Izgubili su u svim zaista beogradskim opstinama iliti svih 10 centralnih opstina (kao sto je Vucic uvek i gubio u Beogradu) , tamo razni Mladenovci, Lazarevci, Obrenovci , Boleci i slicno mozda formalno spadaju pod "Beograd" ali realno to vec nije Beograd u pravom smislu, mislim da recimo i sami Lazarevcani sebe ne smatraju Beogradjanima ( vise Pancevci sebe smatraju Beogradjanima nego ljudi iz recimo Lazarevca ili Mladenovca), mislim da su njima maltene blizi tamo Valjevo. Ub ili Lajkovac nego Beograd, mislim da brze stizu do Lajkovca ili do centra Valjeva nego do centra Beograda.
То је остало из времена када је Град Београд био "држава у држави", тј. када је, на пример, постојао Градски Секретаријат унутрашњих послова (популаран назив "СУП 29 Новембар") који је у социјалистичком самоуправљању био одговоран
градоначелнику Београда, а не Републичком секретару за унутрашње послове шта је функција која одговара данашњем републичком министру. Градски СУП је био аутономан баш као и покрајински СУП. То је био генијалан концепт да наш град, са свим тим селима од шумадијских до посавских и сремских, са текстилном, грађевинском и метало-прерађивачком индустријом, са рехметли ПКБ-ом и ТЕ "Николом Теслом", као главни град СФРЈ, буде "самодовољан", и да не зависи од милости републичке власти као што зависи данас.
Е онда је ваш Смрдљошевић све то укинуо, подвео себи Град Београд, али поменутим општинама није вратио статус градова; на пример Обреновац је био засебан град до 1957 године. Слично је и са Лазаревецем, Младеновцем, али и Земуном, којима Смрдљошевић, премда је Граду Београд укинио статус de facto дистрикта, није вратио статус градова, и сад имамо то што имамо.
Са друге стране Смрдљошевић је на пример укинуо Параћину статус града јер једини у Србији 1990 није гласао за њега, претворивши га у локалну самоуправу у оквиру Града Јагодине.
