Quantcast

Vučiću i Tačiju predstavljen nacrt konačnog sporazuma, ako ne potpišu - sankcije?

zlatko01

Elita
Poruka
19.616
Ne bi te teritorije ulazile u dijalog. Ako bi muslimani iz Raške počeli tražiti svoj dio,onda ih deportovati za srpske enklave na Kosovu,a Srbe sa Kosova naseliti u Rašku. Zatim napraviti zid,da se više muslimani kod nas ne doseljavaju i u ustavu naglasiti,da se ne smije primati u državljanstvo narodi koji vjerski i jezički nisu slični Srbima. Ako bi to došlo muslimani kao predlog oni bi odustali od toga,jer islam mora da se širi.
posle briselskih sporazuma..možda naše lopingeri potpišu i neki vašingtonski sporazum
 

eremita

Zaslužan član
Poruka
116.494
Српски стручњаци тврде: Косово отимају Србији због 500 милијарди руднога блага
13:58 07.03.2020. Извор: SRBIN.INFO

Девети округли сто из циклуса „Реинтеграција или разграничење – разговори о будућности Косова и Метохије“ одржан је у четвртак, 27. фебруара 2020.године, с почетком у 14 часова, у Свечаној сали Машинског факултета у Београду (други спрат, бр. 211).

На овом научно-стручном скупу, где је нагласак био на питањима привредних ресурса, као једној од кључних компонентни косовскометохијске кризе, наступили су:

академик проф. др Слободан Вујић, Рударски институт, Београд,
др Светомир Максимовић, Рударски институт, дописни члан АИНС,
проф. др Славољуб Лекић, Пољопривредни факултет, Београд,
др Војислав Вулетић,
мр Новак Бјелић, бивши генерални директор Трепче.
Округли сто је водио проф. др Ђорђе Чантрак.
Славољуб Лекић, професор Пољопривредног факултета БУ:
„Тема мог излагања је „Простор и пољопривредни ресурси Косова и Метохије“. У најширем смислу, она се назива агро-сфером, а она је простор политичког надметања!
Албанци су примењивали различите методе да приволе Србе на продају имовине и исељавање. у том смислу, земљиште је као јавно добро постало роба посебне врсте, за коју су важили другачији услови промета него у осталом делу Србије и уопште у осталом делу Европе. Албанске вође су посебну пажњу поклањале куповини грађевинског и пољопривредног земљишта од Срба , пошто су дошли до уверења да бројност становништва није довољна за отцепљење КиМ,већ је потребно и власништво над простором. То се најлакше постиже преко куповине земљишта.
Заузимање Косова и Метохије од стране Албанаца има обележја борбе за животни простор. Подсећа на велику војну операцију, успорену и протегнуту на дуги временски период. Историјски гледано, албански сточари су се спуштали у долине, у почетку сезонски, а касније и трајно, што је имало утицај на распоред и концентрацију становништва. Дуготрајни процес померања, насељавања и исељавања становништва, час се убрзава, а час успорава. С почетка, миграције су биле мирољубиве а касније праћене сукобима Срба и Албанаца.
Последњи циклус премештања и исељавања Срба са КиМ одиграо се након 1999.године. Главни исходи миграторних процеса су исељавање и смањење броја Срба на КиМ досељавање Албанаца из различитих делова Балкана у Србију, гашење многих српских насеља и нестанак насеља са мешовитим становништвом. Отуда не чуди што се у периоду од 1961 и 1981 највеће досељавање Албанаца одвијало у општинама са мешовитим становништвом. У БиХ и Хрватској, на пример, миграције су биле сасвим другог типа.
На простору КиМ у претходних стотинак година јасно уочавамо следеће процесе: 1. неконтролисано усељавање становништва на простор Србије, 2.преузимање простора куповином обрадивог земљишта у приватном власништву углавном од Срба; наравно, уз то иде и узурпација државне имовине, шума и пољопривредног земљишта, 3.изградња албанских парадржавних институција, 4. настојање албанских првака, а потом и интелигенције да приволе стране државе да се умешају у ређење односа између Албанаца и Срба на територији Србије. Ово што излажем делује познато. Сви смо то преживели. Али, важно га је апострофирати због процеса који долазе. ово што смо ми проживели у протеклих педесет година је аксиома. и, та аксиома сада почиње да живи у Европи. Посебно би вредело истаћи да је у СФРЈ била снажно изражена пропаганда да на Косову живе милиони становника. Милиони.
Да би ове бројке биле убедљивије, а Срби попустљивији, прављене су пројекције да ће број Албанаца у наредним деценијама – а то је ово време данас – безмало бити раван броју Срба. Међутим, у време операција Војске Југославије 1999.године, без околишања, председник Србије Слободан Милошевић је изнео процену да је на Косову око 800 000 Албанаца и 600 000 грађана неалбанске припадности. Ти подаци су приближно тачни, до њих је дошао на основу процене војске са терена, а најбоља процена је била – на терену. Пошто су се 1999.године појавиле српске избеглице са Косова, нико није објаснио српској јавности одакле су се створиле, ако их у различитим пројекцијама и пописима становништва који су до тада изведени уопште није било..“


