ce ubrzo biti naoruzani, i da ce najsposobniji medju njima biti u mup hrvatske.
Tada je u Vukovaru još uvek bila na vlasti projugoslovenska opcija koja je odnela pobeud na izborima 1990 gadno porazivsi HDZ koji nije osvojio ni 25 %. Na čelu HDZ za vukovar se nalazio Merčep, dojučerašnji upravnik manjeg gradilišta.
Jugoslovenska opcija je odnela ubedljivu pobedu na izborima 1990 a gradonacelnik je bio Srbin koji je napravio pravican jednak po sastavu naiconalnom gradski odbor, podeljen izmedju hrvata i srba.


I u Vukovaru kao sirom hrvatske tokom 1990 pa i 1991 Srbi se otpustaju sa posla, uvodi se šahovnica u Mup i ako se jos uvek radi u državi koaj je mejdunarodno priznata. To uvdojenej šahovnice u Mup hrvatske je ocita separatisticka akcija . Srbi koj isu odbili da stave šahovnicu proedlegalne države Jugoslavije i petokrake , bili su otpustani u tome periodu a potom su mnogi odvodjeni i ubijani.


merčep okuplja civilne odrede, regrutuje pripadnike Mup , naoruzava te civilne odrede, i odredjuje Bogdanovce za glavni stab vojne komande. 10.03. 1991. Medju okupljenima su isključivo HRVATI i objašnjava im da su Bogdanovci izabrani zbog toga jer su "čisto mesto hrvatsko" , jer jedan deo srpkog pučanstva živi od bršadina do osjeka" "pa je ovde čisto medju nama i tu ćemo moći održavati front" rekao je i "Bogdanovci su pokriveni bunkerima od "lušca do..." Rekao je da svi idu pogledati gde je komanda, daako neki komandir pogine svako zna pokazati novima gde treba doneti obavestenja, i dobijati komandu. takodje je saopsti oda za sada okupljaju sanitet i odredice pripadnike mupa a ubrzo ce se opet oukpiti da se ovde sa nekim "spravama" svi obuče. Oružjem . Potom ih je odve odo komande a psole pri razilasku upozorio da ako ih ko upita šta su to imali, da kažu da su imali pripreme za proslavu dana drzavnosti . Očita priprema za rat.
Pored legalne vlasti u Vukovaru Merčep na čelu Teritorijalne odbrane, prakticno vodi paralelnom ilegalnom vlascu vukovarski Mup, radio .
Strahom i terorom , ilegalnom vlascu psotaje čovek br 1 u Vukovaru.


- 1 maja po povratku sa prvomajskog uranka, jer se proslavljao prvomajski praznik rad u citavoj zemlji, Stevo Inic starac 63 god iz bršadina je ubijen iz pistolja od komšije đure gelenicra, jer je starac nosio zastavu Jugoslavije, koja se isticala na prvomajski praznik. ovo je uvod u veliki pakao koj ice uslediti.

Istog dana uveče, patrola mupa iz osjeka formirana od novopridoslih dobrovoljaca hrvata, se došunjala do Borova sela i pokusala da skine Jugoslovensku zastavu i postave hrvatsku.
U legalnoj drzavi SFRJ medjunarodno priznatoj skrnavljenej zastave je kao i svugde krivicno delo. Za hrvate očito nije. Samo budala ne vidi da se radi o planiranoj provokaciji.


Stražari su pripucali ranili dvojicu novih pripadnika mupa rvatske i zarobili. isplanirana provokaicja daje rezultat, tudjman šalje specijalce u Borovo selo da toboz oslobode zarobljene pripadnike Mupa koj isu počinili krivično delo , skrnavljenje državne zastave.

Epilog znamo.

- 26 juna 1991 merčep je poslao kolege Sime Ponjevica da ga likvidiraju što su i učinili. Simo ponjevic je bio član supa Vukovar sve do šovinisitčkog naloga da se moraju skinuti petokrake i staviti šahovnica u mup hrvatske.

