Quantcast

Времеплов; наступи националне селекције Југославије и Србије на свјетским првенствима

Khal Drogo

Primećen član
Poruka
933
За 3 дана почиње свјетско првенство тј куп у Кини. Па да се подсјетимо шта је на свјетским првенствима учинила "наша" национална селекција, Југе до 1990-е, офносно Србије од 1998-е.
Првих пет наступа не памтим, зато ћу у уводном посту сваком наступу посветити неколико реченица. Задњих 10 наступа, од 1974-е памтим, ту ћу сваком наступу посветити по један пост, осврнути на ЕП уочи СП, поменути неке занимљивости којих се сјећам или сам касније набасао. Волио бих да тема саживи, да се то допуни догодовштинама, сачуваним видео снимцима, клиповима, догађајима. Не реално тешко, кошарка у Србији је на строгој маргини, у конкуренцији политике, ријалити садржаја, од спорта право на живот имају само фудбал и повремено тенис. Ту за кошарку баш и нема мјеста, некако опстају тек понеки заражени вирусом кошарке. Но ајде да покушамо. Пуцам.

Прво свјетско првенство, Аргентина 1950. (овдје) 10.мјесто.
Свјетски првајк бјеше Аргентина, сребро САД, бронза Чиле. Југославија у конкуренције 10 екипа бјеше врло добра, десета.
За Југославију су наступили
Мирко Амон, Александар Блашковић, Лајош Енглер, Душан Радојчић, Владислав Демшар, Небојша Поповић, Александар Гец, Милорад Соколовић, Срђан Калембер, Вилмош Лоци, Миленко Новаковић, Борислав Станковић
Бејаху то почеци кошарке у Југи а почеци су увијек тешки.

Друго свјетско првенство, Бразил 1954. 11.мјесто
Свјетски првак САД, сребро Бразил, бронза Филипини. Југославија бјеше 11.
За Југославију су наступили
Богдан Милер, Александар Блашковић, Мирко Марјановић, Лајош Енглер, Милан Бјегојевић, Ђорђе Андријашевић, Ђорђе Коњовић, Драган Гоџић, Милан Благојевић, Борис Кристанчић, Вилмош Лоци, Борислав Ћурчић
На том свјетском првенству забиљежена је и прва побједа, Југа је побиједила Перу 86:84. Наравно, бјеше то још увијек трновит пут.

Четврто свјетско првенство, Бразил 1963. (овдје) сребро
Свјетски првак Бразил, сребро Југославија, бронза Совјетски Савез
За Југославију су наступили
Слободан Гордић, Радивоје Kораћ, Трајко Рајковић, Драган Kовачић, Јосип Ђерђа, Драгослав Ражњатовић, Иво Данеу, Звонко Петричевић, Витал Ајзелт, Владимир Цветковић, Немања Ђурић, Миодраг Николић
Бјеше то велики искорак, 8 побједа и 1 пораз. У селекцији Југе истакли су се Радивоје Кораћ са 16,4 поена, Немања Ђурић са 14,6 поена и Иво Данеу са 11,9 поена у просјеку.
У одлучујеућем мечу пораз од Бразила 71:90.

Пето свјетско првенство, Уругвај 1967. (овдје) сребро
Свјетски првак Совјетски Савез, сребро Југославија, бронза Бразил
За Југославију су наступили
Борут Басин, Радивоје Kораћ, Трајко Рајковић, Драган Kовачић, Драгослав Ражњатовић, Иво Данеу, Kрешимир Ћосић, Јосиш Ђерђа, Владимир Цветковић, Ратомир Тврдић, Немања Ђурић, Петар Сканси
Поновљен је велики успјех из Риа. Остварено 6 побједа и 3 пораза.
У полудиналу побједа против Американаца 73:72, у финалу пораз од Совјета 59:71
У селекцији Југе истакли су се Радивоје Кораћ са 14,6 поена, Иво Данеу са 14 поена и Драгослав Ражњатовић са 12 поена у просјеку.

Шесто свјетско првенство, Љубљана 1970. (овдје) злато
Свјетски првак Југославија, сребро Бразил, бронза Совјетски Савез
За Југославију су наступили
Ратомир Тврдић, Љубодраг Симоновић, Винко Јеловац, Трајко Рајковић, Аљоша Жорга, Драган Kапићић, Иво Данеу, Kрешимир Ћосић, Дамир Шолман, Никола Плећаш, Драгутин Чермак, Петар Сканси
Прво злато за Југу у Љубљани, дио историје.
У селекцији Југе истакли су се Крешимир Ћосић са 17,3 поена и Петар Сканси са 9,5 поена у просјеку.
 

Khal Drogo

Primećen član
Poruka
933
Хвала форумашима који су се укључили у тему.
Идемо на седмо свјетско првенство, Порторико 1974.
Но у уводу ћемо се вратити годину уназад. Јер је то важно за ову причу. Након успјеха на СП у Љубљани, као и ЕП 1971. (сребро) имали су наши велика очекивања на ОИ. И фрустрирајући порази од Порторико, на крају 5.мјесто на ОИ није задовољило амбиције.
И на ЕП 1973-е у Шпанији имамо смјену генерације. Промовисана је нова генерације тада изузетно младих кошаркаша, изузетно надарених који су разумјели кошарку, који су имали и знања и вица, на том ЕП у дресу Југе су дебитовали Драган Кићановић, Зоран Славнић, Дражен Далипагић и Жељко Јерков, који ће уз подршку Креше Ћосића који је први разбио стереотипе о улози центра, и те и наредних година пуно доброг донијети тадашњој Југи. Наравно допринос су дали и остали у саставу.
У Шпанији је супериорно без пораза освојена златна медаља, прва за Југу на европским првенствима, наговјештај златне генерације. У финалу побједа против домаћина Шпаније 78:67.

