proka
Legenda
- Poruka
- 57.100
Vreme je zimskih radosti (bez snega) i “teške” hrane, kreću razne kobasicijada, kulenijade, pihtijade, zabijačke i sl
Sastavni deo manifestacije je i izložba rukotvorina žena koje vredno tokom zimskih meseci vezu, tkaju…kao i starih zanata dok je veče rezervisano za koncert lokalnih muzičkih bendova.
to je praktično i vid seoskog turizma, jer "ijade" traju i par dana, neke i nedelju dana, tako da se čak i krevet viška traži tih dana...
koja je vaša omiljena "ijada"?
moja je kobasicijada u turiji
ovako je počelo, a sad su doterali i do 2.000m ????
"Зима у Турији 1985 године. К’о навек на селу зими баш и нема неки велики’ послова. Ложе се фуруне, кува се вино, пију се шприцери и углавном се дивани о оном што је некад било. Ал’Туријци не би били то што јесу, кад не би било и подбадања, задиркивања и комшијског такмичења. И тако једне зимске вечери, док је напољу веј’о неки снег најављујући да ће зима потрајати, група ловаца и вечитих пријатеља кренула је у необично задиркивање. Тема вечна, права туријска.Чије су кобасице боље и ко је већи мајстор за надевање…
Очас формиран је жири, кобасице су донесене и тако је почело. Лалошки, наивно без великих амбиција, нег’ ето да не буде досадно, да не седимо заџабе!
Догодине у исто време ово необично сеоско такмичење већ је било главна тема у селу, јер пријавило се двадесетак угледних домаћина који су сваки одреда тврдили да имају најбоље кобасице. Све је организовано у некадашњој сеоској кафани „Београд“, а кафана је била препуна. Расчуло, па до’шо свет да види ко у Турији има најбоље кобасице.
Такмичење завршено, све прошло без инцидената, „брице нису радиле“, а кад се црта подвукла, организатори имали шта и да виде. Осим сећања, доброг расположења и пуни’ стомака, у каси остало и нешто новаца. И Туринци, већ каквим их је Бог створио предузимљиве, разборите и вредне, одма’ се договоре. „Ово“ има сваке године да правимо, а Кобасицијада ће бити манифестација хуманитарног карактера."
Sastavni deo manifestacije je i izložba rukotvorina žena koje vredno tokom zimskih meseci vezu, tkaju…kao i starih zanata dok je veče rezervisano za koncert lokalnih muzičkih bendova.
to je praktično i vid seoskog turizma, jer "ijade" traju i par dana, neke i nedelju dana, tako da se čak i krevet viška traži tih dana...
koja je vaša omiljena "ijada"?
moja je kobasicijada u turiji
ovako je počelo, a sad su doterali i do 2.000m ????
"Зима у Турији 1985 године. К’о навек на селу зими баш и нема неки велики’ послова. Ложе се фуруне, кува се вино, пију се шприцери и углавном се дивани о оном што је некад било. Ал’Туријци не би били то што јесу, кад не би било и подбадања, задиркивања и комшијског такмичења. И тако једне зимске вечери, док је напољу веј’о неки снег најављујући да ће зима потрајати, група ловаца и вечитих пријатеља кренула је у необично задиркивање. Тема вечна, права туријска.Чије су кобасице боље и ко је већи мајстор за надевање…
Очас формиран је жири, кобасице су донесене и тако је почело. Лалошки, наивно без великих амбиција, нег’ ето да не буде досадно, да не седимо заџабе!
Догодине у исто време ово необично сеоско такмичење већ је било главна тема у селу, јер пријавило се двадесетак угледних домаћина који су сваки одреда тврдили да имају најбоље кобасице. Све је организовано у некадашњој сеоској кафани „Београд“, а кафана је била препуна. Расчуло, па до’шо свет да види ко у Турији има најбоље кобасице.
Такмичење завршено, све прошло без инцидената, „брице нису радиле“, а кад се црта подвукла, организатори имали шта и да виде. Осим сећања, доброг расположења и пуни’ стомака, у каси остало и нешто новаца. И Туринци, већ каквим их је Бог створио предузимљиве, разборите и вредне, одма’ се договоре. „Ово“ има сваке године да правимо, а Кобасицијада ће бити манифестација хуманитарног карактера."
