Тихи
Starosedelac
- Poruka
- 169.217
Вучић - Србија више верује БРИКС-у него Европи
Главне теме на самиту БРИКС-а у Јоханезбургу од 22. до 24. августа биће заобилажење долара у међусобној трговини и разматрање захтева 23 државе које су изразиле жељу за чланством, међу којима су Египат, Саудијска Арабија, Уједињени Арапски Емирати и Аргентина, чиме би дугорочно контролисали две кључне ствари – храну и енергију
Самит лидера земаља БРИКС-а, Бразилија 2019. (EPA-EFE/ALEXEI DRUZHININ / KREMLIN POOL/SPUTNIK)
Сарадња Србије са БРИКС-ом је стратешко спољнополитичко питање јер таква организација има предности нарочито у глобалним геополитичким надмудривањима. Управо због јачања међународног положаја земаља овог савеза и чињенице да БРИКС своју сарадњу не условљава економским и политичким уступцима, веома је важно да имамо што боље односе и са њима јер се тиме повећају шансе да лажна државa Косово остане изван УН, Интерпола, Унеска и других међународних организација.
Србија као европска земља тежи да постане чланица Европске уније и зато се тешња сарадња са БРИКС-ом коси са ставовима Брисела, јер учлањење у ову организацију искључује чланство у ЕУ. Тако, на пример, Србија која има за циљ да постане део европске породице не може да буде ни члан покрета Несврстаних иако је Београд био оснивач тог покрета. Ми смо недавно били домаћини тог скупа, али у својству посматрача.
Објашњавајући геополитичке промене настале од уласка Русије у Украјину, председник Александар Вучић каже да ће се у свету догодити драматичне промене ако се у року од годину дана БРИКС-у прикључе УАЕ и Саудијска Арабија и још неке земље. Како је рекао, они и психолошки, економски, сировински, медијски драматично мењају ствари. Вучић је поручио да ће БРИКС, економски савез Русије, Кине, Бразила, Јужне Африке и Индије, бити питање за неке нове генерације Срба за 10 и 20 година. Како је рекао, Србија се налази на европском путу, а БРИКС и ЕУ су велико питање за будућност. „Србија се налази на европском путу. У време док сам ја председник Србија ће бити на европском путу оваквом или онаквом. Хоћемо ли постати чланица ЕУ у том периоду, очигледно је да не. Зато што нас не желе”, поручио је Вучић.
Дилеме за грађане нема. Уколико би морали да бирају између уласка у савез БРИКС (Бразил, Русија, Индија, Кина, Јужна Африка) или у ЕУ, у Србији би за БРИКС гласало 47 одсто грађана, док би за ЕУ било 35 одсто, показало је истраживање Новог трећег пута, објављено 10. јула ове године.
Првобитно познат као БРИК, савез је настао 2006. године као ривал блоку земаља Г7. БРИК је акроним за четири земље убрзаног економског развоја: Бразил, Русија, Индија, Кина. Тај акроним је 2001. године осмислио економиста Голдман Сакса Џим О’Нил, који је тада предвидео да ће ове земље доминирати глобалном економском сценом до 2050. године. Када се касније групацији придружила и Јужноафричка Република, име је промењено у БРИКС. Иако је настао с идејом да се омогући лакша трговинска сарадња међу земљама чланицама, временом се БРИКС полако, али сигурно претвара у организацију која је, осим економских, почела да се бави и политичким питања, што је израз отпора према униполарном свету и доминацији колективног Запада. Томе је допринела и агресивна политика Запада, где осећају да доминација њиховог система вредности, трговине и дипломатије постаје угрожена.
Искусни дипломата Зоран Миливојевић каже да је БРИКС све актуелнији и да се најављују проширења, што ће повећати утицај ове групације на глобалном плану. Сматра да је крај униполарног света наступио када је Русија ушла у Украјину. За „Политику” истиче да је важно на којим принципима ће да гради своју позицију и да институционализује. Наводи да је за Србију битно зато што су они за очување светског поретка заснованог на повељи УН и владавини међународног права.