 

Kerkyra

Buduća legenda
Poruka
38.378
Српски стручњаци тврде: Косово отимају Србији због 500 милијарди руднога блага
13:58 07.03.2020. Извор: SRBIN.INFO

Девети округли сто из циклуса „Реинтеграција или разграничење – разговори о будућности Косова и Метохије“ одржан је у четвртак, 27. фебруара 2020.године, с почетком у 14 часова, у Свечаној сали Машинског факултета у Београду (други спрат, бр. 211).

На овом научно-стручном скупу, где је нагласак био на питањима привредних ресурса, као једној од кључних компонентни косовскометохијске кризе, наступили су:

академик проф. др Слободан Вујић, Рударски институт, Београд,
др Светомир Максимовић, Рударски институт, дописни члан АИНС,
проф. др Славољуб Лекић, Пољопривредни факултет, Београд,
др Војислав Вулетић,
мр Новак Бјелић, бивши генерални директор Трепче.
Округли сто је водио проф. др Ђорђе Чантрак.
Славољуб Лекић, професор Пољопривредног факултета БУ:
„Тема мог излагања је „Простор и пољопривредни ресурси Косова и Метохије“. У најширем смислу, она се назива агро-сфером, а она је простор политичког надметања!
Албанци су примењивали различите методе да приволе Србе на продају имовине и исељавање. у том смислу, земљиште је као јавно добро постало роба посебне врсте, за коју су важили другачији услови промета него у осталом делу Србије и уопште у осталом делу Европе. Албанске вође су посебну пажњу поклањале куповини грађевинског и пољопривредног земљишта од Срба , пошто су дошли до уверења да бројност становништва није довољна за отцепљење КиМ,већ је потребно и власништво над простором. То се најлакше постиже преко куповине земљишта.
Заузимање Косова и Метохије од стране Албанаца има обележја борбе за животни простор. Подсећа на велику војну операцију, успорену и протегнуту на дуги временски период. Историјски гледано, албански сточари су се спуштали у долине, у почетку сезонски, а касније и трајно, што је имало утицај на распоред и концентрацију становништва. Дуготрајни процес померања, насељавања и исељавања становништва, час се убрзава, а час успорава. С почетка, миграције су биле мирољубиве а касније праћене сукобима Срба и Албанаца.
Последњи циклус премештања и исељавања Срба са КиМ одиграо се након 1999.године. Главни исходи миграторних процеса су исељавање и смањење броја Срба на КиМ досељавање Албанаца из различитих делова Балкана у Србију, гашење многих српских насеља и нестанак насеља са мешовитим становништвом. Отуда не чуди што се у периоду од 1961 и 1981 највеће досељавање Албанаца одвијало у општинама са мешовитим становништвом. У БиХ и Хрватској, на пример, миграције су биле сасвим другог типа.
На простору КиМ у претходних стотинак година јасно уочавамо следеће процесе: 1. неконтролисано усељавање становништва на простор Србије, 2.преузимање простора куповином обрадивог земљишта у приватном власништву углавном од Срба; наравно, уз то иде и узурпација државне имовине, шума и пољопривредног земљишта, 3.изградња албанских парадржавних институција, 4. настојање албанских првака, а потом и интелигенције да приволе стране државе да се умешају у ређење односа између Албанаца и Срба на територији Србије. Ово што излажем делује познато. Сви смо то преживели. Али, важно га је апострофирати због процеса који долазе. ово што смо ми проживели у протеклих педесет година је аксиома. и, та аксиома сада почиње да живи у Европи. Посебно би вредело истаћи да је у СФРЈ била снажно изражена пропаганда да на Косову живе милиони становника. Милиони.
Да би ове бројке биле убедљивије, а Срби попустљивији, прављене су пројекције да ће број Албанаца у наредним деценијама – а то је ово време данас – безмало бити раван броју Срба. Међутим, у време операција Војске Југославије 1999.године, без околишања, председник Србије Слободан Милошевић је изнео процену да је на Косову око 800 000 Албанаца и 600 000 грађана неалбанске припадности. Ти подаци су приближно тачни, до њих је дошао на основу процене војске са терена, а најбоља процена је била – на терену. Пошто су се 1999.године појавиле српске избеглице са Косова, нико није објаснио српској јавности одакле су се створиле, ако их у различитим пројекцијама и пописима становништва који су до тада изведени уопште није било..“


