'Vrt u kome rastu reči'

 

[zeljena]

Ne moze niko da oslika Miljkovice kao ti,fantasticno,kao i uvek

 

[SibirskiTigar]

Ne moze niko da oslika Miljkovice kao ti,fantasticno,kao i uvek

Hvala

 

[gost 262643]

Odlican izbor pjesme, fantasticno oslikano

 

[luna-luna]

Sta da kazem....iznenadis me svaki put...prijatno...FANTASTICNO

mali poklon od mene...moja omiljena pesma

 

[SibirskiTigar]

Odlican izbor pjesme, fantasticno oslikano

Hvala

 

[SibirskiTigar]

Sta da kazem....iznenadis me svaki put...prijatno...FANTASTICNO

mali poklon od mene...moja omiljena pesma

Hvala

 

[sirijus49]

Lepo!!

 

[SibirskiTigar]

Lepo!!

 

[Tol]

Moje ljubavi...Miljković i Sib

 

[SibirskiTigar]

Moje ljubavi...Miljković i Sib

 

[SibirskiTigar]

Ponekad,davna,sjetim te se,
a nesto toplo zasja u dusi
kao od dobre stare pjesme
sto se slucajno zapjevusi.

Gdje li si nocas,ti daleka,
da li si negdje svila dom,
ili jos uvijek,ko nekad,
lutas ponocnim Beogradom.

Da li jos trazis onog cudnog,
onog iz tvojih snova vrelih,
koga si trazila uzaludno
i one noci kad smo se sreli.

Trazi,samo trazi,tragaj,
on ipak jednom mora doci
iz tvojih lijpih snova,draga,
u tvoje nimalo lijepe noci.

Kao sto dodju ove pjesme
iz divnih suma nepoznatih
pravo u nase ruzne nesne,
u gorku zbilju kasnih sati.

Vitomir Vito Nikolic

 

[Sihaja]

Divno.

 

[SibirskiTigar]

Divno.

Hvala

 

[SibirskiTigar]

 

[SibirskiTigar]

O, ma ko da si, ostani
nocas kraj moga skuta,
nikuda ne polazi.
Za onim cega nema
dusa mi gori i luta,
i boli, jer sve prolazi.
I cini mi se, negde ljudi sad
prolaznost imaju na umu,
pa ce doci nocas na nas breg
da spokojno svega se odreku.
Vecno nihaju jasike na drumu
dusu nemirnu.
cute blago plaveti neba i teku.

Nocas me samo pogladi
nezno i blago po kosama
i kazi rec mi sto greje.
Srce je moje pusto......

Dsanka Maksimović

 

[luna-luna]

 

[gost 261558]

Slike sve lepse od lepsih...
Evo jos jedne pesme o pesniku

 

[luna-luna]

 

[SibirskiTigar]

Zašto plačeš,draga, svu noć i dan ceo.
Izgubljena sreća još je uvek sreća!
I taj jad u duši što te na nju seća,
To je jedan njezin zaostali deo.

Ne daj mutnoj suzi na sumorno oko:
Sreća nikad ne mre, i onda kad mine.
Taj eho kog jedva čuješ iz daljine,
To još ona zbori u tebi duboko -

U samotne noći kad zalosno šume
Reke pune zvezda, gore pune sena...
Do sluha ta pesma ne dopire njena,
No duša je sluti, čuje i razume...

JDučić

 

[SibirskiTigar]

Gresio sam mnogo, i sad mi je zao
i sto nisam vise, i sto nisam ludje
jer, samo ce gresi, kada budem pao
biti samo moji - sve drugo je tudje.

Gresio sam mnogo, ucio da stradam
leteo sam iznad vase mere stroge
gresio sam, jesam, i jos cu, bar se nadam
svojim divnim grehom da usrecim mnoge.

Gresio sam, priznajem, nisam bio cvece
gresio i za vas, koji niste smeli,
pa sad deo moga greha niko nece
a ne bih ga dao - ni kad biste hteli.

Dusko Trifunović

 

[SibirskiTigar]