Želim da prikažem način, na koji se izražavalo prije Vukove reforme jezika, da vidimo i uporedimo više spisa.
Prvo ću od slova do slova, prepisati odlomak iz knjige Dositeja Obradovića "Život i priključenija", koja je izašla iz dva dijela: prvi je izašao 1783 god, a drugi, iz kojega prenosim sami početak, je izašao 1789 god.
__________________________________________________
..............................PREDUVJEDOMLJENIJE........................
"Basna da sam hoteo više prevoditi, našao bih tri i četiri krat jošt toliko ili i veće čislo. No ja, izabravši samo one koje su meni najugodnije bile, proče sam drugima ostavio da s vremenom prevode i izdaju. Nameravajući obače da ovi tom bude najmanje od 25 ili 30 tabaka, za ispuniti ovo čislo pridodaću ovde neka od mojih pisma koja se kasaju do mojih priključenija.
Različni od naše nacije i usmeno i pismeno pouštavali su me da preduzmem opet ovu materiju i, na moje izvinovljenije da bih ja rad što bolje i poleznije izdati, jedan moj ljubezni prijatelj zaprosio me da mu u našem vzajmnom pisma sootvjetstvovaniju naznačujem sto znanja dostojnije od mojih dogadjaja, koje ja od nekoliko vremena i ispolnjavam. Imajući, dakle, kopije pri sebi i hoteći, kako sam poviše rekao, da mi ova knjiga veća bude, radi dve pričine naumio sam priložiti ovde neka od ovih mojih pisama. Prvo - za ispuniti od časti volju svima onima koji su to isto zaktevali, a drugo, koje je meni najvažnije i srcu mojemu, poželateljnejše i dražajše, za predati večnomu vospominaniju potomkov naših imena mojih ljubimejših prijatelja i blagodjetelja koje je preblagi božji promisal za orudija svoja upotrebio i meni u mojim stranstvovanijam i pretprijatijam črez njih pomogao".
____________________________________________________
Prikazaću i od slova do slova, pismo Svetog Petra Cetinjskog Karađorđu, koje je on napisao na Cetinju 5/17 marta 1811 god.
___________________________________________________
Svetlejši slavno-serbskogo naroda verhovni predvoditelj Georgij Petrovič!
"Minuvščego godišča u avgustu mesecu imao sam čest s veličajšim udovoljstvijem primit Vaše vseblagoprijateljnejšeje pismo, črez Gavrila Šibaliju i Jevta Šećerovića otpravljeno, koje me je puno obradovalo i na koje vam prinosu čuvsvitelnejšuju moju blagodarnost. Mi ovamo čujemo da je moždu našim visokoslavnim pokroviteljem i Portoju Otomanskoju mir zaključen, no na kakovih kondicionah neizvestno. Vsepokornjejše molim vas, ljubeznejši predvoditelj, ne ostavite črez sego pismonosca, kako o tom, tako i o svemu što tamo proishodi, uvedomit menja i najpače o dražajšem zdravijem Vašim. Ja sam soveršeno uveren jestli vojna prodolžena budet, što Vi ne ostavite prežije svoji plani, prostirajuščiesja k našim granicam, i što ja zablagovremeno dražajšim pisanijem Vašim uvedomlen budu.
Koji imam čest i diku nazivati Vašej svetlosti istinij dobroželatelj i pokornjejši sluga"
mitropolit černogorski
PETR.PETROVIČ
___________________________________________________
Da vidimo način na koji se Petar I obraćao Milošu Obrenoviću !
_____________________________________________________
Petar I Milošu Obrenoviću
Sijateljejšij Bogom izabranij kneže i gospodaru serbskij Milošu,
Ne mogu ja po dostojinstvu vozblagodarit Vašej Svjetlosti za blagoraspoloženije Vaše k meni i k ovomu siromaškomu narodu i za visoke milosti Vaše, koje ste pokazat izvolili vojvodi našemu gospodinu Matveju Vučičeviču i duhovniku Mojseju. No Bog ne ostavit dobrodjeteljstva Vaša na ovome i na onome svijetu bez nagraždenija.