-29 jun, u 23 h je ubijen Jovan jakovljevic (51) predratni poslovodja trgovine "Sport". Dosli su naoruzani ljudi u crnim odelima trzaili su da jovan izdaje ili ce srušiti kuću.
Ubijen je na kućnom pragu.

-Slobodan Vuckovic se krajem osamdesetih vratio iz nemacke sa ciljem da se skrasi u rodnom gradu. Njegov komšija je dojavio u mup hrvatske da se slobodan vratio i da je neprijatlej hrvatske. Merčep je poslao ljude po njega koj isu ga odveli u privatni zatvor mesne zajednice "Nikola Demonja" , gde su ga mučili krvoločno i baicli u dunav. Njegov leš je isplivao u dunavu u srbiji 11 jula.

- 4 jula je izvedena akcija etničkog čišćenja od strane policijskih i parvaojnih koje su bile pod komandom merčepa i blage zadra.
Akcija u kozaračkoj ulici od dobro naooružane četiri grupe koje su predvodili Željko Marušić ante roso blago zadro i zoran gotalo, su imali kod sebe papire u koej tačno kuće treba da upadaju.
U toj akciji ubijeni su dragan mijatovic i stojan stojanovic kao i jos 6 civila kojiam identitet niej utvrdjen.
pored njih 11 srba je protiv pravno lišeno slobode i odvedno u zatvor u osjek: Vasilije Blagojevic, stanojak jovanovic, uroš i cvjetko tomic, saša i mirko vorkapić, savo bingulac, daniejla ubiparovic, paja tnajic, milan medic, radovan mitrovic. Jos nekolik osrpskih kuca je opljačkano u kozaračkoj ulici a potom razoreno dinamitom.




- Milenko Đuričić
Припадници ЗНГ долазе у самачки хотел у Борову насељу 13. јула 1991. око 17 часова, по Миленка Ђуричића са лажном оптужбом да је шпијун контраобавештајне службе ЈНА. Одводе га из самачког хотела аутом до реке Дунав.

Ту је убијен највероватније од Небојше Ходака и Зорана Шипоша, а затим је његов леш бачен у Дунав, који је пронађен 17. јула 1991. године код Бегеча у Србији. Породица Миленка Ђуричића је 27. јула 1991. године у Новом Саду препознала беживотно његово тело.

У селу Сотин надомак Вуковара, убијен је Михајло Нађ 4. јула 1991. За његово убиство терете се припадници ЗНГ: Здравко Комшић, Стјепан Мачковић, Иван Микулић и Таде Иштук

16 jul, etničko čiscenje gradske cetvrti "budzak i kriva bara" u borovom naselju


Припадници хрватске паравојске ЗНГ из Борова насеља: Мирко Николашевић, Винко Леко, Мате Вулчик, Мирко Милановић, Здравко Мликотић, су свако са својом групом 16. јула 1991. године извршили акцију Етничког чишћења градске четврти „Буџак“ и „Крива Бара“ у Борову насељу, када су убили и малтретирали већи број српских цивила, имовину опљачкали или уништили. Били су добро наоружани и имали су мапе на којима су биле српске куће јасно обележене. Креатор овог монструозног плана је Томислав Мерчеп, председник вуковарског одбора милитантне странке ХДЗ. У то време господар живота и смрти у Вуковару.

Незаконито су упали у куће чији су власници: Драган Јовичић, Марија Стевановић, Ђорђе Војводић, Илија Грубнић, Љубинко Мркшић, Богдан Кукић, Михајло Вучковић, Живко Недучић, Славко Миодраг...

Док су куће чији су власници Ђорђа Ђукића звани Брко, Љубинко Кукић, Марија Новаковић, Драган Јовичић срушене екплозивом тог дана.