Mozda ga oni i zbog toga otimaju, ali ne samo zato.

Njima je Kosovo cilj zbog "prljavih" radnji, sverca droge, oruzja i sl. i kao baza da budu blize Rusiji.

Ovo je samo dodatak i to moze da bude usput, iako ne zanemarljivo.
 

eremita

Zaslužan član
Poruka
116.494
ЕУ стока антисрпска наставља да нам "помаже" :
Kosovo se od ponedeljka otcepljuje i od „Elektromreža Srbije“?
15.04.2020. Sputnjik

U jeku borbe protiv pandemije, Kosovo bi trebalo od 20. aprila da i zvanično više ne bude deo regulatorne zone „Elektromreže Srbije“.
Operator sistema transmisije i tržišta električne energije Kosova i albanski operator prenosnog sistema objavili su 3. decembra 2019. da su u Tirani potpisali ugovor o uspostavljanju regulatornog bloka energetskog sistema Kosovo-Albanija, što je direktno kršenje Briselskog sporazuma, pišu „Večernje novosti“.
Evropske mreže operatora prenosnih sistema električne energije ovih dana razmatraju mogućnost da se teritorija Kosovo izdvoji iz regulatornog bloka „Elektromreže Srbije“ i pripoji se albanskom regulatornom bloku. Odluka se očekuje već tokom sledeće nedelje.
Stručnjaci u Srbiji su govorili da je ovim grubo prekršen dogovor iz Briselskog sporazuma, jer on predviđa da lažna država Kosovo bude zasebna energetska kontrolna oblast, ali uz uslov da se formiraju dve srpske kompanije na severu Kosova. Osnivači ovih preduzeća bili bi „Elektroprivreda Srbije“ i Zajednica srpskih opština, koja do danas nije formirana. Sporazum koji je potpisan u Tirani, urađen je uz znanje Evropske mreže operatora prenosnih sistema električne energije. Što i ne čudi, jer ovu organizaciju politika najmanje zanima, piše list.
Kako je posle potpisivanja ugovora izjavio Janez Kopač, direktor Sekretarijata Energetske zajednice, najveći problem između EMS i KOSTT je taj što su se nagomilali veliki međusobni dugovi. A kako je Srbija lider u svom bloku, ima i zadatak da na nivou proizvodnje struje isprati bilo kakav minus ili deficit energije. Tako je morala da radi i za sve gubitke koje napravi tzv. Kosovo. Srbija je svaki put morala da pokrije trošak slabije proizvodnje električne energije u KOSTT.
Naša zemlja, smatraju srpski stručnjaci iz oblasti energetike, već dugo ne računa na struju sa teritorije Kosova. Oni su i tako mali proizvođači. Elektrane su prilično stare, ne zna se ni u kakvom su tačno stanju. Njihov potencijal leži u uglju. Ipak, Srbija ima dovoljno struje i bez energije sa samozvanog Kosova.
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.