Vučić ponovo plaši građane: Nećemo preživeti bez nuklearne elektrane

Pogledajte prilog 1518653

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas, uoči Međunarodnog samita za nuklearnu energiju, da bez nuklearne energije Srbija neće biti u stanju da preživi i da važnost koja se pridaje ovom samitu pokazuje da će struja biti sve više potrebna. Ovo nije prvi put da Aleksandar Vučić plaši građane. Setimo se da je pominjao mogućnost da nećemo preživeti najhladniju zimu u istoriji čovečanstva.

Vučić je novinarima rekao da će Srbija morati da menja navike, da dovodi ljude iz inostranstva, jer nema dovoljno stručnjaka, ali će morati da menja i zakonske norme i obezbeđuje značajne finansije za budućnost.

- Da to pojednostavim, bez nuklearne energije mi nećemo biti u stanju da preživimo i dolazak veštačke inteligencije, ni električnih automobila - zaključio je Vučić.

Vučić je pomenuo da se Srbija suočava sa tri problema - nema stručnjaka kada je reč o korišćenju nukelarne energije, ne zna kako će finansirati projekte, iako postoji interesovanje za četiri modularne nuklearne elektrane, ali to podrazumeva sumu od 7,5 ili osam milijardi evra.
link

Svaki put kada treba nešto da se progura , plaši se narod a to znaci ponovno zaduživanje i placanje stranih strucnjaka da nam izgrade četiri nuklearne elektrane
Нуклеарне електране су потребне, али да их не води Грчић и да пре тога Вучић направи први мост у Београду.
 
Mi smo čini mi se najgluplji. Taman se jedan kvisling nafatira, mi ga sklonimo i dovedemo nekog novog golju da lapa !

Savo deluje tako studentski izgladneo ...
Zato treba uvesti mač za politicare.

1714160568487.jpeg
 
I struja, a i posebno ono pečurkasto oružje, pa ko opet bude rešio da smo suvišni na ovom svetu ide prvi, ostali možda posle budu i razmislili.

Jakо је дуг пут до поседовања таквог оружја,
док дођеш до њега сто пута промениш мишљење, став, идеологију.

То ти је као кад купиш пиштољ,
одједном више ниси тако одлучан као што си био
и пресуђивао у својим мислима.

Знам ја, био сам на ратишту,
ни у кера бре не можеш да пуцаш,
а камоли у човека.
 
Србија ће врло брзо ући у енергетско врзино коло из кога неће моћи тако лако да се изађе.
Електричну енергију коју данас Србија производи добија се из:
1. Термоелектрана - 69%,
2. Хидроелектрана - 29%
3. Обновљиви извори - 2%

Термоелектране су кичма електроенергетске стабилности Србије јер снабдева највећи део привреде и домаћинства. Наше термоелетране, свих 25 блокова, троше угаљ. Наш угаљ је лигнит лошег квалитета јер се у његовој маси налази око 50% удела баласта (влага, земља, глина....). Србија годишње ископа око 30 000 000 тона овог угља за потребе термоелектрана.

Србија ће у скоријој будућности морати да се определи за нуклеарну енергију. Не видим ни један други извор који би могао да замени угаљ тј термоелектране.
Bravo...točno...podrška na nuklearke.

Mađari, Bugari ih blizu nas imaju.

Prihoduju i exportiraju, dok mi importiramo i trošimo devize.
 
Godine 1948., na Titov zahtjev, gradi se Nuklearni institut u Vinči, mjestu petnaestak kilometara udaljenom od Beograda. Nakon što je dio opreme nabavljen, naučnici, koji su išli na stručna usavršavanja u Norvešku, počeli su raditi. Susreli sa nečim potpuno novim, barem u praksi, ali odlučno su kročili neutabanim stazama.

A onda je, dvadeset osam godina prije katastrofe u Černobilju, došlo do ozbiljna nuklearnog incidenta. Njegovo poprište bio je Institut nuklearnih nauka Boris Kidrič, kako se ustanova u Vinči tada zvala, pisao je portal Povijest.

Nepunih pet mjeseci prije incidenta, Institut je pustio u rad eksperimentalni reaktor nulte snage. To je, preciznije, svečano učinio Tito, što dovoljno govori o tome koliko je to značilo za međunarodni prestiž Jugoslavije. Na spomen-ploči je zapisano da je toga 17. maja 1958., u 9 sati i 16 minuta, postignuta lančana reakcija u prisutnosti Josipa Broza, što je bila jasna poruka da je u radu s reaktorom, sa oko 200 kilograma urana, bila ostvarena i zaštita od zračenja. Tome nije bilo tako: predsjednikov pritisak na dugme bio je simboličan, a zaštita operatera daleko ispod tada dostignute svjetskih nivoa.

Te kobne srijede, 15. oktobra 1958. godine, šestero mladih i neiskusnih naučnika, od kojih neki još nisu bili diplomirali, radilo je na eksperimentu na reaktoru u “Vinči”. Sve je teklo rutinski – do trenutka kad su mjerni instrumenti počeli pokazivati najveće vrijednosti na svojim skalama. Miris ozona ispunio je prostoriju, što je ukazivalo na to da je smrtonosna količina radijacije prisutna u zraku.

Mladi inženjeri brzo su reagovali i napustili prostorije, da bi postali svjesni stravične istine. Jedan od njih morao se vratiti, kako bi zaustavio daljnji rad reaktora i time spriječio katastrofu čije bi posljedice osjetila čitava zemlja. Diplomac Života Vranić, kojeg je zapala ta uloga, znao je da odlazi u sigurnu smrt.

Kako u Jugoslaviji nije postojala oprema za medicinsko zbrinjavanje ozračenih, jedina šansa za njihov spas bila je eksperimentalna klinika “Curie” u Parizu. Ond‌je su prebačeni dan nakon incidenta, a francuski liječnik Georges Mate došao je na radikalnu ideju – prvi put u istoriji medicine, napraviće transplantaciju koštane srži!


https://www.atvbl.rs/lat/vijesti/svijet/nuklearna-nesreca-u-jugoslaviji-o-kojoj-se-cutalo-10-11-2023
 

Back
Top