Тако су наши као европски прваци отишли на СП у Порторико. И ту су одиграли одличан турнир. Играло се по другачијем систему (овдје) него данас, имали смо финалну групну фазу.
Реваширали су се наши домаћину Порторику за поразе прије 2 године на ОИ, побједа против Шпаније, каснијег свјетског првака Совјетског Савеза 82:79, а онда пораз против САД 88:91. У задњем колу Совјетски Савез побјеђује САД 105:94, ствара се круг 3 репрезентације, злато Совјетском Савезу, сребро Југославији, бронза САД.
За Југославију су наступили;
Ратомир Тврдић (31, 185 цм, бек), Драган Kићановић (21, 193 цм, бек), Винко Јеловац (26, 207 цм, центар), Жарко Kнежевић (27, 210 цм, центар), Жељко Јерков (21, 208 цм, центар), Драган Kапичић (26, 197 цм, крило), Зоран Славнић (25, 182 цм, бек), Kрешимир Ћосић (26, 210 цм, центар), Дамир Шолман (25, 199 цм, крило), Никола Плећаш (26, 188 цм, бек), Дражен Далипагић (23, 197 цм, крило), Милун Маровић (27, 206 цм, центар)
Репрезентацију је са клупе водио Мирко Новосел.
У дресу Југославије су се истакли Драган Kићановић са 19,9 поена, Kрешимир Ћосић са 13,4 поена и Зоран Славнић за 9,5 поена у просјеку.
 

Khal Drogo

Primećen član
Poruka
933
Између два свјетска првенства (1974 и 1978) Југославија је биљежила само успјехе.
На европском првенству 1975. у Југославији, финале играно у Београду, одбрањена је суперипрно титула прва Европе, без пораза, на том ЕП дебитовали су Рајко Жижић и кошаркашки виртуоз Мирза Делибашић.
На олимпијским играма 1976. у Монтреалу још један велики успјех, сребро, САД су на те ОИ довеле универзитетску али добро одабрану и моћну селекцију, имали смо два пораза, оба од САД, уништио нас је Едријан Дентли, будућа ен-би-еј звијезда. На тим ОИ дебитовао је у дресу Југе Жарко Варајић.
На слиједећем европском првенству 1977-у, Лијеж, Белгија, треће узастопно злато за Југу, остаће упамћена одбојка Киће и Моке у финишу финалног меча са Совјетским Савезом. На том ЕП дебитовао је у дресу Југе Ратко Радовановић.

И тако дођосмо до осмог свјетског првенства 1978., Манила, Филипини.
За Југославију су наступили
Петар Вилфан (21, 190 цм, бек), Драган Kићановић (25, 193 цм, бек), Рајко Жижић (23, 210 цм, центар), Андро Кнего (22, 206 цм, центар), Жељко Јерков (25, 208 цм, центар), Бранко Скроче (23, 195 цм, бек), Зоран Славнић (29, 182 цм, бек), Kрешимир Ћосић (30, 210 цм, центар), Ратко Радовановић (22, 210 цм, центар), Дује Крстуловић (25, 203 цм, крило), Дражен Далипагић (27, 197 цм, крило), Мирза Делибашић (24, 197 цм, бек)
Професор Александар Николић се вратио на клупу "плавих", бјеше то кулминација те генерације, на импресиван начин је освојено злато (овдје)

Иначе на том Мундијалу по први пут се играло по новом систему, који је предвиђало финалну утакмицу. Послије девет убедљивих победа (Сенегал 99:64, Јужна Kореја 121:85, Kанада 105:95, Филипини 117:101, Италија 108:76, САД 100:93, СССР 105:92, Бразил 91:87, Аустралија 105:101), Југославија се у финалу састала по други пута са кошаркашима Совјетског Савеза, побједа у узбудљивој завршници, 82:81.
Југославија злато, Совјетски Савез сребро, Бразил бронза.
Најбољи играч свјетског првенства бјеше неки Далипаго, како је филипински спикер звао извјесног Прају из Мостара, који бјеше тих мјесеци најпопуларнија личност на Филипинима, нешто одмах до Бога, коју боцу испод.
Најефикаснији у дресу Југославије су били Дражен Далипагић са 22,4 поена, Драган Kићановић са 18 поена и Ратко Радовановић са 12,3 поена у просјеку.

Подсјетимо се тог финалног меча против Совјетског Савеза
Незаборавно и по много чему посебно свјетско првенство,
 

Khal Drogo

Primećen član
Poruka
933
Између 2 свјетска првенства (1978-е и 1982-е), Југа је имала наступ на ЕП 1979. Горица, Италија. У групној фази 5 побједа, пораз од Совјетског Савеза, и тада шокантан пораз од Изрела 76:77, који нас је коштао финала. У борби за треће мјесто побједа против тада јаке Чехословачке 99:92. Бронза, којом тада баш и нисмо били задовољни.
Зато на ОИ бриљантан наступ, и круна једној изузетној генерацији. Злато освојена на импресиван начин, без пораза, а Жеравица је на тим ОИ вођен наумом да не спутава изузетну тројку, Далипагића, Кићановића и Делибашића, који су одиграли фантастичан турнир, играо често са петорком са 4 спољна и једним центром, Јерковим или Ћосићем. Тада то бјеше нешто ново, противно задатим шаблонима, гдје постава "мора" бити 2 бека - 1 крило - 2 центра (другачије су биле и подјеле и улоге него у данашњој кошарци), уопште и Југи тада и Србији касније авангардни приступ кошарци бјеше заштитни знак.
Слиједеће ЕП 1981. Праг, Чехословачка, пораз у финалу против Совјетског Савеза који нас је добио и у групној фази. Сребро.

