Vučić sve luđi: skica za psihološki portret - od ... - Tabloid
www.******************* › casopis
Dok je prepričavao po ko zna koji put ove anegdote,
Vučiću su se od ...
Višekruna u svojoj knjizi navodi: „
Tito je svakako bio Vučićev uzor i inspiracija za naše
Vučića istorija zaista interesuje, to je nesporno. Međutim, njegovo višesatno pričanje o Titu sa tim nema nikakve veze.
Njegovi sagovornici su u tim trenucima mogli da primete pravu transformaciju aktuelnog srpskog premijera u ličnost o kojoj se pričalo. Bilo je svakom objektivnom posmatraču u to vreme jasno da se on divi velikim diktatorima, kakvi su bili Tito i Staljin.
Uživao je u detaljnim opisima stvaranja i održavanja kulta ličnosti. Posebno ga je zadivilo to što su Josifa Visarionoviča Staljina mnogi veličali i slavili i u trenucima dok su bili izvođeni pred streljački stroj. U zloglasnim radnim logorima robijaši su pravdali Staljina rečima kako on ne zna za sve strahote kroz koje oni prolaze, jer da zna, došao bi i spasao ih.
Dok je prepričavao po ko zna koji put ove anegdote, Vučiću su se od ushićenja sjajile oči. Želeo je, tvrdi Višekruna, da i on sam dosegne taj nivo apsolutne vlasti na kome podanici šapuću njegovo ime i u trenucima dok ih po njegovoj volji ubijaju.
Već tada se moglo zaključiti kako Vučić ovaj narod smatra stokom kojom može da se vlada samo uz pomoć batine.
„Psihološki profili Aleksandra Vučića i Tomislava Nikolića" priredila je grupa interdisciplinarnih stručnjaka, koju su predvodili dr Milutin Nikolajević i dr Todor Trifković, čiji rad je objavljen u knjizi Vojislava Šešelja „Vikiliks mi javlja". Posmatranjem bioloških, psiholoških i socijalnih elemenata ponašanja lidera SNS-a, naučnici su utvrdili ozbiljne mentalne poremećaje.
"...Iza prividnog osećanja nadmoći, ispoljenog kompleksa više vrednosti i narcizma, u Vučiću se skriva duboko potisnuto osećanje manje vrednosti, nesigurnosti i anksioznosti. Mimikrija i laži, mahanje raznim papirima pred kamerama, a u privatnim razgovorima hvalisanje da u svemu čega se dotakne žanje uspeh, pokazali su jednog drugačijeg Vučića, koji baš i nije toliko skroman, porodičan i predan istinskoj borbi za interese srpskog naroda. On je nesiguran i nesposoban da se uhvati u koštac sa problemima, već ide linijom manjeg otpora zbog nedostatka savesti. Uplašen pogled i raširene zenice, kao i gomila izgovorenih besmislica i neargumentovanih kleveta, ukazuju na činjenicu da je on emotivno nestabilan, zgažene sujete, bolesno ambiciozan. Vučić je postao daltonista za ljudska osećanja i društveno-moralne vrednosti. Ta psihološka slika čini ga potpuno imunim na osećanje srama i griže savesti. Zbog potpunog odsustva savesti, on nema 'kočnice', tako da prilikom ostvarenja svojih ciljeva povređuje druge. On nema poteškoća da se infiltrira u sve aspekte društva jer je manipulativan, dobro se maskira, pri čemu koristi sve vrste reči, gestove, laži, a druži se samo sa onima od kojih može imati koristi. Može da bude simpatičan, šarmantan i da ostavlja utisak nekoga u koga se čovek može pouzdati. Pri tome uvek pokušava da druge optuži da rade ono što on radi ili namerava da uradi...".
Psiholozi su ga opisali kao „egocentričnog varalicu, podmuklog i nepoštenog".
Laž je pri tome njegovo glavno oružje. Svi koji su ga upoznali primetili su ovu njegovu osobinu, jer on laže i kada za tim nema potrebe. Kada mora da laže, on to čini još beskrupuloznije.
