doktorSokrates
Primećen član
- Poruka
- 666
Наредне године навршава се пуних 30 година од оружаног сукоба у Вуковару између ЈНА,Територијалне одбране и добрововољаца с једне стране и хрватских паравојних формација свих врста зенги,муповаца,хосоваца...с друге стране.А овог пролећа навршава се тачно 30 година од избора у Хрватској а који су на посебан начин утицали на будућа дешаванја у Вуковару и најкрвавији међунационални обрачун у рату 1991 године.
До сада је на тему дешавања у Вуковару снимљено много филмова, неколико играних и много више документарних,превасходно у хрватској производњи.
Сви ти филмови обилују стереотипима који вуку корене из рата или боље речено као да ратна пропаанда као саставни елемент сваког рата по његовом завршетку у Хрватској никад није ни престала већ се само надограђивала и из информативно-пропагандног формата се проширила и у филмско-документарни формат.
У тим филмовима Срби су искључиви негативци,злочинци,зликовци,четници,југокомунисти,агресори...А једини Срби који се могу сматрати позитивним су они који су узели пушку и окренули је на своје.Док су Хрвати с друге стране потпуно исправни,невини,питоми,добродушни,другим речима безгрешни.Једина критика на сопствено понашање своди се на дилему “ Да ли је Загреб издао Вуковар или не?”Највећи фокус се ставља на сам рат у касно лето и јесен 1991.године,завршно с “ овчаром”као узроком и последицом свега што се догађало.На “овчари” се прелама све, ту се одређује ко је позитивац а ко негативац, ко је крив а ко невин, шта је узрок а шта последица.. На " овчари" Хрватима све почиње и завршава.
У српској продукцији снимљен је један играни филм " Вуковар једна прича ".
А један једини документарац у другосрбијанско-хрватској копродукцији " Вуковар последњи рез ".Aутори тог филма су очигледно имали амбицију да ставе тачку на тему рата у Вуковару 1991.што се види и из назива самог филма.
Они су сигурно били свесни целокупне застрањености таквих филмова који су до тада снимани у Хрватској а који су до те мере једнодимензионални,пристрасни и пуни стереотипа и ратне пропаганде па су хтели бибисијевском методом "лажне објективности" којом се интервјуишу обе стране и обе стране и прикажу у филму али на тај начин да се унапред успоставлјени наратив не дира.Тако у том филму аутори овлаж дотичу и ону страну вуковарске приче у којој су и Срби жртве, али,временски кратко и периферно,а опет сав фокус иде на стигматизацију српске стране у сукобу где се Срби малтене претстављају као немилосрдне убице и опет "овчара" као суштина, као почетак и крај, као узрок и последица.
У прилици смо такође да сваке године на 18. новембар гледамо " колоне сећања" у режији целокупне хрватске државе док с друге стране или се ћути или се у неколико реченица у информативним емисијама једноставно саопшти како је на данашнји дан "пао Вуковар", из чега се јасно види да смо у медијском смислу дотакли национално дно и да су медији у Србији преузели наратив Хрватске стране. Ни речи о српским жртвама,ни речи о томе да је у том граду и његовој околини већинско становништво било српско,шта се том народу дешавало зашто је све тако било и како је почело?
На овој теми ће се говорити управо о томе,приче, сведочанства документи,књиге чланци и свему другоме што разбија те стереотипе и митове о Вуковару питомом славонском градићу у којем су живели Хрвати који су га волели и бранили,и Србима који су га мрзели и уништавали у тренуцима досаде и испољавања својих нагона за рушењем..
Молим модераторе да ову тему не спајају са темом о Републици Српској Крајини,јер ће ово бити тема за себе.
До сада је на тему дешавања у Вуковару снимљено много филмова, неколико играних и много више документарних,превасходно у хрватској производњи.
Сви ти филмови обилују стереотипима који вуку корене из рата или боље речено као да ратна пропаанда као саставни елемент сваког рата по његовом завршетку у Хрватској никад није ни престала већ се само надограђивала и из информативно-пропагандног формата се проширила и у филмско-документарни формат.
У тим филмовима Срби су искључиви негативци,злочинци,зликовци,четници,југокомунисти,агресори...А једини Срби који се могу сматрати позитивним су они који су узели пушку и окренули је на своје.Док су Хрвати с друге стране потпуно исправни,невини,питоми,добродушни,другим речима безгрешни.Једина критика на сопствено понашање своди се на дилему “ Да ли је Загреб издао Вуковар или не?”Највећи фокус се ставља на сам рат у касно лето и јесен 1991.године,завршно с “ овчаром”као узроком и последицом свега што се догађало.На “овчари” се прелама све, ту се одређује ко је позитивац а ко негативац, ко је крив а ко невин, шта је узрок а шта последица.. На " овчари" Хрватима све почиње и завршава.
У српској продукцији снимљен је један играни филм " Вуковар једна прича ".
А један једини документарац у другосрбијанско-хрватској копродукцији " Вуковар последњи рез ".Aутори тог филма су очигледно имали амбицију да ставе тачку на тему рата у Вуковару 1991.што се види и из назива самог филма.
Они су сигурно били свесни целокупне застрањености таквих филмова који су до тада снимани у Хрватској а који су до те мере једнодимензионални,пристрасни и пуни стереотипа и ратне пропаганде па су хтели бибисијевском методом "лажне објективности" којом се интервјуишу обе стране и обе стране и прикажу у филму али на тај начин да се унапред успоставлјени наратив не дира.Тако у том филму аутори овлаж дотичу и ону страну вуковарске приче у којој су и Срби жртве, али,временски кратко и периферно,а опет сав фокус иде на стигматизацију српске стране у сукобу где се Срби малтене претстављају као немилосрдне убице и опет "овчара" као суштина, као почетак и крај, као узрок и последица.
У прилици смо такође да сваке године на 18. новембар гледамо " колоне сећања" у режији целокупне хрватске државе док с друге стране или се ћути или се у неколико реченица у информативним емисијама једноставно саопшти како је на данашнји дан "пао Вуковар", из чега се јасно види да смо у медијском смислу дотакли национално дно и да су медији у Србији преузели наратив Хрватске стране. Ни речи о српским жртвама,ни речи о томе да је у том граду и његовој околини већинско становништво било српско,шта се том народу дешавало зашто је све тако било и како је почело?
На овој теми ће се говорити управо о томе,приче, сведочанства документи,књиге чланци и свему другоме што разбија те стереотипе и митове о Вуковару питомом славонском градићу у којем су живели Хрвати који су га волели и бранили,и Србима који су га мрзели и уништавали у тренуцима досаде и испољавања својих нагона за рушењем..
Молим модераторе да ову тему не спајају са темом о Републици Српској Крајини,јер ће ово бити тема за себе.