Тако дођосмо до деветог свјетског првенства, Колумбија 1982. (овдје).
За Југославију на том мундијалу су наступили;
Александар Петровић (23, 194 цм, плеј), Драган Kићановић (29, 193 цм, бек), Зоран Радовић (21, 190 цм, плеј), Рајко Жижић (27, 210 цм, центар), Жељко Јерков (29, 208 цм, центар), Зуфер Авдија (23, 202 цм, крило), Петер Вилфан (25, 190 цм, бек), Андро Kнего (26, 206 цм, центар), Ратко Радовановић (26, 210 цм, центар), Бобан Петровић (25, 205 цм, крилни центар), Дражен Далипагић (31, 197 цм, крило), Мирза Делибашић (28, 197 цм, бек)
Селектор бјеше Ранко Жеравица.
Изузетна генерација играча тадашње Југе промовисана на ЕП 1973-е прешла је зенит, млади и дебитанти на том СП (А.Петровић, Радовић и Авдија) нису били тај квалитет. Задње ЕП потврдило је да Совјетски Савез преузима доминацију у Европи, и САД су довеле добро одабрану и квалитетну универзитетску екипу и то су били и први фаворити тог првенства.
У селекцији Југе по први пут од 1967. изостао је Kрешимир Ћосић. Тих година бјеше ограничење код одласка у иностране клубове, играчи су могли у иностранство са навршених 28 година, тих година то се почиње мијењати. И тада смо имали по први пута у историји да су носиоци у репрезентацији били чланови страних клубова (Делибашић и Далипагић у Реалу, Kићановић и Јерков у Скаволинију), ту се тада постављало питање мотива и залагања. Таква времена. Показало се наравно да су сумње биле неосноване.

Жеравица је цијело СП покушао подијелити улоге. Покушао је одмарати најискусније, но како би улазили резервисти услиједио би велики пад, па би морао вратити стартере, и ту коначни резултати не одсликавају дешавања на паркету.
Наши су побиједили прво Чехословачку 101:78, Уругвај 101:77, Канада 88:78, па пораз против младог и потентног тима САД 81:88, побједа против Шпаније 108:91. И дођосмо до меча са Совјетским Савезом.
Ту су наши одиграли пуно бољу утакмицу него годину раније када су нас Совјети два пута убједљиво добили, повели са 28:14, но опет је до изражаја дошла сужена ротација, како би стартери одмарали услиједио би пад. Кићановић са 28 и Далипагић са 18 поена су одиграли одличн меч, Совјети са својом шаблонском, позиционом и дисциплинованом игром су ипак однијелу побједу, 99:94.
Нису наши имали рјешења ни за неког грмаља Владимира Ткаченка, који је у међувремено и научио играти кошарку.
Када се појавио овај Ткаченко на ОИ 1976, уписали су му висину 210 цм. Оно округло, неке совјетске шеме, игре скривача. Како се видјело када стане поред играча те висине (Ћосића и других) да је пуно виши, прекорени су, они су то онако промијенили, добро, није 210, ето 220, праву висину овог грмаља никад нисмо сазнали, бјеше огроман, у тадашњој кошарци и постављеној игри против њега бјеше тешко играти.
Неки детаљи меча против Совјетског Савеза

Слиједе побједе против Колумбије 97:88 гдје су шансу добили резервисти и нису се прославили, Канаде 105:91 гдје су наши одмах повели 39:10 и уласком играча са клупе велики пад, ипак сигурна побједа.
На крају је Југа могла до финала али је требала побједа Совјета протиц САД. Утисак је да су Совјети одиграли калкулантски, пораз 93:99 и себи изабрали противника у финалу.
На крају у мечу за треће мјесто побједа Југославије против Шпаније 119:117.
Совјетски Савез злато, САД сребро, Југославија бронза.
У дресу Југославије најефикаснији су били Драган Кићановић са 21,1 поена, Дражен Далипагић са 16,8 поена, Ратко Радовановић са 10,9 поена и Бобан Петровић са 10,6 поена у просјеку.
 

coco bill

Poznat
Poruka
7.738
Ратомир Тврдић, Љубодраг Симоновић, Винко Јеловац, Трајко Рајковић, Аљоша Жорга, Драган Kапићић, Иво Данеу, Kрешимир Ћосић, Дамир Шолман, Никола Плећаш, Драгутин Чермак, Петар Сканси
Ova naša prva zlatna generacija iz Ljubljane 1970. je imala istinaskog tragičara u pravom smislu te reči.

Naime, semo par dana nakon što smo uzeli naše prvo svetsko zlato, Trajko Rajković, centar naše reprezentacije je umro od posledice srčanog udara.
Ćale mi je kasnije pričao da su mnogi mislili da je umro od prevelike sreće, ali se na kraju ispostavilo da je imao neku srčanu manu.
 

Khal Drogo

Primećen član
Poruka
933
Након Мундијала у Колумбији за Југо кошарку слиједи разочаравајуће ЕП 1983. у Француској. Враћени су у селекцију Ћосић и Славнић, дебитовао је вундеркинд Дражен Петровић, но показало се да је прошло вријеме те генерације која је харала европском и свјетском кошарком. Порази од Италије, Шпаније и Израела, и тек 7.мјесто, најгори пласман на ЕП од 1967.
На ОИ 1984. поправљен је утисак. Млађани Дражен Петровић је већ сазрио, уз подршку имењака Далипагића и Радовановића, бјеше то већ боље, само један пораз, у полуфиналу од Шпаније, на крају бронза, медаља је медаља.

У историји југо и српске кошарке три пута смо имали ситуацију да миљеник нације засједне на клупу селектора иако се претходно и није доказао у улози клубског тренера. Први пута то бјеше 1985-е када је селекторска позиција диодијељена Креши Ћосићу, други пута када је селекторска позиција Србије 2007-е додијељена Моки Славнићу, и трећи пута 2014-е када је додијељена Салету Ђорђевићу.

