Са твог линка
Tezu o "zamci" za Srbiju, ili "zaveri" protiv nje, Petric je pobijao
ukazivanjem na puno i profesionalno angazovanje ambasadora Majorskog
(odnosno Rusije) u pregovorima u Rambujeu i Parizu. Sto se pak
nesudjenog sporazuma tice, Petric tvrdi da ga je Milosevic pogresno
procitao, odnosno interpretirao. On istice da nije bila planirana
nikakva "okupacija", nego dolazak medjunarodnih snaga za implementaciju,
zamisljenih po "dejtonskom modelu", koji je Milosevic svojevremeno
prihvatio.
Imajuci u vidu da je Petrica, koji je donedavno bio visoki predstavnik
medjunarodne zajednice za Bosnu i Hercegovinu, nazvao "bivsim
okupacionim upravnikom BiH" - nakon cega je sudija Ricard Mej prekinuo
dalje unakrsno ispitivanje zbog "vredjanja svedoka" - Milosevic bi, po
svemu sudeci, sada povukao svoj potpis sa Dejtonskog sporazuma. Kada bi
to bilo moguce.
Pre no sto je unakrsno ispitivanje prekinuto, Petric je, citirajuci
sporazum iz Rambujea, ukazao da je u njemu bilo sadrzano i nekoliko
jasnih "osiguranja", koja su ugradjena upravo da bi se sprecio scenario
"otimanja Kosova" koji je Milosevic izlozio.
Konacni status Kosova bi, prema tom sporazumu, zavisio od "volje naroda"
(kako Albanaca, tako i Srba) i o njemu bi se morale saglasiti obe
strane. Dalje, krajnje resenje zavisilo bi i od mere u kojoj bi obe
strane (i albanska, i srpska) tokom trogodisnjeg prelaznog perioda
postovale ono sto je dogovoreno. Najzad, ali ne na poslednjem mestu,
svako konacno resenje - kako se izricito precizira u "pogresno
procitanom" sporazumu - moralo je biti zasnovano i na principima
takozvane Helsinske povelje, kojom je uspostavljena Organizacija za
evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), a kojom je proklamovana i
nepromenljivost drzavnih granica