Убијено је и 9 лица, а њихова тела бачена у реку Дунав, од тога троје стараца: Марчета Голуб и Милица, и Анђа Акик су убијени на свиреп начин, само зато што су Срби. Поред њих животе су изгубили: Љубомир Николић, Ђорђе Вучинић, Божо Шкорић, Здравко Дадић, Миленко Ђуричић, Милорад Ђекић.

- 22 jula 1991 odbveden ljuba vucinic


Љубан Вучинић (48) је рођен у Славском Пољу, крај Вргинмоста. У родном крају школовао, мало радио, а онда отишао прво у Загреб, па у Борово насеље где се оженио и добио двоје деце. Био је стално запослен у транспортној фирми „Борово Транспорт“ као возач.[тражи се извор]

Љубан Вучинић је био способан човек, волео је музику, весеље и увек спреман да људима помогне или нешто превезе. Никада није био задојен мржњом, са свим комшијама имао добар однос.[тражи се извор]

Љубану Вучинићу стиже анониман позив 21. јула 1991. године, где му је речено да не излази из куће и да ће му узети камион, који је био власништво његове фирме.

Тог 22. јула 1991. Љубан Вучинић је одведен око 03.00 ч у жутом ауту марке „Лада“ од унформисаних и наоружаних лица. Све ствари биле по кући разбацане. Неко је обавио претрес његове куће.

Тек након рата Љубанова породица је у Новом Саду успела наћи његово тело и сахранити га у Негославцима. Пре убиства Љубан Вучинић је стравично премлаћен од својих убица, што је документовано сликама новосадске полиције.
 

Logika

Ističe se
Banovan
Poruka
2.724
-25 jula 1991

Саво Дамјановић (32), још једна жртва у низу злочиначког ланца нестанака Срба геноцидне намере хрватске државе, коју је спроводио на подручју Вуковара Томислав Мерчеп, председник вуковарског одбора милитантне странке ХДЗ.

Саво Дамјановић, од оца Стојка, рођен је 27. јануара 1959. селу Босут, надомак Сремске Митровице. По професији је био медицински техничар, пре рата запослен на Неуропсихијатрији вуковарске Градске болнице. Био је ожењен и има двоје деце. Саво је био обичан члан СДС Јована Рашковића.

У ноћи између 25. и 26. јула 1991. Саво Дамјановић је одведен од непознатих мушкараца обучених у униформе ЗНГ, у ноћној смени, у присуству неколико сведока, дежурног лекара.

Његова супруга је истог дана, дакле 25. јула 1991. године пријавила нестанак у полицији, али у МУП Вуковар није добила валидно обавештење. Чак и касније, од тих сведока, нико није био вољан да говори о мистериозном нестанку Саве Дамјановића


Младен Мркић је рођен 1950. године у селу Домановићи, крај Чапљине (Босна и Херцеговина). Био је инжењер агрономије тј. директор кооперације у локалном пољопривредном гиганту Вупику, 15 година. Завршио је Пољопривредни факултет у Сарајеву, а након завршених студија дошао је у Жупању где је упознао и супругу Радмилу, а потом су скупа дошли у Вуковар. Имали су и стан у Вуковару у Гундулићевој улици. Био је веома коректан и пријатан човек, који није имао непријатеља. Помагао је коме год је могао.

У среду 31. јула 1991. након завршеног радног времена инжењер Младен Мркић је кренуо из фирме ка кући. Свратио је у трговину да купи намирнице. На изласку из трговине сачекали су га 4 припадника ЗНГ, и одвели у Секретаријат Народне одбране у ауту без регистарских таблица, а након тога му се губи сваки траг. Претпоставља се да је одведен до Дунава, и тамо убијен

Славко (Душана) Миодраг, рођен 1938. године, Владо (Николе) Скелеџија, рођен 1930. године и Бранко (Владе) Мирјанић, рођен 1935. године су незаконито ухапшени у ноћи између 30. и 31. јула 1991. у својим породичним кућама. Њих тројицу су без оптужница и налога ухапсили припадници ЗНГ под комадном Томислава Мерчепа: Жељко Мажар, Насер, Арбанас и Ксенија Пиплица. Одвели су их на обале Дунава и ту убили из ватреног оружја око 4 сата после поноћи. Њихова беживотна тела су гурнули у Дунав. Након тога су злочинци се вратили на вупиков силос у 6:30 сати.