Крешо је преузео националну селекцију за ЕП 1985-е, и урадио је за тадашње поимање јако чудну селекцију. Тада се играла више статична, позициона кошака, биле су уобичајене другачије поставке него данас, формација 2-1-2 (2 бека, 1 крило и 2 центра, некад и оба на ниском посту), и уобичајено би се на такмичења ишло са 4-5 бекова, 2-3 крила, и 5 центара.
Крешо је на то ЕП повео 4 бека, чак 6 крилних и тек 2 центра.
Крешо који је студирао у САД и бјеше под снажним утјецајем америчког поимања кошарке, покушао је увести револуцију у европској кошарци, и када је у питању сама селекција и када је у питању игра. Игра бјеше базирана на Дражену и овим крилним, сви редом изврсни шутери, и то бјеше први покушај европске селекције да игра "run and gun" кошарку, но Крешо је превидио једну ствар, не можете играти "трчи и шутирај" кошарку са играчима који нису научили тако играти, и то није добро завршило. Трпали су пуно, али су пуно и примали, на крају разочаравакјуће 7.мјесто, нови дебакл.

Тако дођосмо до десетог свјетског првенства, Шпанија 1986. (овдје)
Крешо је извукао поуке. Вратио се за тадашње поимање "нормалној" постави са петорицом центара, вратио је и ветеране Далипагића и Радовановића, Јуслославију су на Мундијалу представљали слиједећи играчи
Дражен Петровић (22, 196 цм, бек), Александар Петровић (27, 194 цм, плеј), Владе Дивац (18, 213 цм, центар), Зоран Чутура (24, 203 цм, крило), Вељко Петрановић (27, 204 цм, центар), Емир Мутапчић (26, 197 цм, бек), Зоран Радовић (25, 190 цм, плеј), Стојко Вранковић (22, 217 цм, центар), Ратко Радовановић (30, 210 цм, центар), Фрањо Араповић (21, 215 цм, центар). Дражен Далипагић (35, 197 цм, крило), Данко Цвијетичанин (23, 197 цм, бек)
Одлично је Југославија изгледала на том Мундијалу. Све побједе у првој групној фази, против Новог Зеланда 118:81, Малезије 131:61. Холандије 95:74. Аргентине 87:68. Канаде 83:80. Па у другој групној фази против Кине 106:82, Италије 102:76. И дођосмо до меча који је одлучио побједника групе, против САД.
САД би у правилу на ОИ водиле јачу селекцију, на Мундијале обично не, но ова селекција бјеше изузетно јака, сви ти играчи су урадили добре ен-би-еј каријере, предводио их је на том Мундијалу Дејвид Робинсон, а Дражен који је доминирао читаво СП је имао проблема са омаленим (160 цм) Тајроном Богсом. Пораз Југославије у том мечу 60:69.

И дођосмо до полуфинала и меч против Совјетског Савеза. Који су наши одиграли одлично, у задњи минут ушли са предношћу +9, 85:76, Совјети са три тројке спасавају меч, у продужетку пораз наших 90:91. Меч који су сви упамтили, тих 1980их имали смо и морално посртање нације, намножила се нација "дежурних пљувача", играчи су стављени на стуб срама, посебно један тинејџер, неки Дивац, којем се ипак вратило 16 година послије, тако је то, у животи се обично врати, добро или лоше, како већ заслужите.
Ево тог незаборавног меча
У мечу за бронзу након шокантног пораза ипак су наши одиграли одлично, побједа против Бразила 117:91, а на опроштају од националног дреса, бриљирао је Дражен Далипагић са 32 поена.
На крају САД злато, Совјетски Савез сребро, Југославија бронза.

Најефикаснији у репрезентацији Југославије су били Дражен Петровић са 25,2 поена, Дражен Далипагић са 16,2 поена, Ратко Радовановић са 12 поена и Александар Петровић са 11,4 поена у просјеку.
 
Poslednja izmena:

Khal Drogo

Primećen član
Poruka
933
Након Мундијала 1986 имали смо ЕП 1987., Атена. И ту је Крешо промовисао генерацију екстремно надарених младих играча, Александар Ђорђевић, Жарко Паспаљ, Дино Рађа, Тони Кукоч, годину раније је већ "гурнут у ватру" Владе Дивац, освојена је бронза но то бјеше наговјештај оно што ће услиједити.
На наредној Олимпијади 1988-е Крешу је замијенио на мјесту селектпр Дуда Ивковић, ова генерација сјајних играча годину раније промовисана наставила је да расте, дошли су на корак до злата, у финалу пораз од Совјета.

Зато је наредне године на импресиван начин освојено злато на европском првенству у Загребу.

Тако дођосмо до једанаестог свјетског првенства, Буенос Аирес, Аргентина 1986.(овдје)
За Југославију су наступили слиједећи играчи
Дражен Петровић (26, 196 цм, бек), Велимир Перасовић (25, 196 цм, бек), Зоран Чутура (28, 203 цм, крило), Тони Kукоч (22, 208 цм, крило), Жарко Паспаљ (24, 207 цм, крило), Јуриј Здовц (24, 195 цм, плеј), Желимир Обрадовић (30, 180 цм, плеј), Радисав Ћурчић (25, 206 цм, центар), Владе Дивац (22, 213 цм, центар), Аријан Kомазец (20, 201 цм, крило), Зоран Јовановић (25, 212 цм, центар), Зоран Савић (24, 205 цм, крилни центар)
Екипу је са клупе водио Душан Ивковић.

У првој групној фази побједа против Венецуеле 92:84, Ангола 92:79 и пораз против Порторика 75:82.
У другој групној фази (нове групе) побједе протов Бразила 105:86, Совјетског Савеза 100:77 и Грчке 77:67.

Примјетно бјеше да та млада екипа подиже ниво игара кроз турнир. У полуфиналу побједа против САД 99:91 и у финалу на импресиван начин доминација против љутог ривала, Совјетског Савеза 92:75. И игра какву прије нека европска селекција није играла, бјеше то рапсодија кошарке.
Да се подсјетимо те утакмице;
На крају Југославија злато, Совјетски Савез сребро, САД бронза

Најефикаснији у селекцији Југославије су били Дражен Петровић са 18,4 поена, Тони Кукоч са 16,5 поена, Жарко Паспаљ са 13 поена и Зоран Савић са 8,6 поена у росјеку.