„Оних принципа које глобални Запад ставља у први план када њима одговара или инсистира на правилима која произлазе из идеологије неолиберализма и ту је главна супротност и главни отпор. Када је реч о Србији, за нас је од кључног значаја што водеће земље БРИКС-а нису признале косовску независност и да чврсто стоје на позицији поштовања суверенитета и територијалног интегритета и да у том смислу и до сада пружају подршку Београду. Сама чињеница да БРИКС стоји на тим позицијама и да штите те интересе, за нас је простор за очување државног и националног интереса у сарадњи с њима”, каже Миливојевић. Додаје да ако се БРИКС проширује, шири се и број држава и простор јачања тих принципа. У мери у којој се он истовремено и институционализује и постаје један од фактора на глобалном плану – и ти принципи јачају, а то несумњиво јача и нашу позицију на Космету и отпор онима који оспоравају наш суверенитет и територијални интегритет и наше националне интересе.
Најављујући самит БРИКС-а у Јоханезбургу од 22. до 24. августа, министар спољних послова Индије Субрамањам Џаишанкар рекао је да предстојећи скуп мора да „пошаље снажну поруку да је свет мултиполаран, да мора да се избалансира и да се не може водити застарелим методима у новим ситуацијама”. „Економска концентрација која оставља многе земље у милост и немилост богатијих проблем је који нас мучи”, рекао је он.
Бразилски министар спољних послова Мауро Виеира описао је БРИКС као „неопходни механизам за изградњу мултиполарног светског поретка који одражава потребе земаља у развоју”, док је заменик кинеског министра спољних послова Ма Жаоку рекао је да би БРИКС група могла да се прошири како би пружила помоћ земљама у развоју и тржишним економијама у настајању.
Две главне теме на самиту су – пријем нових чланица и дедоларизација. Те земље желе да обезбеде себи један нови канал комуникације који не подразумева нужно, на пример, трговање у доларима. Идеја је да се заобиђе на мала врата долар, зато што најгора могућа ситуација која се може десити земљи јесте оно што се десило Русији – када је 350 милијарди долара из руских девизних резерви замрзнуто у банкама широм Запада.
Чланице Бразил, Русија, Индија, Кина и председавајућа Јужноафричка Република разматраће захтеве 23 државе за чланство, међу којима су и Египат, Саудијска Арабија, Уједињени Арапски Емирати и Аргентина. Уколико све ове земље постану пуноправни чланови, онда ће дугорочно гледано БРИКС да контролише две кључне ствари – храну и енергију. „У БРИКС-у су две кључне земље чији успон је незаустављив – Кина и Индија – и сарадња с њима кроз инвестиције и пројекте који имају стратешки значај и изградњу инфраструктуре јача нашу позицију и одвраћа нас од тоталне зависности према Западу и могућности уцене и притиска на економској линији ради остваривања политичких циљева. То је елеменат који нама даје простор за јачи отпор, поготово сарадња Београда и Пекинга”, истиче Зоран Миливојевић.
Спољнополитички коментатор Борислав Коркоделовић наводи да ниједна од чланица БРИКС-а није признала тзв. Косово и то може да буде значајна основа с које Србија може да брани свој територијални интегритет. За наш лист наводи да је реч о земљама које су већ практично надмашиле својом економском моћи Групу 7. Уз економску моћ полако, али сигурно ове земље стичу и политичку моћ и дипломатски утицај.