- 3 avgust 1991

Жељко Паић је рођен 1960. године у Вуковару. У Осијеку је завршио средњу угоститељску школу, и након тога се запослио у бифеу на Главној Аутобуској станици у центру Вуковара. Живео је са женом и двоје деце у вуковарској Новој улици. Његова жена Јелица Паић је радила у својој приватној продавници у Вуковару. Жељко Паић је 10. августа 1991. отишао ујутру на посао. Око подне се чуо са својом супругом. Касније, тога дана, његова супруга је сазнала да је Жељко Паић преузео ту робу, али да се није вратио кући. Отишао је још у банку, да преда новац.

12. августа 1991. Жељкова супруга је отишла код начелника СУП Вуковар, Стипе Полета и пријавила нестанак свога мужа. Он је све то забележио, и рекао да у евиденцији СУП-а Вуковар Жељко Паић није евидентиран као ухапшен. Сем начелнику СУП-а Јелица се није никоме обраћала, јер није ни имала коме. Његов леш је испливао низводно 18. августа 1991. године, неколико километара код Нештина, у Србији

U Avgustu su jos ubijeni slavko dragisic, ilija lozancic, aleksic scepan zelimir sremac.

Vazno je NAPOMENUTI DA NI JEDAN HRVATSKI CIVIL NIJE UBIJEN U OVOM PERIODU U VUKOVARU I OKOLINI.

Zbog nemoguce situacije po zivot u vukvoarskoj reiji poverenik hrvatske vlade za vukovoar gospodin "bili" je uputio izvestaj tudjmanu i avgustu 1991.

evo pisma :
Okružen je sumnjivim tipovima i kriminalcima koji bespravno upadaju u privatne stanove, pljačkaju ih, nasilno privode građane na saslušanje, pa čak vrše i egzekuciju. Merčep je stvorio u Vukovaru opću psihozu straha među hrvatskim i srpskim pučanstvom, što je rezultiralo općim bijegom iz grada (…) Budući da smatramo da nismo u stanju da s lokalnim snagama raščistimo situaciju, molimo vas da nam hitno uputite kompetentne ljude koji će legalnim institucijama vlasti pomoći da se stanje što prije normalizira’, stajalo je u tom čuvenom pismu.

‘Kompetentni ljudi’
koje je Tuđman uputio da riješe problem bili su SZUP-ovci koji su Merčepa uhapsili tog kolovoza 1991., prislonili mu pištolj na glavu i priveli ga u podrum, ali su ga nakon tri sata pustili. Dan kasnije, Merčep je s obitelji napustio Vukovar. Iako je nedavno osuđen za ubojstva u Zagrebu i Pakračkoj Poljani, za događaje u Vukovaru nije ni procesuiran.


Krajem avgusta 1991 ,posto sva ova ubistva i teror hrvatskih teroristickih formaicja niej doveo do otvorenog sukoba sa jna, napadnuti su vojnici jna koji su isli u postu. potom je napdanuta i blokirana kasarna.
Sledi ultimatum jna na koji se hrvati oglusavaju, epilog znamo.

Srbi civili su ubijani i tokom ratnih sukoba u vukvoaru u spetembru i oktobru , odvodjeni su iz podruma.


Sve ovo, od 10.03. 1991 pipreme za rat i formiranje reodva, pa do avgusta sa svim ovim raicjama, ubistvima, odvodjenjima srba, sa posla, od kuće, do dizanja u vazduh desetine srpskih lokala imalo je za cilj izazivanje medjunacionalnih uskobai otvorenog rata.