Та доминација Југе је "кривац" за тектонске промјене које ће уследити. У Сједињеним Државама су, није тајна, били исфрустрирани чињеницом да у "својој игри" више нису доминантни како су научили, и да више не могу слати универзитетске селекције и надати се да могу парирати прије свега тадашњој Југи, и доносе историјску одлуку да на ОИ 1992 у Барселони наступи екипа састављена од ен-би-еј играча,по многима и оригинални дрим-тим.
Судбина је хтјела да се тај "дрим тим" у Барселони 1992-е не састане са националном селекцијом због које је заправо и настао. Та земља је престала да постоји, а Србији која би могла пружити најјачи отпор том дрим тиму уведене су злочиначке санкције.
 

Khal Drogo

Primećen član
Poruka
933
Након Мундијала 1990 и европског првенства 1991, гдје је та Југославија још једном супериорно освојила злато, силник је увео злочиначке санкције једној неподобној земљи и једном непослушном народу, политика је као никад укаљала и спорт, заправо то бјеше не само злочин према тој земљи него и злочин према спорту и кошарци, пораз и спорта и свих оних вриједности, идеала које спорт симболизује.

Свако зло мора проћи, прошле су и те злочиначке санкције. Југе више нема, остала је у кошарци Србија, сада без привјесака, И та Атина љета господњег 1995-е. Пред то европско првенство бјеше толико жеље, позитивног набоја, пркоса да се докаже да кошарка у Србији није умрла, бејаше то једна експлозија емоција, биће још такмичења, пораза и побједа, успјеха и неуспјеха, али та спортска прича, Атена 1995-е имаће увијек посебно мјесто.
Након тога Олимпијада. У финалу су се састали САД и Србија. Моћна селекција САД је супериорно све добила, прејаки су били, добили су и Србију у финалу, но све мечеве и на том такмичењу и насвјетском првенству 2 године прије, и на Олимпијади у Барселони добили би и прије него би изашли на паркету, чим би изашли на паркету сви су опчињени тим ен-би-еј звијездама скинули гаће.
Сви осим Срба, који су у том финалу изашли са ставом "ево вам ку*ац што ћете добити". Тај пораз је показао да и ти ен-би-еј играчи нису из неке друге галаксије, играју бољу кошарку, али се могу побиједити. И тај меч је подобро утицао на наредне године и односе у кошарци.
Наредне године европско првенство 1997-е, ново злато за Србију. Важно, јако важно јер је "у ходу" вршена смјена генерација, они стасали за времена бивше Југе су одлазили и препуштали мјесто онима стасалим за вријеме санкција.

И тако дођосмо до још једне Атине. Свјетско првенство 1998. (овдје) тринаесто.
Много тога се дешавало уочи тог свјетског првенства. У ен-би-еју смо имали лок-аут, НБА играчи нису играли на Мундијалу, међу којима и Владе Дивац, наравно утицало је то на саставе свих екипа, највише САД.
Као и данас, и тада смо имали прорицања од дежурних аутошовиниста који су грактали како ће се кошарка у Србији играти док буду играли играчи формирани за времена Југе, након тога потоп, јер све у Србији, па и спорт, мора се ниподаштавати, таква обавеза.
И на том Мундијалу играчи стасали у времену Југе су већ рекли збогом, остао је ту тек Сале Ђорђевић, "посљедњи Мохиканац" из те генерације, који бјеше и ровит, али је стиснуо зубе и помогао. Замијенили су их Бидирога, Ребрача и генерација стасала у времену санкција, једна нова генерација, једнако посвећена и кошарци и својој земљи, и роду наравно.

Многи су сумњали у ту екипу, ниподаштавали и омаловажавали неки играчи, но наши су предвођени магом Жоцом Обрадовићем одиграли одличан турнир.
Побједе против Порторика 80:66, Русије 82:74, Јапана 99:54, Канаде 95:55, пораз од Италије 60:61, побједа против Грчке 70:56.
И дође меч 1/4, Аргентина. Тада од многих подцијењена селекција, али састављена од играча (Никола, Еспиљ, Оберто, Волковиски, Монтекиа, Сконокини) који долазе, који знају кошарку, кошаркашка сила у најави, касније ће још неки доћи, да то све обликују.
Није у том мечу ишло најбоље, мучење против жилавих гаучоша, меч је са везаних 8 поена преокренуо ровити Сале Ђарђевић.
У полуфиналу Грчка. Увијек је тешко играти против екипе коју сте на тирниту већједном добили, постоји та психолошка баријера, уз то Грци су домаћина, Грци знају направити паклену атмосферу, и у том гротлу, у рововској борби, гдје сваки поен морате "зарадити" побједа 78:73.
У финалу Русија. И још једна рововска борба, меч за момке јаких нерава и психе, гдје се свака грешка плаћа, фантастична партија Ребраче, уз наравно подршку Бодироге, 64:62, злато за Србију.
Србија злато, Русија сребро, САД бронза.
За Србију су наступили уз статистике играча
NameGMinM/A%M/A%M/A%M/A%ODTotAsPFToStBSPts
D. Bodiroga929342/7754.540/7057.12/728.646/6175.49354420261670132
Z. Rebraca926349/7862.849/7862.80/0024/4257.1305282921880122
S. Obradovic921124/494911/205513/2944.820/2483.32101210291613081
M. Beric923123/504611/1668.812/3435.316/2176.2013131320113074
M. Topic919722/4252.412/2842.910/1471.46/966.713294271566060
D. Tomasevic918422/405522/40550/0012/2842.9183351821157056
A. Djordjevic811617/4141.59/20458/2138.112/1485.735868122054
V. Scepanovic915215/3938.56/1442.99/25362/450369812135041
D. Lukovski810012/20608/1553.34/58011/1668.83811118125039
P. Drobnjak4374/8504/8500/008/1361.548120922016
N. Bulatovic6577/14507/14500/001/616.7411151960015
N. Loncar 293/5601/11002/4500/00011001008
TOTALS:1850240/46351.8180/32455.660/13943.2158/23866.48921130093178118580698
Репрезентацију је са клупе водио Жељко Обрадовић.