„Битно је што су у БРИКС-у и две сталне чланице СБ УН с правом вета и то су две земље с којима се руководство Србије често консултује када су у питању проблеми које наша држава има с тим отцепљеним институцијама у Приштини. БРИКС може да буде значајна основа с које Србије може да користи у будућим деловањима, као што је на пример најављени састанак седнице СБ УН посвећене КиМ који би Београд затражио”, каже Коркоделовић. Додаје да када се расправља о овим земљама, треба обратити пажњу како су распоређене – ту су две евроазијске силе (Кина и Русија), готово потконтинент (Индија), највећа латиноамеричка држава (Бразил) и Јужноафричка Република, која је лидер на афричком континенту. Уз то, свака од тих сила има „следбенике” у суседству и окупљају земље из региона, које ако и не желе да постану чланице, воде рачуна о томе шта кажу водеће чланице БРИКС-а.
Упркос жељама неких политичких кругова, БРИКС још не може да се мери са Западом због тога што је он много монолитнији, због САД. У БРИКС-у нема таквог центра моћи. Међу тим земљама чак постоје и ривалства или пак отворена непријатељства (рецимо Индија и Кина ратовале су неколико пута). Ту постоји више различитих интереса и циљева унутар ове организације – није централизовано.
Бивши министар иностраних послова СР Југославије Живадин Јовановић каже да је БРИКС кичмени стуб новог, демократског и праведног светског поретка који ће заменити садашњи униполарни светски систем. За „Политику” каже да су равноправност и суверенитет основно обележја концепта мултиполарног светског поретка и додаје да БРИКС обухвата све континенте и гарантује равноправност свима.
„Сада је састављен од пет чланица, а у блиској будућности, можда већ после десетак дана, тај број ће се повећати, с тенденцијом сталног повећања. За наше интересе је веома важно што је реч о земљама које нису признале тзв. Косово јер су свесни да су светске опасности сепаратизам и тероризам.
Најмоћније чланице БРИКС-а, као што су Кина, Индија и друге, такође су суочене са сепаратизмом и зато имају осећај да то није нешто ограничено на једном малом месту на свету, већ да је то глобална појава коју постичу силе доминације и хегемоније”, каже Јовановић. Наводи да тешња сарадња са овим земљама проширује могућности да Србија заштити своје националне интересе ослонцем и на међународно право. Сматра да је потребно да Србија осмисли и размотри шта феномен БРИКС-а значи за бољу заштиту наших интереса и да направи једну платформу својих активности када је реч о БРИКС-у.
„Потпуно је извесно да садашњи светски поредак одлази у историју и то захтева од Србије да трасира заштиту својих интереса и стратегију у скалду с тим трендом. Мислим да овај тренд односи у историју неправедан светски поредак и корпоративни мултинационални неолиберални систем, па ће свет сутрашњости изгледати сасвим другачије од онога на који смо навикли. Зато је потребно стално ангажовање и активна дипломатска борба”, закључује Живадин Јовановић.
Ко је моћнији
У садашњој међународној архитектури евидентни су дубоки недостаци који не одражавају данашњу политику, економију и демографију. Ту неравнотежу добро илуструје поређење БРИКС-а и групе Г7, коју чине САД, Канада, Француска, Немачка, Италија, Велика Британија и Јапан. Док земље Г7 чине мало више од десет одсто светске популације, са око 900 милиона људи, у земљама БРИКС-а живи 41,5 одсто човечанства – чак 3,21 милијарду. Међутим, око 43 одсто светског номиналног БДП-а концентрисано је у земљама Г7, док на БРИКС отпада нешто више од четвртине. Да би њихов глас био јачи, у БРИКС-у су до сада користили двоструку стратегију: с једне стране су лобирали за реформе Светске банке и ММФ-а, а са друге оснивали сопствене институције – рецимо Нову развојну банку, која је покренута 2017. за финансирање развојних пројеката у државама чланицама.
https://www.politika.rs/scc/clanak/567238/briks-evropa-saradnja-srbija
Док нас ЕУ чланице малтретирају, окупирају и уцењују, чланице Брикса нас поштују и цене.
ЕУ нас неће а БРИКС нас зове.
Будућност је јасна. И Вучићу дошло из дупета у главу.