Sve ovo hrvatska strana preskače i patetišu oko ovčare koja je poslednji dogadja u paklu vukovara.

Ubiejne su desetine Srpskih civila, svakodnevno su nestajali, ili otpustani sa posla.




- 1 avgust 1991
Зоран Филиповић (23), од оца Милана, по националности Србин, рођен у Вуковару. Пре рата живео у вуковарском градском насељу Лужац.
 

Logika

Ističe se
Banovan
Poruka
2.724
25. јула 1991. године, Зоран Филиповић је био у свом путничком аутомобилу марке Застава 128. Припадници злогласног одреда Мерчепове групе за тихе ликвидације су тог дана имали акцију Етничког чишћења Лужца, односно групе паравојних формација чији команданти су били: Јуре Марушић, Мирко Николашевић, Винко Леко, Мато Вулчик, Мате Мандић, Марко Пргомет, Мирко Милановић, Драго Касало... Дошли су у насеље Лужац претежно насељен Србима, са картама где су српске куће биле јасно обележене. Противзаконито су лишили слободе Зорана Филиповића, одузели му аутомобил, и ту се Филиповићу губи сваки траг. Био је одведен у једну приватну кућу, где је био изложен травичној физичкој тортури од Мерчепове паравојне групе. Утврђено је да је на крају убијен хицем из ватреног оружја у главу. А затим му је беживотно тело бачено у реку Дунав. Његово унакажено тело је Дунав избацио 1. августа 1991. код места Сусек, код Челарева у Србији.









Припадници хрватске паравојске ЗНГ из Борова насеља: Мирко Николашевић, Винко Леко, Мате Вулчик, Мирко Милановић, Здравко Мликотић, су свако са својом групом 16. јула 1991. године извршили акцију Етничког чишћења градске четврти „Буџак“ и „Крива Бара“ у Борову насељу, када су убили и малтретирали већи број српских цивила, имовину опљачкали или уништили. Били су добро наоружани и имали су мапе на којима су биле српске куће јасно обележене. Креатор овог монструозног плана је Томислав Мерчеп, председник вуковарског одбора милитантне странке ХДЗ. У то време господар живота и смрти у Вуковару.

Незаконито су упали у куће чији су власници: Драган Јовичић, Марија Стевановић, Ђорђе Војводић, Илија Грубнић, Љубинко Мркшић, Богдан Кукић, Михајло Вучковић, Живко Недучић, Славко Миодраг...

Док су куће чији су власници Ђорђа Ђукића звани Брко, Љубинко Кукић, Марија Новаковић, Драган Јовичић срушене екплозивом тог дана.[тражи се извор]

Убијено је и 9 лица, а њихова тела бачена у реку Дунав, од тога троје стараца: Марчета Голуб и Милица, и Анђа Акик су убијени на свиреп начин, само зато што су Срби. Поред њих животе су изгубили: Љубомир Николић, Ђорђе Вучинић, Божо Шкорић, Здравко Дадић, Миленко Ђуричић, Милорад Ђекић.
 

Logika

Ističe se
Banovan
Poruka
2.724
Svi gore navedeni su pobijeni u prolece i leto 1991 do polovine avgusta, a ni jedan hrvatski civil.

Sta nam tu govori logika?
To je veliko srpska agresija?

Posto ni to nije izazvalo otvoreni sukob sa JNA , napadnuti su vojnici koji su isli u postu. Potom je napadnuta kasarna.

Ovde nema veliko Srpske agresije do septembra 1991. Jedino da se pustil oda sve srbe lagano istrebe, i pobiju vojnike u kasarni.

Ni jedan hrvatski civil a Srba na desetine. Da ne govorimo o kucama, lokalima podignutim u vazduh.

Hrvati su se dobro pripremali za rat, tu nikakve sumnje nema.
 
stanje
Ova tema je zatvorena zbog neaktivnosti. Molim objavite novu temu i pridružite se diskusiji.

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.