Подсјетимо се тог финала
Мундијал којег ћемо само по добром памтити.
 

Khal Drogo

Primećen član
Poruka
933
Након Мундијала 1998-е, наредне године, силник је опет посегнуо за топузом, имамо ту бруталну агресију, бомбардовање и уништавање једне земље љета господњег 1999. Разрушена, спаљена и уништена земља, али није уништен дух, понос тог непослушног народа, што се у спорту најбоље покаже.
И у таквим околностима имали смо то европско првенство 1999-е у Француској. Наше су уз то задесили и малери, током такмичења повреде се оба плеја, Саша Обрадовић и Луковски. На крају бронза, која у том кошмару, тој борби против вјетрењача у сваком погледу, има вриједност злата.
Па Олимпијада 2000-е. Имали смо добру екипу, почели одчично, 4 побједе против квалитетних противника а онда у задњем мечу у групи пораз од Канаде, Стив Неш нас је уништио и бацио против Литваније у 1/4Ф. И ту је центар Еиникис одиграо меч живота, Јасикевичијус је наравно дао свој допинос. Испадање и 6.мјесто. Нисмо били задовољни, но и порази, а ови су против квалитетних ривала, су саставни дио спорта.
Долази до смјене на функцији селектора, Жоца мијења Кари Пешић.
Који је за европско првенство 2001-е учинио селекцију која је изуазивала сумње код оних који површно прате кошарку, није ту било имена на које су научили, многи од тих играча су били омаловажани, но то бјеше права такмичарска екипа. Када љубитељи кошарке вреднују селекције Југе/Србије, која је боља, која је лошија, ту екипу ће мало ко примијетити, премало звијезда и превише оних радилица, који ће гиљати у одбрани.
Но то бјеше како написах права такмичарска екипа, све је имала, и креативност и шутере који ће погађати отворене шутеве, јаки офензивно, још јачи дефанзивно, агресију и споља и у рекету, нико ту екупу није могао надскакати, енергетски или агресијом издоминирати, остварити више посједа, и морало се пуно тога посложити да та екипа неки меч изгуби. Није се наравно посложило, и злато на том европском првенству за Србију.

И дође тај Индијанаполис 2002-е (овдје), четрнаести Мундијал.
Није пред то СП ишло све потаман. На Ребрачу, нашег тада понајбољег центра, из знаних разлога нисмо могли рачунати, и Тарлаћ бјеше ровит, зато је Кари наговарао и наговорио Дивца који се практично рије 3 године опростио од репрезентације да се врати.
Селекција бјеше необична, истина узрокована мање неком Каријевом визијом, више чињеницом да неки играчи одскаћу квалитетом и морате се према њима равнати, прилагодити и игру и начи им улогу да буду од користи тиму, при томе не спутавати друге.
Висока, превисока селекција, 9 двометраша, у просјеку 205 цм (није грешка) никад тако висока селекција није наступила на неком такмичењу, и играли смо литав Мундијал са 4 изразито висока играча, преко 203 цм, у петорци.
Наравно да је таква селекција имала грдних проблема против екипа које играју брзу, помало и дивљу кошарку, и да ће муку мучити у тој јурњави, али показало се, одиграће када треба најбоље.
У првој групној фази побједа против Анголе 113:63, па против Шпаније, у којој је стасавала једна нова млада генерација играча рођених 1980-е (Гасол, Наваро, уз подршку нешто старијег Гарбахосе) пораз 69:71, па побједа против Канаде 87:71.
У другој групној фази, против Порторика са својом помало и "дивљом" кошарком пораз 83:85, побједе против Бразила 90:69 и Турске, тадашњих вицешампиона Европе, 110:78.

И дође тај 5.септембар љета господњег 2002. Аргентина је већ у другој групи изненадила САД, начела их, и бацила их нама за ривала у 1/4Ф. Сви су рекли, среће смо ку*ате. Добро су наши играи тај Мундијал, истина 2 пораза у тијесној завршници, али куд баш САД, апсолутни фаворит СП. Уз то и домаћини.
Нико, апсолутно нико није вјеровао да САД може изгубити и тај, и неки меч, у групној фази оно и можда, опусте се, одиграју необавезно чему се НБА играчи склони, али у елиминационој фази, јок, тако нешто је немогуће. Ипак су то НБА величине.
А онда су луди Срби урадили оно што су сви други тврдили да је немогуће, заправо ако бисте ту могућност и споменули, прогласили би вас неурачуњивим, срушен је тим САД састављен од НБА звијезда. Срушен је и један мит,
Бјеше то и "бомбардовање" Америке у режији Гуровића и Пеђе, неким чудом избјегли су Хаг. Одиграли су наши надахнуто, бјеше ту и ината наравно, но није ту само шут одлучио, наши су против НБА тима издоминирали у скоку (40:29), против екипе опасних атлета, тај детаљ је одлучио. Величанствен подвиг, један од највећих у историји спорта уопште, када је српски спорт у питању и највећи.

Дођосмо у полуфинале. Нови Зеланд. У нормалним околностима била би то сигурна побједа. Но увијек послије таквог подвига дође до емотивног пражњења, играчи се једноставно не могу вратити главом у утакмицу. И ти мечеви су увијек мучење, најчешће болни порази. И Нови Зеланд нас је разбијао у првом полувремену, водили убједљиво након 1/4 30:19, а онда након полувремена наши су се вратили у меч, и сигурна побједа.