Polzujući se, dakle, takvim blagoraspoloženijem Vašim, ja Vas userdno molim da primite uvjerenije u sve ono što bi višepomenutij Vojevoda po mojej na njega vozloženoj dovjerenosti imao čest i sreću s Vami slovom ili pismom govoriti.
Ja po izvjestnim Vašej Svjetlosti djelam iznovce pošiljem tamo vjernostiju i userdijem izvjestnoga mnje duhovnika Mojseja, koji Vašej Svjetlosti obstojateljno donesti može, o svemu što se tiče ovoga kraja, a osobljivo kako ovoga ljeta nejma na ovu stranu nikakva žitnoga ploda ni trave i kako hercegovački Turci, pod načalstvom Muhamed-bega, sina Sulejman-paše Skopjaka, kolju, robe, pale i muče jadnu i žalostnu braću našu hristijane po Hercegovini. Ne ostavte, Milostivij Gospodaru, o sem donesti gdje sljedujet i budite uvjereni što ja s glubočajšim visokopočitanijem jesam i vječno prebudu Vaše Svjetlosti pokornjejšij sluga i bogomoljec mitropolit černogorskij
Cetinje, julija 23. dnja,
1830. goda.
PETR PETROVIČ NJEGOŠ.
___________________________________________________
Da vidimo sada na koji se način Petar I Petrović Njegoš obraćao Dubrovčanima.
_________________________________________________
PETAR I REKTORU I SENATU PRAVITELJSTVA REPUBLIKE DUBROVAČKE
Herceg Novi, 8. marta 1806.
Kako sam ja imao čast gospodi senatorima na riječi reći, kad su poslljednji put ovamo dolazili, tako i sada imam čast odgovoriti na predrago vaše pismo od 4 marta da ja, čuvajući susjedski mir i tišinu, s vašijem praviteljstvom i s podložnicima Porte Otomanske ne želim ni u najmanje djelo postupati, koje bi moglo biti protivno mojemu pokrovitelju, a visokim njegovoga veličanstva saveznicima. Na isti način tvrdo se nadam da će i od strane vašega mudroga vladanja ovo isto biti učinjeno. I tako ćemo ne samo naše starinsko prijateljstvo zadržati, nego još bolje i jače unaprijed potvrditi što od svega srca želim...
U Kastel-novome 8 marta 1806. godine.
Crnogorski skenderijski i primorski mitropolit i ordena sv. Aleksandra Nevskoga kavaljer Petar Petrović.
____________________________________________________
Na kraju ćemo da vidimo, kako se Sveti Petar Cetinjski obraćao Crnogorcima, 1813 god.
_____________________________________________________
...................PROGLAS PETRA PRVOG...............
"Blagorodnoj i poštenoj gospodi serdarima, vojvodama barjaktarima i ostalim glavarima i starješinama i svemu hrabrom crnogorskom i brdskom narodu.
Izvjesno je vama i tebi, ljubezni narode, kako je već nastupila sedma godina otkako su francuzi zauzeli bokeljsku provinciju i kako su nam oni strašno prijetili da se otačastvo naše unaprijed neće zvati C r n a, nego Crvena - to hoće reći krvlju našom oblivena G o r a.
Oni bi to i učinili po svojstvu njihove zloće, budući su najprije okaljali ruke u krvi svoga zakonitoga kralja i na temeljima jakobinsko-framanskog bezbožja postavili praviteljstvo, ali, blagodareći Boga, nijesu među nama našli izdajnika jakobinskoga duha, koji bi im puteve otvorili i čelovodje dali, kao što su nahodili u mnoga mjesta, na nesreću svih naroda među kojima su ti izdajnici bili...
Iz svega ovoga, ljubezna braćo, jasno vidjeti možete što su oni tirani mislili od nas učiniti i što bi učinili kad bi sile imali, a svaki dan gledate što čine od naše braće primoraca i po tome rasuditi možete koliko bi sav narod u svijet nesrećan bio, kad ne bi sveblag Bog blagoslovio oružje velikoga Aleksandra, premilostivoga pokrovitelja našega.