И онда финале, против одличне Аргентине. Одлична екипа, Оберто, Скола, Волковиски, Пепе санчез, Ђинобили, Сконокини, одлилно вођена, одиграли су фантастичан турнир, одлични и у финалу, имали су нас, минут и по прије краја - 8, а онда је Бодирога узео ствари у своје руке. Продужетак бјеше одлучен и прије него је почео, гаучоши су се распали. На неки начин Дивцу се вратило оно што је прије 16 година изгубио, тада најмлађи у тој историјској заврпшници, сада најстарији у још једној историјској завршници. Судбина.
Србија злато, Аргентина сребро, Њемачка са Новицким, најбољим стријелцем Мундијала наравно, бронза.

За Србију су наступили, уз статистике играча;
NameGMinM/A%M/A%M/A%M/A%ODTotAsPFToStBSPts
P. Stojakovic924658/13044.638/7550.720/5536.433/3691.7163248252115140169
D. Bodiroga923036/6654.534/5858.62/82542/4985.710314124231241116
M. Gurovic921930/6446.918/3452.912/304024/308042226132425096
M. Jaric922125/5347.213/3043.312/2352.220/2871.48202826261911482
V. Divac919430/5851.728/5451.92/45016/325015334821291411678
M. Vujanic913821/4151.212/1770.69/2437.59/1181.813471785160
D. Tomasevic919922/4351.221/4151.21/25011/1764.71531461726107356
D. Koturovic815521/425021/42500/0011/1764.71421351023112553
P. Drobnjak711713/3834.29/2832.14/104010/1283.32121461874240
I. Rakocevic65711/1861.110/1566.71/333.37/887.50228532030
V. Radmanovic3336/1346.25/1145.51/2505/683.337104311118
Z. Cabarkapa5163/4753/4750/002/2100235010018
Селекцију Србије са клупе је водио Светислав Пешић.

Сјетимо се тог 5.септембра 2002.
Догађај који ћемо вјечно памтити.
 

Khal Drogo

Primećen član
Poruka
933
Како то и бива и у животу и у спорту, послије највећег успјеха слиједи пад. На клупи Карија је замијенио извјесни Дуле Вујошевић, пред европско првенство у Шведској 2003-е умијешале су се повреде, код неких бјеше ту замора материјала, није да је обећавала та селекција, и пласман у складу са очекивањима.
За Олимпијаду 2004-е се то покушало поправити, враћен је Жоц Обрадовић, и неки играчи који су ипак прешли зенит, кудикамо респектабилнија екипа него годину раније, но на тој Олимпијади све је по злу пошло, једноставно речено, "дошао ђаво по своје".
Па онда европско првенство гдје смо били домаћини, и гдје је Жоц имао на располагању заиста добре играче, са добром сезоном, и доста ветерана којима је домаћи паркет и ЕП требала бити круна каријере. Огромна очекивања, временом је то прешло у еуфорију, и како то увијек бива, отрежњење, а Жоц је на чувеној конференцији за штампу једноставно речено прсно.

И након фрустрирајућих година за српску кошарку долазин нам Мундијал у Јапану 2006-е (овдје)
Нови селектор Драган Шакота засјео је у "ужарену" столицу селектора, остали су ту ти репови са европског првенства у Београду, било је јасно да постоји анимозитет међу неким играчима,. и да ће се морати бирати или или, неки су се опростили, неки су били ровити, Шакота је састав попунио играчима који су имали добру сезону, али постојала је сумња да ли је то квалитет за репрезентацију Србије, показало се оправдане сумње.
Меч на отварању против Нигерије, која није тада имала квалитет као данас, имали су једног легитимног НБА играча Име Удока и неколико солидних, неки су играли и у српским клубовима, кратко, противник по мјери који се морао добити. Шок и пораз 75:82.
Против Француске доста боља игра, ипак пораз 61:65, показало се да та екипа нема ширину, Ракочевић и Миличић су добро одиграли, но превише лимитираних играча.
Против Либана 104:57 и Венецуела 90:65 сигурне побједе.
У задњем колу групне фазе против Аргентине, која је по именима (Скола, Ђинобили, Санчез, Оберто, Делфино, Ночиони, Волковиски) била поприлично јача, добра игра, заиста добра и минималан пораз 79:83.

У 1/8Ф су наши ударили на каснијег свјетског првака Шпанију, наравно пораз 75:87.
И ту је та прича завршила. Када навикнете на успјехе, испадање у 1/8Ф је увијек разочарење. Ипак, та екипа реално и није могла више, разочарали су у првом мечу против Нигерије, остале мечеве одиграли су у складуи са могућностима, неке и преко. Мундијал за заборав, што се нас тиче.

На том СП Шпанија злато, Грчка сребро, САД бронза.

За Србију су наступили, уз статистику играча;
NameGMinM/A%M/A%M/A%M/A%ODTotAsPFToStBSPts
I. Rakocevic618038/7054.326/4459.112/2646.222/2781.54172110141840110
D. Milicic619043/9346.240/8248.83/1127.38/1266.713435611121441797
V. Avdalovic610613/2944.89/18504/1136.410/1376.9178102165040
B. Popovic614010/3033.37/1936.83/1127.317/2085315181222810140
O. Askrabic48716/2369.614/2166.72/21004/850712198773038
U. Tripkovic69512/3237.54/1428.68/1844.42/45042631431034
M. Raicevic613112/3237.510/2441.72/8257/977.812122451384133
M. Marinovic55511/2347.85/955.66/1442.94/5801125884032
G. Nikolic611114/3046.714/28500/203/31005172281033631
B. Jorovic3535/955.61/333.34/666.70/0014501005014
K. Perovic6252/5402/5400/004/666.7347223018
M. Ilic3273/742.93/742.90/001/2502810352147
Екипу је са клупе водио Драган Шакота.
 