...................................................
Prigotovite se, dakle, junaci, s prirodnim duhom hrabrosti na viteški ovaj podvig da, prizivajuci Boga na pomoc, što skorije stupimo u bokeljsku provinciju pod slavodobitnim barjakom velikoga Aleksandra, svemilostvoga gospodara našega".
____________________________________________________
Jasno se vidi, da se danas više ne koristi jezik Dositeja Obradovića, a još manje jezik kojim se Karadjordju i Milošu obraćalo, što ce reći da su Srbi odbačili svoj jezik, kojim su govorili i pisali.
Kao što vidimo, jezik kojim se Sveti Petar Cetinjski obraća Crnogorcima i Dubrovčanima je skoro potpuno istovjetan današnjem.
Da vas ne bi više niko lagao, ovo sam sve prepisao doslovce, te proizilazi nepobitan zaključak da,
JE ĆOPAVI VUK KARADŽIĆ ODBACIO TADAŠNJI SRPSKI JEZIK, UZEO CRNOGORSKI JEZIK (DUKLJANSKIH SLOVENA) I PROGLASIO GA ZA SRPSKI JEZIK !
Bez ikakve sumnje, jezik Crnogoraca je uzet za podlogu za Vukovu reformu jezika.
Vidimo da se u Srbiji prije Vuka, drugačije pisalo i govorilo, a vidimo da se kod nas u Crnoj Gori, koristi isti jezik kao i prije 200 god.
Ovo nije moj zaključak, nego svih lingvista, ali sam to sada kristalno jasno pokazao.
I najnevjerovatnija stvar je, da naš jezik, mi Crnogorci, ne možemo da nazovemo našim imenom, nego nam to osporavaju Srbi, koji su preuzeli za podlogu svoga - naš crnogorski jezik !
Ali eto Srbi i Velikosrbi su daleko bučniji i daleko veću larmu dižu !
Prvo ću od slova do slova, prepisati odlomak iz knjige Dositeja Obradovića "Život i priključenija", koja je izašla iz dva dijela: prvi je izašao 1783 god, a drugi, iz kojega prenosim sami početak, je izašao 1789 god.
__________________________________________________
..............................PREDUVJEDOMLJENIJE........................
"Basna da sam hoteo više prevoditi, našao bih tri i četiri krat jošt toliko ili i veće čislo. No ja, izabravši samo one koje su meni najugodnije bile, proče sam drugima ostavio da s vremenom prevode i izdaju. Nameravajući obače da ovi tom bude najmanje od 25 ili 30 tabaka, za ispuniti ovo čislo pridodaću ovde neka od mojih pisma koja se kasaju do mojih priključenija.
Različni od naše nacije i usmeno i pismeno pouštavali su me da preduzmem opet ovu materiju i, na moje izvinovljenije da bih ja rad što bolje i poleznije izdati, jedan moj ljubezni prijatelj zaprosio me da mu u našem vzajmnom pisma sootvjetstvovaniju naznačujem sto znanja dostojnije od mojih dogadjaja, koje ja od nekoliko vremena i ispolnjavam. Imajući, dakle, kopije pri sebi i hoteći, kako sam poviše rekao, da mi ova knjiga veća bude, radi dve pričine naumio sam priložiti ovde neka od ovih mojih pisama. Prvo - za ispuniti od časti volju svima onima koji su to isto zaktevali, a drugo, koje je meni najvažnije i srcu mojemu, poželateljnejše i dražajše, za predati večnomu vospominaniju potomkov naših imena mojih ljubimejših prijatelja i blagodjetelja koje je preblagi božji promisal za orudija svoja upotrebio i meni u mojim stranstvovanijam i pretprijatijam črez njih pomogao".
____________________________________________________
Prikazaću i od slova do slova, pismo Svetog Petra Cetinjskog Karađorđu, koje je on napisao na Cetinju 5/17 marta 1811 god.
___________________________________________________
Svetlejši slavno-serbskogo naroda verhovni predvoditelj Georgij Petrovič!
"Minuvščego godišča u avgustu mesecu imao sam čest s veličajšim udovoljstvijem primit Vaše vseblagoprijateljnejšeje pismo, črez Gavrila Šibaliju i Jevta Šećerovića otpravljeno, koje me je puno obradovalo i na koje vam prinosu čuvsvitelnejšuju moju blagodarnost. Mi ovamo čujemo da je moždu našim visokoslavnim pokroviteljem i Portoju Otomanskoju mir zaključen, no na kakovih kondicionah neizvestno. Vsepokornjejše molim vas, ljubeznejši predvoditelj, ne ostavite črez sego pismonosca, kako o tom, tako i o svemu što tamo proishodi, uvedomit menja i najpače o dražajšem zdravijem Vašim. Ja sam soveršeno uveren jestli vojna prodolžena budet, što Vi ne ostavite prežije svoji plani, prostirajuščiesja k našim granicam, i što ja zablagovremeno dražajšim pisanijem Vašim uvedomlen budu.
Koji imam čest i diku nazivati Vašej svetlosti istinij dobroželatelj i pokornjejši sluga"
mitropolit černogorski
PETR.PETROVIČ
___________________________________________________
Da vidimo način na koji se Petar I obraćao Milošu Obrenoviću !
_____________________________________________________
Petar I Milošu Obrenoviću
Sijateljejšij Bogom izabranij kneže i gospodaru serbskij Milošu,
Ne mogu ja po dostojinstvu vozblagodarit Vašej Svjetlosti za blagoraspoloženije Vaše k meni i k ovomu siromaškomu narodu i za visoke milosti Vaše, koje ste pokazat izvolili vojvodi našemu gospodinu Matveju Vučičeviču i duhovniku Mojseju. No Bog ne ostavit dobrodjeteljstva Vaša na ovome i na onome svijetu bez nagraždenija.
Polzujući se, dakle, takvim blagoraspoloženijem Vašim, ja Vas userdno molim da primite uvjerenije u sve ono što bi višepomenutij Vojevoda po mojej na njega vozloženoj dovjerenosti imao čest i sreću s Vami slovom ili pismom govoriti.
Ja po izvjestnim Vašej Svjetlosti djelam iznovce pošiljem tamo vjernostiju i userdijem izvjestnoga mnje duhovnika Mojseja, koji Vašej Svjetlosti obstojateljno donesti može, o svemu što se tiče ovoga kraja, a osobljivo kako ovoga ljeta nejma na ovu stranu nikakva žitnoga ploda ni trave i kako hercegovački Turci, pod načalstvom Muhamed-bega, sina Sulejman-paše Skopjaka, kolju, robe, pale i muče jadnu i žalostnu braću našu hristijane po Hercegovini. Ne ostavte, Milostivij Gospodaru, o sem donesti gdje sljedujet i budite uvjereni što ja s glubočajšim visokopočitanijem jesam i vječno prebudu Vaše Svjetlosti pokornjejšij sluga i bogomoljec mitropolit černogorskij
Cetinje, julija 23. dnja,
1830. goda.
PETR PETROVIČ NJEGOŠ.
___________________________________________________
Da vidimo sada na koji se način Petar I Petrović Njegoš obraćao Dubrovčanima.
_________________________________________________
PETAR I REKTORU I SENATU PRAVITELJSTVA REPUBLIKE DUBROVAČKE
Herceg Novi, 8. marta 1806.
Kako sam ja imao čast gospodi senatorima na riječi reći, kad su poslljednji put ovamo dolazili, tako i sada imam čast odgovoriti na predrago vaše pismo od 4 marta da ja, čuvajući susjedski mir i tišinu, s vašijem praviteljstvom i s podložnicima Porte Otomanske ne želim ni u najmanje djelo postupati, koje bi moglo biti protivno mojemu pokrovitelju, a visokim njegovoga veličanstva saveznicima. Na isti način tvrdo se nadam da će i od strane vašega mudroga vladanja ovo isto biti učinjeno. I tako ćemo ne samo naše starinsko prijateljstvo zadržati, nego još bolje i jače unaprijed potvrditi što od svega srca želim...