Poslednja izmena:

Khal Drogo

Primećen član
Poruka
933
Идемо даље. И након Мундијала у Јапану наставља се посртање српске кошарке. Шакота је смијењен, по други пута је на клупу засјео миљеник нације, овај пута Мока Славнић који се сусрео опет са бројним проблемима, постојала је опасност и да се наруши култ репрезентације.
Тако је почетком те 2007-е Радмановић из далеке Америке (ако је тачно пренесено) поручио
Hoću da vidim mogu li to da prihvatim ili ne. Neću da me ljudi pogrešno protumače, ali ako budem nastupao za Srbiju, želim da igram, a ne da sedim na klupi. Imam mnogo bolje načine da provedem leto, da radim na sebi i budem spreman za narednu sezonu. Pristajem na dogovor ako budem imao značajnu ulogu u timu, u suprotnom, od toga nema ništa. Daj bože da se nađe i neka sredina - rekao je Radmanović za Glas Amerike.
Са таквим ставом стављате селектора у лошу позицију. Наравно да је завршио са репрезентацијом. Како год, Мока је повео на ЕП младу и селекцију по свом избору, бјеше ту пуно ријалитија уочи првенства и крах на европском првенству.
За казни су пропуштене олимпијске игре, а на клупу је по трећи пута постављен Дуда Ивковић.
Одрађене су квалификације, а Дуда се окренуо подмлађивању репрезентације, на европском првенству смо имали далеко најмлађу репрезентацију, у просјеку 3 године млађу од прве старије, и на опште изненађење освојено је сребро. И најава бољих дана за српску кошарку.

И тако дођосмо до Мундијала 2010-е, (овдје) Турска.
Дуда је ту наставио започето, и даље екстремно млада репрезентација, ту су неки добили предност на рачун младости. Како то и увијек бива, бјеше прозивања због не позивања неких играча, но након великог успјеха на европском годину прије ти "рксперти" и нису били превише гласни.
Некако та година бјеше уклета за српску кошарку, посебно то љето, све млађе наше селекције су изгубиле одлучујуће мечеве, 1/4Ф или 1/2Ф на несрећан начин, у задњим секундама, некад и бизаран, наша У-18 селекција (Богдан против Валанчијунаса и Улановаса који и овдје на СП игеају) је против литваније водила у 1/2Ф 4 минута прије краја 66:53 и губе 66:67. Навто моћемо додати и несрећан пораз Партизана на полуфиналу ФФ евро-лиге. Уклето љето и година.
Ипак на Мундијалу је добро ишло.
Отворили смо турнир, баш као и у Кини јучер, мечом против Анголе, побједа 94:44. Против Њемачке 2 продужетка, пораз 81:82. Увијек је боље такав пораз доживјети у групној фази, некако се зна то вратити у елиминационој фази, нама се вратило на том Мундијалу.ж
Против Јордана побједа 112:69. Против Аустралије побједа 94:79. У мечу који је одлучио побједника групе против Аргентине побједа 84:82. За Сколу нисмо имали рјешење (постигао је 32 поена), но на нашој страни су Тео, Саван и Крле одиграли на потребном нивоу.
Прво мјесто у групи, а занимљиво да је Њемачка која је нас добила, изгубила од Анголе коју смо ми добили +50, и отишла на 5.мјесто у групи.
Противник у 1/8ф Хрватска, По обичају тврда утакмица, и иначе су то утакмице великог набоја гдје квалитет и не мора донијети превагу, у завршници поенима Рашића долазимо до побједе 73:72.
У 1/4Ф Шпанија. Која бјеше и фаворит у том мечу, но одиграли су наши одличан меч, наше "тројке" су опасно шицали тројке (Кешељ 5/6 и Бјелица 3/3), и "четворке" Саван и Новица су одиграли на потребном нивоу, у задњим секундама тројка Теодосића преко Гарбахосе. Велики тријумф.
Слиједи то полуфинале против домаћина. И наши млади играчи су одиграли добро у том гротлу. Показали су и карактер и да имају срца. Суђење бјеше домаћинско, благо речено. На крају мало пеха, неки промашаји, па онај Ашик који напрасно постаде неспособан да исводи пенале, гажење линије Тунџерија које судије нису видјеле, и несрећан пораз 82:83, гдје је наша млада екипа ипак заслужила побједу.
У мечу за бронзу, послије фрустрирајућег пораза у полуфиналу, наша млада екипа се није могла емотивно вратити у турнир, пораз 88:99.
На крају САД злато, Турска сребро, Литванија бронза.

За Србију су наступили слијећи играчи, уз статистике играча
NameGMinM/A%M/A%M/A%M/A%ODTotAsPFToStBSPts
D. Savanovic916537/7350.727/4658.710/273719/2479.210253511111460103
N. Velickovic920542/9245.735/6355.67/2924.111/1861.1113142191511125102
M. Keselj916835/5563.614/207021/35609/127562228010472100
A. Rasic921925/4852.17/145018/3452.918/1994.75101535111110086
N. Krstic614225/5248.125/51490/1031/4470.518274551884081
M. Teodosic719630/6844.115/2268.215/4632.64/5800242439231811179
K. Perovic913726/4557.826/4557.80/0015/1978.912183021873867
N. Bjelica913418/2766.711/1478.67/1353.88/1172.77182562174051
M. Tepic914913/4528.97/2429.26/2128.612/1485.7520251614122044
M. Macvan79215/2853.614/2458.31/4259/1181.8371081371240
S. Markovic91609/20457/1163.62/922.29/1850516212022122129
I. Paunic7847/1643.85/10502/633.32/21006392730018
Подсјетмо се полуфиналног меча;
Разочарење, иако 4.мјесто на Мундијалу никако не може бити неуспјех, напротив за ту младу екипу бјеше то огроман успјех, но након несрећног пораза у полуфиналу увијек остаје жал.
 
Top