U Kastel-novome 8 marta 1806. godine.
Crnogorski skenderijski i primorski mitropolit i ordena sv. Aleksandra Nevskoga kavaljer Petar Petrović.
____________________________________________________
Na kraju ćemo da vidimo, kako se Sveti Petar Cetinjski obraćao Crnogorcima, 1813 god.
_____________________________________________________
...................PROGLAS PETRA PRVOG...............
"Blagorodnoj i poštenoj gospodi serdarima, vojvodama barjaktarima i ostalim glavarima i starješinama i svemu hrabrom crnogorskom i brdskom narodu.
Izvjesno je vama i tebi, ljubezni narode, kako je već nastupila sedma godina otkako su francuzi zauzeli bokeljsku provinciju i kako su nam oni strašno prijetili da se otačastvo naše unaprijed neće zvati C r n a, nego Crvena - to hoće reći krvlju našom oblivena G o r a.
Oni bi to i učinili po svojstvu njihove zloće, budući su najprije okaljali ruke u krvi svoga zakonitoga kralja i na temeljima jakobinsko-framanskog bezbožja postavili praviteljstvo, ali, blagodareći Boga, nijesu među nama našli izdajnika jakobinskoga duha, koji bi im puteve otvorili i čelovodje dali, kao što su nahodili u mnoga mjesta, na nesreću svih naroda među kojima su ti izdajnici bili...
Iz svega ovoga, ljubezna braćo, jasno vidjeti možete što su oni tirani mislili od nas učiniti i što bi učinili kad bi sile imali, a svaki dan gledate što čine od naše braće primoraca i po tome rasuditi možete koliko bi sav narod u svijet nesrećan bio, kad ne bi sveblag Bog blagoslovio oružje velikoga Aleksandra, premilostivoga pokrovitelja našega.
...................................................
Prigotovite se, dakle, junaci, s prirodnim duhom hrabrosti na viteški ovaj podvig da, prizivajuci Boga na pomoc, što skorije stupimo u bokeljsku provinciju pod slavodobitnim barjakom velikoga Aleksandra, svemilostvoga gospodara našega".
____________________________________________________
Jasno se vidi, da se danas više ne koristi jezik Dositeja Obradovića, a još manje jezik kojim se Karadjordju i Milošu obraćalo, što ce reći da su Srbi odbačili svoj jezik, kojim su govorili i pisali.
Kao što vidimo, jezik kojim se Sveti Petar Cetinjski obraća Crnogorcima i Dubrovčanima je skoro potpuno istovjetan današnjem.
Da vas ne bi više niko lagao, ovo sam sve prepisao doslovce, te proizilazi nepobitan zaključak da,
JE ĆOPAVI VUK KARADŽIĆ ODBACIO TADAŠNJI SRPSKI JEZIK, UZEO CRNOGORSKI JEZIK (DUKLJANSKIH SLOVENA) I PROGLASIO GA ZA SRPSKI JEZIK !
Bez ikakve sumnje, jezik Crnogoraca je uzet za podlogu za Vukovu reformu jezika.
Vidimo da se u Srbiji prije Vuka, drugačije pisalo i govorilo, a vidimo da se kod nas u Crnoj Gori, koristi isti jezik kao i prije 200 god.
Ovo nije moj zaključak, nego svih lingvista, ali sam to sada kristalno jasno pokazao.
I najnevjerovatnija stvar je, da naš jezik, mi Crnogorci, ne možemo da nazovemo našim imenom, nego nam to osporavaju Srbi, koji su preuzeli za podlogu svoga - naš crnogorski jezik !
Ali eto Srbi i Velikosrbi su daleko bučniji i daleko veću larmu dižu !
